Prvi vitez

Prvi vitez
Prvi vitez
	Filmski poster
Izvorni naslov	First Knight
Žanr	avanturistički
Režija	Džeri Zaker
Scenario	Vilijam Nikolson
Producent	Hant Lauri; Džeri Zaker
Glavne uloge	Šon Koneri; Ričard Gir; Džulija Ormond
Muzika	Džeri Goldsmit
Producentska; kuća	Sony Pictures Releasing
Godina	1995.
Trajanje	134 minuta
Zemlja	SAD; Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Budžet	55 miliona dolara
Zarada	127,6 miliona dolara
	IMDb veza

Prvi vitez (engl. First Knight) je istorijsko-dramski film iz 1995. godine, režisera Džerija Zakera, zasnovan na legendi o kralju Arturu. Glavne uloge u filmu tumače Šon Koneri, Ričard Gir, Džulija Ormond i Ben Kros. Radnja prati Lanselota koji postaje vitez na Arturovom dvoru, ali njegova vernost kralju dolazi u pitanje zbog ljubavi prema kraljevoj verenici Ginevri.

Usprkos solidnom komercijalnom uspehu, i tome što je nastojao da se razlikuje od ostalih obrada arturijanskih legendi izostavljanjem fantazijskih elemenata, Prvi vitez je naišao na pomešane ili negativne kritike, uglavnom vezane za loš odabir glavnih glumaca.^[2]

Radnja

Kralj Artur od Kamelota, pobednik u svim svojim ratovima, posvetio je svoju vladavinu unapređenjem pravde i mira i sada želi da se oženi. Međutim, Malagant, bivši vitez Okruglog stola, želi presto za sebe.

Lanselot, lutalica i vešt mačevalac, bori se u malim selima za novac. Svoju veštinu pripisuje nedostatku brige da li će živeti ili umreti. Ginevra, mlada vladarka Lionesa, odlučuje da se uda za kralja Artura iz divljenja prema njemu i radi sigurnosti od Malaganta, koji hara lokalnim selima pretvarajući se da „održava zakone”.

Dok putuje, Lanselot prolazi pored Ginevrine kočije na putu za Kamelot i kvari Malagantovu zasedu koja je nameravala da je kidnapuje. On se zaljubljuje u nju, ali ona ga odbija. Iako Lanselot podstiče Ginevru da sledi svoje srce, ona ostaje vezana dužnošću. Nakon toga se ponovo nalazi sa svojom pratnjom.

Kasnije, Lanselot stiže u Kamelot i uspešno prelazi stazu sa preprekama želeći nagradu u vidu Ginevrinog poljupca, ali joj umesto toga samo ljubi ruku. Takođe osvaja publiku zajedno sa njenim budućim mužem, Arturom. Impresioniran njegovom hrabrošću i zapanjen njegovom lakomislenošću i slobodoumnošću, pokazuje mu Okrugli sto, koji simbolizuje život služenja i bratstva, i upozorava ga da je čovek „koji se ničega ne boji, čovek koji ništa ne voli”.

Te noći, Malagantove pristalice stižu u Kamelot i kidnapuju Ginevru. Vezana je i odvedena u njegovo skrovište, gde je drži kao taoca. Lanselot polazi za njom, predstavljajući se kao glasnik Kamelota. Zahteva da vidi Ginevru živu pre nego što prenese poruku, a zatim savladava stražare i beži sa njom. Lanselot još jednom pokušava da osvoji njeno srce, ali bezuspešno. Na povratku joj otkriva da je ostao siroče i beskućnik nakon što su razbojnici napali njegovo selo, i da od tada luta.

U znak zahvalnosti, Artur nudi Lanselotu mesto viteza Okruglog stola. Uprkos protivljenju ostalih vitezova (koji su sumnjičavi prema njegovom položaju) i Ginevre (koja se bori sa svojim osećanjima prema njemu) on prihvata i zauzima Malagantovo mesto za stolom, govoreći da je našao nešto do čega mu je stalo.

Artur i Ginevra se kasnije venčavaju. Međutim, stiže glasnik iz Lionesa, sa vestima da ih je Malagant napao. Artur vodi svoje trupe do Lionesa i uspešno pobeđuje Malagantove snage. Lanselot osvaja poštovanje ostalih vitezova svojom junaštvom u borbi. Takođe uči da prihvati Arturovu filozofiju, dirnut nevoljom seljana.

Lanselot, osećajući se krivim zbog svojih osećanja prema kraljici i odan Arturu, privatno joj najavljuje da će otići. Pošto nije mogla da podnese pomisao na njegov odlazak, ona ga konačno zamoli za poljubac. Njih dvoje se strastveno grle, baš u trenutku kada kralj naiđe. Iako Ginevra voli i Artura i Lanselota − iako na različite načine − sa Lanselotom je optužena za izdaju. Otvoreno suđenje na velikom trgu Kamelota prekida iznenadni napad Malaganta, koji je spreman da spali Kamelot i ubije Artura ako mu se ne zakune na vernost.

Umesto da se pokori, Artur zapoveda svojim podanicima da se bore, a Malagantovi ljudi ga upucaju iz samostrela. Sledi bitka i Lanselot i Malagant se suočavaju. Razoružan, Lanselot hvata Arturov pali mač i ubija Malaganta, koji pada mrtav na prestolu koji je tako želeo. Ljudi iz Kamelota dobijaju bitku, ali Artur podleže ranama.

Na samrti, on imenuje Lanselota za svog naslednika i traži od njega da se brine o Kamelotu i Ginevri. Film se završava čamcem za pogrebnu lomaču koji nosi Arturovo telo, kako pluta u more.

Uloge

Glumac	Uloga
Šon Koneri	kralj Artur
Ričard Gir	Lanselot
Džulija Ormond	Ginevra
Ben Kros	Malagant
Lijam Kaningam	ser Agravejn
Kristofer Vilijers	ser Kej
Valentajn Pelka	ser Patris
Kolin Makormak	ser Mador
Ralf Ajneson	Ralf
Džon Gilgud	Osvald

Zarada

Zarada u SAD - 37.600.435 $
Zarada u inostranstvu - 90.000.000 $
Zarada u svetu - 127.600.435 $

Reference

^ Prvi vitez na sajtu Box Office Mojo (jezik: engleski)
^ Aronstein, Susan (septembar 2005). Arthurian Cinema and the Politics of Nostalgia. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-6649-0. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

Prvi vitez na sajtu IMDb (jezik: engleski)
Prvi vitez na www.boxofficemojo.com

[bom-1] Prvi vitez na sajtu Box Office Mojo (jezik: engleski)

[hollywood_knights-2] Aronstein, Susan (septembar 2005). Arthurian Cinema and the Politics of Nostalgia. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-6649-0. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]