Википедија

Porodični smeštaj dece

Porodični smeštaj dece je organizovani oblik zaštite dece bez roditeljskog staranja u vidu njihovog poveravanja na brigu, staranje i vaspitanje drugoj, posebno odabranoj, motivisanoj i pripremljenoj porodici, uz novčanu naknadu. Uobičajen naziv za ove porodice je – hraniteljska porodica. Smeštaj u hraniteljsku porodicu ne znači prekid prirodnog porodičnog kontinuiteta jer je krajnji cilj ovog oblika zaštite stvaranje mogućnosti da se dete, posle kraćeg ili dužeg vremena, vrati svojoj prirodnoj porodici. Savremena praksa socijalnog rada poznaje više oblika porodičnog smeštaja, što u najvećoj meri zavisi od potreba deteta i mogućnosti socijalne zajednice.

Naučnici i aktivisti su zabrinuti zbog efikasnosti usluga hraniteljstva koje pružaju nevladine organizacije.[1] Konkretno, ovo se odnosi na niske stope zadržavanja socijalnih radnika. Slabe stope zadržavanja pripisuju se preopterećenosti u emocionalno iscrpljujućem polju koje nudi minimalnu novčanu nadoknadu.[1] Nedostatak profesionalaca koji bi stekli diplomu socijalnog rada, zajedno sa lošim stopama zadržavanja na terenu, doveo je do nedostatka socijalnih radnika i stvorio veliki broj slučajeva za one koji odluče da rade i ostanu na terenu.[2][3][4] Efikasnost zadržavanja radnika na predmetima takođe utiče na ukupnu sposobnost brige o klijentima. Nizak broj osoblja dovodi do ograničenja podataka koja narušavaju sposobnost radnika na predmetima da na adekvatan način služe klijentima i njihovim porodicama.[3] [4]

Zloupotreba i nemar uredi

Od 1993. do 2002. godine zabeleženo je 107 smrtnih slučajeva; u Sjedinjenim Državama ima oko 400.000 dece na nezi van kuće. Skoro 10% dece u hraniteljstvu je u tim okolnostima pet i više godina. Skoro polovina sve dece u hraniteljstvu ima hronične zdravstvene probleme. 8% sve dece u hraniteljstvu ima ozbiljne emocionalne probleme, 11% dece koja napuštaju hraniteljstvo je odraslo van sistema, 2011. godine.[5] Deca u hraniteljstvu doživljavaju visoke stope zlostavljanja dece, emocionalne deprivacije i fizičkog zanemarivanja. U jednoj studiji u Ujedinjenom Kraljevstvu „hraniteljska deca su imala 7–8 puta, i deca u rezidencijalnim ustanovama 6 puta veću verovatnoću da će pedijatar proceniti zlostavljanje nego dete u opštoj populaciji“.[6] Jedna studija o hraniteljskoj deci u Oregonu i državi Vašington otkrila je da je skoro jedna trećina prijavila da je bila zlostavljana od strane hranitelja ili druge odrasle osobe u hraniteljskom domu.[7] U „Upitniku za odgovore na traumu roditelja“ navodi se da roditeljska preterana zaštita može biti podjednako štetna psihološki kao i zanemarivanje.[8]

Razvoj uredi

Od 2019. godine većina dece u sistemu hraniteljstva bila je mlađa od 8 godina.[9] Ove prve godine su veoma važne za fizički i mentalni razvoj dece. Tačnije, ove prve godine su najvažnije za razvoj mozga. Utvrđeno je da stresna i traumatska iskustva imaju dugoročne negativne posledice na razvoj mozga kod dece, dok pričanje, pevanje i igranje mogu pomoći u podsticanju rasta mozga.[10] Pošto je većina ove dece udaljena iz svojih domova zbog zanemarivanja, to znači da mnoga od ove dece nisu iskusila stabilno i stimulativno okruženje koje bi pomoglo u promovisanju ovog neophodnog rasta.[9] U jednoj istraživačkoj studiji sprovedenoj na Univerzitetu u Minesoti, istraživači su otkrili da deca smeštena u neroditeljske domove, kao što su hraniteljski domovi, pokazuju značajne probleme u ponašanju i viši nivo problema sa internalizacijom u poređenju sa decom u tradicionalnim porodicama, te čak i decom koja su bila maltretirana. od strane negovatelja.[11] Prema članku Elizabet Kari pod naslovom „Pet stvari koje treba da znate o tome kako život u sirotištu utiče na decu“, oni navode da će dete koje je živelo u sirotištu ili domu za više dece, naučiti veštine preživljavanja, ali mu nedostaje porodične veštine zbog kojih nikada ne razumeju trajnost.[12]

Medicinski i psihijatrijski poremećaji uredi

U studijama u različitim zemljama utvrđena je veća prevalencija fizičkih, psihičkih, kognitivnih i epigenetskih poremećaja kod dece u hraniteljstvu. Jedna studija Kejsijevih porodičnih programa severozapadnih hraniteljskih alumnja je bila prilično opsežna i usredsređena na različite aspekte dece koja su bila u hraniteljstvu. Pojedinci koji su bili u hraniteljstvu doživljavaju veće stope fizičkog i psihijatrijskog morbiditeta nego opšta populacija i pate od nemogućnosti poverenja, što može dovesti do neuspeha na smeštaju.[13]

U Kejsijevoj studiji o hraniteljskoj deci u državi Oregon i Vašington, otkriveno je da imaju dvostruko veću učestalost depresije, 20% u poređenju sa 10% i da imaju veću stopu posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) od borbenih veterana, pri čemu 25% ispitanih ima PTSD. Deca u hraniteljskim porodicama ima veću verovatnoću da imaju hiperkinetički poremećaj (ADHD), deficite u izvršnom funkcionisanju, anksioznost kao i druge probleme u razvoju.[14][15][16][17]

Ova deca doživljavaju veći stepen zatvaranja, siromaštva, beskućništva i samoubistva. Studije u Sjedinjenim Državama sugerišu da deo smeštaja u hraniteljstvo može biti štetniji za decu nego ostanak u problematičnoj kući,[18][19] dok jedna novija studija sugeriše da je na ove nalaze možda uticala pristrasnost selekcije i da hraniteljstvo ima malo uticaja na probleme u ponašanju.[20]

Neurorazvoj uredi

Hraniteljska deca imaju povišen nivo kortizola, hormona stresa, u poređenju sa decom koju odgajaju njihovi biološki roditelji. Povišeni nivoi kortizola mogu ugroziti imunski sistem.[21] Većina procesa uključenih u tipičan neurorazvoj zasnovan je na uspostavljanju bliskih negujućih odnosa i stimulacije okoline. Negativni uticaji okoline tokom ovog kritičnog perioda razvoja mozga mogu imati doživotne posledice.[22][23][24][25]

Reference uredi

  1. ^ a b Paddock, Christina; Waters-Roman, Debra; Borja, Jessica (2013-06-11). „Child Welfare: History and Policy”. Encyclopedia of Social Work (na jeziku: engleski). ISBN 978-0-19-997583-9. doi:10.1093/acrefore/9780199975839.013.530. Pristupljeno 2022-11-30. 
  2. ^ Corkran, K (2006). „Principal Agent Obstacles to Foster Care Contracting”. Journal of Law, Economics, & Policy HeinOnline. Pristupljeno 29. 11. 2022. 
  3. ^ a b Chipungu, Sandra Stukes; Bent-Goodley, Tricia B. (zima 2004). „Meeting the Challenges of Contemporary Foster Care”. The Future of Children. 14 (1): 74—93. JSTOR 1602755. PMID 15072019. doi:10.2307/1602755. 
  4. ^ a b Reimer, Daniela (maj 2021). „Better quality in foster care in Europe : how can it be achieved?” (na jeziku: engleski). European Commission. doi:10.21256/zhaw-22698. 
  5. ^ „Foster Care Foacts and Statistics”. FCAA. Arhivirano iz originala 13. 1. 2015. g. Pristupljeno 31. 3. 2013. 
  6. ^ Hobbs, GF; Hobbs, CJ; Wynne, JM (1999). „Abuse of children in foster and resident ial care”. Child Abuse & Neglect. 23 (12): 1239—52. PMID 10626608. doi:10.1016/S0145-2134(99)00096-4. 
  7. ^ Pecora, Peter J. (2005-04-06). „Improving Family Foster Care | Casey Family Programs”. Casey.org. Pristupljeno 2011-11-01. 
  8. ^ Williamson, Victoria; Hiller, Rachel M.; Meiser-Stedman, Richard; Creswell, Cathy; Dalgleish, Tim; Fearon, Pasco; Goodall, Ben; McKinnon, Anna; Smith, Patrick; Wright, Isobel; Halligan, Sarah L. (2018). „The Parent Trauma Response Questionnaire (PTRQ): Development and preliminary validation”. European Journal of Psychotraumatology. 9 (1). PMC 6008584  . PMID 29938010. doi:10.1080/20008198.2018.1478583. 
  9. ^ a b „The AFCARS Report” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 19. 12. 2020. g. Pristupljeno 29. 12. 2022. 
  10. ^ „Early Brain Development and Health”. 4. 2. 2021. 
  11. ^ Lawerence, Catherine R. (2006). „The impact of foster care on development”. Development and Psychopathology. 18 (1): 57—76. PMID 16478552. S2CID 1051095. doi:10.1017/S0954579406060044. 
  12. ^ „5 Things You Should Know about How Orphanage Life Affects Children”. 
  13. ^ McCann, JB; James, A; Wilson, S; Dunn, G (1996). „Prevalence of psychiatric disorders in young people in the care system”. BMJ (Clinical Research Ed.). 313 (7071): 1529—30. PMC 2353045  . PMID 8978231. doi:10.1136/bmj.313.7071.1529. 
  14. ^ Pears, K; Fisher, PA (2005). „Developmental, cognitive, and neuropsychological functioning in preschool-aged foster children: associations with prior maltreatment and placement history”. Journal of Developmental and Behavioral Pediatrics. 26 (2): 112—22. PMID 15827462. S2CID 28641807. doi:10.1097/00004703-200504000-00006. 
  15. ^ Tarren-Sweeney, M; Hazell, P (2006). „Mental health of children in foster and kinship care in New South Wales, Australia”. Journal of Paediatrics and Child Health. 42 (3): 89—97. PMID 16509906. S2CID 23910822. doi:10.1111/j.1440-1754.2006.00804.x. 
  16. ^ Pecora, PJ; Jensen, PS; Romanelli, LH; Jackson, LJ; Ortiz, A (2009). „Mental health services for children placed in foster care: an overview of current challenges”. Child Welfare. 88 (1): 5—26. PMC 3061347  . PMID 19653451. 
  17. ^ Karnik, Niranjan S. (2000). „Foster Children and ADHD: Anger, Violence, and Institutional Power”. Journal of Medical Humanities. 21 (4): 199—214. S2CID 140865450. doi:10.1023/A:1009073008365. 
  18. ^ „Child Protection and Child Outcomes: Measuring the Effects of Foster Care” (PDF). Pristupljeno 2011-11-01. 
  19. ^ Lawrence, CR; Carlson, EA; Egeland, B (2006). „The impact of foster care on development”. Development and Psychopathology. 18 (1): 57—76. CiteSeerX 10.1.1.476.8380  . PMID 16478552. S2CID 1051095. doi:10.1017/S0954579406060044. 
  20. ^ Berger, Lawrence M.; Bruch, Sarah K.; Johnson, Elizabeth I.; James, Sigrid; Rubin, David (2009). „Estimating the "Impact" of Out-of-Home Placement on Child Well-Being: Approaching the Problem of Selection Bias”. Child Development. 80 (6): 1856—1876. PMC 2836492  . PMID 19930356. doi:10.1111/j.1467-8624.2009.01372.x. 
  21. ^ Harden, BJ (2004). „Safety and stability for foster children: a developmental perspective”. The Future of Children / Center for the Future of Children, the David and Lucile Packard Foundation. 14 (1): 30—47. JSTOR 1602753. PMID 15072017. S2CID 16596745. doi:10.2307/1602753. 
  22. ^ „American Academy of Pediatrics. Committee on Early Childhood and Adoption and Dependent Care. Developmental issues for young children in foster care”. Pediatrics. 106 (5): 1145—50. 2000. PMID 11061791. doi:10.1542/peds.106.5.1145  . 
  23. ^ Silverman, AB; Reinherz, HZ; Giaconia, RM (1996). „The long-term sequelae of child and adolescent abuse: a longitudinal community study”. Child Abuse & Neglect. 20 (8): 709—23. PMID 8866117. doi:10.1016/0145-2134(96)00059-2. 
  24. ^ Bourgeois, JP (2005). „Brain synaptogenesis and epigenesis”. Médecine/Sciences. 21 (4): 428—33. PMID 15811309. doi:10.1051/medsci/2005214428  . 
  25. ^ Childhood Experience and the Expression of Genetic Potential: What childhood neglect tells about nature versus nurture. Perry, BD. (2002)Article Arhivirano jul 8, 2007 na sajtu Wayback Machine

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Породични_смештај_деце&oldid=27552053”