Pragmatična sankcija
Pragmatična sankcija (lat. Sanctio pragmatica) jest akt svetorimskog cara Karla VI koga je doneo 19. aprila 1713. godine.
Odredbe uredi
Karlo je bio jedini muški potomak Habzburške dinastije pa je želeo osigurati presto i za žensku lozu svoje dinastije. Kao uzor mu je poslužila Hrvatska pragmatična sankcija koju je Hrvatski sabor doneo godinu dana ranije. Pragmatična sankcija je imala tri tačke:
- Zemlje Habzburške monarhije ne smeju se deliti ili sebi izabrati drugog vladara osim člana dinastije Habzburg.
- Nakon smrti Karla VI, a u slučaju da on nema muške potomke, presto će preuzeti njegove kćeri i njihovi zakoniti potomci po načelu primogeniture.
- Izumre li Karlova loza, presto će naslediti kćeri njegovog brata Jozefa I i njihovi zakoniti potomci po načelu primogeniture.
Karlo se čitavog života trudio da nagovori evropske monarhe da priznaju Pragmatičnu sankciju. U tome nije imao mnogo uspeha. Umro je 1740. godine, a nasledila ga je najstarija kći Marija Terezija. Dolazak žene na vlast izazvaće Rat za austrijsko nasleđe u kojem je Marija uspela da odbrani svoje pravo na presto, ali je izgubila Šleziju (Ahenski mir).
Pragmatičnom sankcijom je nagoveštena buduća dualistička vladavina u Monarhiji budući da je u naslednim austrijskim zemljama bila neosporna vlast cara, a u izbornim zemljama krune svetog Stefana — Ugarskog sabora.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- Istorija za 3. razred gimnazije — Radoš Ljušić