RBMK

RBMK (rus. Реактор Большой Мощности Канальный), je skraćenica za ruski tip reaktora što u prevodu znači „nuklearni reaktor sa visokim snagom kanalnog tipa“. Ova vrsta reaktora spada u novu klasu reaktora koja je moderovana grafitom, a izgradnja ovih reaktora je bila samo u Sovjetskom Savezu. Reaktor u černobiljskoj katastrofi je bio ovog tipa. Još je 11 reaktora ovog tipa u pogonu u Rusiji. Modernizovana verzija ovog reaktora, MKER (ruski: МКЭР, Многопетлевые Канальные Энергетические Реакторы, kanalni reaktor s više petlji) u gradnji je u atomskoj centrali Kursk.

RBMK je kulminacija sovjetskog programa da proizvodi vodom hlađene reaktore bazirane na grafitnom moderatoru u vojne svrhe. Prvi reaktor je bio AM-1 (rus. „Атом Мирный“), koji je proizvodio 5 megavata električne energije.

Za ovaj tip reaktora karakteristično je da može da koristi prirodni uranijum, s obzirom da je hlađen vodom i moderovan grafitom. Nažalost, konfiguracija ovih reaktora se pokazala kao veoma nestabilna i nesigurna.

Dizajn

Reaktor je sastavljen od 7 m dugačkih vertikalnih šipki pod pritiskom, koje prolaze kroz moderator i koje su hlađene vodom. Voda za hlađenje može da se zagreje do 290°C u jezgru reaktora, što je blizu temperaturama u reaktorima u kojima voda vri. Gorivo koristi nisko obogaćeni uranijum oksid u obliku gorivnih šipki dugačkih 3,5 m. S obzirom na moderator od grafita, može lako da dođe do povećanja aktivnosti u reaktoru što za posledicu ima katastrofe velikih razmera, kao što je na primer Černobiljska katastrofa.

U reaktoru, zbog korišćenja obične vode za hlađenje, dolazi do apsorpcije neutrona u jezgru reaktora. Zbog ovoga efekta mora da se poveća koncentracija uranijuma 235 u reaktoru iznad kritičnog nivoa, kako bi se nuklearna lančana reakcija i dalje odigravala. Povećanje koncentracije uranijuma 235 se naziva obogaćivanje goriva.

Aktivna zona reaktora, tj. jezgro reaktora, može da ima i do 3000 gorivnih elemenata. Svaki element se sastoji od grupe gorivnih šipki, svaka ispunjena tabletama od uranijum oksida. Prilikom nuklearne lančane reakcije, oslobađa se energija koja se dalje koristi za proizvodnju električne energije. Karakteristika RBMK reaktora je da se gorivo može zamenjivati i dok reaktor radi tj. za vreme proizvodnje električne energije.

Nakon katastrofe u Černobilju, većina reaktora ovog tipa su trajno zatvoreni. Danas radi samo nekoliko reaktora RBMK na teritoriji Rusije, u Sankt Peterburgu (4 RBMK-1000), u Smolensku (3 RBMK-1000) i Kursku (4 RBMK-1000).