Последњи чај
Poslednji čaj (mkd. Последниот чај) je roman makedonske književnice Vinke Sazdove (mkd. Винка Саздова) objavljen 2009. godine u izdanju "Izdavačkog centra TRI".[1] Srpsko izdanje knjige objavila je izdavačka kuća Geopoetika izdavaštvo iz Beograda 2011. godine u prevodu Riste Vasilevskog.[2]
| Poslednji čaj | |
|---|---|
 Korice izdanja knjige Poslednji čaj na srpskom jeziku, 2011. godina | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Posledniot čaj |
| Autor | Vinka Sazdova |
| Zemlja |  Republika Makedonija |
| Jezik | Makedonski |
| Žanr / vrsta dela | roman |
| Izdavanje | |
| Datum | 2009. |
| Prevod | |
| Prevodilac | Risto Vasilevski |
| Datum izdavanja | 2011. |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-86-6145-049-5 |
O autoru
urediVinka Sazdova, makedonska književnica rođena je 10. avgusta 1956. godine u Strezovcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Skoplju, na odseku za psihologiju. Radila je kao novinar u dnevnom listu "Večer", "Republici", izdavačkim kućama "Kultura" i "Zurmpeksu". Godine 1999. osnovala je "Izdavački centar TRI". Od 2009. godine posvećuje se pisanju i od tada je objila romane Poslednji čaj (2009), Polja divljih narcisa (2011), Ponekad sreća dođe (2013), Luna (2015) i Vilino (2019). Trenutno živi i radi u Skoplju i Ohridu.[3]
O knjizi
urediRoman Poslednji čaj je potraga za samom sobom, možda i putopis o sebi. Junakinja Vinke Sazdove odlazi iz naizgled srećnog i ispunjenog života, vođena intimnim nemirom, u novi život koji ne izgleda bolji, čak deluje zastrašujuće. Put koji prolazi, od tog straha do oslobođenja od bola, se okončava zahvaljujući najjačoj emociji koju čovek poseduje – ljubavi. [4]
Poslednji čaj je priča o potrazi jedne žene da ponovo otkrije sebe i pronađe novi smisao života. Četrdesetogodišnja junakinja romana iznenada napušta svoju porodicu – muža i troje dece – i kreće na duhovno putovanje daleko od kuće u ašram u Indiji. Uspeva da se izbori sa svojim demonima i postigne harmoniju u sebi, zahvaljujući podršci koju dobija od ljudi sa kojima se upoznaje i njihovim životnim pričama, kao i sopstvenim sećanjima koja se pojavljuju. Junakinja oslobođena okova prošlosti, konačno postaje spremna da prihvati život i živi u sadašnjosti, shvatajući da je dom tamo gde si ti.[5]
Autorka nam u prologu romana predstavlja priču o junakinji koja je u prelomnom trenutku svog života, kada je pokušavala da raskrsti sa svojom prošlošću, uništila dnevnik iz Indije. Želela je da u novi život krene bez prošlosti i uspomena. Kasnije je shvatila da oslobađajući se tereta uspomena, uništila i najdragoceniji deo sebe. Na taj način se odrekla sebe, svojih snova, čežnji, dolazaka i odlazaka. Uporno ga je tražila po kući iako je znala da ga je bacila. Tada odlučuje i da ga zaboravi, kao i taj deo svog života, Indiju, i sebe samu u toj epizodi života. Indija tada počinje da kulja iz nje. I odlazi da se suoči sa njom...[6]
Roman Poslednji čaj je priča i o nama, otvara i naše priče. Podstiče nas da se suočimo sa životom i pričama i prihvatimo ih onakvima kakvi jesu, bilo da su lepe ili ružne.[5] Spakuj se i idi! Gde? Što dalje. Zašto? Otkriti. Šta? Ne pitaj. Usudi se i kreni! Možeš li!? Ako žena iz Poslednjeg čaja to može, možete i vi. Neka te ona odvede na Taru, Elenu, Savitu, Džidu, Tarun, Samir... sebi. [3]
Odeljci u romanu
urediRoman počinje Prologom, a podeljen je u dva odeljaka:[6]
- Dugi povratak kući
- Bliska daljina
Reference
uredi- ^ „Posledniot čaj”. goodreads.com. Pristupljeno 20. 11. 2022.
- ^ „Poslednji čaj / Vinka Sazdova”. plus.cobiss.net. Pristupljeno 20. 11. 2022.
- ^ a b „Vinka Sazdova”. shop.kniga.mk. Pristupljeno 20. 11. 2022.
- ^ Bajac, V. „Poslednji čaj”. geopoetika.com. Pristupljeno 20. 11. 2022.
- ^ a b „The last tea”. shop.kniga.mk. Pristupljeno 20. 11. 2022.
- ^ a b Sazdova, Vinka (2011). Poslednji čaj. Beograd: Geopoetika izdavaštvo. str. 9—10. ISBN 978-86-6145-049-5.
