Портал:Biciklizam/Izabrani članak 5
Velodromski biciklizam ili biciklizam na pisti je vrsta biciklizma koja se održava na pistama i velodromima, tj. ovalnim stazama koje su obično dugačke 200 m, 250 m ili 333,33 m, sa dva okreta od oko 40 °. Trke velodromskog biciklizma se održavaju od 1870. a prisutne su na svim Olimpijskim igrama od 1896. godine, osim one održane u Stokholmu 1912. Trka u konkurenciji žena se pojavila 1988. godine u kategoriji sprint. Bicikli su napravljeni tako da aerodinamičnost bude na maksimumu. Za duže vožnje bicikli su veoma slični drumskim, dok se za sprint trke koriste bicikli sa višim sedlom a nižim kormanom. Centar ovog biciklizma je Evropa, posebno Belgija, Francuska, Nemačka i Engleska, a van Evrope se održava u Japanu i Australiji. Od 1993. godine održavaju se profesionalno i amatersko Svetsko prvenstvo svake godine.
Takmičenja u velodrimskom biciklizmu mogu se svrstati u dve kategorije: Sprint trke i trke izdržljivosti. Vozači obično pripadaju jednoj kategoriji i ne takmiče se u drugoj. Sprint trke generalno imaju od 8 do 10 krugova, a glavne discipline su sprint i timski sprint. Trke izdržljivosti su većih dužina, od 12 do 16 krugova, dok je individualni i ekipni hronometar dužine do 200 krugova. Osim ovih, u trkama izdržljivosti najzastupljeniji su Madison, trka na poene i Skreč trka.