Prvi rat dijadoha

Prvi rat dijadoha
	Deo Ratovi dijadoha
	; Podela satrapija u Vavilonu, neposredno pred izbijanje rata
Vreme	322. p. n. e. - 320. p. n. e.
Mesto	Egipat, Levant, Mala Azija
Ishod	pobeda koalicije
Sukobljene strane
Perdika ; Eumen	Antipater ; Antigon ; Krater ; Ptolemej ; Lizimah

Prvi rat dijadoha naziv je za oružani sukob Aleksandrovih naslednika koji je vođen od 322. do 320. godine p. n. e. Protiv zakonitog vladara Perdike formirana je koalicija koju su činili dijadosi Krater, Antigon, Antipater, Ptolemej i Lizimah. Rat je završen porazom i pogibijom Perdike i Antipaterovim proglašenjem namesnika sa neograničenom vlašću. Antipater je izvršio novu podelu satrapija i time osigurao dvogodišnji mir.

Uvod uredi

Aleksandar Makedonski umro je juna 323. godine p. n. e. Poslednjih dana svoga života je izgubio moć govora te nije mogao imenovati svoga naslednika. Jedini gest bio je davanje prstena sa carskim pečatom somatofilaku i hilijarhu Perdiki. Perdika je zbog toga sebe smatrao zakonitim naslednikom velikog makedonskog cara. Aleksandrov bolesni polubrat Aridaj je bio samo lutka u njegovim rukama. Perdika je svojom željom da se svima nametne kao vladar izazvao stvaranje koalicije ostalih dijadoka protiv sebe. Bila je to prva koalicija koju su dijadosi formirali nakon Aleksandrove smrti. Činili su je: Krater (najstariji u vojsci i pobednik nad Grcima u Lamijskom ratu), Antipater (vladar evropskog dela carstva), Antigon (satrap Velike Frigije) i Ptolemej (vladar Egipta). Na strani Perdike ostao je general Eumen.

Povod uredi

Kao povod za izbijanje sukoba iskorišćen je spor oko Aleksandrovog groba. Za pitanje Aleksandrovog nasledstva bilo je od izuzetne važnosti gde će biti grob velikog cara. Dijadosi su se u Vavilonu dogovorili da ga sahrane u oazi Sivah kako bi bio iznad domašaja svih dijadoha. Vojnicima je objašnjeno da je to bila Aleksandrova želja. Međutim, Ptolemej nije imao nameru da propusti karavan da prođe kroz njegovu teritoriju već da Aleksandra sahrani u Memfisu. Zbog toga Perdika odluči da ga izigra i sahrani Aleksandra u Makedoniji. Međutim, Ptolemej se dogovorio sa Aridajom da povorka skrene prema jugu i dođe do Damaska. Kada je stigla u Siriju, Ptolemej ju je s vojskom primorao da promeni pravac i krene ka Egiptu. Aleksandar je privremeno sahranjen u Memfisu u iščekivanju izgradnje mauzoleja koji će primiti njegove ostatke. Ovaj incident značio je obijanje poslušnosti Perdiki i izbijanje prvog rata dijadoha.

Početak rata uredi

Antigon sa svojom vojskom prelazi iz Male Azije u Makedoniju gde sklapa koaliciju sa Antipaterom i Kraterom. Ubrzo im se pridružuju Ptolemej i Lizimah. Sva trojica, Antipater, Antigon i Krater, prelaze u Aziju. U Makedoniji su ostavili Poliperhona na upravu. Perdika je Ptolemeja smatrao najopasnijim protivnikom. Zbog toga je lično krenuo u Egipat. Eumena je poslao na Helespont da spreči prelazak ostalih dijadoha u Aziju. Poverio mu je svoje najodanije oficire - Neoptolema i Alketu.

Perdikina smrt uredi

Početkom 321. godine p. n. e. Perdika sa vojskom stiže u Egipat. Uzalud je pokušavao da pređe Nil kod Peluzija jer je voda stalno rušila prelaze koje su gradili. Prelaze na drugim mestima onemogućavao je Ptolemej. Zbog toga Perdika odluči da preko noći ode do Memfisa i tamo pokuša prelaz. Međutim, voda je bila duboka. Perdika je izgubio 2000 vojnika, a u svojoj nameri nije uspeo. Ova nesreća je izazvala pobunu vojnika. Skovana je zavera u kojoj je Perdika ubijen u svome šatoru. Perdikino mesto privremeno zauzimaju Aridaj i Piton.

Kraj rata uredi

Saveznici u Maloj Aziji podelili su svoje snage; Antigon je krenuo na Kipar kako bi odatle prebacio vojsku u Egipat i pomogao Ptolemeju. Antipater je pošao u Kilikiju kako bi napao Perdikine trupe sa leđa. Krater se sukobio sa Eumenom. Mesto bitke Kratera i Eumena nam je nepoznato. U bici Eumen odnosi pobedu, a Krater gine u boju. Međutim, Kraterovi Makedonci odbijaju da se pridruže Eumenovoj vojsci i pridružuju se Antipaterovoj. U jesen 321. godine snage Antipatera, Antigona i ostaci Kraterovih snaga se sastaju kod meta Triparadisa gde je postignut prvi dogovor među dijadosima.

Posledice uredi

Prema dogovoru zaključenom u Triparadisu, Antipater je kao najstariji i najuticajniji dijadoh dobio funkciju namesnika sa neograničenom vlašću i zadatkom da reorganizuje državu. U novoj reorganizaciji najviše koristi dobio je Antigon. On je zauzeo Perdikino mesto komandanta nad azijskim snagama. Ptolemej i Antipater zadržali su svoje posede (Egipat i evropski deo carstva). Pobeda koalicije u prvom ratu dijadoha i Antipaterovo preuzimanje glavne uloge doneće carstvu dvogodišnji mir. Novi rat dijadoha biće izazvan smrću Antipatera i borbom oko njegovog nasleđa.

Vidi još uredi

Izvori uredi

Istorija helenizma - Fanula Papazoglu (Doba dijadoha)