Pol Baras
Pol Fransoa Žan Nikolas, vikont Barasa (franc. Paul François Jean Nicolas, vicomte de Barras, Paul Barras; Foks Amfu, 30. jun 1755 — 29. januar 1829) je bio francuski političar iz perioda Francuske revolucije. Jedan je od organizatora Termidorske reakcije. Obavljao je funkciju direktora u periodu od 1794. do 1799. godine. Jedina je ličnost koja se na tom mestu zadržala tokom čitavog postojanja Direktorijuma.
Pol Baras | |
|---|---|
 Pol Baras | |
| Puno ime | Pol Fransoa Žan Nikolas |
| Datum rođenja | 30. jun 1755. |
| Mesto rođenja | Foks Amfu, Kraljevstvo Francuska |
| Datum smrti | 29. januar 1829. (73 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Kraljevstvo Francuska |
Biografija uredi
Baras potiče iz plemićke porodice iz Provanse. Rođen je Foks Amfuu u današnjem departmanu Var. Sa šesnaest godina ušao je u regimentu Langdoka. Godine 1776. poslat je u Francusku Indiju. Uspeo je da doplovi do Pondišerija i da doprinese odbrani tog grada u drugom Anglo-majsorskom ratu. Britanci ipak uspevaju da zauzmu grad 1778. godine. Francuskom garnizonu je dopuštena evakuacija te se Baras vratio u Francusku. Učestvovao je u drugoj ekspediciji francuske flote koja je napala indijske vode 1782/3. godine pod komandom Pjera Andrea Sufrena. Pristalica je Francuske revolucije 1789. godine. Postavljen je za jednog od upravitelja departmana Var. Juna 1792. godine zauzeo je svoje mesto u visokom nacionalnom sudu Orleana. Po izbijanju Francuskih revolucionarnih ratova, Baras je postavljen za komesara francuske vojske koja je napala Sardiniju. Zalagao se za pogubljenje kralja Luja XVI (1793). Međutim, tokom žirondinske vladavine, Baras je uglavnom odsutan iz Pariza zbog zadataka u jugoistočnim delovima Francuske. Prilikom opsade Tulona, Baras je upoznao Napoleona Bonapartu. Kada je kasnije Baras postao jedan od petorice direktora, postavio je Napoleona za pešadijskog generala italijanske armije. Svoj uspon Napoleon Bonaparta duguje upravo Polu Barasu.
Pol Baras je bio jedan od glavnih organizatora i učesnika Termidorske reakcije tokom koje su 27. jula 1794. godine zbačeni jakobinci na čelu sa Maksimilijanom Robespjerom, Sen-Žistom i Kutonom. Uzeo je učešća u gušenju rojalističkog ustanka 13. vandemijera 4. godine Republike (5. oktobar 1795). Nakon Napoleonovog državnog udara, Baras je postavljen za jednog od petorice direktora. Baras je bio u tajnoj vezi sa Žozefinom Bonaparte. Pomogao je u sklapanju njenog braka sa Napoleonom. Sledeće godine imenovao je Bonapartu za komandanta Italijanske armije. Na ovom mestu, Bonaparta je smenio Bartelemi Šerera. Tokom Napoleonovog državnog udara 18. brimera 8. godine Republike, Baras je ostao neutralan. Zbog toga je zbačen sa vlasti. Direktorijum je ukinut, a uveden je Francuski konzulat.
Tokom svoje petogodišnje vladavine, Baras je prikupio veliko bogatstvo koje mu je omogućilo da ostatak života provede u luksuzu. Živeo je u egzilu u Briselu i Rimu. Uhapšen je 1810. godine u Monpeljeu, a oslobođen je posle pada Francuskog carstva. Umro je u Parizu 1829. godine. Sahranjen je na Per Lašezu.
Izvori uredi
- Chisholm, Hugh, ed. (1911). "Barras, Paul François Nicolas, Comte de". Encyclopædia Britannica (11th ed.). Cambridge University Press.
- Canteleu, Jean-Barthélemy Le Couteulx de . "Bonaparte in Barras's Salon". In Blaufarb, Rafe. Napoleon: Symbol for an Age, A Brief History with Documents. New York: Bedford/St. Martin's. 2008. ISBN 978-0-312-43110-5.
- Richardson, Hubert N. B. (1920). A Dictionary of Napoleon and His Times. London: Cassell & Co.
