Prevođenje

Prevođenje je proces prenosa značenja teksta iz jednog u drugi jezik. Kako tekstovi mogu biti usmeni ili pisani, tako i prevođenje može biti usmeno ili pismeno. U srpskom jeziku postoji jedan termin za obe vrste prevođenja, dok u brojnim drugim jezicima postoje različite reči za različitu vrstu prevođenja. Isto kao što je i sam jezik prvo postojao samo u usmenom obliku, tako se i prevođenje prvo javilo kao usmeno, a tek kasnije kao pisano. Osoba koja prevodi zove se prevodilac (ž.r. prevoditeljka) i, pored izuzetno dobrog poznavanja jezika sa kojeg prevodi i svog maternjeg jezika, potrebno je i da jednako dobro poznaje obe kulture kako bi prenela smisao teksta. I kod usmenog i kod pisanog prevođenja najčešće se prevodi na maternji jezik, mada u slučajevima kada prevodilac izuzetno dobro poznaje i drugi jezik, može da prevodi i na njega.

Kamen iz Rozete

Rezultat ove radnje naziva se prevedeni tekst ili prevod. Ako se sa polaznog jezika prevodi govor, u pitanju je usmeno prevođenje, a ako se prevodi tekst, prevođenje je pismeno. Usmeno prevođenje može biti istovremeno (simultano), ako se govor prevodi u isto vreme dok se sluša, i uzastopno (konsekutivno), ako se prvo čuje deo govora, pa se prevede. Disciplina koja sistematski proučava teoriju, opis i primenu prevođenja naziva se traduktologija.

Dok je usmeno prevođenje nesumnjivo postojalo i pre pojave pisma, pismeno prevođenje je nastalo tek nakon pojave pisane književnosti. Postoje delimični prevodi Epa o Gilgamešu na tadašnje jezike Bliskog istoka nastali oko 2000. p. n. e.

Kako prevođenje traje dugo, od četrdesetih godina dvadesetog veka pokušava se naći način za automatizovanje prevođenja korišćenjem mašina (mašinsko prevođenje) ili za mehaničko pružanje pomoći prevodiocu (prevod potpomognut programom). Pojava interneta omogućila je stvaranje svetskog tržišta prevodilačkih usluga i omogućila je lako lokalizovanje jezika.

Usmeno prevođenje

Kada je reč o usmenom prevođenju, u zavisnosti od toga da li se prevod može čuti u isto vreme kada govornik izgovara svoj tekst ili tek nakon što je završio svoje izlaganje, prevođenje može biti simultano ili konsekutivno.

Simultano prevođenje

Simultano prevođenje se može odvijati iz kabine, ili šaputanjem onome kome se prevodi (tzv. šišotaž). Simultano se može prevoditi i na znakovni jezik.

Prevođenje iz kabine može da se odvija tako što se prevodi sa jezika govornika na razne druge jezike, ili, ukoliko nema prevodilaca koji bi direktno preveli sa jezika govornika na jezik slušaoca, tako što se napravi tzv. relej, odnosno u jednoj kabini se prevodi na jedan jezik, a potom iz drugih kabina sa tog jezika prevode na ostale. Ukoliko postoji samo jedna takva kabina, to se naziva pivot. Moguće je takođe i da prevodilac koji dovoljno dobro poznaje više od jednog jezika menja kabinu u kojoj radi tokom sastanka (cheval - francuska reč za konja).

Kod tzv. šaputanja prevodilac tiho prevodi slušaocu, tako da je potrebno da se nalazi vrlo blizu njega. Zbog toga se na ovaj način obično prevodi jednoj osobi, ređe malom broju ljudi.

Budući da je potrebna izuzetna koncentracija da se čuje polazni tekst i da se precizno prevede na ciljni jezik, kod simultanog prevođenja prevodioci rade u paru i smenjuju se svakih deset do trideset minuta.

Konsekutivno prevođenje

Kod ove vrste prevođenja prevodilac pamti, uz pomoć beleški, ono što su govornici izgovorili i zatim to prenosi na drugom jeziku.

Računarski potpomognuto prevođenje

Računarski potpomognuto prevođenje, takođe poznato i pod nazivom mašinski potpomognuto ljudsko prevođenje (MAHT) i interaktivno prevođenje je oblik prevođenja pri kojem osoba stvara ciljani tekst uz pomoć računarskog programa. Mašina potpomaže osobi koja prevodi.

Računari koja se koriste za ovakvo prevođenje prevođenje mogu uključivati softvere za standardne rečnike i gramatiku. Računar obično sadrži niz specijaliziranih programa uključujući prevoditeljsku memoriju, upravljanje terminologijom, indeksaciju i kontekstualizaciju reči te programe za poravnanje. Ovi alati ubrzavaju i olakšavaju ljudsko prevođenje, ali oni sami ne prevode, za to se koristi mašinsko prevođenje.

Moderan prevod

Kako se jedan jezik razvija, ranije verzije jezično-izvornih tekstova ili stari prevodi mogu postati teški za razumevanje čitaocima. Takav tekst može biti preveden na više modernih jezika, kao na primer moderni engleski prevod, ili modernizovani prevod. Takvi savremeni prevodi se primenjuju u književnosti klasičnih jezika, kao što su latinski ili antički grčki jezik, posebno u Bibliji ili u književnosti ranijih faza na istom jeziku, kao i sa delima Vilijama Šekspira (koji su u velikoj meri razumljivi modernoj publici, iako s nešto poteškoća), ili Džefrija Čosera sa Kanterburškim pričama (što obično nije razumljivo savremenim čitaocima).

Moderni prevod često uključuje književnu učestalost i tekstualnu reviziju. To je posebno značajno u slučaju Biblije, i Šekspira, gde moderna nauka može proizvesti bitne tekstualne promene.

Prevođenje jezika

Prevođenje i tumačenje jezika olakšava govornu i pisano-jezičnu komunikaciju, između korisnika različitih jezika. Prevoditeljske studije su studije za sistematsko proučavanje teorije, opisa i primene tumačenja i prevođenja.

Vrste

U glavne vrste prevoda ubrajaju se:

• prevod na konferencijama
• sudski prevod
• prevođenje u javnom sektoru
• prevođenje u medijima
• književno prevođenje

Konferencijsko prevođenje

Konferencijsko prevođenje odnosi se na tumačenje na konferenciji ili velikom sastanku. Pojavom višejezičnih sastanaka bitno se smanjila količina prevođenja u poslednjih 20 godina.

Tumačenje na konferencijama podeljeno je na dva dela:

• institucionalni
• pravni

Međunarodne institucije (EU, UN, EPO, i tako dalje), koje drže višejezične sastanke, često se u praksi susreću sa tumačenjem nekoliko stranih jezika u materinje jezike. Lokalne privatne institucije imaju tendenciju dvojezičnih sastanaka (lokalni jezik plus strani). Institucionalni i pravni deo se međusobno ne isključuju. Jedino udruženje u svetu konferencijskih prevoditelja je Međunarodno udruženje konferencijskih prevodilaca, koje je osnovano 1953. godine. Njegovo članstvo uključuje više od 2800 profesionalnih konferencijskih prevodilaca, u više od 90 zemalja.

Sudsko prevođenje

Sudsko ili pravno prevođenje radi se u sudovima, upravnim sudovima, odnosno na mestima gde god se održava pravni postupak. Pravno prevođenje može biti konsekutivno prevođenje iskaza svedoka, ili simultano tumačenje celokupnog postupka, elektroničkim putem, za jednu osobu.

Pravo na tumača za svakoga ko ne razume jezik suda (posebno za optuženika u kaznenom postupku) obično se smatra jednim od osnovnih zakonskih prava. Dakle, to pravo često je zajamčeno nacionalnim ustavima, deklaracijom prava, temeljnim zakonima o osnivanju pravosuđa, ili je postavljeno od strane najviših sudova.

Sudski tumači moraju imati formalno odobrenje od države da mogu raditi u sudovima – a tada se nazivaju ovlašteni sudski tumači. Na sudovima se prevođenje smatra bitnim delom dokaza. Nekompetentno tumačenje, može dovesti do pogrešnog toka i rezultata istrage.

Prevođenje u javnom sektoru

Prevođenje u javnom sektoru je vrsta tumačenja koja se upotrebljava u pravnim, socijalnim, i zdravstvenim delatnostima, te u ustanovama zaštite okoline, socijalne zaštite i lokalne samouprave. U ovoj vrsti prevođenja postoje faktori koji određuju i utiču na prevođenje i komuniciranje, poput govora, emocionalnog sadržaja, neprijateljskog društvenog okruženja, energetskih odnosa među učesnicima. Iz tih razloga vrlo često tumači imaju visok stepen odgovornosti, a u nekim slučajevima čak i život osobe zavisi od tumača.

Medijsko prevođenje

Medijskim prevođenjem se provodi posebno za live televizijske emisije poput pres konferencija, emisija uživo ili intervjua s političarima, muzičarima, umetnicima, sportistima i osobama iz poslovnog kruga. U ovoj vrsti tumačenja, tumač mora sediti u zvučnoj kabini, u kojoj može videti zvučnike na monitoru. Sva oprema treba se proveriti pre početka snimanja. Konkretno satelitske veze se moraju proveriti i više puta, kako bi se osiguralo da se glas tumača ne šalje nazad i da ne čuje samo jedan kanal. U slučaju intervjua snimljenih izvan studija i nekih aktualnih programa, prevodilac interpretira ono šta čuje na TV monitoru. Pozadinska buka može predstavljati ozbiljan problem. Prevodilac koji radi za medije mora zvučati sigurno.

Prevodilac obavlja konferencije za novinare, intervjue uživo i tako dalje. Ova vrsta prevođenja je stresnija od ostalih, s obzirom da se prevodilac mora nositi sa širokim rasponom tehničkih problema.

Literatura

• Bell, R. T. (1998). „Psycholinguistic/cognitive approaches”. Routledge Encyclopedia of Translation Studies. London: Routledge. ISBN 978-0-415-25517-2. 
• Cohen, J. M (1986). „Translation”. Encyclopedia Americana. 
• Hurtado Albir, Amparo (2001). Traducción y Traductología: Introducción a la traductología. Madrid: Cátedra. ISBN 978-84-376-1941-5. 
• Hutchins, W.J. (2000). Early Years in Machine Translation: Memoirs and Biographies of Pioneers. Ámsterdam: John Benjamins. ISBN 978-1-58811-013-8. 
• Snell-Hornby, M (2006). The Turns of Translation Studies: New Paradigms or Shifting Viewpoints?. Philadelphia: John Benjamins. 
• Balcerzan, Edward (1977). Pisarze polscy o sztuce przekładu, 1440-1974: Antologia [Polish Writers on the Art of Translation, 1440-1974: an Anthology] (na jeziku: Polish). Poznań: Wydawnictwo Poznańskie. OCLC 4365103. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Bassnett, Susan (1990). Translation studies. London & New York: Routledge. ISBN 9780415065283. 
• Christopher de Bellaigue, "Dreams of Islamic Liberalism" (review of Marwa Elshakry, Reading Darwin in Arabic, 1860–1950, University of Chicago Press, 439 pp., $45.00), The New York Review of Books, vol. LXII, no. 10 (June 4, 2015). стр. 77–78.
• Berman, Antoine (1984). L'épreuve de l'étranger: culture et traduction dans l'Allemagne romantique: Herder, Goethe, Schlegel, Novalis, Humboldt, Schleiermacher, Hölderlin (na jeziku: French). Paris: Gallimard, Essais. ISBN 9782070700769. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

Excerpted in English in Venuti, Lawrence (2004) [2002]. The translation studies reader (2nd izd.). New York: Routledge. ISBN 9780415319201. 

• Berman, Antoine (1995). Pour une critique des traductions: John Donne (na jeziku: French). Paris: Gallimard. ISBN 9782070733354. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

English translation: Berman, Antoine; Massardier-Kenney (2009). Toward a translation criticism: John Donne. Françoise Massardier-Kenney (translator). Ohio: Kent State University Press. ISBN 9781606350096. 

• Billiani, Francesca (2001), „Ethics”, Ur.: Baker, Mona, Routledge Encyclopedia of Translation Studies, New York: Routledge, ISBN 9780415255172. 
• Darwish, Ali (1999). „Towards a theory of constraints in translation”.  Work in progress version (pdf).
• Dryden, John. „Preface to Sylvae”. Bartelby.com. Pristupljeno 27. 4. 2015. 
• Farris, Michael, From Tyndale to Madison, 2007.
• Fatani, Afnan, "Translation and the Qur'an", in Oliver Leaman, The Qur'an: An Encyclopaedia, Routledge, (2006). стр. 657–69.
• Galassi, Jonathan (2000). „FEATURE: Como conversazione: on translation”. The Paris Review. Antonio Weiss. 42 (155): 255—312.  Poets and critics Seamus Heaney, Charles Tomlinson, Tim Parks, and others discuss the theory and practice of translation.
• Godayol, Pilar (2013). „Metaphors, women and translation: from les belles infidèles to la frontera”. Gender and Language. Equinox. 7 (1): 97—116. doi:10.1558/genl.v7i1.97. 
• Gouadec, Daniel (2007). Translation as a profession. Amsterdam: John Benjamins. ISBN 9789027216816. 
• Greenblatt, Stephen, "Can We Ever Master King Lear?", The New York Review of Books, vol. LXIV, no. 3 (February 23, 2017). стр. 34–36.
• Hays, Gregory, "Found in Translation" (review of Denis Feeney, Beyond Greek: The Beginnings of Latin Literature, Harvard University Press), The New York Review of Books, vol. LXIV, no. 11 (22 June 2017). стр. 56, 58.
• Kaiser, Walter, "A Hero of Translation" (a review of Jean Findlay, Chasing Lost Time: The Life of C.K. Scott Moncrieff: Soldier, Spy, and Translator, Farrar, Straus and Giroux, 351 pp., $30.00), The New York Review of Books, vol. LXII, no. 10 (June 4, 2015). стр. 54–56.
• Kasparek, Christopher (1986). „Prus Pharaoh and Curtin's Translation”. The Polish Review. Polish Institute of Arts and Sciences of America. XXXI (2–3): 127—135. 
• Kasparek, Christopher (1983). „The translator's endless toil (book reviews)”. The Polish Review. Polish Institute of Arts and Sciences of America. XXVIII (2): 83—87. JSTOR 25777966.  Includes a discussion of European-language cognates of the term, "translation".
• Kelly, Louis (1979). The true interpreter: A history of translation theory and practice in the West. New York: St. Martin's Press. ISBN 9780631196402. 
• Link, Perry, "A Magician of Chinese Poetry" (review of Eliot Weinberger, with an afterword by Octavio Paz, 19 Ways of Looking at Wang Wei (with More Ways), New Directions, 88 pp., $10.95 [paper]; and Eliot Weinberger, The Ghosts of Birds, New Directions, 211 pp., $16.95 [paper]), The New York Review of Books, vol. LXIII, no. 18 (November 24, 2016). стр. 49–50.
• Marcus, Gary. „Am I Human?: Researchers need new ways to distinguish artificial intelligence from the natural kind”. Scientific American. 316 (3): 58—63. март 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)..
• Miłosz, Czesław (1983). The history of Polish literature (2nd izd.). Berkeley: University of California Press. ISBN 9780520044777. 
• Muhlstein, Anka, "Painters and Writers: When Something New Happens", The New York Review of Books, vol. LXIV, no. 1 (January 19, 2017). стр. 33–35.
• Najder, Zdzisław (author); Najder, Halina (translator) (2007). Joseph Conrad: a life. Rochester, New York: Camden House. ISBN 9781571133472. 
• Parks, Tim (2007). Translating style: a literary approach to translation - a translation approach to literature. New York: Routledge. ISBN 9781905763047. 
• Pei, Mario (1984). The story of language. New York: New American Library. ISBN 9780452008700. . Introduction by Stuart Berg Flexner, revised edition.
• Piron, Claude (1994). Le défi des langues: du gâchis au bon sens [The language challenge: from chaos to common sense] (na jeziku: French). Paris: L'Harmattan. ISBN 9782738424327. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Rose, Marilyn Gaddis (guest editor) (1980). Translation: agent of communication: an international review of arts and ideas (volume 5, issue 1, special issue). Hamilton, New Zealand: Outrigger Publishers. OCLC 224073589. 
• Ruthven, Malise, Islam in the World. 2006. ISBN 978-1-86207-906-9. . Granta. .
• Ruthven, Malise, "The Islamic Road to the Modern World" (review of Christopher de Bellaigue, The Islamic Enlightenment: The Struggle between Faith and Reason, 1798 to Modern Times, Liveright; and Wael Abu-'Uksa, Freedom in the Arab World: Concepts and Ideologies in Arabic Thought in the Nineteenth Century, Cambridge University Press), The New York Review of Books, vol. LXIV, no. 11 (22 June 2017). стр. 22, 24–25.
• Schleiermacher, Friedrich (author); Bernofsky, Susan (translator) (2004) [2002], „On the different methods of translating (Über die verschiedenen Methoden des Übersetzens 1813)”, Ur.: Venuti, Lawrence, The translation studies reader (2nd izd.), New York: Routledge, str. 43—63, ISBN 9780415319201. 
• Simms, Norman T. (guest editor) (1983). Nimrod's sin: treason and translation in a multilingual world (volume 8, issue 2). Hamilton, New Zealand: Outrigger Publishers. OCLC 9719326. 
• Snell-Hornby, Mary; Schopp, Jürgen F. (2013). "Translation", European History Online, Mainz, Institute of European History, retrieved 29 August 2013.
• Tatarkiewicz, Władysław (author); Kasparek, Christopher (Polish-to-English translator) (1980). A history of six ideas: an essay in aesthetics. The Hague, Boston, London: Martinus Nijhoff. ISBN 978-83-01-00824-6. 
• Tatarkiewicz, Władysław, O doskonałości (On Perfection), Warsaw, Państwowe Wydawnictwo Naukowe, 1976; English translation by Christopher Kasparek subsequently serialized in Dialectics and Humanism: The Polish Philosophical Quarterly, vol. VI, no. 4 (autumn 1979)—vol. VIII, no 2 (spring 1981), and reprinted in Władysław Tatarkiewicz, On Perfection, Warsaw University Press. Center of Universalism. (1992). стр. 9.–51 (the book is a collection of papers by and about Professor Tatarkiewicz).
• Vélez, Fabio (2016). Antes de Babel. Una historia retórica de la traducción. Granada, Spain: Comares. ISBN 978-8490454718. 
• Venuti, Lawrence (1994). The translator's invisibility. New York: Routledge. ISBN 9780415115384. 
• Zethsen, Karen Korning; Askehave, Inger (2013). „Talking translation: Is gender an issue?”. Gender and Language. Equinox. 7 (1): 117—134. doi:10.1558/genl.v7i1.117. 

Spoljašnje veze

• UNESCO Clearing House for Literary Translation
• „Machine Translation’s Past and Future”. Arhivirano iz originala 22. 03. 2012. g. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
• "Machine Translation Development"
• Online Translator Online Translator
• „"Zašto (ne) treba koristiti mašinsko prevođenje?"”. Arhivirano iz originala 26. 02. 2015. g. 
• (Self)Translation and the Poetry of the ‘In-between’
• Exploring and Renegotiating Transparency in Poetry Translation
• UNESCO Clearing House for Literary Translation
• Early Theories of Translation на пројекту Гутенберг 1920 text by Flora Ross Amos from the series Columbia University studies in English and comparative literature.