Отворите главни мени

Палпација (медицина)

Палпација (пипање) трбуха прстима руке

Палпација,пипање, (лат. palpatio), је поступак у медицини којим се процењује квалитет осећаја, који испитивач добија пипањем, рукама, одређених делова тела болесника. Палпација је једна од метода објективног (физикалног) прегледа и служи за прикупљање знакова болести. Палпација захтева од испитивача добро знање основних медицинских дисциплина (нормалне и патолошке анатомије, нормалне и патолошка физиологије итд.) али и велико, кроз свакодневну праксу стечено искуство, способност уочавања ненормалности и правилно тумачење резултата палпације.[1][2]

Врсте осећаја у палпацијиУреди

Стављењем руку на поједине делове тела испитаника, испитивач (лекар) прима следеће осећаје;

  • Осећај додира, омогућава испитивачу стварање различитих утисака о додирнутом делу тела, који се најбоље остварује врховима јагодица прстију, (који су најосетљивије на додир).
  • Осећај треперења, испитивач оставрује полагањем доње стране шаке на испитивани део тела.
  • Осећај покрета, испитивач остварује додиром коже пацијента дорзалном страном шаке или пристима.
  • Осећај положаја, испитивач остварује пипањем врховима прстију.
  • Осећај топлоте, (температуре), или температурне разлике појединих делова или целог тела, испитивч остварје прстима или горњом страном шаке, које полаже на површину коже.
  • Осећај чврстине, остварује се пипањем врховима прстију.

Врсте палпацијеУреди

Површна палпацијаУреди

Има за циљ, да на појединим деловима тела, утврди постојање остељивости и отпора на пипање. Изводи се лаганим пипањем, испруженим прстима и доњом страном шаке ...„која не сме да утоне више од једног сантиметра“... у испитивани део тела.

Дубока палпацијаУреди

Служи за утврђивање стања остљивости предела, који се налазе дубље испод површине тела и за евентуално утврђивање промена које нису откривене површним пипањем. Она се изводи након површне палпације, постављањем прстију руке на испитивани деоа тела ...„и њиховим утискивањем до дубине од 4 до 5 см“... Посебан облик дубоке палпације је оберучна палпација, којом се обема рукама обухвата нека маса, и на тај начин процењује њен квалитет.

БалотманУреди

Ударна палпација или балотман је посебан облик палпације којом се потискује наглим покретима прстију нека слободна чврста маса у дубини течности присутне у телу (асцитес), након чега се прима и процењује, осећај повратног удара те масе у прсте испитивача.

ТреперењеУреди

Је посебан начин испитивања грудног коша палпацијом, који има и назив фремитус (лат. fremitus pectoralis). Овом врстом палпације, која се изводи стављањем дланова и прстију интимно уз симетричне делове грудног коша, региструје се турбуленција ваздуха која пролази кроз дисајне путеве, након што испитаник гласно изговаа речи у којима је глас „р“ у средини речи испред самогласника (пример; тараба, труба, итд). У случају постојања било какве препреке у дисајним путевима, треперење је ослабљено или угашено (ателектаза, плеурални излив, прираслице плућне марамице, страно тело у бронху, упала плућа, тумори итд).

Палпација треперења примењује се и у кардиологији када се процењује треперење предсрчаног предела и великих крвних судова срца. треперење срца може бити синхроно са систолом или са дијастолом или може бити систоло-дијастолно треперење. Најчешће се среће код сужења великих крвних судова срца, промена на срчаним залисцима, дефекта коморске прегреде, ануризме грудне аорте итд.

ТаласањеУреди

Ова метода пипања примењује се за процену слободне течности у телеснаим шупљинама (трбух). Доказивање слободне течности постиже се пријемом осећаја таласања маса у длановима једне руке испитивача, након потискивања супротне стране зида испитиване шупљине другом шаком.

ФлуктуацијаУреди

То је метода палпације која се примењује за пипање отечених предела тела (зглобови, поткожно ткиво, итд). Изводи се тако што се једном руком, врши притисак са бочне старне отеклине, а врховима прстију друге руке, постављене са супротне, бочне стране опипава покретање течног садржаја у отеченом делу тела.

Значај палпацијеУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Антић Р. Интерна пропедевтика, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976.
  2. ^ Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
  3. ^ Пешић М. Х. Љ. Интерна пропедевтика, Просвета, Ниш 1991.
  4. ^ Поповац. Д, Болести плућа и пропедевтика, Привредни преглед, Београд 1987.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди