Pristrasnost potvrđivanja

Pristrasnost potvrđivanja je tendencija ljudi da tragaju za informacijom koja potvrđuje njihov unapred već postavljeni stav. Pristrasnost potvrđivanja je možda najmoćnija i najrasprostranjenija kognitivna pristrasnost i zbog toga je veoma važno razumeti je na pravi način. Prema istorijskoj upotrebi pojma, ljudi imaju naviku da biraju specifične aspekte izloženih informacija koje uključuju u svoju misao. Ovi izbori se vrše na osnovu njihovih perspektiva, uverenja, stavova i odluka.

Uvod

Pristrasnost potvrđivanja je tendencija da se primeti, prihvati i zapamti informacija koja se pojavila i koja podržava neko naše uverenje a da se u potpunosti zanemare informacije koje su kontradiktorne našim uverenjima. Sa druge strane, to nije pokušaj da manipuliše nekim činjenicama ili da se činjenica ili priča promeni. Pristrasnost potvrđivanja je više kao nesvesna pristrasnost. Ova greška u našem razmišljanju konstantno radi u pozadini našeg uma kako bi potkopala racionlani proces razmišljanja.

Pristrasnost potvrđivanja deluje zajedno sa mnogim drugim predrasudama i procesima. Ima toliko informacija u svetu, svakodnevno se susrećemo sa raznim događajima, ljudima i podacima. Naši mozgovi su sjajni u obrađivanju tih podataka u smislene obrasce, a kada ih vidimo, pomislimo: „Koje su šanse? Ovo ne može biti slučajnost, tako da dodatno potvrđuje moje uverenje.” Svakako, šanse su velike, mogućnost da naiđete na nešto što potvrđuje vaše uverenje je gotovo izvesna, s obzirom na broj mogućnosti. Na ovaj način, pristranost potvrđivanja usklađena je sa otkrivanjem podataka i prepoznavanjem uzroka.

Primeri pristrasnosti potvrđivanja

• Zamislite poslodavca, gospođu Smit koja je zaposlila novog radnika o kome ima visoko mišljenje. Zamislimo i da on nije kompetentan za to radno mesto. Moguće je da ona neko vreme to i ne primećuje pošto ostali ljudi u kompaniji odrađuju posao novog radnika. Moguće je da gospođa Smit bude impresionirana ovim radnikom ukoliko primeti da na primer nikada nije zakasnio na posao.
• Ili zamislite sportistu koji veruje da mu određeni par čarapa donosi sreću i zbog toga ih nosi na svakoj utakmici. On možda pamti samo vreme dok je pobeđivao u tim čarapama, a zaboravlja izgubljene utakmice u tim istim čarapama.

Ad hoc/post hoc analiza

Faktor koji potvrđuje pristrasnost je, na primer, upotreba ad hoc ili post hoc analiza. Često odlučujemo nakon što se susretnemo sa informacijom da ona potvrđuje naše uverenje, a nove podatke pretvorimo u potvrdu. Možemo nazvati ovu subjektivnom validacijom, tendencijom da se koriste subjektivni kriterijumi da bi se potvrdila naša prethodna verovanja.

Pristrasnost poželjnosti

Postoji još jedan tip pristrasnosti blizak pristrasnosti potvrđivanja a to je pristrasnost poželjnosti. Mi smo pristrasni prema informacijama koje podržavaju ono što želimo da bude istinito, tim pre ako u to već verujemo. U istraživanju iz 2016. godine koje je sprovedeno neposredno pred izbore, Ben Trapin i njegov kolega psiholog ispitali su ljude za kog kandidata navijaju da pobedi. Zatim su im predočili nove podatke o anketiranju u korist jednog kandidata ili drugog. Ljudi koji su bili anketirani bili su spremniji da prihvate anketne podatke koji su favorizirali kandidata kojeg su oni želeli da pobedi, a ne kandidata za kojeg su verovali da će zaista pobediti. Potvrđivanje njihovih želja bilo je snažnije od potvrđivanja njihovih uverenja.

Efekat količine informacija

Prema istraživanju Fišera i Šulc-Harta 2008., količina informacija relevantnih za odluke kojima su učesnici bili izloženi imala je značajan efekat na njihove nivoe pristrasnosti potvrđivanja. Grupa kojoj su date samo dve informacije o donošenju odluke imale su manje nivoe pristrasnosti potvrđivanja od druge grupe koja je imala desetak informacija za procenu. Selektivna izloženost preovladava kod pojedinaca i grupa ljudi i može uticati na odbijanje novih ideja ili informacija koje nisu proporcionalne prvobitnom idealu. Istraživanje je pokazalo da u situacijama kao što je ova, pojedinac postaje više sumnjičav za svoju početnu odluku zbog nedostupnosti resursa. Oni počinju da misle da nema dovoljno podataka i dokaza u onoj oblasti o kojoj im je rečeno da donesu odluku. Subjekat zato postaje kritičniji u odnosu na svoj početni proces razmišljanja i fokusira se na odlučno-usklađene i odlučno-neusklađene izvore. Za grupu koja je imala mnogo informacija, ovaj faktor ih je učinio sigurnim u prvobitnu odluku jer su se osećali zadovoljno zbog činjenice da je njihova tema bila dobro podržana velikim brojem resursa.

Uticaj na odlučivanje

Pristrasnost potvrđivanja može uticati na odluke koje ljudi donose kao pojedinci ili kao grupe, jer možda nisu voljni da promene svoja gledišta i verovanja bilo kolektivno ili sami. Istorijski primer katastrofalnih efekata pristrasnosti potvrđivanja i njegovih efekata na grupnu dinamiku je serija događaja koji su doveli do invazije u Zalivu svinja 1961. godine. To je bio pokušaj invazije naoružanih kubanskih izbeglica u Južnoj Kubi koji su planirale i finansirale SAD i označila je vrhunac američkih akcija usmerenih protiv Kube.

Ova slika, koja se može videti kao mlada žena ili starija žena, služi kao primer kako se pojedinci mogu odlučiti drugačije da gledaju na istu sliku. Prema teoriji selektivne ekspozicije, ljudi imaju tendenciju da traže verziju stimulansa na koji žele biti izloženi, kao što je oblik stimulansa sa kojim su već upoznati. To je razlog zašto će svako ovu sliku videti kako on želi.

Mediji

Skorija istraživanja su pokazala veoma važne praktične dokaze da postoji jak uticaj pristrasnosti potvrđivanja medija na veliki deo populacije zahvaljujući masovnim medijima. Takođe su istraživanja pokazala da će pojedinac tražiti one programe koji odgovaraju njegovim emotivnim i kognitivnim potrebama. Osoba će tražiti lek u medijima. Primeri za ovo su razne ekonomske krize kada je osoba pod naročitim uticajem medija koje koristi za ispunjavanje svoje prirodno jake potrebe za srećom, kao i za smanjenje svog hroničnog nezadovoljstva spoljašnjim okolnostima kao i za zadovoljavanje svoje potrebe za druženjem.

Jedan od prvih modela televizora

Televizija je najpoznatiji izvor pristrasnosti potvrđivanja u modernom društvu. Potrošači teže da izaberu onaj sadržaj u medijima koji otkriva i potvrđuje njihove sopstvene ideje dok izbegavaju informacije koje se kose sa njihovim mišljenjem. Na izbor muzike takođe utiče ova vrsta selektivne izloženosti. Istraživanje iz 2014. godine vođeno od strane Krise L. Tejlor i Ronalda S. Fridmena sa SUNY Univerziteta u Albaniji, pokazalo je da čovek u zavisnosti od svog raspoloženja bira muziku koju će slušati. Ljudi koji su učestvovali u istraživanju su birali veselu muziku kada su osećali ljutnju ili su se osećali neutralno u emotivnom smislu, a slušali su tužnu muziku kada su i sami bili tužni. Ovakav izbor tužne muzike u skladu sa tužnim raspoloženjem potiče ne toliko od toga da reflektuje osećanje kroz muziku nego više kao rezultat njegove ili njene averzije da sluša veselu muziku koja je u potpunosti u suprotnosti sa njihovim raspoloženjem.

Paranormalne pojave i pristrasnost potvrđivanja

Pristrasno potvrđivanje se gotovo stalno koristi za objašnjenje paranormalnih pojava.

Roman 'Ana Karenjina'

Na primer: zamislite da ste preturajući po knjigama pronašli omiljeni roman, neka to bude Ana Karenjina od Tolstoja. Sutradan pročitate u časopisu koji slučajno prelistavate priču o Ani Karenjini, a pola sata nakon toga, gle čuda, na televiziji se prikazuje film — ‘Ana Karenjina’. Sledećeg dana naiđete na emisiju o Lavu Tolstoju. Zaista čudno i pomalo zastrašujuće. Da li univerzum želi da mi nešto poruči? Zapravo ne. Ovo se naziva iluzija učestalosti. U stvari sve ostale informacije sam ignorisao i formirao verovanje da se zaista sve što je vezano za roman Ana Karenjina uzastopno javlja s nekim razlogom. Moglo bi se reći da sam potajno priželjkivao i podsvesno selektivno prihvatao samo informacije koje su vezane za roman — Ana Karenjina. Sa ove tačke gledišta pristrasno potvrđivanje je filter koji nam služi da vidimo samo takvu realnost koja se poklapa sa našim očekivanjima.

Iluzije učestalosti su česte. Tako ukoliko želim da kupim model automobila koji mi se dopada, svugde na ulici ću videti baš taj model, a zapostaviti sve druge. Ukoliko sam zaljubljen, sve pesme koje čitam i slušam će mi delovati kao pesme o ljubavi.

Zaključak

Moć pristrasnosti potvđivanja je u tome što neumorno radi u pozadini, filtrira ogromne količine podataka, sve dok ne dobijemo uverljivu iluziju da dokazi podržavaju naše uverenje. Može biti neverovatno teško uzdrmati verovanje koje je podržano ogromnom konstrukcijom pristrasnosti potvrde. To bi podrazumevalo priznanje da smo u potpunosti pogrešili u vezi nečega u šta smo bili sigurni da je tačno, jer smo upravo videli previše dokaza koji nisu u našu korist. Može biti uznemirujuće shvatiti koliko smo ranjivi na takve predrasude, ali to je neophodan korak koji vodi ka kritičkom razmišljanju.