Википедија

Prvi zamenik premijera Sovjetskog Saveza

јавна политичка функција заменик шефа владе Савеза Совјетских Социјалистичких Република

Prvi zamenik premijera Sovjetskog Saveza bila je javna politička funkcija zamenik šefa vlade Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR). Uprkos zvaničnom nazivu pozicije, tu funkciju nije nužno obavljao isključivo pojedinac. Funkcija je tokom svog postojanja imala tri različita imena: prvi zamenik predsednika Saveta narodnih komesara (1923–1946), prvi zamenik predsednika Saveta ministara (1946–1991) i prvi potpredsednik Vlade Sovjetskog Saveza (1991). Izraz prvi potpredsednik koristili su spoljni komentatori da opišu funkciju prvog zamenika šefa vlade.

Prvi zamenik premijera je bio odgovoran za određenu oblast politike. Na primer, Kiril Mazurov je bio odgovoran za industriju, dok je Dmitrij Poljanski bio zadužen za poljoprivredu.[1] Pored toga, zamenik premijera je bio odgovoran za koordinaciju aktivnosti ministarstava, državnih odbora i drugih organa podređenih Vladi. Očekivalo se da prvi zamenik ekspeditivno upućuje ove organe sa ciljem da obezbede sprovođenje planova ekonomskog i društvenog razvoja i da provere da li se poštuju nalozi i odluke Vlade. Ukoliko premijer ne bi mogao da obavlja svoje dužnosti, jedan od prvih zamenika preuzimao bi funkciju vršioca dužnosti do njegovog povratka na funkciju. Tokom kasnih 1970-ih, kada se zdravlje premijera Alekseja Kosigina pogoršalo, Nikolaj Tihonov je kao prvi zamenik delovao u ime premijera.[2] Konačno, prvi zamenik je po pravu bio član Predsedništva Vlade, vladinog najvišeg organa odlučivanja.[1]

Na ovoj funkciji je ukupno 26 osoba. Prvi nosilac funkcije bio je Valerijan Kujbišev, koji je inaugurisan 1934. Lavrentij Berija je najkraće proveo na funkciji i služio je 113 dana. Sa više od sedamnaest godina, Vjačeslav Molotov je proveo najduže vreme u obavljanju funkcije, koju je obavljao tokom većeg dela predsedavanja Josifa Staljina, kao i kroz predsedavanje Georgija Maljenkova i Nikolaja Bulganjina.

Nosioci funkcije uredi

Broj Portret Ime i prezime

(Rođenje–Smrt) 		Mandat Premijer Obavljana funkcija kao prvi zamenik premijera Ref.
Početak mandata Kraj mandata Na funkciji
1   Valerijan Kujbišev
(1888–1935) 		14. maj 1934 25. januar 1935 † 256 dana Vjačeslav Molotov Predsedavajući Centralne Komisije sovjetskog naroda [3][4]
2   Nikolaj Voznesenski
(1895–1950) 		10. Mart 1941 15. Mart 1946 5 godina, 5 dana Vjačeslav Molotov
Josif Staljin 		Predsedavajući Centralne Kontrolne Komisije [5]
3   Vjačeslav Molotov
(1890–1986) 		16. avgust 1942 29. jun 1957 11 godina, 106 dana Josif Staljin
Georgij Maljenkov
Nikolaj Bulganjin 		Ministar spoljnih poslova [6][7]
4 Nikolaj Bulganjin
(1895–1975) 		7. april 1950 8. februar 1955 4 godine, 307 dana Josif Staljin
Georgij Maljenkov 		Ministar odbrane [8][9]
5   Lavrentij Berija
(1899–1953) 		5. Mart 1953 26. jun 1953 113 dana Georgij Maljenkov Ministar unutrašnjih poslova [10]
6   Lazar Kaganovič
(1893–1991) 		5. Mart 1953 29. jun 1957 4 godine, 141 dan Georgij Maljenkov
Nikolaj Bulganjin
Nikita Hruščov 		Ministar industrije građevinskog materijala

Predsedavajući državne komisije saveta ministara rada i plata 		[11][12]

[13]
7   Anastas Mikojan
(1895–1978) 		28. februar 1955 15. jul 1964 9 godina, 138 dana Nikolaj Bulganjin
Nikita Hruščov
Main diplomat to Cuba during the Cuban Missile Crisis
 [14]
8   Mihail Pervuhin
(1904–1974) 		28. februar 1955 5. jul 1957 2 godine, 127 dana Nikolaj Bulganjin Predsedavajući državne ekonomske komisije za tekuće ekonomsko planiranje [15]
9 Maksim Saburov
(1900–1977) 		28. februar 1955 5. jul 1957 2 godine, 127 dana Nikolaj Bulganjin Predsedavajući Gosplan-a [16]
10 Džozef Kuzmin
(1910–1996) 		28. februar 1955 5. jul 1957 2 godine, 127 dana Nikolaj Bulganjin Predsedavajući Gosplan-a [17]
11 Frol Kozlov
(1908–1965) 		31. Mart 1958 4. maj 1960 2 godine, 34 dana Nikita Hruščov Predsedavajući Gosplan-a [18]
12   Aleksej Kosigin
(1904–1980) 		4. maj 1960 15. oktobar 1964 4 godine, 164 dana Nikita Hruščov
—
 [19]
13   Dmitrij Ustinov
(1908–1984) 		13. Mart 1963 26. Mart 1965 2 godine, 13 dana Nikita Hruščov
Aleksej Kosigin
—
 [20]
14 Kiril Mazurov
(1914–1989) 		26. Mart 1965 28. novembar 1978 13 godina, 247 dana Aleksej Kosigin Prvi sekretar Komunističke Partije Belorusije [21]
15 Dmitrij Poljanski
(1917–2001) 		2. oktobar 1965 2. februar 1973 7 godina, 123 dana Aleksej Kosigin
—
 [22]
16 Nikolaj Tihonov
(1905–1997) 		2. septembar 1976 23. oktobar 1980 4 godine, 51 dan Aleksej Kosigin
—
 [23]
17 Ivan Arhipov
(1907–1998) 		27. oktobar 1980 4. oktobar 1986 5 godina, 342 dana Nikolaj Tihonov
Nikolaj Riškov
—
 [24]
18   Hejdar Alijev
(1923–2003) 		24. novembar 1982 23. oktobar 1987 4 godine, 333 dana Nikolaj Tihonov
Nikolaj Riškov 		Prvi sekretar Komunističke Partije Azerbejdžana [25][26]
19   Andrej Gromiko
(1909–1989) 		24. Mart 1983 2. jul 1985 2 godine, 100 dana Nikolaj Tihonov Ministar spoljnih poslova [27][28]
20 Nikolaj Talizin
(1929–1991) 		14. oktobar 1985 1 . oktobar 1988 2 godine, 353 dana Nikolaj Riškov Predsedavajući Gosplan-a [29]
21 Vsevolod Murahovski
(1926–2017) 		1. novembar 1985 7. jun 1989 3 godine, 218 dana Nikolaj Riškov Predsedavajući državnog komiteta saveta ministara poljoprivrede [30]
22   Jurij Masljukov
(1937–2010) 		5. februar 1988 26. decembar 1990 2 godine, 324 dana Nikolaj Riškov Predsedavajući Gosplan-a [31][32]
23 Lav Voronjin
(1928–2006) 		17. jul 1989 26. decembar 1990 1 godina, 162 dana Nikolaj Riškov
—
 [33]
24 Vladilen Nikitin
(1936–2021) 		27. jul 1989 30. avgust 1990 1 godina, 34 dana Nikolaj Riškov
—
 [34]
25 Vladimir Veličko
(1937–) 		15. januar 1991 26. novembar 1991 315 dana Valentin Pavlov
Ivan Silajev 		Ministar izgradnje teškom mašinerijom [35][36]
26 Vitalij Dogužjev
(1935–2016) 		15. januar 1991 26. novembar 1991 315 dana Valentin Pavlov
Ivan Silajev
—
 [36]
27   Vladimir Ščerbakov [ru]

(r. 1949) 		16. maj 1991 26. novembar 1991 194 dana Valentin Pavlov
Ivan Silajev
—
 [36]

Reference uredi

  1. ^ a b Huskey, Eugene (1992). Executive Power and Soviet Politics: The Rise and Decline of the Soviet State. M.E. Sharpe. ISBN 1-56324-059-9. 
  2. ^ Zemtsov, Ilya (1989). Chernenko: The Last Bolshevik: The Soviet Union on the Eve of Perestroika . New Brunswick, N.J: Transaction Publishers. str. 119. ISBN 0-88738-260-6. 
  3. ^ Shepilov, Dmitri; Austin, Anthony; Bittner, Stephen (2007). The Kremlin's Scholar: A Memoir of Soviet Politics under Stalin and Khrushchev. Yale University Press. str. 403. ISBN 978-0-300-09206-6. 
  4. ^ Hollander, Paul (2006). From the Gulag to the Killing Fields: Personal Accounts of Political Violence and Repression in Communist States. ISI Books. str. 113. ISBN 1-932236-78-3. 
  5. ^ McCauley 1997, str. 224–225 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFMcCauley1997 (help)
  6. ^ Phillips, Steven (2000). Lenin and the Russian Revolution. Heinemann. str. 89. ISBN 0-435-32719-4. 
  7. ^ Ulam, Adam (2007). Stalin: The Man and his Era. Tauris Parke Paperbacks. str. 508. ISBN 978-1-84511-422-0. 
  8. ^ Trahair, R.C.S. (2004). Encyclopedia of Cold War Espionage, Spies, and Secret Operations. Greenwood Publishing Group. str. 69. ISBN 0-313-31955-3. 
  9. ^ Siddiqi, Asif Azam (2010). The Red Rockets' Glare: Spaceflight and the Soviet Imagination, 1857–1957. Cambridge University Press. str. 266. ISBN 978-0-521-89760-0. 
  10. ^ Service, Robert (2009). History of Modern Russia: From Tsarism to the Twenty-first Century. Penguin Books Ltd. str. 332. ISBN 978-0-14-103797-4. [mrtva veza]
  11. ^ Rogovin, Vadim Zakharovich (2009). Stalin's Terror of 1937–1938: Political Genocide in the USSR. Mehring Books. str. 332. ISBN 978-1-893638-04-4. 
  12. ^ McCauley, Martin (1997). Who's Who in Russia since 1900. Routledge. str. 106. ISBN 0-415-13898-1. 
  13. ^ McAuley, Alastair (1979). Economic Welfare in the Soviet Union: Poverty, Living standards, and Inequality . University of Wisconsin Press. str. 2000. ISBN 0-04-335038-0. 
  14. ^ Mikoяn Anastas Ivanovič [Anastas Ivanovich Mikoyan] (na jeziku: ruski). War Heroes. Pristupljeno 12. 1. 2011. 
  15. ^ Pervuhin, Mihail Georgievič [G. Pervukhin, Mikhail] (na jeziku: ruski). War Heroes. Pristupljeno 12. 1. 2011. 
  16. ^ Saburov, Maksim Zaharovič [Maksim Zakharovich Saburov] (na jeziku: ruski). hrono. Arhivirano iz originala 16. 5. 2011. g. Pristupljeno 12. 1. 2011. 
  17. ^ Gosudarstvennaя vlastь SSSR: Vыsšie organы vlasti i upravleniя i ih rukovoditeli: 1923—1991 [The state power of the USSR: Higher authorities and governments and their leaders: 1923–1991]. Moscow, Russian Federation: Istoriko-biografičeskiй spravočnik./Sost. V. I. Ivkin. 2004. str. 69. ISBN 978-5-8243-0014-7. 
  18. ^ writer, Staff. Frol Romanovič KOZLOV [Frol Romanovich Kozlov] (na jeziku: ruski). proekt-wms.narod.ru. Pristupljeno 12. 1. 2011. 
  19. ^ Trahair, R.C.S. (2004). Encyclopedia of Cold War Espionage, Spies, and Secret Operations. Greenwood Publishing Group. str. 37. ISBN 0-313-31955-3. 
  20. ^ writer, Staff. Ustinov, Dmitriй Fёdorovič [Ustinov, Dmitry Fedorovich] (na jeziku: ruski). warheroes.ru. Pristupljeno 12. 1. 2011. 
  21. ^ writer, Staff. Mazurov Kirill Timofeevič [Kirill Trofimovich Mazurov] (na jeziku: ruski). hrono.ru. Pristupljeno 12. 1. 2011. 
  22. ^ writer, Staff. Polяnskiй, Dmitriй Stepanovič [Polyansky, Dmitry Stepanovich] (na jeziku: ruski). Pseudology. Pristupljeno 12. 1. 2011. 
  23. ^ Ploss, Sidney (2010). The Roots of Perestroika: The Soviet Breakdown in Historical Context. McFarland & Company. str. 219. ISBN 978-0-7864-4486-1. 
  24. ^ Ziyang, Zhao; Bao, Pu; Chiang, Renee (1998). Prisoner of the State: The Secret Journal of Zhao Ziyang. Routledge. str. 289. ISBN 1-4391-4938-0. 
  25. ^ writer, Staff (16. 12. 2003). „Azerbaijan's Geidar Aliev dies at 80”. China Daily. Pristupljeno 12. 1. 2011. 
  26. ^ Eastern Europe and the Commonwealth of Independent States. Routledge. 1998. str. 156. ISBN 1-85743-058-1. 
  27. ^ Ploss, Sidney (2010). The Roots of Perestroika: The Soviet Breakdown in Historical Context. McFarland & Company. str. 217. ISBN 978-0-7864-4486-1. 
  28. ^ Laird, Robin F., Hoffmann, Erik P.; Fleron, Fredrick J. (1991). Soviet Foreign Policy: Classic and Contemporary Issues. Transaction Publishers. str. 445—46. ISBN 0-202-24171-8. 
  29. ^ writer, Staff (26. 1. 1991). „Nikolai Talyzin, 62; Assisted Gorbachev in Starting Reforms”. The New York Times. Pristupljeno 12. 1. 2011. 
  30. ^ writer, Staff. „Vsevolod Serafimovič Murahovskiй” [Vsevolod Seraphimovich Murakhovski]. portrets.ru. Arhivirano iz originala 13. 01. 2017. g. Pristupljeno 13. 2. 2011. 
  31. ^ writer, Staff (1. 4. 2010). „Skončalsя deputat Gosdumы ot KPRF Юriй Maslюkov” [Yuri Maslyukov, a Communist Party State Duma Deputy dies]. Gazeta.ru. Pristupljeno 13. 2. 2011. 
  32. ^ Maslюkov Юriй Dmitrievič [Yuri Dmitriyevich Maslyukov] (na jeziku: ruski). hrono. Pristupljeno 13. 2. 2011. 
  33. ^ writer, Staff. Voronin, Lev Alekseevič [Voronin, Lev Alekseyevich] (na jeziku: ruski). moscow-tombs.narod.ru. Arhivirano iz originala 10. 7. 2012. g. Pristupljeno 8. 4. 2011. 
  34. ^ Abrosimov, Igor. N – Svod personaliй [H – Set of personalities] (na jeziku: ruski). proza.ru. Pristupljeno 13. 2. 2011. 
  35. ^ Schulz-Torge, Ulrich-Joachim (1992). Who Was Who in the Soviet Union. K. G. Saur Verlag. str. 232. ISBN 978-3-598-10810-5. 
  36. ^ a b v Shevchenko, Iulia (2004). The Central Government of Russia: From Gorbachev to Putin. Ashgate Publishing. str. 32. ISBN 978-0-7546-3982-4. 

Literatura uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Први_заменик_премијера_Совјетског_Савеза&oldid=26191934”