Prosvetno-privredno društvo Srpska zora
Prosvetno-privredno društvo Srpska zora je bilo prosvetno-privredno društvo dubrovačkih Srba osnovano po uzoru na Srpsko privredno društvo Privrednik. Nacionalni rad primorskih Srba odvijao se preko prosvetnih i privrednih društava koja su okupljala Srbe i pravoslavne i katoličke veroispovesti, stoga je društvo imalo za cilj unapređenje privrede kao i podizanje opšte prosvećenosti Srba na primorju. Po objavi rata Srbiji 1914. zabranjena je upotreba ćirilice i sva srpska društva.
Osnivanje uredi
Nakon ukidanja drušva Srpsko bratstvo od strane austrisjkih vlasti na skupštini u Kninu, 20 i 21 oktobra 1901., sastali su se poslanici, opštinski načelnici, sveštenici, učitelji, zanatlije, trgovci i viđeniji seljaci primorskih Srba i osnovali prosvetno-privredno društvo Srpsku zoru. Najzaslužniji za osnivanje ovog društva bio je književnik i novinar Antun Fabris. Društvo je odvojilo prosvetno-privredni rad od politike poučeno iskustvom sa Srpskim bratstvom. 9. maja 1902 na skupštini u Dubrovniku usvojena su pravila društva i izabrana uprava pod predsedništvom dubrovačkog apotekara Mateja Šarića. Najugledniji Srbi sa primorja činili su Upravu koja je imala šesnaest članova. Ustanovljeni su i Pododbori Srpske zore u mestima gde je bilo najmanje 30 članova. Sedište društva bilo je u Dubrovniku.
Privredni rad uredi
Kako bi unapredila privredu, Srpska zora je podsticala osnivanje zemljoradničkih zadruga po selima i štedionica po gradovima. Dubrovački Srbi dr Rudolf Sardelić, Matej Šarić i Luko markiz Bona bili su na čelu odbora za osnivanje zadruga. Prva Srpska zemljoradnička zadruga na Primorju osnovana je 1902. u Boki Kotorskoj u selu Kamenari. U prvoj polovini 1904. osnovane su zemljoradničke zadruge u Glavatiću, Glavatima, Prijeradima, Mokrinama i Orahovcu u Boki Kotorskoj kao i u Đevrskama i Kistanjima u Severnoj Dalmaciji. Ukupno je do 1914. u Dalmaciji osnovano 42 zemljoradničke zadruge, 2 ribarske zadruge (Baošić i Sv. Stefan) i 3 uljarske zadruge. Srpska banka u Zagrebu na čelu sa Stevanom Karamatom pomagala je osnivanje štedionica. Tako je osnovana Srpska bokeška štedionica u Kotoru 1901, Srpske štedionice u Zadru i Dubrovniku 1902... Srpska zora je bila inicijator osnovalja Saveza srpskih privrednih zadruga na Primorju 1905. čije sedište je bilo u Dubrovniku. Prvi kongres srpskih zadruga na Primorju održan je 7. avgusta 1908. u Dubrovniku. Na njemu je učestvovalo izaslanstvo zadrugarstva iz Srbije. Uporedo sa radom na širenju srpskoga zadružnog pokreta Srpska zora je po selima delila poljoprivredne alate, plavi kamen, veštačko đubrivo i semenje deteline. Radi semenja i gladnih godina seljacima je preporučivala ustanovu Zadružnih ambara. Srpska zora je takođe bila inicijator osnivanja Saveza srpskih privrednih zadruga 1909. u Dubrovniku. Savez srpskih privrednih zadruga je zajedno sa srpskim kreditnim zadrugama i štedionicama iz Zadra, Dubrovnika, Kotora, Budve, Herceg-Novog, Risna, Knina, Kistanja, Skradina i Srpskom centralnom bankom za Bosnu i Hercegovinu 1913. osnovao Srpsku centalnu banku za Primorje u Dubrovniku. Banka je preuzela aktivu i pasivu Centralne kase.
Prosvetni rad uredi
Srpska zora davala je pomoć i stipendije siromašnim učenicima. Najveći deo prihoda Srpske zore išao je na stipendiranje učenika u Muškoj učiteljskoj školi u Zadru i učenica u Ženskoj učiteljskoj školi u Dubrovniku. Poznato je da je za školsku 1913/14. godinu Srpska Zora odredila je 12.300 kruna za školovanje 33 učiteljska pripravnika i pripravnice. Preko Srpskog privrednog društva Privrednik slati su siromašni učenici na učenje zanata. Od 1907. izlazio je dva puta mesečno list „Srpska Zora“ „za prosvetu i privredu“, koji je dospeo i u najzabačenije srpsko selo na Primorju i čiji urednik je bio učitelj Nikola Brkić. Glavni poslovođa u društvu Srpska zora i urednik „Srpske Zore“ 1914. bio je Mita Pušibrk. Za kurseve opismenjavanja Srpska zora besplatno je davala svoje bukvare sa čitankom. Srpska zora je kod svake zemljoradničke zadruge osnivala je Zadružnu biblioteku, dok je u gradovima osnivala Narodne knjižnice. Knjižnice su redovno dobijale listove Srpska Zora, Privrednik i kalendar Srpska Zora.
Srpska Zora je takođe pomagala i rad srpskih pevačkih društava među kojima su Jedinstvo osnovano 1839. u Kotoru, Branko u Zadru, Srbadija u Šibeniku i Sloga osnovane 1874. u Dubrovniku. Pomagalo je i rad srpske muzike u Dubrovniku i Kninu. U prosvetnom radu Srpska zora sarađivala je sa Dobrotvornim zadrugama Srpkinja u Dubrovniku, Kninu, Zadru... Rad Srpske zore omogućavali su doprinosi „Vidovdanskog darka“; redovnih članova, utemeljivača i dobrotvora, prilozi prigodom narodnih i privatnih svečanosti i proslava; srpskih opština; prihodi od artikala koje je sama izdavala. Dubrovačka Matica srpska osnovana je 1909. Sa Maticom Srpska zora dobila je snažnu pomoćnicu za podizanje prosvete primorskih Srba.
Zalaganjem pregalaca oko Srpske zore osnivana su gimnastičko-trezvenjačka društva. Prva društva na Primorju osnovana su 1907., Dušan Silni u Dubrovniku i Srpski Soko u Risnu. Na čelu Dušana Silnog bio je Mate Gracić, vlasnik Srpske štamparije u Dubrovniku, a na čelu Srpskog sokola kapetan Aleksandar Vidović.