Википедија

Provera činjenica

Proveravanje činjenica predstavlja čin provere činjeničnih tvrdnji u nefikcijskom (neknjiževnom) tekstu kako bi se utvrdila verodostojnost i tačnost činjeničnih navoda u tekstu. Ovo se može učiniti bilo pre (ante hoc) ili nakon (post hoc) što je tekst objavljen ili na drugi način distribuiran.[1]

Prethodna (ante hoc) provera činjenica (provera činjenica pre diseminacije) ima za cilj da ukloni greške i omogući dalju distribuciju teksta (ili njegovo odbacivanje ukoliko ne bude potvrđen ili na osnovu drugih kriterijuma). Naknadna ili post hoc provera činjenica najčešće je praćena pisanim izveštajem o nepreciznostima, a ponekad i vizuelnom ocenom od strane organizacije koja vrši proveru (npr. e.g., Pinokio (Pinocchios) koga dodeljuje The Washington Post Fact Checker, ili TRUTH-O-METER ocena koju daje PolitiFact). Nekoliko organizacija, kao što su FactCheck.org i PolitiFact, posvećeno je post hoc proveri činjenica.

Istraživanje o uticaju provere činjenica relativno je novijeg datuma, ali postojeća istraživanja nagoveštavaju da provera činjenica zaista koriguje mispercepciju među građanima, kao i da obeshrabruje političare u nameri da šire dezinformacije.

Naknadna provera činjenica uredi

Konzistentnost među onima koji proveravaju činjenice uredi

Jedna studija usanovila je da postoji visok stepen saglasnosti u evaluaciji tvrdnji između sledećih organizacija za proveru činjenica: PolitiFact, FactCheck.org i Washington Post's Fact Checker. [2][3]

Međutim, studija Moragan Marijeta, Dejvida Bakera i Toda Bauzera pronašla je „značajne razlike u pogledu postavljenih pitanja i ponuđenih odgovora.“ Oni su zaključili da ovo ograničava „krisnost proveravanja činjenica za građane koji pokušavaju da odluče kojoj verziji sporne realnosti da veruju.“[4]

Rad dr Kloe Lim sa Univerziteta Stanford nalazi da postoji samo neznatno preklapanje u izjavama koje daju verifikatori činjenica. Od 1065 provera činjenica koje je izvršio PolitiFact i 240 provera činjenica The Washington Post's Fact-Checker, bilo je samo 70 izjava koje su obe organizacije proverile. Studija je ustanovila da su organizacije koje proveravaju činjenice dale konzistentne ocene za 56 od 70 izjava, što znači da se ove dve organizacije koje proveravaju činjenice ne slažu o tačnosti svake pete izjave.[5]

Efekti uredi

Studije o post hoc proveravanju činjenica jasno su pokazale da ovakvi napori često rezultiraju promenama u ponašanju, generalno, kako kod govornika (tako što ih teraju da budu pažljiviji u svojim izjavama) tako i slušalaca ili čitalaca (teraju ih da bolje uočavaju razlike u činjeničnoj tačnosti sadržaja); opservacije uključuju sklonost publike da se uopšte ne povodi za ispravkama grešaka u pogledu tema koje su predmet najvećih podela ili tendenciju da budu više ubeđeni korekcijama negativnih izveštaja (npr. „napadni oglasi“), te da se izmenjena mišljenja prvenstveno uočavaju tek kada pojedinac koji greši jeste neko ko je prilično sličnog mišljenja. [6]

Korigovanje pogrešnih shvatanja uredi

Jedna studija iz 2015. godine našla je dokaze o „povratnom efektu“ (ispravljanje lažnih informacija može navesti pristrasne pojedince da se još čvršće drže svojih stavova): „Korektivne informacije adaptirane sa sajta Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (Centers for Disease Control and Prevention) znatno smanjuju verovanje u mit da vakcina protiv gripa može da izazove grip kao i zabrinutost zbog piutanja da li je ona bezbedna. Međutim, korekcija takođe znatno redukuje nameru da se vakcinišu među ispitanicima sa visokim nivoom brige o nuspojavama vakcine – reakcija koja nije zabeležena među onima koji koji su manje zabrinuti.[7] Studija iz 2017. pokušala je da ponovi rezultate studije iz 2015, ali nije u tome uspela. [8]

Jedna studija iz 2016. godine otkrila je malo dokaza o „povratnom efektu“. „Građani u najećem broju uvažavaju činjenične informacije, čak i kada takve informacije dovode u pitanje njihove prefereirane ili ideološke stavove.“[9]

Sličnop tome, studija o pristalicama koje su podržavale Donalda Trampa tokom predizbone trke 2016. našla je malo dokaza za povratni efekat: „Kada su ispitanici pročitli vest o govoru gospodina Trampa koji je uključivao statistiku FBI koja ukazuje na to da kriminalitet „dramatično i dosledno opada vremenom“, njihova pogrešna uverenja o kriminalu smanjila su se u poređenju sa uverenjima onih koji su videli verziju ovog članka u kome je izostavljena korekcija (iako se pogrešno uverenje zadržalo među srazmernom manjinom). [10]

Studije su pokazale da proveravanje činjenica može da negativno utiče na verovanje građana u tačnost tvrdnji u političkim reklamnim kampanjama. [11] . Rad jedne grupe sa Pariske ekonomske škole i Sciences Po ekonomista ustanovio je da su neistine Marin Le Pen tokom predsedničkih izbora u Francuskoj 2017. godine (a) uspešno ubedile glasače, (b) izgubile ubedljivost kada su činjenice proverene, i (v) nisu umanjile političku podršku za Le Penovu među glasačima kada su njene tvrdnje podvrgnute proveri činjenica.[12]

Studija iz 2017. godine u Političkom žurnalu (Journal of Politics ) našla je da „pojedinci konstantno ažuriraju politička uverenja u odgovarajućem smeru, čak i činjenice koje imaju jasne implikacije po reputaciju političke partije, iako to čine oprezno i donekle neobjektivno... Zanimljivo je da oni koji se identifikuju sa jednom od političkih partija nisu pristrasniji ili oprezniji od onih koji su skroz nezavisni u svojim saznanjima, u zavisnosti od inicijalnih uverenja.[13]

Studija političkih naučnika[14] sa Jejl univerziteta Gordona Penikuka i Dejvida G. Renda utvrdila je da oznake lažnih članaka na fejsbuku „uistinu redukuju njihovu percipiranu tačnost s bzirom na kontrolu bez tagova, ali samo u skromnoj meri.“ [15]

Studija u Dartmutu koju je predvodio Brendan Nihan (Brendan Nyn) ustanovila je da su oznake na fejsbuku imale veći uticaj nego što je ustanovila studija sa Jejla. Oznaka „sporno“ na lažnom naslovu smanjila je broj ispitanika koji su mislili da je naslov tačan sa 29% na 19%, dok je oznaka „ocenjen kao lažan“ ovaj procenat smanjio na 16%.[14] The Yale study found evidence of a backfire effect among Trump supporters younger than 26 years whereby the presence of both untagged and tagged fake articles made the untagged fake articles appear more accurate.[15]

Studija sa Jejla otkrila je dokaze o povratnom efektu među Trampovim pristalicama mlađim od 26 godina, među kojima je prisustvo kako neoznačenih tako i označenih lažnih članaka učinio da nemarkirani lažni članci deluju tačnije. Kao odgovor na istraživanje koje je ispitivalo delotvornost oznake „sporno“ na Fejsbuku, Fejsbuk je odlučio da ukine oznake u decembru 2017. godine i da umesto toga postavi članke koji proveravaju činjenice u nekoj lažne priče pored linka za tu lažnu priču kada god se ona deli na Fejsbuku. [16]

Na osnovu rezultata jedne studije iz 2017. god., u časopisu Psihološka nauka (Psychological Science) najdelotvorniji načini da se smanji dezinformisanje pomoću ispravki uključivao bi:[17]

  • Ograničavanje detaljnih opisa ili argumenata o dezinformaciji;
  • Navođenje razloga iz kojih je neka informacija lažna, pre nego samo označavanje iste kao lažne;
  • Prezentovanje novih i verodostojnih informacija koje omogućavaju čitaocima da ažuriraju svoje znanje o događajima i da, pre svega, shvate zašto su nešto pogrešno razumeli;
  • Korišćenje video zapisa jer su video zapisi izgleda delotvrniji nego tekst u povećavanju pažnje i smanjivanju zbrke, što ih čini efikasnijim u ispravljanju pogrešnih shvatanja u odnosu na tekst.

Sledeća studija u časopisu „Žurnal eksperimentalnih političkih nauka“ (Journal of Experimental Political Science ) našla je „čvrste dokaze da su građani voljni da prihvate ispravke lažnih vesti, bez obzira na njihovu ideologiju i na sadržaj lažnih priča.“ [18]

Rad Endrua Gesa (Andrew Guess) (sa Prinston univerziteta), Brendana Nihana (Brendan Nyhan) (sa Dartmut koledža) i Džejsona Reifera (Jason Reifler) (sa Univerziteta u Egziteru) ustanovio je da su konzumenti lažnih vesti imali tendenciju da zauzimaju manje povoljne stavove o proveravanju činjenica, naročito Trampove pristalice.[19] Rad je ustanovio da su konzumenti lažnih vesti retko nailazili na provere činjenica: „samo oko jedne polovine Amerikanaca koja je posetila vebsajt sa lažnim vestima tokom perioda posmatranog u studiji videla je bilo koju proveru činjenica sa neke od vebstranica posvećenih proveravanju činjenica (14,0%). "[19]

Politički diskurs uredi

Eksperimentalna studija iz 2015. godine utvrdila je da provera činjenica može podstaći političare da ne šire dezinformacije. Studija je utvrdila da ovo može pomoći da se poboljša politički dikurs na taj način što će povećati značaj reputacije ili rizik od širenja dezionformacija među političkim elitama. Istraživači su poslali „seriju pisama o rizicima po njihovu reputaciju i izbornu sigurnost ukoliko budu uhvaćeni u davanju spornih izjava. Zakonodavci kojima su ova pisma poslata znatno su manje dobijali negativne ocene pri proveravanju podataka ili je njihova tačnost ređe javno dovođena u pitanje, što implicira da proveravanje činjenica može da smanji netačnost kada predstavlja ozbiljnu pretnju. [20]

Političke preference uredi

Jedna eksperimentalna studija utvrdila je da provera činjenica tokom debata utiče na to kako gledaoci ocenjuju izlaganje kandidata i „veću spremnost da glasaju za nekog kandidata kada provere činjenica ukazuju da je taj kandidat iskren.“ [21]

Studija o Trampovim pristalicama u vreme predsedničke kampanje 2016. godine ustanovila je da dok su provere činjenica u lažnim tvrdnjama koje je dao Tramp umanjile verovanje pristalica u te lažne tvrdnje, korekcije nisu promenile njihove stavove prema Trampu.[22]

Kontroverze i kritike uredi

Provera političkih činjenica ponekad je predmet kritike kao impresionističko novinarstvo (novinarstvo ličnog mišljenja).[23][24] Septembra 2016. godine, nacionalna telefonska i onlajn anketa Rasmunsen Riportsa (Rasmussen Reports) utvrdila je da „samo 29% od svih verovatnih glasača u SAD veruje medijskim proverama činjenica iz komenatara kandidata. Šezdeset i dva procenta (62%) skolonije je da poveruje da novinske organizacije izvrću činjenice kako bi pomogle kandidatima koje podržavaju.“[25][26]

Organizacije i pojedinci uredi

Reporterska laboratorija pri Djuk univerzitetu (Duke University) održava bazu podataka o organizacijama koje proveravaju činjenice, kojom upravljaju Mark Stensel (Mark Stencel) i Bil Ader (Bill Adair). Ova baza podataka prati više od stotinu nepristrasnih organizacija širom sveta. Kriterijumi Laboratorije za uključivanje organizacija zasnivaju se na tome da li one:

  • ispituju sve (zainteresovane) strane;
  • ispituju diskretne tvrdnje i donose zaključke;
  • prate politička obećanja;
  • jesu transparentne u pogledu izvora i metoda;
  • otkrivaju finansiranje/afilijaciju; i
  • da li se prvenstveno bave vestima i informacijama.[27]

Afrika uredi

Afrika Ček (Africa Check:[28]) je prva nezavisna afrička organizacija za proveru činjenica sa kancelarijama u Keniji, Nigeriji, Južnoj Africi, Senegalu i Velikoj Britaniji, a koja proverava tvrdnje javnih zvaničnika i medija u Africi.

Indija uredi

Bum (Boom) je vebsajt za proveru činjenica u digitalnom novinarstvu. [29][30][31]

EsEmHoaksSlejer (SMHoaxSlayer) je vebsajt širokog spektra za proveru činjenica koji proverava obmane u društvenim medijima i prevare koje kruže Indijom.[32][29][30][31]

Iran uredi

Gomaneh (Gomaneh) je persijski onlajn časopis posvećen istraživanju govorkanja i glasina.[33]

Japan uredi

GoHu (GoHoo): Pokrenulo ju je neprofitno udruženje koje se zalaže za preciznost u novinskom izveštavanju (Watchdog for Accuracy in News-reporting) iz Japana (WANJ or 一 般社団法人 日本報道検証機構) 16. novembra 2014. godine. Javnost obezbeđuje finansiranje sa oko 1,6 miliona jena preko Redi for (Ready For [34]). Dobitnik je nagrade Social Business Grand Prize 2012 Summer. [35]

Japanski centar za edukaciju novinara (Japan Center of Education for Journalists (JCEJ)): Podržava novinare i one koji proveravaju činjenice u skladu sa Novinarskim vodičem kroz društvene izvore (Journalist's Guide to Social Sources ) objavljenim od strane First Draft News, projekta Šorenstejn centra Harvard Kenedi škole (Harvard Kennedy School’s Shorenstein Center). Sam centar takođe razotkriva neistine.[36]

Evropa uredi

  • BBC Reality Check [37]
  • Full Fact:[38] Nezavisna organizacija za proveru činjenica sa sedištem u Velikoj Britaniji koja ima za cilj da „promoviše tačnost u javnoj debati“, pokrenuta 2009. god.
  • The FactCheck blog:[39] Blog kojim upravlja organizacija Channel 4 News u Velikoj Britaniji.
  • Les Décodeurs [40] (Dekoderi): francuski blog za proveru činjenica koji vodi Le Monde.
  • Pagella Politica:[41] Italijanski vebsajt za proveru činjenica.
  • Ellinikahoaxes.gr:[42] Grčki vebsajt za proveru činjenica pokrenut 2013. godine. Razobličava obmane, urbane legende, internet prevare i druge priče sumnjivog porekla.
  • Factchecker.gr:[43] Nezavisni grčki vebsajt za proveru činjenica pokrenut u februaru 2017. godine, specijalizovan za pseudonauku u medicinske prevare. [44] Povezan sa Ellinika Hoaxes.
  • Bufale.net:[45] Italijanski vebsajt za proveru činjenica.
  • Ferret Fact Service:[46] Prvi škotski sajt za proveru činjenica pokrenut u aprilu 2017.[47] godine, na osnovu granta od Gugl inicijative za digitalne vesti [48] (Google Digital News Initiative).
  • Mimikama:[49] Austriski vebsajt za proveru činjenica koji se uglavnom fokusira na prevare na Fejsbuku na nemačkom i holandskom govornom području.
  • Miniver.org:[50] Prvi vebsajt u Španiji posvećen proveravanju činjenica, pokrenut 2017. godine sa ciljem da razotkrije lažne vesti. Akreditovan je od Gugl organizacije za proveru činjenica.

Latinska Amerika uredi

Sjedinjene Američke Države uredi

  • FactCheck.org i FactCheckEd.org: nepristrasne[54] neprofitne sestrinske veb stranice koje sebe opisuju kao „zastupnike birača, koji imaju za cilj da smanje nivo obmana i konfuzije u politici SAD“ i služe kao resursi za edukaciju srednjoškolskim nastavnicima odnosno učenicima (potonja je ustanovljena 2005). Predstavljaju projekat Anenberg centra za javnu politiku (Annenberg Public Policy Center) Anenberg škole za komunikaciju (Annenberg School for Communication) pri Univerzitetu u Pensilvaniji i primarno su finansirane od stane Anenberg fondacije (Annenberg Foundation).
  • Fact Checker (The Washington Post):[55] Projekat „Vašington posta“ poznat po ocenjivanju politačara na osnovu činjenične tačnosti njihovih izjava ocenama od nula do četiri Pinokija [56]. Pokrenuo ga je u septembru 2007 novinar „Post diplomatika“ Majkl Dobs (Michael Dobbs) specijalno za predsednička kampanja 2008predsedničku kampanju 2008. godine.[57] Prestao je sa radom 4. novembra 2008. godine[58], ali je ponovo pokrenut, sa još širim fokusom, u januaru 2011, pod vođstvom Glena Keslera (Glenn Kessler.),[59] veterana dopisništva lista „Post diplomatik“
  • Our.News (Naše vesti) koristi mnoštvo izvora među korisnicima kako bi proverio čenjenice u vezi sa bilo kojim člankom i dozvoljava korisnicima da ocene neku vest sa akpekta spinovanja, poverenja, tačnosti i relevantnosti. Izvori činjenica su dvojaki: oni koje navode korisnici i oni do kojih se dođe automatski. Takođe se daju i informacije o izdavaču i autoru, kao i statistički podaci.
  • PolitiFact.com:[60]Servis novina Tampa Bay Times – Nastao avgusta 2007, koristi „istinometar“ ("Truth-o-Meter") za rangiranje po količini istine u izjavama javnih ličnosti. Dobinik Pulicerove nagrade za 2009. godinu.
  • Snopes.com se uglavnom fokusira, ali ne ograničava na evaluaciju i razotkrivanje urbanih legendi i drugih priča u američkoj popularnoj kulturi.
  • TruthOrFiction.com evaluira i razobličava urbane legende, internet glasine, prosleđivane mejlove i druge priče nepoznatog ili diskutabilnog porekla.
  • RealClearPolitics' Fact Check Review revija za proveravanje činjenica teži da pruži kvartarnu kritiku nastojanja tercijarnog nivoa da proverava činjenice, o kome je prethodno bilo reči. U svom uvodnom broju od 9. aprila 2018, pisac ove revije Kalev Letaru (KalevLeetaru) opisao je njihova nastojanja da „provere one koji proveravaju“ tako što će proveriti kako organizacije za proveru činjenica funkcionišu u praksi (za razliku od toga kako sebe opisuju), od njihovih tvrdnji i izvora za verifikaciju do aktuelnih fokusa i do onoga šta predstavlja „činjenicu“. [61]Letaru radi na Univerzitetu u Džordžtaunu, gde je zadužen za proučavanje i unapređivanje „internacionalnih vrednosti, komunikacionih tehnologija i globalnog Interneta.“[62]

Ante hoc provera činjenica uredi

Jedna od koristi štampanja samo proverenih primeraka jeste to što se na taj način izbegavaju ozbiljni, ponekad skupi, problemi, npr. sudski sporovi i deskreditacija. Oni koji proveravaju činjenice pre svega su korisni za uočavanje slučajnih pogrešaka; oni nisu garancija da se možemo zaštiti od onih koji žele da izvrše prevare u novinarstvu.

Eventualna društvena korist od usavršavanja osnovne veštine proveravanja činjenica istaknuta je tokom jednog okruglog stola u diskusiji Moše Benovica (Moshe Benovitz), koji je primetio da „savremeni učenici koriste svoje bežične svetove da pojačaju skepticizam i da odbace dogmu,“ ali je i obrazložio zašto ovo ima pozitivne implikacije za razvoj vrednosti. On tvrdi:

„Možemo podstaći naše studente da prihvate informaciju i energično krenu u potragu za tačnošću i verodostojnošću. Proveravanje činjenica može postati naučena veština, a tehnologija se može zauzdati na takav način da postane druga priroda... Iznalaženjem mogućnosti za integrisanje tehnologije u učenje, studenti će automatski osetiti lepotu stapanja ... njihovog sajber ... (i ne-virutelnog sveta). Umesto da ove dve sfere koegzistiraju nelagodno i oprezno obilazeći jedna drugu, postoji i vredno iskustvo sinteze...“ [63]

On zaključuje primedbom da ovo predstavlja „novu mogućnost da studenti daju doprinos diskusiji kao nikada ranije, uvodeći tehnologiju na pozitivan način u akademsko okruženje“ (umesto da se na nju gleda samo kao na distrakciju). [63]

Kontroverze uredi

Jedna novinarska kontroverza tiče se reportera i plagijatora Stivena Glasa koji je priznao plagijatorstvo i koji je osramoćen, a koji je novinarsku karijeru započeo upravo proveravanjem činjenica. Odgovorni za proveru činjenica u časopisu The New Republic i drugim nedeljnicima za koje je radio nikada nisu ukazali na brojne izmišljotine u Glasovim reportažama. Majkl Keli , koji je bio urednik nekih od Glasovih izmišljenih priča okrivio je sebe pre nego one koji proveravaju činjenice, rekavši: „Svaki sistem proveravanja činjenica zasniva se na poverenju... Ako reporter namerno falsifikuje, to poražava sistem. U svakom slučaju, sistem koji ima pravu snagu nije provera činjenica, nego urednik.“ [64]

Pojedinci uredi

  • Sara Harison Smit provela je neko vreme u i bila na čelu odeljenja za proveru činjenica u listu The New York Times. Ona je autorka knjige „Biblija verifikatora činjenica“ (The Fact Checker's Bible).
  • Džim Fingal radio je nekoliko godina kao verifikator za The Believer i McSweeney's, a ujedno je, sa Džonom D'Agatom koautor dela „Životni vek činjenice“ (The Lifespan of a Fact) koja predstavlja uvid u bitku između njega kao verifikatora činjenica i D'Agata kao autora jednog od eseja koji pomera granice „umetničke slobode“ koja je prihvatljiva u neliterarnom delu.

Spisak onih koji su se nekada nalazili u ovoj ulozi uredi

Sledi lista pojedinaca za koje se pouzdano tvrdi da su imali udela u proveravanju činjenica u nekoj fazi svoje karijere, često kao prelazne faze ka drugim novinarskim poduhvatima ili tokom nezavisne karijere pisca:

Vidi još uredi

Preporučena literatura uredi

  • The Poynter Institute's summary of research on fact-checking.
  • Silverman, Craig (2007). Regret The Error: How Media Mistakes Pollute The Press And Imperil Free Speech. Penguin Canada. ISBN 9780143186991. 
  • Amazeen, Michelle (2015) "Monkey Cage: Sometimes political fact-checking works. Sometimes it doesn’t. Here’s what can make the difference.," The Washington Post (online), 3 June 2015, see,[74] accessed 27 July 2015.
  • Davis, Katy (2012) "Study: Fact-checkers disagree on who lies most," The Center for Media and Public Affairs (CMPA), George Mason University (online, press release), 22 October 2012 see,[75]
  • Lewis-Kraus, Gideon (2012) "RIFF: The fact-checker versus the fabulist," The New York Times Magazine (online), 21 February 2012 (print edition, 26 February 2012, p. MM45, title, "I Have Taken Some Liberties"), see,[76]
  • Heffernan, Virginia (2010) "The Medium: What 'fact-checking' means online," The New York Times Magazine (online), 20 August 2010 (print edition, 22 August 2010, p. MM14). Pristupljeno 27 July 2015.
  • Silverman, Craig (2010) "Top fact checkers and news accuracy experts gather in Germany," Regret the Error (online), 4 September 2010, see,[77] accessed 28 July 2015. Cited by Tobias Reitz & Kersten Alexander Riechers (2011) Quo vadis Qualitätssicherung? Corrigo, Konzeption eines Crowdsourced Media Accountability Services," pp. 151, Fachbereich Media, 31 May 2011 (Hochschule Darmstadt, University of Applied Sciences), see,[78] accessed 28 July 2015.
  • Bergstrom, Carl T. and Jevin West "Calling Bullshit: Data Reasoning in a Digital World." Online Lecture INFO 198 / BIOL 106B, 2017, University of Washington.[79][80]
  • Sagan| first = Carl | last2 = Druyan| first2 = Ann | year = 1995| chapter = The Fine Art of Baloney Detection | title = The Demon-Haunted World: Science as a Candle in the Dark | publisher = Random House | pages = 201–218}}[81][82]
  • Adler, Mortimer J.; Doren, Charles Van (1972) [1940]. „Agreeing or Disagreeing with an Author”. How to Read a Book: The Classic Guide to Intelligent Reading (Revised izd.). New York: Simon & Schuster. str. 154—167. „After he has said ‘I understand but I disagree,’ he can make the following remarks to the author: (1) ‘You are uninformed’; (2) ‘You are misinformed’; (3) You are illogical-your reasoning is not cogent’; (4) ‘Your analysis is incomplete.’” 

Reference uredi

  1. ^ „Ante hoc – Oxford Reference”. doi:10.1093/acref/9780195369380.001.0001/acref-9780195369380-e-221. Arhivirano iz originala 21. 2. 2015. g. 
  2. ^ Amazeen, Michelle A. (1. 10. 2016). „Checking the Fact-Checkers in 2008: Predicting Political Ad Scrutiny and Assessing Consistency”. Journal of Political Marketing. 15 (4): 433—464. ISSN 1537-7857. doi:10.1080/15377857.2014.959691. 
  3. ^ Amazeen, Michelle A. (2. 1. 2015). „Revisiting the Epistemology of Fact-Checking”. Critical Review. 27 (1): 1—22. ISSN 0891-3811. doi:10.1080/08913811.2014.993890. 
  4. ^ Marietta, Morgan; Barker, David C.; Bowser, Todd (2015). „Fact-Checking Polarized Politics: Does The Fact-Check Industry Provide Consistent Guidance on Disputed Realities?” (PDF). The Forum. 13: 577. doi:10.1515/for-2015-0040. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 10. 2016. g. Pristupljeno 27. 9. 2016. 
  5. ^ „Checking how fact-checkers check”. 
  6. ^ Amazeen, Michelle (2015) "Monkey Cage: Sometimes political fact-checking works. Sometimes it doesn’t. Here’s what can make the difference.," The Washington Post (online), 3 June 2015, see [1],accessed 27 July 2015.
  7. ^ Nyhan, Brendan; Reifler, Jason (9. 1. 2015). „Does correcting myths about the flu vaccine work? An experimental evaluation of the effects of corrective information”. Vaccine. 33 (3): 459—464. ISSN 1873-2518. PMID 25499651. doi:10.1016/j.vaccine.2014.11.017. 
  8. ^ Haglin, Kathryn (1. 7. 2017). „The limitations of the backfire effect”. Research & Politics. 4 (3): 2053168017716547. ISSN 2053-1680. doi:10.1177/2053168017716547. 
  9. ^ Wood, Thomas; Porter, Ethan (5. 8. 2016). „The Elusive Backfire Effect: Mass Attitudes' Steadfast Factual Adherence”. SSRN 2819073  . 
  10. ^ Nyhan, Brendan (5. 11. 2016). „Fact-Checking Can Change Views? We Rate That as Mostly True”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 5. 11. 2016. 
  11. ^ Fridkin, Kim; Kenney, Patrick J.; Wintersieck, Amanda (2. 1. 2015). „Liar, Liar, Pants on Fire: How Fact-Checking Influences Citizens’ Reactions to Negative Advertising”. Political Communication. 32 (1): 127—151. ISSN 1058-4609. doi:10.1080/10584609.2014.914613. 
  12. ^ Rodriguez, Barrera; David, Oscar; Guriev, Sergei M.; Henry, Emeric; Zhuravskaya, Ekaterina (18. 7. 2017). „Facts, Alternative Facts, and Fact Checking in Times of Post-Truth Politics”. SSRN 3004631  . 
  13. ^ Hill, Seth J. (16. 8. 2017). „Learning Together Slowly: Bayesian Learning about Political Facts”. The Journal of Politics. 79: 000—000. ISSN 0022-3816. doi:10.1086/692739. 
  14. ^ a b Nyhan, Brendan (23. 10. 2017). „Why the Fact-Checking at Facebook Needs to Be Checked”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 23. 10. 2017. 
  15. ^ a b Pennycook, Gordon; Rand, David G. (12. 9. 2017). „Assessing the Effect of "Disputed" Warnings and Source Salience on Perceptions of Fake News Accuracy”. SSRN 3035384  . 
  16. ^ „Facebook stops putting "Disputed Flags" on fake news because it doesn't work”. Axios (na jeziku: engleski). 27. 12. 2017. Pristupljeno 28. 12. 2017. 
  17. ^ Chokshi, Niraj (18. 9. 2017). „How to Fight ‘Fake News’ (Warning: It Isn’t Easy)”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 19. 9. 2017. 
  18. ^ Porter, Ethan; Wood, Thomas; Kirby, David (17. 11. 2017). „Sex Trafficking, Russian Infiltration, Birth Certificates, and Pedophilia: A Survey Experiment Correcting Fake News”. SSRN 3073294  . 
  19. ^ a b „Selective Exposure to Misinformation: Evidence from the consumption of fake news during the 2016 U.S. presidential campaign” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 02. 01. 2018. g. 
  20. ^ Nyhan, Brendan; Reifler, Jason (1. 7. 2015). „The Effect of Fact-Checking on Elites: A Field Experiment on U.S. State Legislators”. American Journal of Political Science. 59 (3): 628—40. ISSN 1540-5907. doi:10.1111/ajps.12162. 
  21. ^ Wintersieck, Amanda L. (5. 1. 2017). „Debating the Truth”. American Politics Research. 45: 304—331. doi:10.1177/1532673x16686555. 
  22. ^ „Taking Corrections Literally But Not Seriously? The Eects of Information on Factual Beliefs and Candidate Favorability” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 12. 12. 2018. g. 
  23. ^ Riddell, Kelly (26. 9. 2016). „Eight examples where ‘fact-checking’ became opinion journalism”. Washington Times. Pristupljeno 27. 9. 2016. 
  24. ^ Graves 2016, str. 27.
  25. ^ Reports, Rasmussen. „Voters Don’t Trust Media Fact-Checking - Rasmussen Reports™”. Pristupljeno 17. 10. 2016. 
  26. ^ Lejeune, Tristan (2016). „Poll: Voters don't trust media fact-checkers”. Pristupljeno 17. 10. 2016. 
  27. ^ „How We Identify Fact-Checkers – Duke Reporters' Lab”. 22. 6. 2016. Pristupljeno 14. 9. 2016. 
  28. ^ Lyman, Rick (23. 7. 2013). „Nonpartisan Fact-Checking Comes to South Africa”. New York Times. 
  29. ^ a b „Fake News Warriors”. hindustantimes.com/. Pristupljeno 30. 8. 2017. 
  30. ^ a b „In an era of fake news, check out India’s homegrown Hoax Slayer”. hindustantimes.com/. 13. 1. 2017. Pristupljeno 30. 8. 2017. 
  31. ^ a b „Boom! This team of four journalists is on a mission to hunt down and destroy fake news in India | FactorDaily”. FactorDaily. 28. 7. 2017. Arhivirano iz originala 31. 08. 2017. g. Pristupljeno 30. 8. 2017. 
  32. ^ „This ‘Hoax Slayer’ has busted 1,300 fake forwards on WhatsApp”. YourStory.com. 1. 4. 2017. 
  33. ^ ستاد مبارزه با چرندیات (14. 7. 2013), VOA Persian-Introducing Gomaneh, Pristupljeno 1. 4. 2018 
  34. ^ „私たちは、マスメディアの情報の真偽をチェックするニュースメディア、「メディアのメディア」を創ります！”. Ready For. Pristupljeno 1. 11. 2017. 
  35. ^ „ソーシャルビジネスグランプリ 2012夏 結果発表”. Social Entrepreneur School. Arhivirano iz originala 03. 10. 2018. g. Pristupljeno 1. 11. 2017. 
  36. ^ Kajimoto, Masato (30. 10. 2017). „A snap election (and global worries over fake news) spur fact-checking collaborations in Japan”. Nieman Foundation at Harvard. Pristupljeno 1. 11. 2017. 
  37. ^ Jackson, Jasper (12. 1. 2017). „BBC sets up team to debunk fake news”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 16. 9. 2017. 
  38. ^ „Full Fact”. FullFact.org. 15. 2. 2012. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  39. ^ „The FactCheck Blog”. Channel 4. 15. 2. 2012. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  40. ^ „Fact-checking blogs turn up heat on French candidates”. France 24. Pristupljeno 2. 8. 2013. 
  41. ^ „Italian politics: Pinocchio's heirs”. The Economist. 22. 2. 2013. Pristupljeno 2. 8. 2013. 
  42. ^ „Μιλήσαμε με τον Έλληνα που Κυνηγάει τα Hoaxes στο Ίντερνετ”. Vice Greece. 24. 11. 2016. Pristupljeno 20. 12. 2017. 
  43. ^ „Τι παίζει με την κυρία Βαλεντίνη;”. Lifo. 11. 12. 2017. Pristupljeno 20. 12. 2017. 
  44. ^ „Αντιδράσεις στον Βόλο για προσκεκλημένο ομιλητή”. Ταχυδρόμος. 19. 6. 2017. Pristupljeno 20. 12. 2017. 
  45. ^ „Come smascherare le notizie false e le bufale che girano su internet”. Il Fatto Quotidiano. 18. 12. 2016. Pristupljeno 20. 12. 2017. 
  46. ^ „Ferret Fact Service”. 4. 4. 2017. 
  47. ^ „Journalism.co.uk interview”. 28. 4. 2017. 
  48. ^ „Google DNI: The Ferret”. 19. 9. 2017. Arhivirano iz originala 18. 10. 2017. g. 
  49. ^ „Mimikama – Verein zur Aufklärung über Internetmissbrauch”. Mimikama – Verein zur Aufklärung über Internetmissbrauch. Pristupljeno 29. 1. 2018. 
  50. ^ „Miniver.org”. Miniver.org. 20. 5. 2017. Arhivirano iz originala 21. 05. 2017. g. Pristupljeno 20. 5. 2017. 
  51. ^ „Chequeado.com: Fiel defensor de los hechos”. Lanacion.com. Pristupljeno 2. 8. 2013. 
  52. ^ „El Financiero lanzó aplicación para retar a los candidatos presidenciales”. elfinancierocr.com. Pristupljeno 17. 3. 2014. „Rete al candidato is the first political fact checking digital platform in Central America. It is based in Costa Rica and was launched in 2013 by the weekly newspaper El Financiero to monitor the political debate of the 2014 presidential elections in that country. It is supported by the Konrad Adenauer Foundation.” 
  53. ^ „Entrevistamos o criador do E-farsas, site que desvenda os boatos da internet!”. Tec Mundo. 1. 1. 2018. 
  54. ^ „About Us”. FactCheckED.org. Pristupljeno 28. 7. 2015. 
  55. ^ Rucker, Philip. „Fact Checker”. Washingtonpost.com. Pristupljeno 7. 6. 2009. 
  56. ^ Kessler, Glenn. „About the Fact Checker”. Blog.washingtonpost.com. Pristupljeno 7. 6. 2009. 
  57. ^ „washingtonpost.com Launches "FactChecker"”. Findarticles.com. 2007. Arhivirano iz originala 8. 7. 2012. g. Pristupljeno 7. 6. 2009. 
  58. ^ Rucker, Philip. „Fact Checker”. Voices.washingtonpost.com. Pristupljeno 7. 6. 2009. 
  59. ^ Kessler, Glenn (19. 7. 2012). „Welcome to the new Fact Checker”. The Washington Post. 
  60. ^ „St. Petersburg Times Online”. Politifact.com. Pristupljeno 7. 6. 2009. 
  61. ^ Introducing RealClearPolitics' Fact Check Review | RealClearPolitics
  62. ^ Leetaru, Kalev. „About”. Pristupljeno 3. 6. 2014. 
  63. ^ a b Moshe Benovitz et al., 2012, "Education: The Social Media Revolution: What Does It Mean for Our Children?" Jewish Action (online), August 24, 2012, New York, NY, USA:Orthodox Union, see [2],accessed 28 July 2015.
  64. ^ Watson, John (2. 4. 2017). „What is Fact Checking? – FactCheck Sri Lanka”. Factchecksrilanka.com. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. Pristupljeno 7. 12. 2017. 
  65. ^ „An Interview With Susan Choi”. Arhivirano iz originala 18. 2. 2001. g. Pristupljeno 18. 11. 2006. 
  66. ^ „CNN.com – Transcripts”. Transcripts.cnn.com. 1. 6. 2006. Pristupljeno 18. 10. 2011. 
  67. ^ „Contributors”. Arhivirano iz originala 19. 3. 2006. g. Pristupljeno 17. 11. 2006. 
  68. ^ „William Gaddis (American author)”. Britannica.com. Pristupljeno 18. 10. 2011. 
  69. ^ Skurnick, Lizzie. „Content”. Mediabistro.com. Pristupljeno 18. 10. 2011. 
  70. ^ „Hodge, Roger D.”. Arhivirano iz originala 8. 3. 2007. g. Pristupljeno 18. 11. 2006. 
  71. ^ Kirkpatrick, David D. „David Kirkpatrick”. The New York Times. 
  72. ^ „Swarthmore College Bulletin”. Swarthmore.edu. jul 2011. Arhivirano iz originala 27. 10. 2008. g. Pristupljeno 18. 10. 2011. 
  73. ^ „Sean Wilsey – About Sean Wilsey – Penguin Group”. Us.penguingroup.com. Arhivirano iz originala 27. 9. 2011. g. Pristupljeno 18. 10. 2011. [potrebna verifikacija]
  74. ^ Amazeen, Michelle (14. 12. 2012). „Sometimes political fact-checking works. Sometimes it doesn’t. Here’s what can make the difference.”. The Washington Post. Pristupljeno 28. 7. 2015. 
  75. ^ „Study: Fact-Checkers Disagree on Who Lies Most”. Arhivirano iz originala 9. 3. 2015. g. Pristupljeno 28. 8. 2015. . Pristupljeno 28 July 2015.
  76. ^ Lewis-Kraus, Gideon (21. 2. 2012). „The Fact-Checker Versus the Fabulist”. The New York Times. Pristupljeno 27. 7. 2015. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
  77. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 8. 9. 2015. g. Pristupljeno 28. 7. 2015. 
  78. ^ „Wayback Machine” (PDF). Web.archive.org. Arhivirano iz originala 6. 9. 2015. g. Pristupljeno 7. 12. 2017. 
  79. ^ Bergstrom, Carl; West, Jevin (2017). „Calling Bullshit: Data Reasoning in a Digital World”. University of Washington. Pristupljeno 5. 2. 2018. 
  80. ^ „Calling Bullshit in the Age of Big Data”. YouTube. UW iSchool. 10. 7. 2017. Pristupljeno 17. 2. 2018. 
  81. ^ {{Cite book| ref = harv| last = Jones, Josh (2016). „Carl Sagan Presents His "Baloney Detection Kit": 8 Tools for Skeptical Thinking”. Open Culture: the best free cultural & educational media on the web. Pristupljeno 17. 2. 2018. 
  82. ^ Sagan, Carl. „The Fine Art of Baloney Detection” (PDF). Free University of Berlin. Pristupljeno 17. 2. 2018. 

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Провера_чињеница&oldid=27354712”