Poslovica

Poslovica je kratka izreka koja izriče životnu mudrost ili mudru misao, ponekad stilski naglašeno (ironično ili duhovito), ili pesnički u rimi. Poslovice karakterišu svaki jezik i sve kulture a prve pisane nalaze se već u Bibliji među mudrostima Starog zaveta.

Ilustracija poslovice iz:Maksimović, N., Grbić, M. (2000): Pera, Mika, Laza - poslovice i izreke sa ličnim imenom. Ne&Bo, Beograd, CIP886.1-84:398

Tabla sa poslovicom u Tršiću
„Đe je sloga tu je božji blagoslov.“

Uzbekistanci, na primer, kažu da su „reči dedova izvor mudrosti”, a Etiopljani da su „reči bez poslovica kao jelo bez soli”. Svojom etičkom snagom zadivljuju jer se zalažu za najveće ljudske vrednosti - pravdu, poštenje, rad, slobodu, ljubav, prijateljstvo, znanje, razumevanje. Estetska vrednost im se ogleda u gustini i snazi izraza, jezičkom bogatstvu, slikovitosti i brojnim stilskim figurama.

Teme poslovica

Narodnim poslovicama izražena je mudrost i oštroumnost naroda, a o onome o čemu govore veoma su raznovrsne. One govore: o svetu, zlu, dobru mudrosti, dobročinstvu, znanju, radu, slozi, štednji, siromaštvu, bogatstvu, nevolji, novcu, prijateljstvu, pravdi, laži, istini i o drugim temama čovekovog života.

Mnogi savremeni pisci koristili su poslovicu u svojim delima kao važno sredstvo umetničkog izražavanja.

Vrste poslovica

Postoje poslovice u kojima su reči upotrebljene u osnovnom značenju - Bolje je umjeti nego imati; Ko dobro čini, bolje dočeka - ili u prenesenom (metaforičkom) značenju - Uz krivo se drvo i pravo iskrivi ; Jezik-dželat. Poslovice hrišćanskog shvatanja potiču iz crkvene literature - „Ko se čuva i Bog ga čuva”; „Bog nikom dužan ne ostaje”; „Ko tebe kamenom ti njega hlebom”.

Poslovice se mogu podeliti i na: prave poslovice, poslovice pričice, dijaloške poslovice i poslovice u stihu.

Prave poslovice

Prave poslovice su proznog oblika i izražavaju opšte istine o životu u osnovnom ili prenesenom značenju:

„ Nevolja oči nema; Šapat kuću gubi; Ćutanje je zlato; Ko brzo sudi, brzo se i kaje ”

Poslovice pričice

Poslovice pričice se odnose na ličnosti i događaje iz istorije ili legende. Nastale su iz neke pripovetke, tako što se cela pripovetka ispriča pa se na kraju, kao njeno jezgro, ističe ta poslovica koja se obično uzima i kao naslov pripovetke.

„ Medveđa usluga: Kazuje se kako je jednom čovek medveda spasao, a za to mu je ovaj bio zahvalan. Kada je jedanput čovek legao da spava, medved je ostao da ga brani od muva. Jedna muva pala je čoveku na glavu, a medved, da bi je otklonio od svog prijatelja, dohvati stenu i ubije čoveka. ”

Dijaloške poslovice

Ko hoće časno, ne može lasno.

Zlo činiti a dobru se nadati nije moguće

Brat je mio, koje vere bio.

Dijaloške poslovice često su date u obliku pitanja i odgovora:

„ Šta čine deca? - Što vide od oca.

Đe si bio? - Niđe.
Šta si činio? - Ništa. ”

Poslovice u stihu

Poslovice u stihu ili stihovane poslovice su uglavnom jednodelne ili u dva stiha:

„ Drži vodu dok majstori odu

Od nevolje nema škole bolje

Dobro sam se udala,
kako sam se nadala.

Zrno po zrno pogača,
kamen po kamen palača.

Konop veže konje i volove
a poštena reč vitezove. ”

Vidi još

• Izreke
• Spisak latinskih izreka
• Srpska narodna književnost

Spoljašnje veze

• Srpskohrvatske poslovice i njihovi engleski ekvivalenti
• David Albahari: Moć poslovica