Википедија

Prevođenje

Prevođenje je proces prenosa značenja teksta iz jednog u drugi jezik. Kako tekstovi mogu biti usmeni ili pisani, tako i prevođenje može biti usmeno ili pismeno. U srpskom jeziku postoji jedan termin za obe vrste prevođenja, dok u brojnim drugim jezicima postoje različite reči za različitu vrstu prevođenja. Isto kao što je i sam jezik prvo postojao samo u usmenom obliku, tako se i prevođenje prvo javilo kao usmeno, a tek kasnije kao pisano. Osoba koja prevodi zove se prevodilac (ž.r. prevoditeljka) i, pored izuzetno dobrog poznavanja jezika sa kojeg prevodi i svog maternjeg jezika, potrebno je i da jednako dobro poznaje obe kulture kako bi prenela smisao teksta. I kod usmenog i kod pisanog prevođenja najčešće se prevodi na maternji jezik, mada u slučajevima kada prevodilac izuzetno dobro poznaje i drugi jezik, može da prevodi i na njega.

Kamen iz Rozete[1][2]

Rezultat ove radnje naziva se prevedeni tekst ili prevod. Ako se sa polaznog jezika prevodi govor, u pitanju je usmeno prevođenje, a ako se prevodi tekst, prevođenje je pismeno. Usmeno prevođenje može biti istovremeno (simultano), ako se govor prevodi u isto vreme dok se sluša, i uzastopno (konsekutivno), ako se prvo čuje deo govora, pa se prevede. Disciplina koja sistematski proučava teoriju, opis i primenu prevođenja naziva se traduktologija.[3]

Dok je usmeno prevođenje nesumnjivo postojalo i pre pojave pisma, pismeno prevođenje je nastalo tek nakon pojave pisane književnosti. Postoje delimični prevodi Epa o Gilgamešu na tadašnje jezike Bliskog istoka nastali oko 2000. p. n. e.[4]

Kako prevođenje traje dugo, od četrdesetih godina dvadesetog veka pokušava se naći način za automatizovanje prevođenja korišćenjem mašina (mašinsko prevođenje) ili za mehaničko pružanje pomoći prevodiocu (prevod potpomognut programom).[5] Pojava interneta omogućila je stvaranje svetskog tržišta prevodilačkih usluga i omogućila je lako lokalizovanje jezika.[6]

Usmeno prevođenje uredi

Kada je reč o usmenom prevođenju, u zavisnosti od toga da li se prevod može čuti u isto vreme kada govornik izgovara svoj tekst ili tek nakon što je završio svoje izlaganje, prevođenje može biti simultano ili konsekutivno.

Simultano prevođenje uredi

Simultano prevođenje se može odvijati iz kabine, ili šaputanjem onome kome se prevodi (tzv. šišotaž). Simultano se može prevoditi i na znakovni jezik.

Prevođenje iz kabine može da se odvija tako što se prevodi sa jezika govornika na razne druge jezike, ili, ukoliko nema prevodilaca koji bi direktno preveli sa jezika govornika na jezik slušaoca, tako što se napravi tzv. relej, odnosno u jednoj kabini se prevodi na jedan jezik, a potom iz drugih kabina sa tog jezika prevode na ostale. Ukoliko postoji samo jedna takva kabina, to se naziva pivot.[7] Moguće je takođe i da prevodilac koji dovoljno dobro poznaje više od jednog jezika menja kabinu u kojoj radi tokom sastanka (cheval - francuska reč za konja).[8]

Kod tzv. šaputanja prevodilac tiho prevodi slušaocu, tako da je potrebno da se nalazi vrlo blizu njega. Zbog toga se na ovaj način obično prevodi jednoj osobi, ređe malom broju ljudi.

Budući da je potrebna izuzetna koncentracija da se čuje polazni tekst i da se precizno prevede na ciljni jezik, kod simultanog prevođenja prevodioci rade u paru i smenjuju se svakih deset do trideset minuta.

Konsekutivno prevođenje uredi

Kod ove vrste prevođenja prevodilac pamti, uz pomoć beleški, ono što su govornici izgovorili i zatim to prenosi na drugom jeziku.[9]

Računarski potpomognuto prevođenje uredi

Računarski potpomognuto prevođenje, takođe poznato i pod nazivom mašinski potpomognuto ljudsko prevođenje (MAHT) i interaktivno prevođenje je oblik prevođenja pri kojem osoba stvara ciljani tekst uz pomoć računarskog programa. Mašina potpomaže osobi koja prevodi.

Računari koja se koriste za ovakvo prevođenje prevođenje mogu uključivati softvere za standardne rečnike i gramatiku. Računar obično sadrži niz specijaliziranih programa uključujući prevoditeljsku memoriju, upravljanje terminologijom, indeksaciju i kontekstualizaciju reči te programe za poravnanje. Ovi alati ubrzavaju i olakšavaju ljudsko prevođenje, ali oni sami ne prevode, za to se koristi mašinsko prevođenje.

Moderan prevod uredi

Kako se jedan jezik razvija, ranije verzije jezično-izvornih tekstova ili stari prevodi mogu postati teški za razumevanje čitaocima. Takav tekst može biti preveden na više modernih jezika, kao na primer moderni engleski prevod, ili modernizovani prevod. Takvi savremeni prevodi se primenjuju u književnosti klasičnih jezika, kao što su latinski ili antički grčki jezik, posebno u Bibliji ili u književnosti ranijih faza na istom jeziku, kao i sa delima Vilijama Šekspira (koji su u velikoj meri razumljivi modernoj publici, iako s nešto poteškoća), ili Džefrija Čosera sa Kanterburškim pričama (što obično nije razumljivo savremenim čitaocima).

Moderni prevod često uključuje književnu učestalost i tekstualnu reviziju. To je posebno značajno u slučaju Biblije, i Šekspira, gde moderna nauka može proizvesti bitne tekstualne promene.

Prevođenje jezika uredi

Prevođenje[10] i tumačenje jezika olakšava govornu i pisano-jezičnu komunikaciju, između korisnika različitih jezika. Prevoditeljske studije su studije za sistematsko proučavanje teorije, opisa i primene tumačenja i prevođenja.

Vrste uredi

U glavne vrste prevoda ubrajaju se:

  • prevod na konferencijama
  • sudski prevod
  • prevođenje u javnom sektoru
  • prevođenje u medijima
  • književno prevođenje

Konferencijsko prevođenje uredi

Konferencijsko prevođenje odnosi se na tumačenje na konferenciji ili velikom sastanku. Pojavom višejezičnih sastanaka bitno se smanjila količlina prevođenja u poslednjih 20 godina.

Tumačenje na konferencijama podeljeno je na dva dela:

  • instiutucionalni
  • pravni

Međunarodne institucije (EU, UN, EPO, i tako dalje), koje drže višejezične sastanke, često se u praksi susreću sa tumačenjem nekoliko stranih jezika u materinje jezike. Lokalne privatne institucije imaju tendenciju dvojezičnih sastanaka (lokalni jezik plus strani). Institucionalni i pravni deo se međusobno ne isključuju. Jedino udruženje u svetu konferencijskih prevoditelja je Međunarodno udruženje konferencijskih prevodilaca, koje je osnovano 1953. godine. Njegovo članstvo uključuje više od 2800 profesionalnih konferencijskih prevodilaca, u više od 90 zemalja.

Sudsko prevođenje uredi

Sudsko ili pravno prevođenje radi se u sudovima, upravnim sudovima, odnosno na mestima gde god se održava pravni postupak. Pravno prevođenje može biti konsekutivno prevođenje iskaza svedoka, ili simultano tumačenje celokupnog postupka, elektroničkim putem, za jednu osobu.

Pravo na tumača za svakoga ko ne razume jezik suda (posebno za optuženika u kaznenom postupku) obično se smatra jednim od osnovnih zakonskih prava. Dakle, to pravo često je zajamčeno nacionalnim ustavima, deklaracijom prava, temeljnim zakonima o osnivanju pravosuđa, ili je postavljeno od strane najviših sudova.

Sudski tumači moraju imati formalno odobrenje od države da mogu raditi u sudovima – a tada se nazivaju ovlašteni sudski tumači. Na sudovima se prevođenje smatra bitnim delom dokaza. Nekompetentno tumačenje, može dovesti do pogrešnog toka i rezultata istrage.

Prevođenje u javnom sektoru uredi

Prevođenje u javnom sektoru je vrsta tumačenja koja se upotrebljava u pravnim, socijalnim, i zdravstvenim delatnostima, te u ustanovama zaštite okoline, socijalne zaštite i lokalne samouprave. U ovoj vrsti prevođenja postoje faktori koji određuju i utiču na prevođenje i komuniciranje, poput govora, emocionalnog sadržaja, neprijateljskog društvenog okruženja, energetskih odnosa među učesnicima. Iz tih razloga vrlo često tumači imaju visok stepen odgovornosti, a u nekim sluičajevima čak i život osobe zavisi od tumača.

Medijsko prevođenje uredi

Medijskim prevođenjem se provodi posebno za live televizijske emisije poput pres konferencija, emisija uživo ili intervjua s političarima, mizičarima, umetnicima, sportistima i osobama iz poslovnog kruga. U ovoj vrsti tumačenja, tumač mora sediti u zvučnoj kabini, u kojoj može videti zvučnike na monitoru. Sva oprema treba se proveriti pre početka snimanja. Konkretno satelitske veze se moraju proveriti i više puta, kako bi se osiguralo da se glas tumača ne šalje nazad i da ne čuje samo jedan kanal. U slučaju intervjua snimljenih izvan studija i nekih aktualnih programa, prevodilac interpretira ono šta čuje na TV monitoru. Pozadinska buka može predstavljhati ozbiljan problem. Prevodilac koji radi za medije mora zvučati sigurno.

Prevodilac obavlja konferencije za novinare, intervjue uživo i tako dalje. Ova vrsta prevođenja je stresnija od ostalih, s obzirom da se prevodilac mora nositi sa širokim rasponom tehničkih problema.

Reference uredi

  1. ^ Andrews, Carol (1985). The British Museum book of the Rosetta stone. British Museum Press. ISBN 978-0-87226-034-4. 
  2. ^ Assmann, Jan; Jenkins, Andrew (2003). The Mind of Egypt: History and Meaning in the Time of the Pharaohs. Harvard University Press. str. 376. ISBN 978-0-674-01211-0. Pristupljeno 21. 7. 2010. 
  3. ^ Hurtado Albir 2001, str. 25.
  4. ^ Cohen 1986, str. 12.
  5. ^ Hutchins 2000.
  6. ^ Snell-Hornby 2006, str. 133.
  7. ^ „Qu'entend-on par «pivot»?”. europa.eu. Pristupljeno 23. 10. 2016. 
  8. ^ „Qu'entend-on par «cheval»?”. europa.eu. Pristupljeno 23. 10. 2016. 
  9. ^ „Qu'est-ce que l'interprétation consécutive?”. europa.eu. Pristupljeno 23. 10. 2016. 
  10. ^ What is Translation?

Literatura uredi

  • Bell, R. T. (1998). „Psycholinguistic/cognitive approaches”. Routledge Encyclopedia of Translation Studies. London: Routledge. ISBN 978-0-415-25517-2. 
  • Cohen, J. M (1986). „Translation”. Encyclopedia Americana. 
  • Hurtado Albir, Amparo (2001). Traducción y Traductología: Introducción a la traductología. Madrid: Cátedra. ISBN 978-84-376-1941-5. 
  • Hutchins, W.J. (2000). Early Years in Machine Translation: Memoirs and Biographies of Pioneers. Ámsterdam: John Benjamins. ISBN 978-1-58811-013-8. 
  • Snell-Hornby, M (2006). The Turns of Translation Studies: New Paradigms or Shifting Viewpoints?. Philadelphia: John Benjamins. 
  • Balcerzan, Edward (1977). Pisarze polscy o sztuce przekładu, 1440-1974: Antologia [Polish Writers on the Art of Translation, 1440-1974: an Anthology] (na jeziku: Polish). Poznań: Wydawnictwo Poznańskie. OCLC 4365103. 
  • Bassnett, Susan (1990). Translation studies. London & New York: Routledge. ISBN 9780415065283. 
  • Christopher de Bellaigue, "Dreams of Islamic Liberalism" (review of Marwa Elshakry, Reading Darwin in Arabic, 1860–1950, University of Chicago Press, 439 pp., $45.00), The New York Review of Books, vol. LXII, no. 10 (June 4, 2015). стр. 77–78.
  • Berman, Antoine (1984). L'épreuve de l'étranger: culture et traduction dans l'Allemagne romantique: Herder, Goethe, Schlegel, Novalis, Humboldt, Schleiermacher, Hölderlin (na jeziku: French). Paris: Gallimard, Essais. ISBN 9782070700769. 
Excerpted in English in Venuti, Lawrence (2004) [2002]. The translation studies reader (2nd izd.). New York: Routledge. ISBN 9780415319201. 
English translation: Berman, Antoine; Massardier-Kenney (2009). Toward a translation criticism: John Donne. Françoise Massardier-Kenney (translator). Ohio: Kent State University Press. ISBN 9781606350096. 

Spoljašnje veze uredi

 
Prevođenje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Превођење&oldid=27560495”