Википедија

Putnički proliv

Putnička proliv ili putnička dijareja je infekcija želuca i creva koju karakteriše učestala pojava tečnih stolica tokom putovanja.[2][3][4] Simptomi uglavnom počinju 12 do 72 sata nakon uzimanja kontaminirane vode ili hrane.[5] Karakterišu se grčevima u trbuhu, mučninom, groznicom i nadimanjem.[3] U nekim slučajevima može se javiti i kao krvavi proliv. Iako se većina putnika oporavlja u roku od četiri do pet dana (čak i bez ili sa minimalnim terapijom),[3] u oko 10% slučajeva simptomi mogu da traju i nedelju i više dana.[3]

Putnički proliv
SinonimiTravellers' diarrhoea, tourist diarrhea,[1] traveler's dysentery[1]
Pojava tečnih stolica tokom putovanja
SimptomiNeformirana stolica tokom putovanja, groznica, grčevi u stomaku, glavobolja
TrajanjeNajčešće <5 dana
UzrociČesto bakterijski
Faktori rizikaPutovanje po zemljama u razvoju
Dijagnostički metodNa osnovu simptoma i istorije putovanja
PrevencijaJesti samo pravilno pripremljenu hranu, piti flaširanu vodu, često pranje ruku
LečenjeOralna rehidraciona terapija, antibiotici, loperamid
Frekvencija~35% putnika u zemljama u razvoju

Kod više od polovine slučajeva uzrokovano je prisutsvo bakterija.[3] Najčešća bakterija je enterotoksična Escherichia coli, osim u jugoistočnoj Aziji , gde je najčešća Campylobacter.[2][3] Oko 10 do 20% slučajeva je uzrokovano norovirusom.[3] Neke protozoe kao što je Giardia duodenalis mogu izazvati dugotrajne bolesti.[3] Rizik je najveći tokom prve dve nedelje putovanja i među mladim odraslim osobama.[2] U većini slučajeva pogođeni dolaze iz razvijenih zemalja.[2]

Mere prevencije uključuju samo pravilno opranu ili kuvanu hranu, pijenje flaširane vode i često pranje ruku.[6] Vakcina protiv kolere , iako efikasna u prevenciji kolere, je upitne efikasnosti protiv putničkog proliva.[7] Primena antibiotika kao vid prevencije se generalno ne preporučuje.[3] Neposredni tretman se sastoji od pijenja puno tečnosti i zamene izgubljenih mineralnih soli ( oralna rehidraciona terapija ).[3][6] U slučajevima sa upornim ili značajnim simptomima, mogu se primeniti antibiotici, koji se mogu uzimati sa loperamidom za smanjenje učestalosti proliva.[3] Manje od 3% slučajeva zahteva bolničko lečenje.[2]

Procenjuje se da bolest pogađa između 20% i 50% putnika u zemlje u razvoju.[3] Putnička proliv je naročito česta među putnicima koji putuju u Aziju (osim Japana i Singapura ), Bliski istok, Africi, Meksiku i Centralnu i Južnu Ameriku.[6] Rizik je umeren kod putnika u južnoj Evropi, Rusiji i Kini.[8] Putnički proliva je povezana sa sindromom iritabilnog creva i Gilen-Bareovog sindroma.[2][3]

Egzotična jela poput supe ili čorba napravljena od raznih mahunarki kao što su: manzano čili, luk, pasulj, tikvice, beli luk, zrna kukuruza, čilijajota i epazota, između ostalih sastojaka; i u pratnji svinjetine ili piletine, mogu biti jedan od uzroka proliva kod putnika.[9][10]

Epidemiologija

uredi
 
Globalna učestalost proliva na milion stanovnika
  555-1,178
  1,213-1,437
  1,496-1,496
  1,499-1,731
  1,735-3,160
  3,266-7,007
  7,181-23,486
  24,073-24,073
  26,206-32,803
  32,935-144,367

Procene navode da učestalost putničkih proliva iznosi 30% do 60% putnika na destinacijama sa ograničenim resursima.[11]

Incidencija i uzročnik variraju u zavisnosti od destinacije, a najveća incidencija je prijavljena u podsaharskoj Africi.[12] Ostale lokacije sa visokom incidencom uključuju Latinsku Ameriku, Bliski istok i južnu Aziju.[13]

Faktori rizika su obično povezani sa lošom higijenom u područjima sa ograničenim resursima. To uključuje lošu higijensku praksu u rukovanju i pripremi hrane; nedostatak hlađenja zbog neadekvatnog napajanja električnom energijom; i loše prakse skladištenja hrane. Dodatni faktori rizika koji se mogu promeniti uključuju upotrebu inhibitora protonske pumpe, nedavnu upotrebu antibiotika i nebezbedne seksualne odnose. Faktori rizika za teške komplikacije su trudnoća, mladost ili starost, putnici sa hroničnim gastrointestinalnim oboljenjima ili ljudi sa oslabljenim imunitetom.[14][15]

Etiologija

uredi
E. coli, enterotoxigenic 20–75%
E. coli, enteroaggregative 0–20%
E. coli, enteroinvasive 0–6%
Shigella spp. 2–30%
Salmonella spp. 0–33%
Campylobacter jejuni 3–17%
Vibrio parahaemolyticus 0–31%
Aeromonas hydrophila 0–30%
Giardia lamblia 0–20%
Entamoeba histolytica 0–5%
Cryptosporidium spp. 0–20%
Cyclospora cayetanensis ?
Rotavirus 0–36%
Norovirus 0–10%

Najčešći bakterijski uzrok je enterotoksigena E. coli,[16][17] sa procenama da je bakterija odgovorna za skoro 30% slučajeva. Drugi uobičajeni bakterijski uzroci putničke dijareje uključuju vrste Campylobacter jejuni, Shigella[18] i Salmonella.[19]

Norovirus je najčešći virusni uzrok,[20] dok je rotavirus[21] još jedan izvor infekcije.

Od parazita Giardia intestinalis je najčešći izvor, dok Cryptosporidium i Entamoeba histolytica takođe mogu izazvati proliv kod putnika.

Najčešći uzrok putničkog proliva varira u zavisnosti od regiona, mada se izvor retko identifikuje u manje teškim slučajevima.[22][23][24][25]

Putnički proliv se može javiti i kod kratkoročnih i kod dugoročnih putnika ili izbeglica[26] i generalno, ne postoji imunitet protiv budućih napada. Čini se da je putnički proliv najčešća u toplijim klimama, u područjima sa lošim sanitarnim uslovima i nedostatkom hlađenja.[27] Pored toga, nedostatak bezbedne vode i prečica u pripremi hrane takođe su glavni faktori rizika. U oblastima gde se pruža obrazovanje o rukovanju hranom, stopa proliva kod putnika je niska

Patofiziologija

uredi

Putnički proliv se najčešće širi fekalno-oralnim prenosom uzročnika, obično konzumiranjem kontaminirane hrane ili vode.

Period inkubacije varira u zavisnosti od uzročnika, sa virusima i bakterijama u rasponu od 6 do 24 sata, a crevnim parazitima je potrebno 1 do 3 nedelje pre pojave simptoma.[28]

Patofiziologija putničke dijareje se razlikuje po uzročniku, ali se može podeliti na neinflamatorne ili inflamatorne puteve.

  • Neinflamatorni agensi izazivaju smanjenje apsorpcionih sposobnosti crevne sluzokože, čime se povećava izlaz gastrointestinalnog (GI) trakta.
  • Inflamatorni agensi, s druge strane, izazivaju destrukciju crevne sluzokože bilo oslobađanjem citotoksina ili direktnom invazijom na sluzokožu. Gubitak površine sluzokože ponovo dovodi do smanjenja apsorpcije sa rezultujućim povećanjem pokreta creva.[29]

Klinička slika

uredi

Početak simptoma se obično javlja 1 do 2 nedelje nakon dolaska na destinaciju sa ograničenim resursima, iako putnici mogu razviti simptome tokom svog boravka ili ubrzo nakon dolaska. Putnički proliv karakterišu tri ili više kašastih (tečnih) stolica u toku 24 sata ili dvostruki broj stolica u odnosu na početne navike creva.[30]

Proliv se često javlja naglo i praćena je grčevima u trbuhu, groznicom, mučninom ili povraćanjem. U težim slučajevima pacijenti mogu imati jak bol u trbuhu, visoku temperaturu i znake hipovolemije (tahikardija, hipotenzija) izazvane gubitkom tečnosti preko učestalih stolca.

Dijagnoza

uredi

U anamnezi pacijente treba pitati o bilo kakvoj krvi u stolici, groznici ili bilo kojim povezanim simptomima i prikupiti detaljnu istoriju putovanja, uključujući vremensku liniju i itinerar, ishranu i potrošnju vode na njegovom odredištu, bolesti drugih putnika i moguću seksualnu izloženost.

U većini slučajeva, fizički pregled će pokazati blagu difuznu osetljivost trbuha na palpaciju.

Tokom pregleda lekari treba da procene da li postoji dehidracija (preko turgor kože i punjenje kapilara).

Laboratorijsko ispitivanje obično nije potrebno u većini slučajeva. Kod pacijenata sa zabrinjavajućim karakteristikama, kao što su visoka temperatura, hematohezija ili tenezmi, mogu se uraditi pregledi stolice. Tipični pregledi stolice uključuju kulturu stolice, fekalne leukocite i laktoferin. Stolicu treba proceniti na jajne ćelije i parazite kod pacijenata sa dužim trajanjem simptoma.

Kako kompleksne polimerazne lančane reakcije (PCR) postaju dostupni i omogućavaju brzu analizu višestrukih patogena stolice. Nedostaci ovih testova su; visoka cena, nisu široko dostupni i možda neće promeniti kliničko lečenje pacijenata.[22]

Radiološke studije u većini slučajeva nisu potrebne. Rendgenski snimak bubrega, uretera i mokraćne bešike može da se uradi da bi se procenila akutna intraabdominalna patologija ili da se traže dokazi o perforaciji u teškim slučajevima. Kompjeterizovana tomografija trbuha se takođe može koristiti za procenu unutartrbušne (intraabdominalne) patologije u teškim slučajevima.

Diferencijalna dijagnoza

uredi
 

U diferencijalnoj dijagnozi putničkih proliva trebalo bi imati u vidu sledeće bolesti:

Terapija

uredi

Profilaksa

 
Bizmut subsalicilat

Putnike treba savetovati pre putovanja da smanjenje riziko proliva , uključujući:[31]

  • izbegavanje vode i leda iz slavine,
  • često pranje ruku,
  • izbegavanje lisnatog povrća
  • izbegavanje voća koje nije oguljeno
  • izbegavanje ulične hrane.

Bizmut subsalicilat (dve tablete 4 puta dnevno) mogu se koristiti za profilaksu jer mogu smanjiti učestalost putničkog proliva za skoro polovinu. Lek bi trebalo izbegavati kod dece i trudnica zbog neželjenih efekata salicilata.

Na kratkim putovanjima sa visokim rizikom, možda bi bilo razumno započeti antibiotike kao profilaksu, ali se to generalno izbegava u dugoročnim putovanjima. Rifaksimin je često korišćena hemoprofilaksa zbog svoje minimalne apsorpcije i minimalnih neželjenih efekata.[32][33][34]

Nadoknada tečnosti

 
Osnova lečenja proliva je nadoknada tečnosti

Osnova lečenja proliva je nadoknada tečnosti. U blagim slučajevima, putnici bi trebalo da se fokusiraju na povećanje unosa vode. Voda je obično dovoljna iako se mogu koristiti sportska pića i druge tečnosti sa elektrolitima.

Mleko i voćne sokove treba izbegavati jer njihov unos može pogoršati proliv U težim slučajevima, oralna rehidraciona so se može koristiti da bi se obezbedila rehidratacija uz adekvatnu nadoknadu elektrolita. U slučajevima teške dehidracije, na kraju će biti potrebno intravensko davanje tečnosti.

Potporna terapija

 
Loperamid pripada grupi lekova pod pod nazivom „antidijaroici“, koji su namenjeni suzbijanju simptoma iznenadnog, kratkotrajnog proliva.

Lečenje je potporno u blagim do umerenim slučajevima. Kod pacijenata bez znakova inflamatornog proliva, loperamid se može koristiti za ublažavanje simptoma.

Ovaj lek deluje tako što stolicu (proliv) čini čvrstom i manje učestalom.

Tipična doza za odrasle je 4 mg na početku a potom 2 mg nakon svake naredne retke stolice, stim da se ne pređe 16 mg koliko je ukupna dnevna doza.

Antibiotska terapija

Putnicima sa prolivom mogu se dati antibiotici po potrebi na početku simptoma. Ciprofloksacin se obično koristi za lečenje, iako postoji zabrinutost zbog rezistencije na ovu vrstu leka od strane Campylobacter species. Iz tog razloga, fluorokinoloni se ne propisuju često putnicima u Aziju, a umesto njih poželjniji je azitromicin. Takođe, azitromicin se često propisuje trudnicama i deci. Uobičajeni režim je 500 mg dnevno tokom tri dana, iako dokazi sugerišu da pojedinačna doza od 1.000 mg može biti malo efikasnija. Roditeljima se može dati azitromicin u prahu sa uputstvima za mešanje sa vodom kada je to potrebno. Rifaksimin je minimalno apsorbovan antibiotik koji je takođe dostupan i bezbedan je za stariju decu i trudnice.

Prognoza

uredi

Ishodi kod većine pacijenata sa putničkim prolivom su dobri. Međutim, u teškim slučajevima može doći do dehidracije koja zahteva prijem i intenzivno lečenje.[35] Hidratacija je ključna i prijem je potreban samo za tešku dehidraciju i ortostatsku hipotenziju. Najveći rizik za nastanak komplikacija su starije osobe i deca mlađa od 4 godine.[13]

Često se lekaru javljaju i osobe sa putničkim prolivom zbog samopropisivanja lekova bez recepta.[36]

Komplikacije

uredi

Najčešće komplikacije su:[35]

Vidi još

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ a b Ensminger, Marion Eugene; Ensminger, Audrey H. (1993-11-09). Foods & Nutrition Encyclopedia, Two Volume Set. CRC Press. str. 143. ISBN 9780849389801. 
  2. ^ a b v g d đ Giddings, Stanley L.; Stevens, A. Michal; Leung, Daniel T. (2016). „Traveler’s Diarrhea”. Medical Clinics of North America (na jeziku: engleski). 100 (2): 317—330. PMC 4764790  . PMID 26900116. doi:10.1016/j.mcna.2015.08.017. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k l McGrath, Christian M; Leder, Karin (2017-02-02). „Travellers’ diarrhoea—a survey of practice”. Journal of Travel Medicine. 24 (2). ISSN 1195-1982. doi:10.1093/jtm/taw085. 
  4. ^ Hill, David R; Beeching, Nick J (2010). „Travelersʼ diarrhea”. Current Opinion in Infectious Diseases. 23 (5): 481—487. ISSN 0951-7375. doi:10.1097/qco.0b013e32833dfca5. 
  5. ^ „Diarreia do viajante - Distúrbios digestivos”. Manual MSD Versão Saúde para a Família (na jeziku: portugalski). Pristupljeno 2023-11-26. 
  6. ^ a b v „Travelers' Diarrhea | Travelers' Health | CDC”. wwwnc.cdc.gov. Pristupljeno 2023-11-26. 
  7. ^ Ahmed, Tanvir; Bhuiyan, Taufiqur R; Zaman, K; Sinclair, David; Qadri, Firdausi (2013-07-05). Cochrane Infectious Diseases Group, ur. „Vaccines for preventing enterotoxigenic Escherichia coli (ETEC) diarrhoea”. Cochrane Database of Systematic Reviews (na jeziku: engleski). PMC 6532719  . PMID 23828581. doi:10.1002/14651858.CD009029.pub2. 
  8. ^ Diemert, David J. (2006). „Prevention and Self-Treatment of Traveler's Diarrhea”. Clinical Microbiology Reviews (na jeziku: engleski). 19 (3): 583—594. ISSN 0893-8512. PMC 1539099  . PMID 16847088. doi:10.1128/CMR.00052-05. 
  9. ^ S.L. Gorbach, R. Edelman. „Traveler's diarrhea: National Institutes of Health Consensus Development Conference”. Rev Infec Dis. 8: 109—110. 1986. 
  10. ^ Okhuysen, Pablo C. (2001). „Traveler's Diarrhea Due to Intestinal Protozoa”. Clinical Infectious Diseases. 33 (1): 110—114. ISSN 1058-4838. doi:10.1086/320894. 
  11. ^ H. DuPont, C. Eicsson, R. Steffen. Historical perspective of travelers’ diarrhea. Traveler's Diarrhea, 2nd edition, BC Decker Inc, (2008),
  12. ^ Hoge, C. W. (1996-02-21). „Epidemiology of diarrhea among expatriate residents living in a highly endemic environment”. JAMA: The Journal of the American Medical Association. 275 (7): 533—538. ISSN 0098-7484. doi:10.1001/jama.275.7.533. 
  13. ^ a b Thomson, Chloe A; Gibbs, Robyn A; Heyworth, Jane S; Giele, Carolien; Firth, Martin J; Effler, Paul V (2016-12-07). „Pretravel Health Advice Among Australians Returning From Bali, Indonesia: A Randomized Controlled Trial Protocol”. JMIR Research Protocols. 5 (4): e236. ISSN 1929-0748. doi:10.2196/resprot.6549. 
  14. ^ Hirata, Kazuki; Ogawa, Taku; Fujikura, Hiroyuki; Ogawa, Yoshihiko; Hirai, Nobuyasu; Nakagawa-Onishi, Tomoko; Uno, Kenji; Takeyama, Masahiro; Kasahara, Kei (2018). „Characteristics of health problems in returned overseas travelers at a tertiary teaching hospital in a suburban area in Japan”. Journal of Infection and Chemotherapy. 24 (8): 682—685. ISSN 1341-321X. doi:10.1016/j.jiac.2018.02.003. 
  15. ^ Hagmann, Stefan H F; Christenson, John C; Fischer, Philip R (2018-01-01). „Travelers’ diarrhea in children: a blind spot in the expert panel guidelines on prevention and treatment”. Journal of Travel Medicine. 25 (1). ISSN 1708-8305. doi:10.1093/jtm/tax075. 
  16. ^ J.B. Kaper, J.P. Nataro, H.L. Mobley. Pathogenic (2004). „Escherichia coli”. Nat Rev Microbiol. 2: 123—140. 
  17. ^ J. Vila, M. Vargas, I.R. Henderson, J. Gascon, J.P. Nataro (2000). „Enteroaggregative Escherichia coli virulence factors in traveler's diarrhea strains”. The Journal of Infectious Diseases. 182: 1780—1783. 
  18. ^ G.T. Keusch, M.L. Bennish. Shigellosis. Bacterial infections of humans:, 3.a ed.,
  19. ^ Gascon, J.; Vila, J.; Valls, M.E.; Ruiz, L.; Vidal, J.; Corachan, M.; Prats, G.; De Anta Jimenez, M.T. (1993). „Etiology of traveller's diarrhea in Spanish travellers to developing countries”. European Journal of Epidemiology. 9 (2): 217—223. ISSN 0393-2990. doi:10.1007/bf00158796. 
  20. ^ Koo, Hoonmo L.; Ajami, Nadim J.; Jiang, Zhi-Dong; Neill, Frederick H.; Atmar, Robert L.; Ericsson, Charles D.; Okhuysen, Pablo C.; Taylor, David N.; Bourgeois, A. Louis (2010). „Noroviruses as a Cause of Diarrhea in Travelers to Guatemala, India, and Mexico”. Journal of Clinical Microbiology. 48 (5): 1673—1676. ISSN 0095-1137. doi:10.1128/jcm.02072-09. 
  21. ^ R.I. Glass, U.D. Parashar, J.S. Bresee, R. Turcios, T.K. Fischer, M.A. Widdowson, et al. „Rotavirus vaccines: Current prospects and future challenges”. Lancet. 368: 323—332. 2006. 
  22. ^ a b Connor BA, Rogova M, Whyte O. Use of a multiplex DNA extraction PCR in the identification of pathogens in travelers' diarrhea. J Travel Med. 2018 Jan 01;25(1)
  23. ^ Dunn N, Juergens AL. StatPearls [Internet]. StatPearls Publishing; Treasure Island (FL): May 8, 2022. Giardiasis.
  24. ^ Shirley, D. T.; Farr L; Watanabe K; Moonah S (jul 2018). „A Review of the Global Burden, New Diagnostics, and Current Therapeutics for Amebiasis”. Open Forum Infect Dis. 5 (7). ofy161.
  25. ^ Vila, Jordi; Ruiz, Joaquin; Gallardo, Francisco; Vargas, Martha; Soler, Lara; Figueras, Maria José; Gascon, Joaquin (2003). „Aeromonasspp. and Traveler’s Diarrhea: Clinical Features and Antimicrobial Resistance”. Emerging Infectious Diseases. 9 (5): 552—555. ISSN 1080-6040. doi:10.3201/eid0905.020451. 
  26. ^ Cook, G C (2001). „Influence of diarrhoeal disease on military and naval campaigns”. Journal of the Royal Society of Medicine. 94 (2): 95—97. ISSN 0141-0768. doi:10.1177/014107680109400217. 
  27. ^ Shlim, David R.; Hoge, Charles W.; Rajah, Ramachandra; Scott, Robert McN.; Pandy, Prativa; Echeverria, Peter (1999). „Persistent High Risk of Diarrhea among Foreigners in Nepal during the First 2 Years of Residence”. Clinical Infectious Diseases. 29 (3): 613—616. ISSN 1058-4838. doi:10.1086/598642. 
  28. ^ Y. Zboromyrska, J.C. Hurtado, P. Salvador, M.J. Alvarez-Martinez, M.E. Valls, J. Mas, et al. Aetiology of traveller's diarrhoea: Evaluation of a multiplex PCR tool to detect different enteropathogens. Clin Microbiol Infect., 20 (2014), pp. O753-O759
  29. ^ Ashkenazi, Shai; Schwartz, Eli; O’Ryan, Miguel (2016). „Travelers’ Diarrhea in Children”. The Pediatric Infectious Disease Journal. 35 (6): 698—700. ISSN 0891-3668. doi:10.1097/inf.0000000000001145. 
  30. ^ G.G. Baaten, R.B. Geskus, J.A. Kint, A.H. Roukens, G.J. Sonder, A. van den Hoek (2011). „Symptoms of infectious diseases in immunocompromised travelers: A prospective study with matched controls”. J Travel Med. 18: 318—326. 
  31. ^ Tillett, E; Loosemore, M (2009-10-25). „Setting standards for the prevention and management of travellers' diarrhoea in elite athletes: an audit of one team during the Youth Commonwealth Games in India”. British Journal of Sports Medicine. 43 (13): 1045—1048. ISSN 0306-3674. doi:10.1136/bjsm.2009.063396. 
  32. ^ Houle, Sherilyn (2018). „Pharmacy travel health services: current perspectives and future prospects”. Integrated Pharmacy Research and Practice. Volume 7: 13—20. ISSN 2230-5254. doi:10.2147/iprp.s142982. 
  33. ^ Schrader, Andrew J.; Tribble, David R.; Riddle, Mark S. (2017-12-06). „Strategies to Improve Management of Acute Watery Diarrhea during a Military Deployment: A Cost Effectiveness Analysis”. The American Journal of Tropical Medicine and Hygiene. 97 (6): 1857—1866. ISSN 0002-9637. doi:10.4269/ajtmh.17-0196. 
  34. ^ Riddle, Mark S.; Connor, Bradley A.; Beeching, Nicholas J.; DuPont, Herbert L.; Hamer, Davidson H.; Kozarsky, Phyllis; Libman, Michael; Steffen, Robert; Taylor, David (2017-04-01). „Guidelines for the prevention and treatment of travelers’ diarrhea: a graded expert panel report”. Journal of Travel Medicine. 24 (suppl_1): S63—S80. ISSN 1195-1982. doi:10.1093/jtm/tax026. 
  35. ^ a b Dunn, Noel; Okafor, Chika N. (2023), Travelers Diarrhea, StatPearls Publishing, PMID 29083755, Pristupljeno 2023-11-26 
  36. ^ Riddle, Mark S; Connor, Patrick; Fraser, Jamie; Porter, Chad K; Swierczewski, Brett; Hutley, Emma J; Danboise, Brook; Simons, Mark P; Hulseberg, Christine (2017-09-23). „Trial Evaluating Ambulatory Therapy of Travelers’ Diarrhea (TrEAT TD) Study: A Randomized Controlled Trial Comparing 3 Single-Dose Antibiotic Regimens With Loperamide”. Clinical Infectious Diseases. 65 (12): 2008—2017. ISSN 1058-4838. doi:10.1093/cid/cix693. 

Literatura

uredi
  • Riddle, M. S.; Connor BA; Beeching NJ; DuPont HL; Hamer DH; Kozarsky P; et al. (2017). „Guidelines for the prevention and treatment of travelers’ diarrhea: a graded expert panel report”. J Travel Med. 24: S57—S74. 
  • Gascón J. (2006). „Epidemiology, etiology and pathophysiology of traveler’s diarrhea”. Digestion. 73 (Suppl 1): 102—108. 
  • Virk A, Mandrekar J, Berbari EF, Boyce TG, Fischer PR, Kasten MJ; et al. (2013). „A randomized, double blind, placebo-controlled trial of an oral synbiotic (AKSB) for prevention of travelers’ diarrhea”. J Travel Med. 20: 88—94. 
  • Sazawal S, Hiremath G, Dhingra U, Malik P, Deb S, Black RE (2006). „Efficacy of probiotics in prevention of acute diarrhoea: a meta-analysis of masked, randomised, placebo-controlled trials”. Lancet Infect Dis. 6: 374—382. 
  • McFarland, L. V. (2007). „Meta-analysis of probiotics for the prevention of traveler’s diarrhea”. Travel Med Infect Dis. 5: 97—105. 

Spoljašnje veze

uredi
Klasifikacija
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Путнички_пролив&oldid=28435857”