Prvi pogrom u Kišinjevu
Prvi pogrom u Kišinjevu ili masakr u Kišinjevu bio je antijevrejski nemir koji se dogodio u Kišinjevu (savremeni Kišinjev, Moldavija), tadašnjem glavnom gradu Gubernije Besarabije u Ruskoj imperiji, 19–21 april [po julijanskom 6–8 april] 1903.[1] Tokom pogroma, koji je počeo na Uskrs, ubijeno je 49 Jevreja, teško je povređeno 92, silovano je više Jevrejki, lakše je povređeno preko 500, a oštećeno je 1.500 domova.[2][3] Američki Jevreji su započeli organizovanu finansijsku pomoć velikih razmera i pomogli u emigraciji.[4] Incident je privukao pažnju šire javnosti na progon Jevreja unutar Ruske imperije[5] i naveo je Teodora Hercla da predloži Ugandsku šemu (ideja da se Jevreji nasele u Afriku) kao privremeno rešenje Jevreje.[6] Drugi pogrom je izbio u Kišinjevu u oktobru 1905.[7]
Istorija
uredi
Najpopularnije novine u Kišinjevu (sada Kišinjev), antisemitske novine na ruskom jeziku Bessarabec (što znači „besarabski“), koje izdaje Pavel Kruševan, redovno su objavljivale članke sa naslovima poput „Smrt Jevrejima!“ i "Krstaški rat protiv omražene rase!" (misli se na Jevreje).[traži se izvor] Kada je ukrajinski dečak, Mihail Ribačenko, pronađen ubijen u gradu Dubasari, oko 40 kilometara severno od Kišinjeva, a devojčica koja je izvršila samoubistvo trovanjem proglašena je mrtvom u jevrejskoj bolnici, list Besarabec insinuirao je da je jevrejska zajednica ubila oboje dece u svrhu upotrebe njihove krvi u pripremi maca (ritualni hleb) za Pashu.[8] Slične insinuacije iznele su i druge novine Svet. Ove optužbe su izazvale pogrom.[7]
Pogrom je počeo 19. aprila (6. aprila po julijanskom kalendaru, koji je tada bio u upotrebi u Ruskoj imperiji) nakon što su kongregacije otpuštene iz crkvenih službi na Uskršnju nedelju. U dva dana nereda, 47 (neki navode 49) Jevreja je ubijeno, 92 teško ranjeno i 500 lakše povređeno, 700 kuća je uništeno, a 600 prodavnica je opljačkano.[7] [9] Tajms je objavio falsifikovanu depešu Vjačeslava fon Plevea, ministra unutrašnjih poslova, guverneru Besarabije, u kojoj je navodno naređeno da se izgrednici ne zaustavljaju.[10] Za razliku od odgovornijih vlasti u Dubasari, koje su delovale da spreče pogrom, postoje dokazi da su zvaničnici u Kišinjevu delovali u dosluhu ili nemaru, zatvarajući oči pred predstojećim pogromom.[7][11]
U savremenom Kišinjevu postoji spomenik posvećen žrtvama pogroma.[12]
Posledice
urediVilijam Rendolf Herst je poslao irskog nacionalističkog novinara Majkla Dejvita u Kišinjev kao „specijalnog komesara za istraživanje masakra nad Jevrejima” i on je bio jedan od prvih stranih novinara koji su izveštavali o pogromu.[13][14]
Zbog učešća u pogromu, dvojica muškaraca osuđena su na sedam i pet godina zatvora, a još 22 na jednu ili dve godine.
Ovaj pogrom je bio ključan u ubeđivanju desetina hiljada ruskih Jevreja da odu na Zapad ili u Palestinu.[7] Postao je tačka okupljanja ranih cionista, posebno onoga što će postati revizionistički cionizam, inspirišući rane lige za samoodbranu pod vođama poput Zeeva Jabotinskog.[7]
Spomenik žrtvama pogroma u Kišinjevu (rum. Monumentul Victimelor Pogromului de la Chișinău) je spomen-kamen žrtvama pogroma u Kišinjevu, otkriven 1993. u parku Alunelul, Kišinjev, Moldavija.[15]
Reference
uredi- ^ Penkower, Monty Noam (oktobar 2004). „The Kishinev Pogrom of 1903: A Turning Point in Jewish History”. Modern Judaism. Oxford University Press. 24: 187—225. doi:10.1093/mj/kjh017.
- ^ „The pogrom that transformed 20th century Jewry”. The Harvard Gazette. 9. 4. 2009. Pristupljeno 26. 3. 2016.
- ^ Chicago Jewish Cafe (2018-09-20). „Are Jewish men cowards? Conversation with Prof. Steven J. Zipperstein”. YouTube. Pristupljeno 2018-10-08.
- ^ Schoenberg, Philip Ernest (1974). „The American Reaction to the Kishinev Pogrom of 1903”. American Jewish Historical Quarterly. 63 (3): 262—283. ISSN 0002-9068. JSTOR 23877915.
- ^ Corydon Ireland (9. 4. 2009). „The pogrom that transformed 20th century Jewry”. The Harvard Gazette.
- ^ Birnbaum, Erwin. In the Shadow of the Struggle. Accessed 27 January 2022.
- ^ a b v g d đ
Rosenthal, Herman; Rosenthal, Max (1901—1906). „Kishinef (Kishinev)”. Jewish Encyclopedia.
- ^ Davitt, Michael (1903). Within The Pale. London: Hurst and Blackett. str. 98—100.
- ^ The Kishinev Pogrom of 1903; with online resources archived from www.shtetlinks.jewishgen.org; archive accessed 27 January 2022
- ^ Klier, John (October 11, 2010). "Pogroms". YIVO Encyclopedia of Jews in Eastern Europe. yivoencyclopedia.org. Retrieved April 17, 2018.
- ^ Klier, John Doyle; Lambroza, Shlomo (1992). Pogroms: Anti-Jewish Violence in Modern Russian History (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. str. 202. ISBN 978-0-521-52851-1.
- ^ „Picasa Web Albums - Ronnie - kishinev”. Arhivirano iz originala 6. 6. 2015. g. Pristupljeno 26. 3. 2016.
- ^ Beatty 2017, str. 125.
- ^ Zipperstein 2015, str. 372.
- ^ „Chisinau. Monument to Pogrom Victims”. jewishmemory.md. 24. 4. 2016. Pristupljeno 27. 1. 2022.
Literatura
uredi- Beatty, Aidan (2017). „Jews and the Irish nationalist imagination: between philo-Semitism and anti-Semitism”. Journal of Jewish Studies. 68 (1): 125—128. doi:10.18647/3304/JJS-2017.
- Zipperstein, Steven J. (2015). „Inside Kishinev’s Pogrom: Hayyim Nahman Bialik, Michael Davitt, and the Burdens of Truth” (PDF). Ur.: Freeze, ChaeRan Y.; Fried, Sylvia Fuks; Sheppard, Eugene R. The Individual in History: Essays in Honor of Jehuda Reinharz (na jeziku: engleski). Waltham, Massachusetts: Brandeis University Press. ISBN 9781611687330. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 02. 2020. g. Pristupljeno 14. 05. 2024.
Dodatna literatura
uredi- Judge, Edward H. Easter in Kishinev: Anatomy of a Pogrom. NYU Press 1992.
- Penkower, Monty Noam (2004). „The Kishinev Pogrom of 1903: A Turning Point in Jewish History”. Modern Judaism. 24 (3): 187—225. JSTOR 1396539. S2CID 170968039. doi:10.1093/mj/kjh017.
- Rosenthal, Herman; Rosenthal, Max (1901—1906). „Kishinef (Kishinev)”. Jewish Encyclopedia.
- Schoenberg, Philip Ernest. "The American Reaction to the Kishinev Pogrom of 1903". American Jewish Historical Quarterly 63.3 (1974): 262–283.
- Zipperstein, Steven J. Pogrom: Kishinev and the Tilt of History. Liveright Publishing March 2018.
- „YIVO | Kishinev”. yivoencyclopedia.org. Pristupljeno 2022-04-19.
Spoljašnje veze
uredi- Nezvanični komemorativni sajt Kišinjev Pogrom
- Izvori o pogromu
- „Jesu li jevrejski muškarci kukavice?“ Intervju u Čikaškom jevrejskom kafiću sa prof. Stivenom Ziperštajnom, autorom knjige „Pogrom: Kišinjev i nagib istorije“.
