Википедија

Prolaz divova

Prolaz divova (ir. Clochán an Aifir or Clochán na bhFómharach)[3] područje je od 40.000 spojenih bazaltnih stubova koji su nastali vulkanskom erupcijom u paleogenu (pre 50—60 miliona godina).[4][5] Nalazi se u okrugu Antrim na severoistočnoj obali Severne Irske, oko 3 kilometra severno od grada Bušmillsa.

Prolaz divova
Izvorno imes
engl. Clochán an Aifir/Clochán na bhFomhórach[1]
engl. Tha Giant's Causey[2]
Prolaz divova
LokacijaOkrug Antrim
Koordinate55° 14′ 27″ N 6° 30′ 42″ W / 55.24083° S; 6.51167° Z / 55.24083; -6.51167
Zvanično ime: Prolaz divova
Tipprirodno dobro
KriterijumiVII, VIII
Označeno1986 (10. zasedanje)
Broj reference369
Država potpisnicaUjedinjeno Kraljevstvo
RegionEvropa
Prolaz divova na karti Severna Irska
Prolaz divova
Lokacija Prolaza divova u Severnoj Irskoj

Vrhovi stubova formiraju stepenice koje vode od podnožja litice i nestaju pod morem. Većina stubova je šestougaona, mada neke imaju četiri, pet, sedam ili osam strana.[6] Najviši stubovi su visoki oko 12 m (39 ft), a očvrsnuta lava u liticama je mestimično debela 28 m (92 ft).

Godine 1986, upisan je na Uneskov spisak mesta svetske baštine u Evropi kao jedinstven primer brzog hlađenja bazaltne lave prodirući kroz krečnjački plato, pri tome popucavši vertikalno u obliku spojenih stubova.[7] Danas ovom najpopularnijom turističkom atrakcijom u Severnoj Irskoj upravlja Državno poverenstvo,[8] pri čemu je prihvaćeno preko 998,000 posetilaca 2019. godine.[9] Pristup Prolazu divova je besplatan: nije neophodno ići preko centra za posetioce, koji se naplaćuje.[10] Ostatak lokacije je u vlasništvu Krunskog poseda i nekoliko privatnih zemljoposednika.

Odlike uredi

Bazaltni stubovi čine stepenastu liticu koja uranja u Irsko more. Većina stubova je heksagonalnog oblika, iako ima i stubova s manjim brojem stranica. Najviši su 12 metara visoki, a okamenjena lava je na nekim mestima debela 28 metara. Neki delovi su dobili popularna imena kao što su: „Divovska čizma”, „Divovo oko”, „Pastirske stube”, „Saće”, „Divovske orgulje”, „Nakupine dimnjaka”, „Divovska vrata” i „Devina grba”.

U srednjem veku skovala se legenda kako je Prolaz divova izgradio irski ratnik Fin mekKul kako bi se borio protiv svog škotskog rivala Benandonera. Odatle potiče njegov naziv — „Prolaz divova”.[11]

Lokalitet je postao poznat u 18. veku, a u 19. veku je postao velika turistička atrakcija s privlačnom zonom za pešake koji mogu da hodaju preko vrhova stubova 800 metara od ulaza do samog mora. Stene Prolaza divova bile su pogubne za nekoliko brodova, od kojih je najznačajniji Girona koji se ovde nasukao u oktobru 1588. godine za vreme snažnog severozapadnog vetra, i pritom je stradalo oko 1.200 ljudi. Samo je pet ljudi preživelo i njihovi potomci i danas žive u okolini. Girona je bila galija španske armade koja je spasila posade dve preostale olupine zbog čega je bila jako preopterećena. Kad joj je puklo kormilo nastala je tragedija.[12]

Geologija uredi

Pre oko 50 do 60 miliona godina,[4] tokom paleocenske epohe, na Antrimu se odvijala intenzivna vulkanska aktivnost, pri čemu je visoko fluidni otopljeni bazalt prodro kroz krednu osnovu i formirao ekstenzivni lavni plato. Kako se lava hladila, dolazilo je do kontrakcije. Horizontalna kontrakcija je uzrokovala pucanje na način sličan suvom blatu, sa procepima koji su se širili sa hlađenjem mase, ostavljajući strukture nalik na stepenište, koje su isto tako horizontalno ispucale u „biskite”. U mnogim slučajevima horizontalna fraktura je proizvela donju stranu koja je konveksna, dok je gornje lice donjeg segmenta konkavno, čime su formirani takozvani sastavi „kugle i utičnice”. Veličina stubova je prvenstveno određena brzinom kojom se lava vulkanske erupcije hladila.[13] Ekstenzivna mreža fraktura je proizvela osobene stubove koji su vidljivi u današnje vreme. Ovaj bazalt je originalno bio deo velikog vulkanskog platoa zvanog Talanski plato, koji je formiran tokom paleocena.[14]

Turizam uredi

 
Crvene bazaltne prizme

Biskup od Derija je posetio ovo mesto 1692. Postojanje ove lokacije objavljeno je širom sveta sledeće godine prezentacijom rada Kraljevskom društvu od ser Ričarda Balklija, člana Triniti koledža u Dablinu. Prolaz divova je privukao međunarodnu pažnju kada je umetnica iz Dablina Suzana Druri napravila akvarelne slike o njemu 1739. godine. Tim radom je ona osvojila prvu nagradu koju je dodelilo Kraljevsko dablinsko društvo 1740. godine, a delo je ugravirano 1743. godine.[15] Godine 1765, u 12. tomu Francuske enciklopedije pojavio se zapis o ovoj lokaciji, koji je bio zasnovan na gravurama Drurijevog dela; gravura „Istočnog prospekta“ pojavila se u svesci ploča iz 1768. objavljenoj za Encyclopédie.[16] U natpisu na pločama, francuski geolog Nikola Desmarest sugerisao je, po prvi put u štampi, da su takve strukture vulkanskog porekla.

Centar za posetioce uredi

 
Prolaz divova na zalasku sunca

Ova lokacija je bila bez stalnog centra za posetioce između 2000. i 2012. godine, pošto je prethodna zgrada, izgrađena 1986. godine, izgorela 2000. godine.[17] Dok je tadašnja ministarka za životnu sredinu i članica DUP-a Arlen Foster dala preliminarnu saglasnost za javno finansiranu (i privatno izvođenu) izgradnju 2007. godine,[18] javno finansiranje je zamrznuto zbog uočenog sukoba interesa između predloženog privatnog investitora i DUP.[19][20] Ultimatno, privatni izvođač radova je odustao od pravnog osporavanja plana koji se finansira iz javnih sredstava,[21] i novi centar za posetioce je zvanično otvoren do 2012. godine.[22] Njegovu izgradnju finansirali su Nacionalni fond, Turistička zajednica Severne Irske, Heritidž lutrijski fond i javne donacije.[23] Od otvaranja, novi centar za posetioce dobio je mešovite kritike onih koji posećuju lokaciju, zbog cene, dizajna, sadržaja i položaja preko dela lokacije.[24] Godine 2018, centar je posetilo 1.011.473 ljudi.[25]

Bilo je kontroverzi u vezi sa sadržajem nekih eksponata u centru za posetioce, koji se odnose na kreacionističko viđenje u pogledu starosti Zemlje.[26][27] Dok je predsedavajući Severnoirske evangelističke grupe, Fondacija Kaleb,[28] pozdravio ove dodatke, Nacionalni fond je naveo da taj sadržaj čini samo mali deo izložbe i da Trast „u potpunosti podržava naučno objašnjenje za stvaranje kamenja pre 60 miliona godina."[29] Internet kampanja za uklanjanje kreacionističkog materijala pokrenuta je 2012. godine, a nakon toga, Trast je izvršio reviziju i zaključio da ih treba izmeniti kako bi imali naučno objašnjenje o poreklu lokacije kao njihov primarni naglasak. Kreacionistička objašnjenja se i dalje pominju, ali se predstavljaju kao tradicionalno verovanje nekih verskih zajednica, a ne kao konkurentsko objašnjenje za nastanak lokacije.[30]

Galerija uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Clochán an Aifir / Giant's Causeway - Placenames Database of Ireland”. Placenames Commission. Pristupljeno 8. 9. 2014. 
  2. ^ The Crack: Yin giant step for mankind[mrtva veza] The News Letter. Retrieved 16 October 2011.
  3. ^ „Clochán an Aifir / Giant's Causeway – Placenames Database of Ireland”. Placenames Commission. Pristupljeno 8. 9. 2014. 
  4. ^ a b „Giant's Causeway and Causeway Coast”. UNESCO World Heritage Centre. Pristupljeno 21. jun 2009. 
  5. ^ Jack Challoner; John Farndon; Rodney Walshaw (2004). Rocks, Minerals and the Changing Earth. Southwater. str. 19. 
  6. ^ Meng, Qingxiang; Yan, Long; Chen, Yulong; Zhang, Qiang (9. 11. 2018). „Generation of numerical models of anisotropic columnar jointed rock mass using modified centroidal Voronoi diagrams”. Symmetry. 10 (11): 618. Bibcode:2018Symm...10..618M. doi:10.3390/sym10110618  . 
  7. ^ Report of poll result BBC.co.uk Retrieved 10 December 2006.
  8. ^ „Giant's Causeway remains Northern Ireland's Top Attraction” (Saopštenje). Northern Ireland Tourist Board. 18. 8. 2008. Arhivirano iz originala 14. jul 2011. g. Pristupljeno 19. mart 2009. 
  9. ^ „ALVA – Association of Leading Visitor Attractions”. alva.org.uk. Pristupljeno 23. 10. 2020. 
  10. ^ „Giant's Causeway: Public right of way to be protected”. BBC News Online. 14. 3. 2018. 
  11. ^ Jones, Richard. Myths and Legends of Britain and Ireland. New Holland Publishers, (2006). str. 131
  12. ^ Najljepša mjesta na svijetu, LEO COMMERCE, Rijeka-Zagreb 2009, pp. 19.
  13. ^ „University of Toronto (2008, December 25). Mystery of Hexagonal Column Formations”. 
  14. ^ Geoffroy, Laurent; Bergerat, Françoise; Angelier, Jacques (septembar 1996). „Brittle tectonism in relation to the Palaeogene evolution of the Thulean/NE Atlantic domain: a study in Ulster”. Geological Journal. 31 (3): 259—269. doi:10.1002/(SICI)1099-1034(199609)31:3<259::AID-GJ711>3.0.CO;2-8. Arhivirano iz originala 13. 8. 2011. g. Pristupljeno 10. 11. 2007. 
  15. ^ Arnold, Bruce (2002). Irish Art: A Concise History. New York: Thames & Hudson. str. 62. ISBN 0-500-20148-X. 
  16. ^ "Susanna Drury, the Causeway, and the Encyclopédie, 1768" Arhivirano 28 septembar 2006 na sajtu Wayback Machine. Lindahall.org. Retrieved 14 March 2007.
  17. ^ „Investigation into Causeway blaze”. BBC News. 30. 4. 2000. 
  18. ^ „Developer set to get Causeway nod”. BBC News. 10. 9. 2007. 
  19. ^ „Developer's DUP link "no bearing"”. BBC News. 11. 9. 2007. 
  20. ^ „Causeway must be public ; council”. BBC News. 12. 9. 2007. 
  21. ^ „Developer ends Causeway challenge”. BBC News. maj 2009. 
  22. ^ Maguire, Anna (5. 7. 2012). „Causeway visitors' centre: A giant leap forward?”. Belfast Telegraph. Pristupljeno 5. 7. 2012. 
  23. ^ „Giants Causeway gets £9m tourist board grant”. BBC. 22. 3. 2010. Pristupljeno 5. 7. 2012. 
  24. ^ „Giants Causeway Visitor Centre Reviews, Trip Advisor”. Trip Advisor. 15. 9. 2012. Pristupljeno 15. 9. 2012. 
  25. ^ „ALVA – Association of Leading Visitor Attractions”. alva.org.uk. Pristupljeno 27. 7. 2019. 
  26. ^ „National Trust in Giant's Causeway creationism row”. The Independent. 5. 7. 2012. Pristupljeno 5. 7. 2012. 
  27. ^ „Causeway centre gives creationist view”. U TV. 4. 7. 2012. Arhivirano iz originala 6. 7. 2012. g. Pristupljeno 5. 7. 2012. 
  28. ^ „Online group calls for removal of creationist exhibit at Giant's Causeway”. BBC Northern Ireland. 5. 7. 2012. Pristupljeno 6. 7. 2012. 
  29. ^ „Trust in Causeway creationism row”. Irish Independent. 5. 7. 2012. Pristupljeno 6. 7. 2012. 
  30. ^ „Trust amends Causeway centre "Creationist" exhibit”. BBC News. 3. 10. 2012. Pristupljeno 30. 11. 2012. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Prolaz divova na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пролаз_дивова&oldid=27673651”