Википедија

Psorijazni artritis

Glavni članci: Psorijaza i Juvenilni psorijazni artritis

Psorijazni artritis, psorijazna artropatija ili psorijatična artropatija (PsA) je imunoinflamatorni artritis kod bolesnika sa psorijazom.[1][2] Pored perifernih zglobova, zapaljenjski proces može zahvatiti sakroilijačne zglobove i kičmeni stub kao i okolozglobne strukture.[3] Ova vrsta inflamatornog artritisa javlja se u do 30 odsto ljudi koji boluju od hroničnog oblika psorijaze.[4] Psorijazni artritis je serongativna spondiloartropatija koja je zato češće prisutna kod pacijenata sa HLA-B27 tipom tkiva.[5][6]

Psorijazni artritis
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostImunologija, reumatologija
Patient UK[https://patient.info/doctor/psoriatic-arthritis-pro psoriatic-arthritis-pro Psorijazni artritis]

Istorija uredi

Albert je 1818. godine prvi uočio povezanostz psorijaze i artritisa.[2] Nakon saznanja da je PsA posebna bolest tokom 1964. godine, konsensenzusom lekara bolest je izdvojena iz grupe specijalnih oblika ili varijanti reumatoidnog artritisa.[3]

Epidemiologija uredi

Od psorijaze na globalnom nivou pati 2-3% populacije. ili 1% svih bolesnika sa kožnim bolestima.[7] Kod oko 5-10% (30%) bolesnika sa psorijazom mogu se javiti i zapaljenjske promene na zglobovima, i to prvo na distalnim zglobovima prstiju, potom i na lakatnom i kolenom zglobu, sa teškim artrotičnim i degenerativnim promenama i luksacijom (iščašenjem) zgloba.[8]

Kod sedamdeset procenata ljudi sa psorijaznim artritisom prvo se javljaju znaci psorijaze na koži, kod 15 procenata psorijaza kože i artritis javljaju se u isto vreme, a kod 15 procenata javljaju se psorijazne promene na kože tek nakon početka psorijaznog artritisa.[9]

Pol

Prevalenca PsA je 2-10 na 100.000 stanovnika. Od ove bolesti podjednako obolevaju osobe oba pola. Jedina razlika između muškaraca i žena je u tome što se artritis kičme u 60% slučajeva javlja kod muškaraca u odnosu na 40% slučajeva kod žena.

Rasa

Kao i psorijaza, psorijazni artritis je češći među belcima nego afrikanacima ili azijatima.[10]

Životna dob

Psorijazni artritis najčešće se javlja oko 10 godina nakon prvih znakova psorijaze. Za većinu ljudi to je uzrasta od 30 i 55, ali se bolest može da utiče na decu. Psorijazna artropatija retka je kod dece, za razliku od psorijaze kože koja je češća kod dece nego kod odraslih. Udeo psorijaznog artritisa u ukupnog broju artritisa kod dece varira od istraživanja do istraživanja, i najčešće iznosi manje od 4%.[11]

Etiopatogeneza uredi

Etiopatogeneza PsA nije dovoljno razjašnjena ali se smatra da genetski (HLA-B38, HLA-Cw6, HLA-B39, HLA-Bw62, HLA-B27),[5][6] imunološki i spoljašnji faktori imaju određenu ulogu u njegovom nastanku.[12] Sve veći broj dokaza podrazumeva da je ova bolest posledica promenjenog stanje lokalne imunološke aktivacije kod psorijaze nastalo kao odgovor T-ćelije na pojedine antigene.[13]

Mada je odavno prihvaćeno da psorijazni artritis ima genetsku osnovu, sama pojava bolesti je kompleksna i najverovatnije obuhvata interakciju višestruko izmenjenih gena i faktora sredine.[14]

U odraslih pacijenata opisana je češća povezanost autoimunog tiroiditisa naročito u onih s psorijaznim artritisom, mada ova povezanost za sada nije zabeležena kod dece.[15]

Klinička slika uredi

Klinička slika psorijaznog artritis ispoljava se najčešće posle dužeg trajanja psorijaze.

  • U 75% slučajeva kožne promene prethode artritisu.
  • U 10-15% slučajeva prisutna je istovremena pojava kožnih i zglobnih promena.
  • U 10-15% slučajeva artritis je prva klinička manifestacija bolesti, prethodi pojavi psorijaze ili ostaje kao jedina njena karakteristika.

Prema načinu početka, toku bolesti, ekstenzivnosti promena, lokalizaciji i ishodu artritisa, uobičajena je podela psorijaznog artritisna na pet podgrupa:

Podela psorijaznog artritisa na podgrupe

Podgrupa Kliničke manifestacije
Asimetrični oligoartikularni artritis
  • Ovaj oblik artritis javlja se u oko 70% bolesnika.
  • Najčešće su otečeni distalni interfalagealni zglobovi (DIP), proksimalni interfalangealni (PIP) i metatarzofalangealni zglobovi (MTP).
  • U ovu grupu spadaju i bolesnici čiji su zglobovi otečeni po tipu „kobasičastog prsta“.
Simetrični poliarteritis
  • Psorijazni artritis u ovom oblik se teško razlikuje od reumatoidnog artritisa.
  • Javlja se u 15% slučajeva.
  • Diferencijalna dijagnoza prema seronegativnom reumatoidnom artritisu je otežana a dijagnostičku vrednost za psorijazni artritis osim odsustva RF, ima prisustvo kožne psorijaze, odsustvo potkožnih čvorića i retka pojava ulnarne devijacije.
Klasična slika sa zahvatanjem jedino DIP zglobova šaka i / ili stopala
  • Javlja se u oko 5% slučajeva
  • Zahvatanje DIP zglobova praćeno je i zahvatanjem noktiju.
Mutilantni artritis
  • Ovaj oblik pripada ozbiljnim oblicima psorijaznog artritisa.
  • Javlja se u oko 5% slučajeva.
  • Kod ovog oblika postoji izražena osteoliza metatarzalnih metakarpalnih i falangnih kostiju, uz pojavu teleskopskog izgleda prstiju i opsežnih deformiteta
Sakroilijačni artritis i ili spondilitis
  • Javlja se u 5% slučajeva.
  • U daljem toku kod ovog oblika se obično razvija i periferni artritis.
  • Kod ovih bolesnika objektivne promene na kičmenom stubu su manje izražene, a funkcija duže očuvana u odnosu na idiopatski ankilozirajući spondilitis usled segmentne zahvaćenosti.

Uz manifestacije na zglobovima može se javiti i entezitis na petnoj kosti. Promene na noktima su česte i utoliko ekstenzivnije ukoliko se radi o težim deformišućim bolestima. Najčešće promene su u vidu udubljenja, nepravilnih ispupčenja, diskoloracije slobodne ivice nokta, oniholize, hiperkeratoze, kao i destrukcije nokatne ploče.

Promene na očima imanifestuje se inflamatornim lezijama oka u oko 30% bolesnika, konjunktivitisom i akutnim prednjim uveitisom.

Dijagnoza uredi

 
Magnetna rezonanca prstiju: psorijazni artritis. Unapredovali artritis sinovijalne membrane trećeg i četvrtog proksimalnog interfalangealog i distalnog interfalangealnog zgloba, ukazuje na aktivni sinovitis (označeno velikom strelicom).

Kriterijumi za postavljanje dijagnoze su:

  • Istovremeno prisustvo artritisa i psorijaze.
  • Prisustvo artritisa udruženog sa pozitivnom porodičnom anamnezom u smislu psorijaze ili daktilitisa ili promene na noktima (foveole ili oniholiza).[16]
  • Kliničke i radiološke karakteristike psorijaznog artritisa, sa zahvatanjem distalnih interfalangealnih zglobova, nalaza daktilitisa i entezopatije sa sakroileitisom i spondilitisom ili bez njih. Radiološke promene na lokomotornom sistemu karakteristične su za PsA.

Najčešći je mono i oligoartritis i to kolena, skočnih zglobova te interfalangealnih zglobova stopala. Cervikalni (vratni) deo kičme češće je zahvaćen u odnosu na ostale segmente. Vrlo je čest i daktilitis.[17]

Psorijazni artritis neretko prethodi kožnim manifestacijama psorijaze, te je, naročito u slučajevima negativnog nalaza reuma faktora kod bolesnika sa artritisom, potrebno misliti i na psorijazu.

Ne postoje specifični laboratorijski testovi koji bi ukazivali na PsA. Nespecifični faktori upale mogu biti povećani, reumatoidni faktor klase IgM je negativan, a ukoliko je pozitivan tumači se koincidencijom što se u opštoj populaciji tumači u 5% slučajeva Kako kod odraslih pacijenata tako i kod dece sa psorijazom opisane su promene u vrednostima lipida plazme. U dece su zabeležene povišene vrednosti ukupnog holesterola te lipoproteina visoke gustine (HDL) u poređenju sa zdravom decom iste starosti.[18]

 
Magnetnom rezonancom načinjen snimak lumbalne i donjeg dela grudne kičme kod psorijaznog artritisa. Na snimku se uočavaju znaci aktivne inflamacije na više nivoa (strelice), sa izraženim znacima prednjeg spondilitisa na nivou L1/L2 i inflamatornom Andersonovom lezijom na gornjoj površini L3 pršnjena.
 
MRT kažiprsta kod psorijaznog artritisa (mutilantni oblik). Uočava se (verovatno erozija) na bazi srednje falange (tanja strelica), sinovitis na proksimalnom interfalangealnom zglobu (deblja strelica) kao i edem (kraća debela strelica) i difuzni edem kosti (kraća tanke strelice) koji uključuje i glavu proksimalne falange.

Terapija uredi

Terapija kod psorijaznog artritisa usmerava se na:[19]

  • smanjenje kliničke remisije bolest (koja se u kliničkoj praksi, obično definiše odsustvom zapaljenih zglobova i normalnom vrednošću CRP.)
  • slababljenje aktivnost bolesti, odnosno ublažavanje i suzbijanje simptoma (pre svega bola),
  • održavanje i poboljšavanje funkcija obolelog zgloba ili zglobova,
  • smanjenje fizičke nesposobnosti, uklanjanje faktora rizika,
  • edukaciju bolesnika (zdrav načina života). [10]

Nesteroidni antireumatski lekovi su vrlo često prvi lek izbora u lečenju psorijatičnog artritisa, a ponekad se koriste i glukokortikoidi.

Preporuke za lečenje ostoartritisa po fazama bolesti[20]
FAZA 1
Inicijalno lečenje		 FAZA 2
Perzistentni bol ili progresivni bol ili pogoršanje ograničenja pokreta		 FAZA 3
Izražene tegobe i pored mera iz faze 2
  • edukacija
  • smanjenje telesne težine kod gojaznih
  • fizikalna terapija (kineziterapija)
  • blagi lekovi za ublažavanje bola
  • nastavk faze 1
  • konsultovanje reumatologa
  • NSAL
  • intraartrikularna primena kortikosteroida
  • primena ortopedskih pomagala
  • nastavak faze 1 i 2
  • intraartikularna primena hijaluronske kiseline
  • konsultovanje ortopedskog hirurga i hirurški zahvat prema indikacijama

Ako pacijent ima najmanje jedan bolan i zapaljen zglob i/ili bolan entezitis i/ili prst sa daktilitisom i/ili inflamatornim bolom u leđima, smatramo da pacijent ima aktivni psorijatični artritis.  Ako je zahvaćeno manje od pet zglobova, preporučuje se lečenje nesteroidnim antireumatskim lekovima i/ili lokalna infiltracija glukokortikoidima, a ako se znaci upale ne povuku u roku od 3-6 meseci, potrebno je primeniti lekove iz grupe DMARD. (antireumatski lekovi koji modifikuju bolest).

Dalje, ako već pri prvom susretu sa pacijentom ima više od pet aktivnih zglobova ili su teška funkcionalna oštećenja usled aktivnosti ili su već korišćeni glukokortikoidi, svakako je neophodno primeniti DMARD.  Lekovi izbora iz ove grupe su metotreksat (koji koristimo u dozi do 25 mg nedeljno) i leflunomid, dok su alternative sulfasalazin i ciklosporin A.

Ako i posle upotrebe metotreksata u punoj dozi šest meseci i dalje postoje loši prognostički faktori, predlaže se upotreba nekog biološkog leka, ili u obzir dolazi primena leka iz grupe DMARD ili kombinacije lekova.  Ako se ne postigne remisija ili minimalna aktivnost bolesti, predlaže se biološka terapija.

Biološki lekovi uredi

Primena bioloških lekova kod pacijente sa psorijatičnim artritisom daje značajnu šansu za bolji kvalitet života bez ili sa znatno manje bolova.

Biološki lekovi mogu se primeniti kod pacijenata kod kojih preovlađuje zahvaćenost aksijalnog skeleta, ili preovlađuje entezitis i/ili daktilitis, ako lekovi iz grupe DMARD najčešće ne pomažu, ili posle neuspeha lečenja nesteroidnim antireumatskim lekovima. Na raspolaganju je, s podjednakom efikasnošću u postizanju remisije psorijatičnog artritisa, sledećih pet anti-TNF lekova:[19]

  • adalimumab,
  • certolizumab
  • pegol,
  • etanercept,o
  • golimumab,
  • infliksimab

Iako istovremena primena metotreksata i biološkog leka nije neophodna u lečenju ove vrste. artritisa, predlaže se njihova istovremena primena sobzirom na smanjenje potencijalne imunogenosti bioloških lekova i sinergistički efekat lečenja.[19]

Fizikalna terapija uredi

Kako psorijazni artritis može da dovede do pojave bola, oticanja i ukočenosti u zglobovima, svakodnevna fizikalna terpija može biti od posebnog značaja jer se njom može:

  • Smanjiti ukočenost zglobova, svakodnevnim izvođenjem propisanih pokreta.
  • Povećati snage u mišićim i korigovati položaju tela, što omogućava lakše izvođenje dnevnih zadatka.
  • Smanjenje stres izazvang bolešću, poboljšanje raspoloženje, i održati adekvatne gustina kostiju, što značajno može smanjiti zamor.

Zato je važno da svaki bolesnik ima individualno predložen od strane fizijatra svakodnevni program vežbanja.

Kako svi tretmani psorijaznog artritis mogu imati i neželjene sporedne efekte, oni zahtevaju posebne mere opreza (npr tokom trudnoće).

Drugi tretmani uredi

Pregledom literature pronađeni su probni dokazi o prednostima laserske terapije niskog nivoa i zaključeno je da se ona može razmotriti za ublažavanje bola i ukočenosti povezanog sa PA.[21]

Za teške lezije kože koriste se fotohemoterapija metoksi psoralenom i dugotalasna ultraljubičasta svetlost (PUVA terapija).  

Koristi se i ubrizgavanje kortikosteroida u zglob u slučajevima kada je jedan zglob ozbiljno pogođen.  

Kod pacijenata sa psorijatičnim artritisom sa teškim oštećenjem zgloba može se primeniti ortopedska hirurgija da bi se korigovalo uništenje zgloba, obično uz korišćenje zamene zgloba.  Hirurgija je efikasna za ublažavanje bolova, ispravljanje unakaženosti zglobova i jačanje korisne i snage zglobova.

Prognoza uredi

Tok PsA se ne može tačno predvideti i obično se smenjuju remisije i egzarcerbacije. Akutan početak bolesti sa artritisom većeg broja zglobova i pozitivnim nespecifičnim faktorima zapaljenja, ukazuje na teži oblik bolesti, predskazuje progresivni tok i zahvata agresivan način terapije.

Stope remisije u kliničkim ispitivanjima sa biološkim lekovima kreću se od 20 do 60%, što nije idealno, ali predstavlja veliki napredak u lečenju psorijatičnog artritisa.  Upotreba ovih lekova pacijentima daje značajnu šansu za bolji kvalitet života bez ili sa znatno manje bolova.  Razvoj novih lekova, pre svega iz grupe blokatora interleukina 17 (sekukinumab, iksekizumab i brodalumab), i primena nedavno odobrenih lekova kao što su blokator interleukina 12/23 (ustekinumab) i inhibitor fosfodiesteraze (apelimast), učiniće moguće je postići remisiju kod još većeg broja pacijenata sa psorijatičnim artritisom.[19]

Izvori uredi

  1. ^ Freedberg, Irwin M.; Fitzpatrick, Thomas B. (2003). Fitzpatrick's dermatology in general medicine (6th izd.). New York: McGraw-Hill. str. 427—436. ISBN 978-0-07-138076-8. 
  2. ^ a b James, William; Berger, Timothy; Elston, Dirk (2005). Andrews' Diseases of the Skin: Clinical Dermatology (10th izd.). Saunders. str. 194. ISBN 978-0-7216-2921-6. 
  3. ^ a b Milan Popović i sar, Reumatične i srodne bolesti, dijagnostika i terapija. Vojnoizdavački zavod, Beograd, 2000.
  4. ^ „About psoriatic arthritis”. National Psoriasis Foundation. Arhivirano iz originala 17. 2. 2012. g. Pristupljeno 21. 10. 2014. 
  5. ^ a b Liu, Y.; Helms, C.; Liao, W. (mart 2008). Leal, Suzanne M., ur. „A genome-wide association study of psoriasis and psoriatic arthritis identifies new disease loci”. PLOS Genet. 4 (3): e1000041. PMC 2274885  . PMID 18369459. doi:10.1371/journal.pgen.1000041  . 
  6. ^ a b Rahman P, Elder JT (mart 2005). „Genetic epidemiology of psoriasis and psoriatic arthritis”. Ann. Rheum. Dis. 64 (Suppl 2): ii37—9; discussion ii40—1. PMC 1766868  . PMID 15708933. doi:10.1136/ard.2004.030775. 
  7. ^ „Patologija: Psorijaze”. Arhivirano iz originala 2. 11. 2013. g. Pristupljeno 21. 10. 2014. 
  8. ^ Menter, A.; Korman, N. J.; Elmets, C. A.; Feldman, S. R.; Gelfand, J. M.; Gordon, K. B.; Gottlieb, A.; Koo, J. Y.; Lebwohl, M.; Lim, H. W.; Van Voorhees, A. S.; Beutner, K. R.; Bhushan, R.; American Academy Of, Dermatology (2009). „Guidelines of care for the management of psoriasis and psoriatic arthritis. Section 3. Guidelines of care for the management and treatment of psoriasis with topical therapies”. Journal of the American Academy of Dermatology. 60 (4): 643—659. PMID 19217694. doi:10.1016/j.jaad.2008.12.032. 
  9. ^ Psoriatic Arthritis. The Johns Hopkins University School of Medicine and the Johns Hopkins Arthritis Center. (2011).
  10. ^ a b Lineker, S. C.; Bell, M. J.; Boyle, J.; Badley, E. M.; Flakstad, L.; Fleming, J.; Lyddiatt, A.; MacDonald, J.; McCarthy, J.; Zummer, M. (2009). „Implementing arthritis clinical practice guidelines in primary care”. Medical Teacher. 31 (3): 230—7. PMID 18825571. S2CID 20999097. doi:10.1080/01421590802158377. 
  11. ^ Häfner, R.; Michels, H. (1996). „Psoriatic arthritis in children.”. Curr Opin Rheumatol. 8 (5): 467—72. PMID 8941451. doi:10.1097/00002281-199609000-00013. .
  12. ^ Elder JT, Cluster 17 Collaboration (2005) Fine mapping of the psoriasis susceptibility gene PSORS1: a reassessment of risk associated with a putative risk haplotype lacking HLA-Cw6. J Invest Dermatol 124 :921–930
  13. ^ Johnston A, Gudjonsson JE, Sigmundsdottir H, Love TJ, Valdimarsson H (2004) Peripheral blood T cell responses to keratin peptides that share sequences with streptococcal M proteins are largely restricted to skin-homing CD8(+) T cells. Clin Exp Immunol 138 :83–93
  14. ^ Reveille JD, Arnett FC (2005) Spondyloarthritis: update on pathogenesis and management. Am J Med 118 :592–603
  15. ^ Gul U, Gonul M, Kaya I, Aslan E. (2009). „Autoimmune thyroid disorders in patients with psoriasis.”. Eur J Dermatol. 19 (3): 221—3. PMID 19251564. doi:10.1684/ejd.2009.0632. .
  16. ^ Ramsay SE, Bolaria RK, Cabral DA, Malleson PN, Petty RE. Comparison of criteria for the classification of childhood arthritis.JRheumatol. . 27. 2000: 1283—6.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  17. ^ Burgos-Vargas, R.; Pacheco-Tena, C.; Vázquez-Mellado, J. (1997). „Juvenile-onset spondyloarthropathies”. Rheum Dis Clin North Am. 23 (3): 569—98. PMID 9287378. doi:10.1016/S0889-857X(05)70348-3. 
  18. ^ Simonetti O, Ferretti G, Salvi A, OffidaniAM, Bossi G. (1992). „Plasma lipid changes in psoriatic children.”. Dermatology. 185 (2): 96—100. PMID 1421638. doi:10.1159/000247421. .
  19. ^ a b v g „Psorijatični artritis - od dijagnoze do liječenja”. PLIVAzdravlje. Pristupljeno 2023-05-10. 
  20. ^ Popović M, i sar. Podsetnik-vodič iz reumatologije, Vojnoizdavački zavod, Beograd 2000,. pp. 168
  21. ^ Brosseau, L; Robinson, V; Wells, G; Debie, R; Gam, A; Harman, K; Morin, M; Shea, B; Tugwell, P (19 October 2005). "Low level laser therapy (Classes I, II and III) for treating rheumatoid arthritis". The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2010 (4)

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Псоријазни_артритис&oldid=27614645”