Prodor modernosti

Prodor modernosti (norveški: Det moderne gjennombrudd, danski: Det moderne gennembrud, švedski: Det moderna genombrottet) ime je pokreta koji se javlja u Skandinaviji krajem 70-ih godina XIX veka. Ovim nazivom označava se period u kom realizam zamenjuje tendencije nacionalnog romantizma i poetskog realizma koji su do tada bili prisutni u književnosti i umetnosti.

Termin "prodor modernosti" koristi se pre svega za period od 1870-ih do 1890-ih u skandinavskoj istoriji književnosti, koja se tokom ovog perioda odvaja od ostatka Evrope. Ono što podstiče pojavu prodora modernosti u književnosti jesu velike promene u društvu: razvija se saobraćaj (železnica), javljaju se novi i brži načini komunikacije (telegraf, telefon), osnivaju se fabrike. Masovni narodni pokreti, industrijalizacija i urbanizacija takođe vode ka brzim i korenitim društvenim promenama. Književnost ovog vremena je pre svega realistička, a njeno težište je na društvenoj debati.

Često se smatra da je danski teoretičar Georg Brandes stajao iza ovog pokreta, iako su neki autori počeli da pišu u realističkom stilu čak i pre nego što je Brandes formulisao estetičku paradigmu pokreta. Njegova predavanja na Univerzitetu u Kopenhagenu, počevši od 1871. godine, kao i njegovo delo Glavne struje književnosti 19. veka (danski: Hovedstrømninger i det 19. Aarhundredes Litteratur) obeležavaju početak perioda.

Karakteristike

Autori prodora modernosti pobunili su se protiv tradicionalnih kulturnih tema, a pogotovo protiv epohe romantizma u književnosti, i okrenuli su se realističkijem pristupu. Pisci ovog vremena takođe su usvojili liberalnije poglede na teme poput seksualnosti i religije, te otvoreno izražavali interes za naučna dostignuća, poput Darvinove teorije evolucije. Žene pisci stekle su uticaj bez presedana tokom ovog perioda. Problematika roda i položaja žena u društvu takođe je stavljena u fokus.

Čuvena Brandesova krilatica: "treba izneti probleme na raspravu", izgovorena prilikom jednog od njegovih predavanja na Univerzitetu u Kopenhagenu, jezgrovito sažima osnovni postulat prodora modernosti. Njome su oslikane osobine pokreta koji teži ka književnosti koja je realistička i koja pristupa analizi društva i društvenih problema na kritički način.

Tok događaja

Sam začetak prodora modernosti uglavnom se pripisuje Georgu Brandesu, koji je već 1869. godine na danski preveo kontroverzni esej Džona Stjuarta Mila "Potčinjenost žena". U godinama koje dolaze Brandes je predavao na Univerzitetu u Kopenhagenu, a potom i na drugim evropskim univerzitetima, kritikujući romantizam. Isticao je da danska književnost tog vremena ne ide u korak sa savremenim danskim društvom, da je zastarela. Brandes je takođe pisao knjige i članke na ovu temu, a pogotovo je delo Glavne struje književnosti 19. veka (Hovedstrømninger i det 19de Aarhundredes Litteratur) (objavljeno u nekoliko tomova 1872. godine) bitno kao teoretska osnova književnosti tog vremena.

Nekolicina drugih autora tog perioda imalo je internacionalne kontakte, a mnogi od njih su i sami živeli u inostranstvu u kraćim periodima. Zahvaljujući tome, u gradovima poput Pariza, Berlina i Rima, postojale su male kolonije skandinavskih umetnika, a neki od njih su čak i objavljivali svoja dela direktno na stranim jezicima. Njihova dela su bila prevođena mnogo brže nego pre i to je, između ostalog, doprinelo tome da ovaj pokret doživi svoj proboj.

Mnogi autori počeli su se interesovati za subjekte religiozne ili duhovne prirode, te je 1890-ih simbolizam delimično smenio prodor modernosti. Realizam prodora modernosti, međutim, uticao je i na poznije autore poput Selme Lagerlef, Johanesa V. Jensena i Martina Andešena Neksea u godinama koje dolaze (1900-1920) i koje se ponekad zovu prodor popularnosti (danski: "Det Folkelige Gennembrud"). Sam naziv proizilazi iz tendencije autora ovog perioda ka pisanju o nižim letvicama društva, npr. delo "Pele Osvajač" Martina Andešena Neksea, po kom je i snimljen film 1987. godine.

Kulturno-radikalni pokret u periodu 1920-1940. često se opisuje kao nastavak prodora modernosti, ili se pak prodor modernosti naziva početkom kulturnog radikalizma.

Žene i finansije

U Švedskoj su žene 1870. godine dobile pravo da se obrazuju za lekare. Značajno pitanje za mnoge žene ovog vremena u Norveškoj bilo je pitanje izdržavanja. Ranije je bilo uobičajeno za žene u građanskim krugovima da žive zajedno sa svojim rođacima, ali sada su bile prisiljene da odu na tržište rada, iako im istovremeno još uvek nije bilo dozvoljeno da se late nekog težeg oblika posla.

U ovo vreme, suprug je imao pravo da slobodno raspolaže imovinom svoje žene. Upravo ovo pitanje koje se ticalo prava vlasništva udatih žena obrađivano je u nekolicini književnih dela, između ostalog i u drami Prave žene (Sanna kvinnor) Ane Šarlote Lefleš (1883). Dotiče ga se i August Strindberg nemali broj puta, mada zauzimajući negativan stav, između ostalog u Brakovima II i u drami Prijatelji (1888).

Švedski roman koji obrađuje ekonomsku situaciju žena jeste Novac Viktorije Benediktson iz 1885.

Debata o moralu

Debata o moralu podrazumeva debatu u književnosti koja je zahvatila čitavu Skandinaviju 1880-ih godina. Raspravljalo se o dvostrukom moralu koji je važio i za muškarce i žene, a koji se ticao seksualne aktivnosti pre braka i tokom istog. Dok se od žena očekivala potpuna apstinencija pre braka, muškarčev promiskuitet se, pak, smatrao prirodnim. Čak je i neverstvo muškarca u braku bilo društveno tolerisano. U skladu sa duhom novog perioda, i ovaj društveni problem iznet je na raspravu, a vremenom su se formirale dve glavne struje.

S jedne strane, zajedno sa Georgom Brandesom, kao zastupnici seksualnog oslobođenja i ukidanja duplih standarda, stoje Henrik Ibsen, Hans Jeger, Junas Li, Arne Garborg, Amalie Skram.

S druge strane, pak, stoje Bjernstjerne Bjernson i njegovo delo Rukavica (En handske) u kom se on jasno zalaže za jednakost muškaraca i žena, ali ne u smeru seksualnog oslobođenja. Naprotiv, Bjernson je smatrao da i muškarci i žene treba da očuvaju čednost i apstiniraju pre braka. Uz njega stoji i Elizabet Gruntvig, prva žena koja je javno iznela svoje mišljenje u debati o moralu. Nije bila jedina – iako su pojedine sufražetkinje, poput Kiti Ćeland, bile pristalice ženskog seksualnog oslobođenja, ipak je bilo više pripadnica ženskog pola koje su smatrale da bi seksualno oslobođenje imalo više negativnih nego pozitivnih posledica. Opšta nejednakost među polovima u XIX veku značila je da je brak ženina garancija za fizičku i socijalnu sigurnost i izdržavanje. Slobodniji seksualni moral bi dozvolio muškarcu da ima odnose sa različitim ženama, pri čemu ne bi morao da se obeća bilo kojoj od njih po tom osnovu. Žene bi time rizikovale da ostanu same sa vanbračnim detetom koje ne bi mogle da izdržavaju budući da je na tržištu rada bilo malo poslova za žene, koji su pritom bili vrlo loše plaćani.

Prostitucija je bila rasprostranjena u svim nordijskim zemljama i bila je zakonski regulisana. Posmatrala se kao neophodnost društva koja predstavlja ventil za muškarčev jak seksualni nagon, te se stoga i tolerisala. Vlasti su zaključile da ukoliko ne mogu da iskorene prostituciju, barem mogu da je kontrolišu, te su uveli obavezno registrovanje prostitutki, koje su svakako bile više kažnjavane nego njihove mušterije. Dva norveška romana koja su se bavila problemom prostitucije jesu Od bohema Kristijanije (Fra Kristiania-Bohêmen) Hansa Jegera (1885) i Albertina (Albertine) Kristijana Kroga (1886), oba konfiskovana po izdavanju.

Bitni autori

• Danska:
  • Herman Bang
  • Georg Brandes
  • Edvard Brandes
  • Martin Andešen Nekse
  • Amalie Skram (Norvežanka, ali aktivna u Danskoj)
• Norveška:
  • Bjernstjerne Bjernson
  • Arne Garborg
  • Henrik Ibsen
  • Hans Jeger
  • Aleksander Ćeland
  • Junas Li
• Švedska:
  • Viktorija Benediktson
  • August Strindberg

Literatura

• Brandes, Georg (1906) Main Currents in Nineteenth Century Literature, Volume I: The Emigrant Literature. London: William Heinemann.
• Brandes, Georg (1902) Main Currents in Nineteenth Century Literature, Volume II: The Romantic School in Germany. New York: The Macmillan Company.
• Brandes, Georg (1906) Main Currents in Nineteenth Century Literature, Volume III: The Reaction in France. London: William Heinemann.
• Brandes, Georg (1905) Main Currents in Nineteenth Century Literature, Volume IV: Naturalism in England. London: William Heinemann.
• Brandes, Georg (1904) Main Currents in Nineteenth Century Literature, Volume V: The Romantic School in France. London: William Heinemann.
• Brandes, Georg (1906) Main Currents in Nineteenth Century Literature, Volume VI: Young Germany. London: William Heinemann.
• Bønnelycke, C. (2018). Sædelighedsfejden. 1st ed. Aarhus: Aarhus Universitetsforslag.
• Hertel, Hans (2004). Det stadig moderne gennembrud : Georg Brandes og hans tid, set fra det 21. århundrede. Copenhagen: Gyldendal. ISBN 978-87-03-00576-8.
• Sørensen (ed.), Jørgen (1974). Fronter 1870-1890 - en tekstmontage. Copenhagen: Gyldendal. ISBN 978-87-00-41601-7.
• Stangerup, Hakon (1946). Kulturkampen 1-2. Copenhagen: Gyldendal.

Spoljašnje veze

• Det Kongelige Biblioteks webudstilling Georg Brandes' "Skrivebord"
• Det Moderne Gennembrud på Leksikon.org
• Nasjonal digital læringsarena