Poreska reforma iz 1884. godine
Poreska reforma iz 1884. godine. Tokom prethodnih decenija u Srbiji je osnovni porez bila glavnica, gde svako plaća jednak porez, a koja je sa raslojavanjem stanovništva postala nepravedna i koja nije obezbeđivala dovoljne poreske prihode državnom budžetu. Država se dosta zadužila, a novac je bio potreban za ratove i reformisanje Srbije. Stoga je vlada Milutina Garašanina izvela duboku poresku reformu neposrednih poreza. Kako je govorio i kralj Milan, dajući podršku i najavljujući poresku reformu, „neposredni danak, za koji se, istina, piše da se plaća po imućnosti, počiva, u stvari, još na starim srednjovekovnim osnovama proste lične naglavice“. Nacrt reforme pripremila je komisija (Panta Jovanović, Mihailo Vujić i Vukašin Petrović), a na osnovu Petrovićevog koncepta.
Petrovićev predlog obuhvatio je 4 neposredna poreza – na zemlju, na zgrade, na prinos novčanog kapitala i na zarade. Taj predlog detaljno je raspravljan i menjan na seriji savetovanja u vladi „od jutra do mraka“. Važni učesnici bili su Milan Piroćanac, koji je važio za jednog od najjačih u finansijskim pitanjima, i predsedavajući kralj Milan, koji je za finansijske poslove imao dara. Najvažnije neslaganje nastalo je oko poreza na zemljište, od koga su kralj i Petrović očekivali značajne prihode, dok je Piroćanac tražio smanjenje poreskih stopa, bojeći se reakcije seljaka. Prihvaćeno je srednje rešenje, a za naknadu uveden je porez na ličnost. U Skupštini su dodatno smanjene stope poreza na zemljište, a uveden je porez na kapital uložen u radnje.
Usled tehničke nemogućnosti da se uvede jedinstven porez na dohodak građana, pribeglo se stvaranju sistema objektnih poreza, od kojih je svaki teretio po jedan prihod ili izvor dohotka stanovnika. Svi zajedno trebalo je da zahvate poresku snagu obveznika. Za to vreme, stvoren je moderan i dobro uravnotežen poreski sistem.
Očekivanja od poreske reforme bila su velika. I narod je dobro prihvatio nove poreze, znajući da su daleko pravedniji nego raniji. Taj poreski sistem ostao je na snazi, uz izmene, do Drugog svetskog rata.