Википедија

Proterivanja diplomata tokom Rusko-ukrajinskog rata

U kontekstu rusko-ukrajinskog rata, mnoge ruske diplomate i službenici ambasada su proglašene za persona non grata od strane zemalja širom sveta tokom 2022. godine. Mnoge strane diploma su takođe bile primorane da napuste Rusiju naokn što im je poništena akreditacija.

Persona non grata na latinskom znači nepoželjna osoba. U kontekstu diplomatije ili međunarodnih odnosa, deklaraciji persona non grata stranom državljaninu, obično diplomati koji inače ima privilegiju imuniteta, zabranjen je ulazak u zemlju koja proglašava osobu nepoželjnom.[1]

Rusija je 2018. godine imala diplomatsku mrežu u 145 zemalja sa 242 diplomatska predstavništva (ambasade, konzulati i trgovinska predstavništva).[2]

Invazija Ukrajine 2022.

uredi

Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine rezultirala je reakcijom bez presedana u diplomatskim krugovima protiv ruskih diplomata; preko 200 diplomata je proterano do 5. aprila 2022. godine, samo nekoliko dana nakon obelodanjivanja ubistva civila u masakru u Buči.[3] Deklarisana namera bila je da se ograniči sposobnost Rusije da destabilizuje zemlje EU i NATO.[4]

Odluke su donete nakon dramatičnog porasta ruskih zloćudnih aktivnosti, uključujući trovanje Sergeja i Julije Skripalja Novičok 2018. i niz zemalja, predvođene Ujedinjenim Kraljevstvom, koje je proteralo 16 diplomata, i Sjedinjenim Državama koje su proterale 60 diplomata. tvrdilo se da su obaveštajci.[5] Šesnaest zemalja EU proteralo je 33 ruska diplomata 26. marta 2018.[6] Više od 150 ruskih diplomata je proterano 2018.

Velika Britanija nije učestvovala u proterivanju 2022. jer je već smanjila veličinu ruske ambasade 2018. i smanjila broj zaposlenih u svojoj ambasadi u Moskvi. Kanada i Australija su imale sličan pristup.[7]

Rusija je prvobitno odgovorila da su ove akcije bile kratkovide i da bi dodatno zakomplikovale komunikaciju i neminovno dovele do recipročnih mera.[8] Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, žalio se u oktobru 2022. „Nema ni svrhe ni želje da se zadrži pređašnje prisustvo u zapadnim državama. Naši ljudi tamo rade u uslovima koji se teško mogu nazvati ljudskim“, „Najvažnije, nema posla jer je Evropa odlučila da se isključi i prekine svu ekonomsku saradnju. Ne možete isforsirati ljubav.“[9]

Za godinu dana bilo je proterano oko 600 diplomata iz Rusije.

Posle juna 2022.

uredi

Dodatne ruske diplomate proglašene su personama non gratae kasnije 2022. godine, uključujući 70 od Bugarske, zbog špijunaže, i od Australije,[10] gde je otkriven špijunski lanac, čime je ukupan broj do januara 2023. dostigao skoro 600.[11]

Rad ruskih ambasada je otežan. Problemi koji su se pojavili uključuju pristup bankovnom računu u SAD,[12] letove,[13] vize[14] i smanjenje prethodno dogovorenog broja osoblja.

U septembru 2022. Crna Gora je proterala šest ruskih diplomata otkrivenih u istrazi o špijuniranju, Rusija je odgovorila zatvaranjem svog konzulata u Podgorici i ostavila je samo počasnog konzula u Budvi.[15]

Decembra 2022. diplomatski odnosi između Litvanije i Rusije su spušteni na nivo vršioca dužnosti otpravnika poslova nakon što je ruski ambasador proteran, a litvanski ambasador opozvan.[16]

U januaru 2023. Rusija je proterala estonskog ambasadora, što je dovelo do toga da je Estonija proterala ruskog ambasadora u njihovoj zemlji, a Letonija, u znak solidarnosti, učinila je isto i ruskom ambasadoru u Letoniji, što je izazvalo sličan odgovor Moskve u vezi sa letonskim ambasadorom.[17]

Holandija je zatvorila svoj konzulat u Sankt Peterburgu u februaru 2023. i zajedno sa nizom zemalja ograničila je broj osoblja ruske ambasade na isti kao i ambasada svoje zemlje u Moskvi.[18]

Do marta 2023. ukupnom broju akreditovanih diplomata u Srbiji je pridruženo 8 ruskih diplomata, od kojih je jedan broj proteran iz drugih zemalja EU.[19]

Švajcarska smatra da je 1 od 3 od 221 ruske diplomate u Švajcarskoj špijun, ali nije proterala nijednog ruskog diplomatu 2022. iako je jedan podneo ostavku zbog neslaganja sa Moskvom.[20][21][22]

U aprilu 2023. Norveška je smanjila broj ruskih diplomata proterivanjem 15,[23] nakon čega je usledila Nemačka sa masovnim proterivanjem, navodno 30, i smanjenjem broja ovlašćenih diplomata u zemlji[24] i zatvaranjem četiri od pet ruskih konzulata u Nemačkoj.

U junu 2023. Island je suspendovao svoju ambasadu u Moskvi i zatražio od Rusije da smanji njihovu ambasadu u Rejkjaviku dok se odnosi ne normalizuju.[25] Finska proterala 9 ljudi za koje se veruje da se radi o prikupljanju obaveštajnih podataka.[26] Rumunija je takođe poručila Rusiji da smanji broj zaposlenih u ambasadi za 51, jer je početkom jula otputovalo 40 diplomata i tehničkog osoblja zbog upražnjenih mesta.[27] Moldavija je potom izbacila 45 ruskih diplomata, čime je ambasada smanjena na 25, isto kao i moldavska ambasada u Moskvi.[28]

Australija je usvojila zakone o otkazivanju zakupa u junu 2023. kako bi blokirala Rusiju da gradi novu ambasadu u krugu od 400 metara od zgrade australijskog parlamenta, navodeći zabrinutost zbog mogućeg špijuniranja.[29]

Efekat proterivanja

uredi

Obaveštajne službe Kremlja pretrpele su veliki udarac zbog proterivanja obaveštajnih agenata koji su radili u ambasadama.[30] Šef britanske spoljne obaveštajne službe MI6 smatrao je da je otprilike polovina ruskih špijuna u Evropi, koji rade pod diplomatskim pokrivanjem, proterana do jula 2022.[31] Ken Makalum, generalni direktor britanskog MI5, rekao je u novembru 2022. u godišnjem govoru u kojem je izneo pretnje Ujedinjenom Kraljevstvu da je ove godine 400 od 600 ruskih zvaničnika koji su proterani iz Evrope, ocenjeno od strane njegove agencije kao špijuni.[32]

Finska smatra da ima pod kontrolom pitanja špijunaže nakon proterivanja ruskih diplomata i odbijanja da izda vize.[33] S druge strane, zemlje koje nisu proterale mnogo Rusa, uključujući Austriju, u kojoj ima 180 ruskih diplomata i Švajcarsku sa 220, ostaju veoma aktivni centri špijuniranja.[34][35]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Persona non grata for beginners”. The Filipino Times. 29. 4. 2018. Pristupljeno 13. 12. 2020. 
  2. ^ Oliver, Alex (30. 3. 2018). „Russian spy: How big is the Kremlin's diplomatic network?”. BBC. 
  3. ^ Connolly, Kate (5. 4. 2022). „EU allies expel 200 Russian diplomats in two days after Bucha killings”. The Guardian. Pristupljeno 26. 3. 2023. 
  4. ^ Gabidullina, Roksana; Morcos, Pierre (19. 5. 2022). „Curtailing Russia: Diplomatic Expulsions and the War in Ukraine”. 
  5. ^ Statement from the Press Secretary on the Expulsion of Russian Intelligence Officers The White House, 26 March 2018.
  6. ^ Borger, Julian; Wintour, Patrick; Stewart, Heather (26. 3. 2018). „US and EU expel scores of Russian diplomats over Skripal attack”. The Guardian. Pristupljeno 26. 3. 2018. 
  7. ^ Wintour, Patrick (7. 4. 2022). „Britain, Canada and Australia decline so far to expel Russian diplomats”. The Guardian. 
  8. ^ „EU countries expel dozens of Russian diplomats”. Al Jazeera. 5. 4. 2022. 
  9. ^ „No point for Russia to maintain previous diplomatic presence in the West, Lavrov says”. 18. 10. 2022. 
  10. ^ „Australia quietly expels major Russian spy ring, report says”. ABC News. 24. 2. 2023. 
  11. ^ „Nearly 600 Russian diplomats expelled from Western countries since February 2022”. 26. 1. 2023. 
  12. ^ „Russia's U.S. Ambassador Decries Banking 'Blockade'”. 25. 4. 2022. 
  13. ^ „Russia's Lavrov forced to cancel Serbia visit after neighboring countries close airspace”. 6. 6. 2022. 
  14. ^ Nichols, Michelle (2. 9. 2022). „Russia says no U.S. visas yet for Lavrov visit to United Nations”. Reuters. 
  15. ^ „Six Russian Diplomats Expelled From Montenegro Amid Espionage Probe”. Radiofreeeurope/Radioliberty. 30. 9. 2022. 
  16. ^ „Russia expels employee of Lithuanian embassy in Moscow”. 28. 12. 2022. 
  17. ^ „Russia orders Estonian ambassador to leave country”. BBC News. 23. 1. 2023. 
  18. ^ „The Netherlands expel Russian diplomats, close trade mission”. Deutsche Welle. 18. 2. 2023. 
  19. ^ „Spy hideout: where do expelled Russian diplomats resurface?”. 14. 3. 2023. 
  20. ^ „Russian diplomat in Switzerland resigns over invasion of Ukraine”. 24. 5. 2022. 
  21. ^ „Bern residents rail against Russian diplomats”. 9. 1. 2023. 
  22. ^ Roth, Jonas (29. 6. 2022). „"The embassy serves as a logistics base" – how Russian spies operate in Switzerland”. Neue Zürcher Zeitung. 
  23. ^ „Norway expels 15 Russian diplomats suspected of spying”. Associated Press. 13. 4. 2023. 
  24. ^ „Diplomacy: Germany expels "masses" of Russian diplomats”. 22. 4. 2023. 
  25. ^ „Russia says Iceland 'destroys' ties by suspending embassy operations”. 10. 6. 2023. 
  26. ^ „Finland expels nine Russian diplomats for intelligence a”. 6. 6. 2023. 
  27. ^ „Romania informs Russia it must cut 51 embassy positions in Bucharest”. Associated Press. 8. 6. 2023. 
  28. ^ „Moldova expels 45 Russian diplomatic staff in spy row”. BBC News. 27. 7. 2023. 
  29. ^ „Russia loses bid to hold onto embassy site near Australia parliament”. BBC News. 26. 6. 2023. 
  30. ^ „Expulsion of Russian spies in Europe deals strategic blow to Kremlin intelligence”. 23. 11. 2022. 
  31. ^ „Before arresting a U.S. reporter, Russia suffered setbacks with suspected spies unmasked by Western governments”. NBC News. 31. 3. 2023. 
  32. ^ „Russian spying in Europe dealt 'significant blow' since Ukraine war, MI5 chief says”. 16. 11. 2022. 
  33. ^ „Supo: Russian espionage in Finland significantly weakened”. 31. 3. 2023. 
  34. ^ „Russian spies in Austria – Vienna again became the center of enemy intelligence, writes FT – Ukrainian news, World”. 14. 7. 2023. 
  35. ^ „One third of Russian diplomats in Switzerland could be spies”. 1. 7. 2023. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Протеривања_дипломата_током_Руско-украјинског_рата&oldid=27802770”