Pol Makartni

Ser Džejms Pol Makartni (engl. Sir James Paul McCartney; Liverpul, Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo, 18. jun 1942) je engleski muzičar, pevač, instrumentalista i tekstopisac. Njegovo kantautorsko partnerstvo sa Džonom Lenonom i dalje je najuspešnije u istoriji.

Pol Makartni
Pol Makartni na nastupu u Pragu, Češka, 2004. godine
Lični podaci
Puno ime	Džejms Pol Makartni
Druga imena	Pol Ramono Bernard Veb Fajarmen Apollo C. Vermouth
Datum rođenja	(1942-06-18)18. jun 1942.
Mesto rođenja	Liverpul, Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo
Zanimanje	Muzičar, pevač, tekstopisac, filmski producent, biznismen
Porodica
Supružnici	Linda Makartni (1969–1998) Heder Mils (2002–2008) Nensi Ševel (2011–danas)
Deca	5 (uključujući Stela)
Muzički rad
Aktivni period	1957—danas
Žanr	Rok, pop, klasična, elektronska muzika
Instrument	Vokal, bas gitara, gitara, klavijature, bubnjevi, udaraljke, mandolina
Ostalo
Veb-sajt	www.paulmccartney.com
Potpis

Prema „Ginisovoj knjizi rekorda“, Pol Makartni je najuspešniji kompozitor pop muzike svih vremena sa 32 pesme na prvom mestu Bilbord hot 100 liste . Bio je član Bitlsa do njihovog raspada 1970. godine, nakon čega otpočinje njegova uspešna solo karijera nakon čega je oformio bend Vings sa svojom prvom ženom Lindom . Njegova saradnja sa Džon Lenonom smatra se za jednu od najuspešnijih 20. veka .

Pol Makartni je takođe slikar i bori se za prava životinja. Godine 1997. britanska kraljica Elizabeta II dodelila mu je titulu viteza, a 2012. ga je francuski predsednik Fransoa Oland odlikovao Ordenom legije časti.

Biografija

1942—1957: Detinjstvo i rana mladost

Grb sera Pola Makartnija. Na vrhu se nalazi liverpulska ptica i gitara koja simbolizuju njegovo rodno mesto i njegovu profesiju.

Džejms Pol Makartni je rođen 18. juna 1942. godine u Liverpulu, Engleska. Njegov otac je bio prodavac pamuka i muzičar-amater, a majka babica. Pol ima mlađeg (1944) brata i mlađu polusestru po ocu, iz njegovog drugog braka. Sam Pol je do 13. godine života učio da svira trubu (kasnije se ponovo oprobao na ovom instrumentu u nekoliko pesama „Bitlsa“). Kad je imao 9 godina, njegova majka je umrla od raka na dojci (bila je strastven pušač), ostavivši samohranog oca da izdržava porodicu. Ovaj tragičan gubitak ga je kasnije dodatno zbližio sa Lenonom, koji je u 17. godini takođe izgubio majku, koju je i inače retko viđao, u saobraćajnoj nesreći. Nakon završene osnovne škole, položio je završni ispit sa najvišim ocenama i direktno se upisao na Liverpulski Institut. U britanskom školskom sistemu, to predstavlja najviši stepen srednjeg obrazovanja, a učenici ispod tog nivoa moraju najpre da završe gimnaziju, nakon čega mogu u Institut. Jedan od retkih učenika iz generacije nakon Makartnijeve, koji je to takođe uspeo je Džordž Harison, koji je stanovao blizu Makartnija, pa su se njih dvojica upoznali u autobuskoj liniji 86. Ubrzo ih je privukla zajednička zanimacija- sviranje gitare, a naročito rifova u stilu rok muzike, koja se tada tek razvijala u SAD, a koju su oni slušali na pločama. Obojica su jako želeli da nađu angažman u nekom tinejdžerskom bendu. U to vreme, Makartni je upoznao vršnjaka Ivana Vona, koji je svirao u skifl (rana vrsta rok-end-rola) bendu „Kverimen“.

1957—1962: Počeci u „Bitlsima“, usavršavanje grupe

Ubrzo, Von je pozvao Makartnija na prvi veći nastup grupe. Oni nisu bili profesionalci, štaviše, jedino je Von u to vreme svirao gitaru, dok je frontmen grupe, Džon Lenon, pevao i svirao mandolinu. Ova grupa je radila pod uticajem Elvisa Preslija, i na neki svoj način, oni su izvodili njegove pesme. Makartniju se to svidelo, a s obzirom da je već znao pomalo da svira gitaru, odmah se ponudio da uđe u grupu, obećavši da će i druge članove, pa i Lenona to naučiti. Ostali su se složili, međutim dosta članova je ubrzo istupilo, uključujući i Vona, jer nisu nameravali da se bave muzikom. Stoga, Makartni je pozvao u „Kverimen“ Harisona, koji je možda bio i najsolidniji gitarista koga je grupa ikada imala. Lenon ga je prihvatio tek na Makartnijevo ubeđivanje, jer je Džordž tada imao tek 14 i po godina. U to vreme, Lenonova uloga u grupi je opadala, a rasla Makartnijeva. I pored očitog rasta saradnje među njima, rođen je rivalitet, koji će više od decenije kasnije, na mnogo višem nivou, postati jedan od razloga raspada grupe. Na Makartnijev nagovor, grupa počinje sa pisanjem autorskih pesama. Makartni je ubedio članove da nabave tada jeftinije električne gitare „Fender-Stratokaster“. Međutim, Lenon je postajao sve više skeptičan, kako je Makartnijev talenat dolazio do izražaja i ta zavist je doprinela razlaza ove grupe. Ipak, njih dvojica nastavljaju saradnju i, umesto da odvojeno pišu pesme, počinju da to rade zajedno. Makartnijev doprinos se ogledao u stvaranju određene forme u autorskim pesmama, koje su tada još uvek bile retkost, kao i u pisanju harmonija, što Lenon nije najefikasnije činio. 1958. godine, oko njih dvojice počinju da se okupljaju iskusniji muzičari, a vraća se i Harison, koji je u međuvremenu potražio angažman u drugom bendu. Pronašavši angažman kod jednog liverpulskog menadžera, a pre svega na Makartnijev nagovor, grupa, koja je za nastupe više puta menjala nazive, sada nazvana „Srebrni Bitlsi“ (“Silver Beatles”), u sastavu Lenon (gitara, glavni vokal), Makartni (gitara, prateći vokal) Harison (gitara, prateći vokal), Stjuart Satklif (bas-gitara) Pit Best (bubnjevi) odlazi u Hamburg. Prema svedočenjima savremenika, jedino se Makartni pokazivao kao profesionalac na sceni. Dok se ostatak grupe utapao u atmosferu opšteg haosa u baru, koji se nalazio u ozloglašenom delu grada, on je imao čak vremena da sluša i gde ostali greše u sviranju. „Satklif je bio loš, ali kad bi to čuo, Makartni bi ga samo isključio iz struje...“, govore savremenici. Grupa je u početku bila daleko od savršene, međutim upravo Makartnijev profesionalizam i odgovornost, u kombinaciji sa Lenonovom harizmom su doprineli naglom napretku. Ipak, ni Makartni se nije mogao pohvaliti uzornim ponašanjem: zajedno sa ostatkom grupe odlazio je u veoma izvodljive pljačke, gde su najčešće krali odeću i hranu, jer su im uslovi za život bili očajni: cela grupa je živela u improvizovanom stanu iza bioskopskog platna. Upoznavši se sa jednim pesnikom bit-generacije, „Bitlsi“ su počeli da konzumiraju drogu, kako bi dobili inspiraciju, ali i kako bi izdržali celovečernji nastup. Ovo nije bila droga u pravom smislu, već neka vrsta tableta za smirenje. Za razliku od neumerenog Lenona, Makartni bi uzeo najviše dve pred nastup. Ipak, nakon jednog „napada“ neuračunljivosti, Makartni je, zajedno sa Bestom, zapalio „stan“, što je dovelo do njihovog, kao i hapšenja Harisona, koji je maloletan radio u Zapadnoj Nemačkoj bez dozvole. U Liverpulu, grupa se okupila bez Satklifa, koji je i sam shvatio da je preslab za grupu pa je ubedio Lenona da je bolje da je napusti, a da i dalje ostanu prijatelji. Stoga je Makartni preuzeo bas-gitaru (jer Lenonu i Harisonu to nije padalo napamet). Nastupi u novootvorenom „Kafe Kavern Klubu“ oduševili su vlasnika najveće liverpulske prodavnice ploča, Brajana Epštajna, pa je grupi ponudio saradnju u decembru 1961. godine. Nakon što im je odbijen ugovor sa „Dekom“, koja uopšte nije verovala u grupe sa gitarama, Makartni je izašao sa predlogom svoje pesme, koja bi bila prvi njihov singl za izdavača „EMI-Parlofon“: „Love Me Do”. Iako ne preterano oduševljen, producent ove izdavačke kuće, Džordž Martin je pristao da objavi ovu pesmu na singlu, zajedno sa Lenonovom „P.S. I Love You”.

Privatni život

Kreativna odstupanja

Spomenik Makartniju u Liverpulu.

Dok je bio u školi tokom 1950-ih, Makartni je uspevao u umetničkim zadacima, često zarađujući vrhunska priznanja za svoj vizuelni rad. Međutim, njegov nedostatak discipline negativno je uticao na njegove akademske ocene, sprečavajući ga da zaradi upis na umetnički koledž. Tokom 1960-ih bavio se vizuelnom umetnošću, istraživao eksperimentalni bioskop i redovno posećivao filmske, pozorišne i klasične muzičke predstave. Njegov prvi kontakt sa londonskom avangardnom scenom bio je preko umetnika Džona Danbara, koji je upoznao Makartnija sa trgovcem umetničkim delima Robertom Frejzerom.

Kada je Makartni bio dete, majka mu je čitala pesme i podsticala ga da čita knjige. Njegov otac je pozvao Pola i njegovog brata Majkla da sa njim rešavaju ukrštenice, kako bi povećali svoju „moć reči“, kako je rekao Makartni. 2001. godine Makartni je objavio Pevajući kos, zbirku pesama i tekstova svojih pesama za koje je čitao u Liverpulu i Njujorku.

Godine 2018. napisao je knjigu za decu Hej Super Dedice! zajedno sa ilustratorkom Ketrin Durst, koju je objavio u septembru 2019. Knjiga govori o dedi i njegova troje unučadi sa magičnim kompasom u avanturi. Hrvatsku verziju ove knjige je objavila diskografska kuća Croatia Records.

Literatura

• Babiuk, Andy; Bacon, Tony (2002). Beatles Gear: All the Fab Four's Instruments, from Stage to Studio (Revised izd.). Backbeat Books. ISBN 978-0-87930-731-8. 
• Bacon, Tony; Morgan, Gareth (2006). Paul McCartney – Bass Master – Playing the Great Beatles Basslines (1st izd.). Backbeat Books. ISBN 978-0-87930-884-1. 
• Badman, Keith (1999). The Beatles After the Breakup 1970–2000: A Day-by-Day Diary (2001 izd.). Omnibus. ISBN 978-0-7119-8307-6. 
• Benitez, Vincent Perez (2010). The Words and Music of Paul McCartney: The Solo Years. Praeger. ISBN 978-0-313-34969-0. 
• Benitez, Vincent P. (2019). "'That Was Me' in 'Vintage Clothes': Intertextuality and the White Album Songs of Paul McCartney." In The Beatles through a Glass Onion: Reconsidering the White Album, ed. Mark Osteen, 213–29. Tracking Pop Series. Ann Arbor, MI: The University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-07408-2.
• Blaney, John (2007). Lennon and McCartney: Together Alone (1st izd.). Jawbone Press. ISBN 978-1-906002-02-2. 
• Bronson, Fred (1992). The Billboard Book of Number One Hits (3rd revised izd.). Billboard Books. ISBN 978-0-8230-8298-8. 
• Brown, Peter; Gaines, Steven (2002). The Love You Make: An Insider's Story of The Beatles. New American Library. ISBN 978-0-451-20735-7. 
• Buk, Askold (1996). „Strum Together”. Guitar World: Acoustic (17). 
• Carlin, Peter Ames (2009). Paul McCartney: A Life. Touchstone. ISBN 978-1-4165-6209-2. 
• Doggett, Peter (2009). You Never Give Me Your Money: The Beatles After the Breakup (1st US hardcover izd.). Harper. ISBN 978-0-06-177446-1. 
• Emerick, Geoff; Massey, Howard (2006). Here, There and Everywhere: My Life Recording the Music of The Beatles. Gotham. ISBN 978-1-59240-269-4. 
• Everett, Walter (1999). The Beatles as Musicians: Revolver through the Anthology. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-512941-0. 
• George-Warren, Holly, ur. (2001). The Rolling Stone Encyclopedia of Rock & Roll (2005 revised and updated izd.). Fireside. ISBN 978-0-7432-9201-6. 
• Gould, Jonathan (2007). Can't Buy Me Love: The Beatles, Britain and America (First Paperback izd.). Three Rivers Press. ISBN 978-0-307-35338-2. 
• Graff, Gary (januar 2000). „Yesterday & Today”. Guitar World. 20 (1). CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Glenday, Craig (2008). Guinness World Records 2009. Guinness World Records Ltd. ISBN 978-1-904994-37-4. 
• Harry, Bill (2000a). The Beatles Encyclopedia: Revised and Updated. Virgin. ISBN 978-0-7535-0481-9. 
• Harry, Bill (2003). The George Harrison Encyclopedia. Virgin. ISBN 978-0-7535-0822-0. 
• Harry, Bill (2000b). The John Lennon Encyclopedia. Virgin. ISBN 978-0-7535-0404-8. 
• Harry, Bill (2002). The Paul McCartney Encyclopedia. Virgin. ISBN 978-0-7535-0716-2. 
• Ingham, Chris (2009). The Rough Guide to The Beatles (3rd izd.). Rough Guides. ISBN 978-1-84836-525-4. 
• Jisi, Chris (oktobar 2005). „He Can Work It Out”. Bass Player. 16 (10). CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kastan, David Scott (2006). Oxford Encyclopedia of British Literature. 1. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-516921-8. 
• Levy, Joe (2005). Rolling Stone's 500 Greatest Albums of All Time (First Paperback izd.). Wenner Books. ISBN 978-1-932958-61-4. 
• Lewisohn, Mark (1992). The Complete Beatles Chronicle:The Definitive Day-By-Day Guide to the Beatles' Entire Career (2010 izd.). Chicago Review Press. ISBN 978-1-56976-534-0. 
• Lewisohn, Mark (2002). Wingspan: Paul McCartney's Band on the Run. Little, Brown. ISBN 978-0-316-86032-1. 
• „Most Excellent Order of the British Empire”. The London Gazette (supplement). 4. 6. 1965. Arhivirano iz originala 11. 1. 2009. g. Pristupljeno 11. 5. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• MacDonald, Ian (2005). Revolution in the Head: The Beatles' Records and the Sixties (3rd (2007) izd.). Chicago Review Press. ISBN 978-1-55652-733-3. 
• McCartney, Paul; Mitchell, Adrian (2001). Blackbird singing: Poems and Lyrics 1965–1999. W. W. Norton and Company Inc. ISBN 978-0-393-02049-6. 
• McGee, Garry (2003). Band on the Run: A History of Paul McCartney and Wings. Taylor Trade. ISBN 978-0-87833-304-2. 
• Miles, Barry (1997). Paul McCartney: Many Years From Now (1st Hardcover izd.). Henry Holt & Company. ISBN 978-0-8050-5248-0. 
• Miles, Barry (1998). The Beatles: A Diary—An Intimate Day by Day History (2009 izd.). JG Press. ISBN 978-1-57215-010-2. 
• Miles, Barry (2001). The Beatles Diary Volume 1: The Beatles Years. Omnibus. ISBN 978-0-7119-8308-3. 
• Molenda, Michael (novembar 2005). „Here, There, and Everywhere”. Guitar Player. 39 (11). CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Mulhern, Tom (jul 1990). „Paul McCartney”. Guitar Player. 24, No.7 (246). CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Roberts, David (2005). British Hit Singles & Albums (18 izd.). Guinness World Records Limited. ISBN 978-1-904994-00-8. 
• Sandford, Christopher (2006). McCartney. Carroll & Graf. ISBN 978-0-7867-1614-2. 
• Sheff, David; Golson, G. Barry (1981). The Playboy Interviews with John Lennon & Yoko Ono. Playboy Press. ISBN 978-0-87223-705-6. 
• Sounes, Howard (2010). Fab: An Intimate Life of Paul McCartney. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-81783-0. 
• Beatles, The (2000). The Beatles Anthology. Chronicle Books. ISBN 978-0-8118-3636-4. 
• Southall, Brian; Perry, Rupert (2006). Northern Songs: The True Story of the Beatles Song Publishing Empire. Omnibus. ISBN 978-1-84609-237-4. 
• Spitz, Bob (2005). The Beatles: The Biography. Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-80352-6. 
• Wenner, Jann; George-Warren, Holly (2000). Lennon Remembers. Verso. ISBN 978-1-85984-600-1. 
• Womack, Kenneth (2007). Long and Winding Roads: The Evolving Artistry of the Beatles. Continuum. ISBN 978-0-8264-1746-6. 
• Barrow, Tony (2005). John, Paul, George, Ringo & Me: The Real Beatles Story. Thunder's Mouth. ISBN 978-1-56025-882-7. 
• Barrow, Tony (2004). Paul McCartney. Carlton Publishing. ISBN 978-1-84442-822-9. 
• Benitez, Vincent P. (2012). “Ram (1971)” and “Band on the Run (1973).” In The Album: A Guide to Pop Music’s Most Provocative, Influential, and Important Creations, ed. James E. Perone, 147–56; 275–85. Westport, CT: Praeger Publishers. The Album
• Davies, Hunter (2009). The Beatles: The Authorized Biography (3rd revised izd.). W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-33874-4. 
• Gambaccini, Paul (1993). Paul McCartney: In His Own Words. Omnibus Press. ISBN 978-0-86001-239-9. 
• Gambaccini, Paul (1996). The McCartney Interviews: After the Break-Up (2 izd.). Omnibus Press. ISBN 978-0-7119-5494-6. 
• Gracen, Jorie B. (2000). Paul McCartney: I Saw Him Standing There. Watson-Guptill Publications. ISBN 978-0-8230-8372-5. 
• Kirchherr, Astrid; Voormann, Klaus (1999). Hamburg Days. Guildford, Surrey: Genesis Publications. ISBN 978-0-904351-73-6. 
• Martin, George (1979). All You Need Is Ears. New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-11482-4. 
• Martin, George; Pearson, William (1994). Summer of Love: The Making of Sgt. Pepper. Macmillan. ISBN 978-0-333-60398-7. 
• Peel, Ian (2002). The Unknown Paul McCartney: McCartney and the avant-garde. Reynolds & Hearn. ISBN 978-1-903111-36-9. 
• Raymer, Miles (2010). How to Analyze the Music of Paul McCartney. ABDO Publishing Company. ISBN 978-1-61613-531-7. 

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Pol Makartni na sajtu AllMusic (jezik: engleski)
• Pol Makartni na sajtu Discogs (jezik: engleski)
• Paul McCartney in the Hollywood Walk of Fame Directory
• „Rupert and the Frog”. Arhivirano iz originala 24. 11. 2005. g. Pristupljeno 5. 4. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza) – Paul McCartney's animation 2005-11-24
• Paul McCartney na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Paul McCartney na sajtu TCMDb (jezik: engleski)
• Paul McCartney interview on BBC Radio 4 Desert Island Discs, 26 December 1984