RCA konektor
RCA konektor (engl. RCA connector), koji je poznat i po nazivima fono konektor ili Činč konektor, je tip električnog konektora koji se uobičajeno koristi za prenos audio i video signala. Ime RCA potiče od skraćenice Američka radio korporacija (engl. Radio Corporation of America), koja je predstavila dizajn ranih 1940-ih za konekcije raznih uređaja sa kućnim radio-fonograf konzolama.[1] Prvobitno je bio jeftin, jednostavan dizajn, namenjen samo za uparivanje i prekid veze prilikom servisiranja konzola. Poboljšanja su došla sa kasnijim dizajnima, ali su oni ostali kompatibilni.
RCA konektori su počeli da zamenjuju stare telefonske konektore od jedne četvrtine inča za mnoge primene u potrošačkom audio svetu kada su komponentni sistemi sa visokom jasnoćom zvuka postali popularni 1950-ih godina. Međutim danas su konektori od jedne četvrtine inča još uvek uobičajeni u profesionalnoj obradi zvuka, dok minijaturni konektori od 3,5 milimetara preovlađuju u ličnim stereo sistemima.[2]
Poreklo uredi
Reč fono ili fono konektor je skraćenica od reči fonograf, zato što je ovaj konektor prvobitno bio napravljen da dozvoli konekciju fonografske ploče sa radio prijemnikom koristeći radio kao pojačalo. Ovaj sistem je bio prisutan kod većine radija proizvedenih 1930-ih godina i na dalje od strane Američke radio korporacije, koja je kasnije na tržište izbacila specijalnu ploču od 45 obrtaja u minuti model 9JY.[3]
RCA konektori se često koriste u priključcima za zvuk koji se uglavnom nalaze na zadnjoj strani predpojačala, pojačala i mikseta,a naročito na ranim radio prijemnicima na koje su bili spojeni fonografi ili ploče.
Izgled konektora uredi
U normalnoj upotrebi, kablovi imaju standardni konektor na svakom kraju, koji se sastoji od utikača koji je okružen prstenom. Prsten je često segmentiran kako bi omogućio pritisak opruge kad je uparen. Uređaji se priključuju na priključak, koji se sastoji od rupe koja je oivičena metalnim prstenom. Prsten na konektoru je malo manjeg prečnika i duži je od prstena na priključku, tako da dozvoljava prstenu na konektoru da čvrsto stoji u priključku. Priključak ima malu oblast između unutrašnjeg i spoljašnjeg prstena koja je popunjena izolatorom, uglavnom od plastike (veoma rane verzije, ili one koje su napravljene da se koriste kao RF konektori, koristile su keramičke izolatore).
Druge upotrebe uredi
RCA konektor je u početku bio korišćen za prenos zvučnog signala. Ali kao i sa mnogim drugim konektorima, počeo je da bude korišćen i za druge svrhe od onih za koje je bio prvobitno namenjen. Na primer bio je korišćen kao konektor za jednosmernu struju, RF konektor i kao konektor za kablove dinamičkih zvučnika. Njegovo korišćenje kao konektor za prenos kompozitnog video signala je veoma uobičajeno, ali pruža slabo podudaranje impedanse.[4] RCA konektori i kablovi se veoma često koriste i za prenos digitalnog zvuka formatiranog kao S/PDIF, sa konektorima u narandžastoj boji kako bi se razlikovali od ostalih tipičnih konektora.
Konektori su često obojeni kako bi se identifikovala njihova svrha. Na primer žuta boja za kompozitni video, crvena za desni audio kanal i bela ili crna za levi kanal stereo zvuka.[5] Ovaj trio (ili par) priključaka često se nalazi na zadnjoj strani audio i video opreme. Jedan ili više kompleta se često nalaze na zadnjoj strani TV prijemnika kako bi omogućili vezu sa kamkorderima, igračkim konzolama i ostalim prenosivim izvorima video signala.[6]
Mada skoro svi konektori, uključujući analogne i S/PDIF (engl. S/PDIF) audio, kao i kompozitne i komponentne video konektore, mogu da koriste identični kabl od 75Ω, prodaja specijalnih kablova za svaku od namena je postala rasprostranjena. Različit kvalitet kablova znači da jeftin audio kabl ne može da uspešno prenese komponentni video signal. Digitalni audio signal će prenesti zvuk identičan originalnom signalu ako je uspešno uspostavljena veza, zato što digitalni signal može biti ili u potpunosti primljen ili se uopšte ne može primiti (za raliku od komponentnog video signala koji se može primiti delimično).
Mane uredi
Jedna od mana RCA konektora je što utikač koji prenosi signal viri iz konektora, i često dolazi u kontakt sa priključkom pre nego što se prstenovi za uzemljenje dotaknu, što dovodi do glasnog zujanja ako audio komponente ne dele zajedničko uzemljenje i uključene su u struju dok ostvaruju vezu.[4] Može doći i do neprekidnog zujanja ako konektor delimično ispadne iz priključka i tako prekine uzemljenje ali ne i signal. Neke varijante konektora, naročito jeftinije verzije, imaju veoma slab kontakt između prstenova za uzemljenje zbog slabe opruge.
RCA konektor implementira nebalansiranu vezu. Prava izbalansirana veza je obično poželjna za određene namene, naročito u profesionalnoj obradi zvuka zato što dozvoljava korišćenje dugačkih kablova dok istovremeno smanjuje osetljivost na spoljašnji šum.[4]
Pri korišćenju RCA konektora svakom signalu je potreban poseban utikač. Čak i u najjednostavnijem slučaju povezivanja kasetofona potrebno je najmanje četiri utikača - dva za stereo ulaz i dva za stereo izlaz. U bilo kojem uobičajenom podešavanju ovo brzo dovodi do nereda kablova i zbrke u njihovom povezivanju. Ova situacija postaje još gora kada su složeniji signali u pitanju, kao na primer komponentni video (tri utikača za video, dva za analogni audio ili jedan za digitalni koaksijalni audio).
Bilo je pokušaja uvođenja kombinovanog audio/video konektora za direktan signal, ali u analognom prostoru nijedan od njih nije postao široko rasprostranjen. Sa izuzetkom Evrope gde je SKART (engl. SCART) konektor bio veoma uspešan.[7] Neko vreme 5-pinski DIN konektor (engl. DIN connector) je bio popularan za dvosmernu stereo vezu između audio/video opreme, ali se više ne pojavljuje na modernim potrošačkim uređajima.
Obeležavanje bojom kod potrošačke opreme uredi
Konektori i priključci na potrošačkoj opremi se obično obeležavaju bojom kako bi se olakšalo njihovo priključivanje. Standardne boje za razne signale su prikazane u tabeli ispod,[5] međutim preko 7.1 prostornog zvuka, standard je degradiran na uobičajenu belu/žutu, crvenu/plavu i zelenu/žutu kombinaciju boja za svaki kabl redom.
Dok se ove standardne boje sreću na komercijalno dostupnim proizvodima, kablovi sa različito obojenim konektorima mogu biti u upotrebi, dokle god su kompatibilni za njihovu primenu (na primer, kablovi sa impedansom od 75Ω za video i S/PDIF).
| Kompozitni analogni video | Kompozitni | Žuti | |
| Analogni audio | Levi/Mono (snimanje ako je kabl kasetofona sa 4 konektora) | Beli | |
| Desni (snimanje ako je kabl kasetofona sa 4 konektora) | Crveni | ||
| Levi kaseta (reprodukovanje ako je kabl kasetofona sa 4 konektora) | Crni | ||
| Desni kaseta (reprodukovanje ako je kabl kasetofona sa 4 konektora) | Žuti | ||
| Centralni | Zeleni | ||
| Levi kanal | Plavi | ||
| Desni kanal | Sivi | ||
| Levi zadnji kanal | Braon | ||
| Desni zadnji kanal | Svetli braon | ||
| Sabvufer | Ljubičasti | ||
| Digitalni audio | S/PDIF | Narandžasti | |
| Komponentni analogni video (YPBPR) | Y | Zeleni | |
| PB/CB | Plavi | ||
| PR/CR | Crveni | ||
| Komponentni analogni video/VGA (RGB/HV) | R | Crveni | |
| G | Zeleni | ||
| B | Plavi | ||
| H (Horizontalna sinhronizacija)/S (Kompozitna sinhronizacija) | Žuti | ||
| V (Verikalna sinhronizacija) | Beli |
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „RCA connector”. pcmag.com. Pristupljeno 24. 4. 2020.
- ^ „mini-phone connector”. pcmag.com. Pristupljeno 24. 4. 2020.
- ^ „RCA 45 RPM 9-JY Record Player and RCA Tube Radio 6-XD-5”. BlueBoy Records. Arhivirano iz originala 10. 09. 2011. g. Pristupljeno 24. 4. 2020.
- ^ a b v Pell, Rich. „The RCA phono plug: An outdated relic?”. EETimes. Pristupljeno 24. 4. 2020.
- ^ a b Keen, Shannon. „What Do the Colors Mean on the RCA Cables?”. techwalla.com. Pristupljeno 24. 4. 2020.
- ^ Henry, Alan. „How To Connect Your Old Video Game Consoles To A New TV”. KOTAKU.COM.AU. Pristupljeno 24. 4. 2020.
- ^ „HDMI : when SCART scarpers!”. Pristupljeno 24. 4. 2020.
Spoljašnje veze uredi
- Lista audio-video konektora i kablova (jezik: engleski)