Razgovor:Albert Ajnštajn/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Neenciklopedijski na članak za razgovor Bojan 16:21, 7. jun 2006. (CEST)

AJNŠTAJNOV MOZAK

Čovek ne mora da bude Ajnštajn da bi shvatio da se mozak Alberta Ajnštajna bitno razlikovao od mozga običnog smrtnika. Siva masa smeštena u toj raščupanoj glavi uspela je da unese revoluciju u našu koncepciju vremena, prostora, kretanja - samih temelja fizičke realnosti - ne samo jednom, već nekoliko puta u svojoj zapanjujućoj karijeri. Međutim, iako je Ajnštajnov mozak morao po nečemu da bude izuzetan, patolog koji ga je izvadio iz lobanje velikog fizičara posle smrti, saopštio je da taj organ po svom spoljašnjem izgledu spada u potpuno normalne - nije ništa veći, niti teži od prosečnog. Međutim, analiza Ajnštaj novog mozga koju su nedavno izvršili kanadski naučnici, pokazala je da ipak postoji jedna fizička specifičnost. Deo mozga koji upravlja matematičkim sposobnostima i prostornim rasuđivanjem - dva ključna elementa Ajnštajnove genijalnosti - bio je znatno veći od proseka i posedovao je daleko brojnije veze između ćelija, što je verovatno doprinosilo njihovom efikasnijem funkcionisanju. Mada taj zaključak ni iz daleka nije definitivno dokazan, kaže dr Fransin Benes, direktor Laboratorije za strukturalnu neurologiju Bolnice „Meklejn“ iz Bostona, „reč je o fascinantnom otkriću“. Neobična priča o tome kako je mozak uopšte dospeo na kanadski Univerzitet „Mekmaster“ u Hamiltonu, u Ontariju, podjednako je fascinantna. Kada je Ajnštajn umro od prskanja arterije u trbušnoj duplji 1955, u 76. godini, patolog koji je obavio autopsiju u bolnici u Prinstonu, dr Tomas Harvi, izvadio je mozak, stavio ga u teglu s formalinom - i zadržao. Harvi nije bio stručnjak za neurologiju, a njegovo prisvajanje Ajnštajnovog mozga bez ičijeg prethodnog odobrenja izazvalo je gnev i revolt brojnih naučnika. Međutim, taj čin mu je samo išao u prilog. Porodica mu je, kada joj se obratio, dopustila da zadrži organ radi daljeg naučnog ispitivanja. Međutim, u narednoj deceniji Harvi, koji danas živi u Lorensu, u državi Kanzas, nije učinio ništa u smislu objavljivanja zaključaka svojih istraživanja, niti je deliće mozga dao drugima na ispitivanje. Priča se da je teglu držao iza frižidera u svojoj laboratoriji. Najzad 1996, Harvi je svoje podatke i znatan deo tkiva dao doktorki Sandri Vajtelson, neurologu, koja drži „banku mozgova“ na Univerzitetu „Mekmaster“, u cilju uporednog proučavanja moždane strukture i funkcije. Ti normalni, zdravi mozgovi, koje su nauci ostavili ljudi čija je inteligencija brižljivo izrnerena pre smrti, obezbedili su Vajtelsonovoj solidan skup repernih vrednosti sa kojima je mogla da uporedi centar Ajnštajnove genijalnosti. Da bi komparacija bija što validnija, ona i njen tim su uporedili Ajnštajnovo tkivo sa tkivom muškaraca njegovih godina. Otkrili su da je u pogledu veličine Ajnštajnov mozak sasvim prosečan, ali da je oblast, koja se stručno naziva „donji parijetalni režanj“, oko 15 odsto šira od normalne. „Vizuelno-prostorna spoznaja, matematičko razmišljanje i sagledavanje kretanja“, napisala je Vajtelsonova sa svojim saradnicima, „bitno se oslanjaju na ovu oblast.“ A kao što se zna, Ajnštajnove impresivne ideje poticale su iz vizuelnih slika koje je intuitivno zamišljao, a onda prevodio na jezik matematike (teorija relativiteta, na primer, rezultat je njegovog razmišljanja o tome kako bi izgledalo putovanje kroz kosmos na zraku svetlosti).

To je, dakle, osnovno objašnjenje istraživača. I mada je ono sasvim uverljivo, pošto se slaže sa postojećom neurološkom teorijom, ne mora da znači da je tačno. Mi znamo da je Ajnštajn bio genije, znamo takođe da je njegov mozak bio fizički drugačiji od prosečnog. Ali, to još uvek nije dokaz za uzročno-posledičnu vezu u prilog njegovoj genijalnosti. Ono što naučnici treba da urade jeste da ispitaju mozgove nekoliko matematičkih genija da bi videli postoje li i kod njih iste abnormalnosti. Čak i ako se pokaže da postoje, možda je glomazniji parijetalni režanj rezultat naporne mentalne „gimnastike“, a ne urođeno obeležje koje dovodi do genijalnosti. Sve u svemu, možemo da zaključimo sledeće: još ne znamo da li je Ajnštajn rođen sa izuzetnim umom ili ga je stekao, razvijajući njegove sposobnosti sa svakom novom briljantnom idejom. (Blic, 23. septembar 1999.)

[[Слика:Мозак2.jpg|мини|лево|Мозак Алберт Ајнштајна]]

AJNŠTAJN RUSKI ŠPIJUN?

Bio je nešto poput rok zvezde u svetu nauke. Žene su ta proganjale, slavne ličnosti su želele da budu u njegovom društvu, političari su mu se ulagivali, a novinari su ga pratili ulicama. No, Albert Ajnštajn je dobro znao da mu je sve to vreme za petama bila i jedna daleko mračnija sila. Godinama ga je Federalni istražni biro (FBI), zajedno sa mnogim druugim organizacijama, pratio, na osnovu maglovitih sumnji da je ruski špijun, za javnost uznemiravajućih činjenica da je otvoreno podržavao socijalističke ideje, borbu za građanska prava i pacifizam i danas smešnih optužbi, da je radio na smrtonosnom laserskom oružju, kao i da je bio na čelu komunističke zavere čiji je cilj bio da preuzme Holivud.

Ova priča je u grubim crtama obelodanjena 1983. kada je dr Ričard Alen Švarc. profesor engleskog na univerzitetu u Floridi, uspeo da dobije cenzurisanu verziju Ajnštajnovog FBI dosijea od 1.425 strana i o njemu objavio članak u časopisu „Nejšn“. Na stranicama knjige „Ajnštajnov dosije: Rat Edgara Džej Huvera protiv najslavnijeg naučnika sveta“, pred oči javnosti izlaze potpuno novi detalji. Autor, Fred Džerom je, uz podršku Grupe za sudsku pomoć javnim građanskim parnicama, tužio vladu, sa zahtevom da mu se na uvid da manje cenzurisana verzija ovog dosijea. Knjiga će biti objavljena ovog meseca.

U novom materijalu je do detalja objašnjeno kako je Biro nadziravao Ajnštajna i njegove saradnike i čak se navode i identiteti izvora koji su ga optužili za špijunažu. Agenti su predano prečešljavali kante sa đubretom, poštu i preslušavali telefonske razgovore. Istraga nije otkrila ništa no, bez obzira, FBI je nastavio da Ajnštajna prati u stopu, sve do njegove smrti 1955. uključivši u istragu čak i Službu za imigraciju i naturalizaciju, ne bi li se razmotrila mogućnost deportacije. Kako Džerom objašnjava, pravi Ajnštajn je bio daleko od popularne slike razbarušenog idealiste, kakvim ga obično smatraju. Politički pronicljiv, ovaj jedinstveni um, bio je preduzimljiv zaštitnik obespravljenih i vrlo promišljen u pružanju podrške određenim organizacijama.

Ajnštajnovi politički problemi počeli su vrlo rano. Kada je izbio Prvi svetski rat, još kao mlad, otvoreno je osudio militarizam i bio jedan od četiri netaknuta intelektualca koji su potpisali antiratni manifest u kome se podvlači potreba za jedinstvom Evrope. Već 1919. njegovo ime postaje svetski poznato u oblasti nauke, ali se sve češće i otvorenije pojavljuje u vezi sa organizacijama i skupovima posvećenim borbi za mir i razoružanje. Sredinom 1933. po Hitlerovom dolasku na vlast, Ajnštajn polazi u Ameriku, na univerzitet Prinston. Prestravljen atomskom bombom, posle Drugog svetskog rata, Ajnštaji je javno govorio u prilog svetske vlade, i mada se plašio tiranije takve institucije, kako je rekao, još više je zazirao da se bliži jedan novi „rat nad ratovima“. [[Слика:Ајнштајн.jpg|мини|лево|Алберт Ајнштајн]]

Pedesetih je javno istupao, tražeći milost za Rozenberga, osuđenog na smrt zbog optužbe za špijunažu a zbog podrške građanima da ne svedoče pred podkomitetom senatora Makartija. Za Ajnštajna se zainteresovao lično Dž. E. Huver, šef FBI, jer kako se smatralo, liberalizam je bio tek korak do komunizma. Posle rata, vlast je živela u strahu da gubi propagandni rat sa Sovjetskim Saveznom, dok, su veličine poput Pikasa, Čaplina i Ajnštajna otvoreno i oštro kritički istupale protiv američke politike. Protiv ovakvog jednog duha se nije moglo otvoreno delovati i sam materijal nam više govori o stavu Biroa i javnosti prema naučnom geniju uopšte, nego prema samom naučniku o kome je reč. Između ostalog, Biro je zabeležio da se Ajnštajn susreo sa Pavelom Mihajlovim, sovjetskim vicekonzulom u Njujorku, a da je sastanak ugovorila Margarita Konenjkova, ruska emigrantkinja, za koju se inače veruje da je bila špijun. Po pismima koja su se 1998. pojavila na Sotbijevoj aukciji, Konenjkova je bila i Ajnštajnova ljubavnica. FBI je to izgleda, prevideo, ili nije znao. Posle Staljinove smrti 1953. i pošto je popustila antikmunistička histerija koja je pratila Makartijevu kampanju, politička pozadina hajke nad Ajnštajnom izgubila je na aktuelnosti. (A. Grujić, Novosti, 12. maj 2002.)

AJNŠTAJNOVO PISMO

Među nama, Politika, Beograd, sreda 1. jun 2005.

Sto dana pred smrt veliki fizičar je studentima fizičke hemije beogradskog Prirodno-matematičkog fakulteta pismom zahvalio na čestitki

U ovoj jubilarnoj stogodišnjici najvećeg fizičara milenijuma, Alberta Ajnštajna i stogodišnjici postojanja našeg, Beogradskog, univerziteta, navršava se 50 godina od njegove smrti i 50 godina kada je „gorostas nauke” i tvorac teorije relativiteta uputio studentima Odseka za fizičku hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu pismo zahvalnosti, kao odgovor na njihovu čestitku, u kojoj su mu čestitali pola veka postojanja teorije relativiteta i njegov predstojeći, a nažalost i poslednji, rođendan (76).

Neka nam na ovom mestu bude dopušteno da ponovimo Geteove reči, upućene našem Vuku prilikom njegove posete Vajmaru, daleke 1823. godine, kada mu je Gete rekao, da se Vuk ne nalazi prvi put kod njega, nego da su ga i do tada već posećivale njegove epske pesme.

Tako je i Albert Ajnštajn, samo 100 dana pred svoju smrt, duhovno pohodio naše srpsko učilište, koje je staro koliko i njegova teorija relativiteta.

Te minule 1955. godine, grupa studenata profesora Pavla Savića, zaljubljenika u svoju odabranu prirodnu struku i poneseni našom jubilarnom proslavom, došla je na briljantnu ideju da se svojom iskrenom čestitkom obrate velikanu epohalnog otkrića u istoriji nauke i nesagledivih tekovina ljudskog uma.

Inicijator te zamisli bio je tragično preminuli profesor Emilijan Venečanin, a podržali su ga prof. Mihajlo J. Marković i svi ostali. Kao jezik korespondencije izabrali su engleski, kojim se profesor Venečanin najbolje služio, pošto se pismo upućivalo u grad Prinston, državu Nju Džersi. Engleski jezik pre 50 godina nije bio jezik broj 1, tj. maternji jezik čovečanstva, već je na ovim prostorima počeo da dominira ruski jezik.

Tekst prevedenog i odaslatog pisma Albertu Ajnštajnu glasio je: „Mi živimo u vreme kada naučna dostignuća utiču na život čoveka i sudbinu čovečanstva, više nego ikada ranije. Na nesreću, suočeni smo sa alternativom: ili će nauka biti upotrebljena u destruktivne struke, što bi značilo kraj civilizacije, ili u korist bržeg ekonomskog, kulturnog i socijalnog progresa, što bi otvorilo novo poglavlje u istoriji ljudskog roda”.

Drugog dana pravoslavnog Božića datirano je Ajnštajnovo mašinom otkucano pismo sa njegovim svojeručnim potpisom. Ostalo je zabeleženo u sećanjima svih onih koji su produžili da žive u nama da su se studenti fiziko-hemičari beskrajno radovali, kao da su dotakli božansku iskru postojanja, jer oni nisu studirali samo fizičku hemiju, već ljubav i lepotu poniranja u prirodne tajne i nauku. Nije pismo toliko lutalo, u šta su oni poverovali, dobivši pismo sa izvesnim zakašnjenjem, ono je samo moralo da bude prevedeno i zavedeno kod nadležnih.

Ono što je ovde važno istaći jeste to da je ovaj događaj ostao zabeležen, kako u našoj, tako i u svetskoj štampi. „The Christian Science Monitor” je u svom broju od 1. februara 1955. godine objavio članak pod naslovom „Ajnštajn odgovorio na pismo iz Beograda”. U odsjaju tog Ajnštajnovog pismenog obraćanja studentima fizičke hemije mogu se večno napajati i ogledati sve, na tim putevima i danas zatečene naše generacije.

Kažu da duša pri kraju života progovori jezikom kolevke i majke. Iako je Ajnštajn govorio i francuski jezik, mada su mu uvek pri govoru podletale i nemačke reči, odgovor beogradskim studentima napisao je na nemačkom jeziku.

Ono glasi: „Vrlo poštovana gospodo, zahvaljujem se svima Vama srdačno na Vašoj ljubaznoj dvostrukoj čestitki. Ona je dokaz da, srećom, postoji i jedna sfera koja se nalazi i izvan dometa političko-emocionalnih moći. Sa prijateljskim pozdravima i željama Vaš Albert Ajnštajn.”

Pre 50 godina, subotnje noći 18. aprila 1955. g., u bolničkoj sobi broj 201, izgovorio je Ajnštajn nekoliko reči na nemačkom jeziku. Potom su usledila dva-tri ovozemaljska tiha uzdaha prilikom njegovog odlaska sa ovoga sveta. Zbog lingvističke nesposobnosti, kako je to objavljeno 19. marta 1955. g. u „New York Times”-u, svet je uskraćen da upamti i izgovara poslednje reči ovog intelektualnog „jednoprega u nauci i životu” i to je ujedno razlog što ne znamo šta je rekao kada je stigao na kraj svoga putovanja. Njegove poslednje reči izgubljene su za čovečanstvo, jer medicinska sestra nije znala nemački jezik.

(Mr Nada Krnjaić-Cekić,viši predavač za nemački jezik Mašinskog fakulteta,Beograd)

Vic

Albert Ajnštajn i Nils Bor, stalno su vodili bespoštedni rat oko prirode kvantne teorije zasnovane na verovatnoći.Sledeća anegdota, najbolje opisuje njihov odnos.

Priča se da su mnogo puta raspravljali, šetajući se, Nils Bor i Albert Ajnštajn, sami po šumi.Jednom prilikom se ispred njih pojavio ogroman medved. Bor je odmah iѕvukao par 'ribok' patika ѕa trčanje, obuo ih i počeo da vezuje pertle.„Šta to radiš, Nilse? Znaš da ne možeš trčati brže od medveda“, ukaѕuje Ajnštajn logično. „Ah, nije neophodno da ja trčati brše od metveta, dragi Albehrt“, uzvraća Nils Bor.»Dovoljno da ja trčati brše od tebe.« 

(prebačeno iz članka). -- Obradović Goran (razgovor) 23:59, 6. decembar 2006. (CET)

Vic je dobar ali je nejasno zašto je doveden u vezu sa Borom i Ajnštajnom. Pogotovu nije anegdota. Evo druge verzije istog:

http://www.jokesplace.com/joke/bearchase.html

Bear Chase

Two guys are out hiking. All of a sudden, a bear starts chasing them.

They climb a tree, but the bear starts climbing up the tree after them. The first guy gets his sneakers out of his knapsack and starts putting them on.

The second guy says, "What are you doing?"

He says, "I figure when the bear gets close to us, we'll jump down and make a run for it."

The second guy says, "Are you crazy? You can't outrun a bear."

The first guy says, "I don't have to outrun the bear. I only have to outrun you." ———————————————————————

Za one koji ne znaju engleski, sve je isto kao na srpskom samo se ne pominju B. i A. --mac 07:38, 7. decembar 2006. (CET)

Upravo zato što nije anegdota već vic ga i prebacih. -- Obradović Goran (razgovor) 08:09, 7. decembar 2006. (CET)

I danje tvrdim da je to anegdota, mislim i da je jasna veza iѕmeđu pomenute dvojice naučnika, tj. da pojasnim:Ajnštaj je prednjačio u pokušajima da sruši relaciju neodređenosti, i u tim pokušajim stalno ga je ometao Bor, koji je "trčao brže" od Ajnštajna, što je sve već napisano.Mada, smatram da je članak sa pravom premešten, jer spada u neenciklopedijske članke.--Higs 22:40, 12. decembar 2006. (CET)

Postoje brojne anegdote o prepisci i prepirci A-a i B-a, recimo u knjizi "Random Walk in Science" ali ovu nisam video. Higse, ako hoćeš da ti verujemo, navedi izvor. --mac 06:22, 13. decembar 2006. (CET)

Sledi referenca: --Higs 12:20, 19. decembar 2006. (CET)

Hvala, pogledaću. --mac 02:22, 20. decembar 2006. (CET)

nacionalnost

Zar ne bi trebalo da stoji Jevrejin? A ovo što sad piše - to su državljanstva. First 03:07, 14. februar 2007. (CET)

Smisao i značenje - širenje haosa a ne znanja

Imam par primjedbi (a povodom kandidature za sjajni članak):

1. "bio je, po rođenju, nemački teorijski fizičar"

   ... zar se "po rođenju" može biti fizičar? Mislim da je rečenica nesrećno formulisana.

2. "široko prihvaćen od strane većine"

   ... o kojoj većini se ovdje priča? Javnost, naučnici, fizičari, porodica?

3. "teoriji relativnosti"

   ... zar na našim prostorima nije uobičajeniji naziv "teorija relativiteta"?

4. "prikače nekakvi kontroverzni epiteti ili da se etiketira nekom „patološkom nalepnicom“"

   ... "nekakve" nepotrebne riječi, zar ne?

... nastaviće se ... (primjedbe su stilske prirode, zbog toga nisu direktno ubačene u tekst) --Kaster 14:12, 9. март 2007. (CET)

---

• Najpre da odgovorim Firstu. U samom članku, ne da ne stoji da je Ajnštajn bio Jevrejin, nego jedan veliki deo članka posvećen je upravo o tome, i na više mesta spominje se kako su i Albert, pa naravno i njegovi bliži i dalji srodnici bili Jevreji. Sem prve supruge, Mileve Marić, koja je bila naša Srpkinja, i o kojoj je čini mi se više napisano u ovome članku nego u članku "Mileva Marić". Osim toga, opšte je poznato Ajnštajnovo jevrejsko poreklo kao i problemi na koje su on lično, a i njegova teorija u vreme nacističke Nemačke, zbog tog porekla, nailazili. Pročitaj ceo članak pa ćeš se u to uveriti. Baš zbog tih problema koji su obeležili Ajnštajnov život i delo, nepotrebno je i ružno odmah na početku članka navoditi i isticati njegovu jevrejsku nacionalnost, nego upravo državljanstvo, odnosno činjenicu da je započeo svoj život i naučni rad kao nemački državljanin.

Odgovori na Kasterove primedbe:

• Ne postoji nemačka, engleska, srpska itd. fizika, ali zato postoje nemački, engleski, srpski itd. fizičari. Ako postoje nemački itd. fizičari, onda mogu da postoje i nemački teorijski fizičari. Članak je inače prevod engleskog članka, koji je trenutno u haosu, ali kada se regeneriše, možeš tamo da proveriš. Naime tamo je pisalo "German born", što sam ja preveo "po rođenju nemački", a ti ako misliš da znaš neki srećniji prevod slobodno ga izmeni. Dalje, po rođenju, znači ujedno i da Ajnštajn nije bio samo nemački nego, recimo i američki fizičar, odnosno živeo je i radio u više zemalja, Nemačka, Švajcarska, Italija, Amerika, Čehoslovačka, što je u članku takođe detaljno objašnjeno.
• Široko prihvaćen od strane većine?

Da zaista se radi o svim ovim većinama. Naime, u samom članku u poglavlju o opštoj relativnosti stoji rečenica: On je postao svetski slavan – neuobičajeno dostignuće za jednog naučnika. Pokaži Ajnštajnovu sliku bilo kojem čoveku, obrazovanom ili neobrazovanom, na ovoj našoj zemaljskoj kugli i on će skoro sigurno prepoznati o kome se radi. U tom smislu je i tačno ovo tvrđenje o "neuobičajenom dostignuću za jednog naučnika" i o opštoj prihvaćenosti Ajnštajna kao jednog od najvećih genija i naučnika sveta.

• Na mojim prostorima (Beograd, Srbija) je široko prihvaćen termin teorija relativnosti, veruj mi na reč, znam o čemu govorim, a možeš i sam da proveriš pomoću pretraživača Gugl. Istina, pošto nisu svi vikipedijanci iz Srbije, dozvoljeno je da oni koriste i drugi izraz, teorija relativiteta, pogotovo što se i on ponekad koristi i u Srbiji, ali ja sam se odlučio za izraz koji je meni draži. Dakle, Galilejeva relativnost, Ajnštajnova relativnost, princip relativnosti, kao i pridev relativistički, a ne relativitetski kako bi trebalo da se kaže ako bi se radilo o relativitetu, a ne o relativnosti.
• Nekakvi kontroverzni epiteti? --Pridev nekakvi pojačava ovde smisao rečenice tako da se stavlja na znanje čitaocu da se radi o lažnim epitetima. I možda bi još jasnije bilo da sam napisao "nikakvi" u smislu loši ili neopravdani, ali stil rečenice onda ne bi bio dobar. Uopšte, kada pišem trudim se ponekad da dodam i neku naizgled suvišnu reč sa ciljem da to poboljša stil izražavanja i čitljivost ili "pitkost" teksta. Ne znam da li si pročitao ceo članak, ali ako jesi voleo bih da znam da li ti deluje "pitko" i "čitljivo", jer ako je to tako to je upravo zbog ovakvih "nepotrebnih" i "suvišnih" reči, a ne suprotno. Dakle, slično ovome mogu da ti odgovorim i na tvoje sledeće primedbe "stilske prirode" na ovaj članak koje si dao u najavi (kao u jambu). Pročitaj članak u celini, pa ako si ga čitao u jednom dahu i sa uživanjem, onda ne treba da imaš nikakve primedbe na stil. A ako si ga čitao mučeći se i povremeno zastajkujući, pokušavajući da povežeš pojedine reči unutar rečenica ili da povežeš pojedine rečenice koje slede jedna uz drugu, onda stil pisanja članka zaista nije po tvome ukusu. A ako nije po tvome ukusu imaš pravo u svakom trenutku da ga prilagodiš svome ukusu i stilu, samo ne znam da li će se drugim čitaocima i uređivačima članka to takođe svideti, što je, priznaćeš, isto toliko važno. Pozdrav.--Zoran.D. 15:05, 9. mart 2007. (CET)

Uglavnom dobri odgovori, jedino mislim da možda može i bez tog `nekakvi`. -- Obradović Goran (razgovor) 15:14, 9. mart 2007. (CET)

Dragi Zoki, ja se potpuno slažem sa prve dve i četvrtom Kašterovom primedbom. PRve dve sam već ispravila, jer sasvim je dovoljno reći da je bio nemački fizičar, jer to born označava da se rodio tj da je poreklom iz Nemačke, i u srpskoj rečenici stoji bezveze osim toga što zaista navodi na pomisao da je on bio po rođenju fizičar. Ako baš baš hoćeš da strpaš i to born, onda napiši da je bio fizičar rođen u Nemačkoj ili poreklom iz Nemačke. Možda čak ne bi bilo pogrešno tvrditi da je bio američki fizičar jerejskog porekla rođen u Nemačkoj... Kako god hoćeš, kombinacija ima puno. Jedino "nemački fizičar po rođenju" nije dobro.

Takođe kad kažeš većina, treba das kažeš i većina čega ili koga. Radi se o stilu. Ja sam prepravila na onako kako ja mislim da treba, a ako ti se ne sviđa, a ti vrati.

Relativitet - relativnost - tu ne ulazim, jer je fizika za mene špansko selo

I četvrto, reč nekakvi stvarno nije potrebna. Ali to nisam mogla da nađem, pa nisam ni ispravila...--Maduixa 15:19, 9. mart 2007. (CET)

Draga moja čikitita i bonita senjorita, Maduiša. Ako se sećaš, ili možda nisi to ni pročitala pa ne možeš ni da se sećaš, ja sam u jednom drugom razgovoru naveo da je engleski članak o Ajnštajnu od kako sam ga ja prevodio pretrpeo tamo nekoliko stotina izmena. Pri tome uvodne rečenice čini mi se da su ostale neizmenjene ili su izmenjene veoma malo. Prema tome, jasno vam je koliko je, pre svega, veliko interesovanje tamo za taj članak a i koliko ljudi u svetu poznaje engleski kao i Ajnštajna i ako su ove rečenice odolele svim tim izmenama, onda bi dobro bilo da se i kod nas zadrže. Konkretno u slučaju ove rečenice tamo sada piše: was a German-born theoretical physicist who is widely considered to have been the greatest physicists of all time.

Dakle, ovo bi (sada sa minimalnim izmenama na engleskom u odnosu na nekada) moglo da se prevede i kao "Bio je teorijski fizičar nemačkog porekla, široko prihvaćen kao najveći fizičar svih vremena." Ne znam da li vam se ova varijanta više sviđa od moje prethodne varijante ili će opet neko da pita: "A od koga je to bio široko prihvaćen i po čemu je to najveći, a ne jedan od najvećih fizičara svih vremena." Meni lično više se sviđa moja prvobitna verzija i ne smatram opravdanim ako neko očekuje da sva razjašnjenja dobije odmah u prvoj rečenici članka. U svakom slučaju, s obzirom da je članak još uvek izabrani na engleskoj vikipediji, smatram da bi naš prevod trebalo što više da bude u skladu sa originalnim člankom, s tim što naravno treba voditi računa i o tome da se ne mogu sve reči doslovno prevoditi i na srpski. Prema tome, ja ne da se protivim, nego naprotiv, očekujem a i bogami i tražim od drugih vikipedijanaca, koji bolje poznaju engleski od mene, misleći pre svega na Maduišu , ali i na druge kojih ovde nije mali broj (ima mnogo korisnika koji trenutno čak i žive na engleskom govornom području), da usklade što više ovaj prevod na srpski sa njegovim engleskim originalom. Biće mi drago da ovaj članak postane još bolji nego što trenutno jeste, a ja mislim da sam i tako do sada dovoljno za njega učino, pa ne želim više da se njime bavim.

P.S.

Američki fizičar jevrejskog porekla rođen u Nemačkoj nije srećno rešenje iz sledećih razloga:

Prvo, amerikanci za svakog fizičara ili naučnika koji je makar dva dana živeo u Americi odmah napišu da je američki fizičar tog i tog porekla. Ipak na engleskoj vikipediji koja je i američka bili su pristojni da tako nešto ne urade, pa zašto bismo onda to uradili mi. Drugo, američki fizičar jevrejskog porekla takođe nije baš mnogo pristojno, jer ima mnogo amerikanaca koji su rođeni u americi kao i njihovi roditelji i drugi pretci i koji su uz to još i Jevreji (a u ostalom većina Jevreja se rađala i rađa u mnoštvu raznih zemalja, da sad ne objašnjavam zašto) pa im to niko ne naglašava, bar ne pri prvom susretu, ili ne u prvoj rečenici članka neke enciklopedije. Za jednog od najvećih naučnika svih vremena poreklo uopšte ne bi trebalo da bude udarna i glavna odrednica koja će se pojaviti u prvoj rečenici članka, već to da je on građanin sveta i da je i koliko je svojim delima zadužio čovečanstvo. Jedino njegovo nemačko poreklo ili rođenje u Nemačkoj možda ne smeta u prvoj rečenici, mada je to jasno i iz njegovog imena, a posebno prezimena Ajn-štajn koje na nemačkom znači "jedan (ili onaj jedini) kamen", za razliku od recimo prezimena Gold-štajn koje bi značilo "zlatni kamen" ili "Rubin-štajn" što znači dragi kamen rubin...itd. Uh, ovo P.S. mi se baš oduži, al' šta ćete kad sam Ajnštajnov fan. Pozdrav--Zoran.D. 16:57, 9. mart 2007. (CET)

Dragi Zoki. Ja sam samo dala moje stučno viđenje prevoda, jer to mi je struka - prevod. Ne ulazim u pojedinosti o životu i delu g. Ajnštajna. Rečenica koju ti pošto poto hoćeš da proguraš je bukvalan prevod engleske rečenice. Toliko od mene, sa stručne strane. Na tebi je naravno, hoćeš li prihvatiti dobronamernu (i stručnu) primedbu ili nećeš. Ja ću svakako da se obratim i poslušam savet fizičara ako dođe do toga da mi je takav savet potreban. Zapravo, kad pišem članke o istoriji, uvek traćim savet i proveru istoričara - Hispanija je na primer bila višestruko proveravana od strane Klaudijusa Gotikusa. Tako sam pomislila da će možda nekom dobrodoći i moj stručan savet. Možda sam pogrešila i trpala se tamo gde me nisu zvali i izvinjavam se.--Maduixa 17:07, 9. mart 2007. (CET)

Draga Maduiša.

Pogrešno tumačiš moje konstatacije. Ova prva rečenica nema nikakve veze sa Ajnštajnovom fizikom niti sa time da li je prevodilac fizičar ili ne. Ajnštajn je bio ne samo fizičar nego i "super star" prema tome prva rečenica u članku o Ajnštajnu ne bi trebalo mnogo da se razlikuje od rečenice o bilo kojoj drugoj svetskoj zvezdi ili-ti "staru". E sad, zamisli, na primer, da neko o Bob Dilanu ili Dastinu Hofmanu ili Barbari Strejsend ili Godli Hon itd, napiše u prvoj rečenici enciklopedijskog članka, on je ili ona je američki muzičar ili muzičarka, glumac ili glumica jevrejskog porekla. Očigledno je da bi to bilo u najmanju ruku veoma neprikladno, zar ne. S druge strane u samom članku može i treba da se piše i o poreklu odgovarajuće ličnosti bez obzira kakvo ono bilo. Takođe, s obzirom na Ajnštajnovo jevrejsko poreklo i na činjenicu da je živeo i radio u mnogim zemljama, pa čak i kod tazbine ovde kod nas u Srbiji, reći da je nemački (samo) fizičar takođe je neprikladno. Zato smatram da je izraz "nemački, po rođenju," sasvim prikladan izraz i da je opravdano naveden u engleskom članku, pa sam ga preveo i u naš. Takođe ne smatram da je to bukvalan prevod jer bi German born bukvalno glasilo "nemački rođen". Evo ovo su ti moji argumenti, pa ako nisam dovoljno bio jasan potrudiću se da ih drugi put još bolje razjasnim. A s obzirom da imam bar neke argumente očigledno je da ne pokušavam ovde ništa da "proguram" jer bi "proguravanje" bilo kada bih nešto utrpao u članak bez argumenata i bez objašnjenja. Ćaos!--Zoran.D. 17:50, 9. mart 2007. (CET)

Ma Zoko ništa ti ne razumeš. To "jevrejskog porekla" je bio samo jedan od predloga,jer sam dala više opredloga prevoda jedne te iste rečenice. Ja ti govorim o sklopu rečenice,a ne o Ajnštajnovom poreklu niti o tome da li je bio prihvaćen od većine ili manjine.. Kažem ti samo da izraz "po rođenju" kao i "prihvaćen od strane većine" je bukvalan prevod sa engleskog jezika. Ništa više. Uostalom, moja prepravka ne sadrži ni insinuaciju na to da je čovek bio Jevrejin (kao da je to pak kao neka sramota, tako to predstavljaš, bože me sačuvaj). Izvinjavam se za ono proguravanje, ali moram ti reći da ovog puta NEMAŠ ARGUMENATA jer se radi o čisto stilskom problemu, a ne no o nacionalnom ni verskom ni političkom niti pak problemu fizike. Evo ti ovde dve verzije, jedna moja jedna tvoja, pa vidi koja je "pitkija". Moja sugerstija se odnosila čisto na stil. Ništa više. Mnogo si bre zapeo sa tim objašnjavanjima te čovek je Jevrejin te je Nemac, te nije Nemac i nije te to bi bilo kao da kažeš, kad ja ništa osd toga nisam ni taknula niti me interesuje, pravo da ti kažem. Uklonila sam zagradu radi lakšeg čitanja.

• Zoranova verzija
• Albert Ajnštajn bio je, po rođenju, nemački teorijski fizičar, široko prihvaćen od strane većine kao jedan od najvećih fizičara svih vremena.

• Maduišina verzija:
• Albert Ajnštajn je bio nemački teorijski fizičar i jedan od najvećih naučnika svih vremena.

Široko prihvaćen od strane većine je BUKVALAN prevod sa engleskog jezika, osim toga pasiv u srpskom zvuči veoma rogobatno. Međutim, kako god hoćeš. Vidim da si zadrvio samo svoje i vidiš samo ono što ti vidiš i tumačiš tuše reči kako ti se prohte i tebi odgovara i ne želiš uopšte da shvatiš o čemu ti pričam. Aj ćao tebi.--Maduixa 18:30, 9. mart 2007. (CET)

Mašo (kad ti meni tepaš mogu i ja tebi) evo još malo objašnjavanja posebno Kasteru jer, u pravu si, nisam bio dovoljno precizan u odgovoru na njegovo pitanje. Naime, kao što stil izražavanja zahteva ponekad da se doda i neka suvišna reč, isto tako nekada je potrebno neku reč i izostaviti. Dakle, umesto po rođenju preciznije i jasnije bi zaista bilo napisati "po mestu rođenja", ali je reč po mestu bolje ipak izostaviti radi stila. Dakle, slično kao što je neko po mestu stanovanja stanovnik ili građanin Novog Beograda ili Zemuna tako je i Ajnštajn po mestu rođenja nemački teorijski fizičar. Ali Kasteru smeta što to onda može da se protumači da je Ajnštajn rodio se kao teorijski fizičar. Pa naravno niko se ne rađa kao teorijski fizičar, jednako kao što se ne rađa ni sve sa odelom cipelama i šeširom na glavi. Prema tome sama besmislenost ovakvog tumačenja koju je i sam Kaster uočio dovoljna je da se isključi mogućnost ovakvog, pogrešnog, tumačenja od strane čitalaca. Time je i ovo Kasterovo protivljenje, a i tvoje Mašo, ovakvoj formulaciji potpuno neopravdano. S druge strane, nije mi jasno kako neko može da preskoči pridev nemački pa protumači to kao da je Ajnštajn "po rođenju (ili da se rodio kao) teorijski fizičar". Dakle iz konstrukcije rečenice jasno je da je njen smisao po rođenju nemački teorijski fizičar, a ne kao što ti i Kaster tumačite po rođenju nemački teorijski fizičar. Jedina zabuna možda je mogla da proistekne iz toga što sam napomenu po rođenju stavio između zareza, ali onda je bolje da se izostave zarezi, a ne sama napomena. Dalje, to da je Ajnštajn bio samo nemački fizičar opet ne odgovara sasvim istini, mada je dobrim delom tačno i važno za samog Ajnštajna (pošto si napisala članak lingva franka i usput poplavila ove reči i u ovome članku, jasno ti je koliko je Ajnštajnu samo ta činjenica što mu je nemački maternji jezik bila značajna). Jer drugu polovinu svoga života Ajnštajn je proveo u Americi i ulagao velike napore na daljem usavršavanju opšte relativnosti i ujedinjenju elektromagnetne i gravitacione interakciej. Pošto su ovi njegovi radovi i napori takođe veoma značajni, mada donekle neuspešni, ne može se reći da je on bio samo nemački fizičar. I sad ćeš ti opet da kažeš, pa ja ne mogu u to da ulazim jer nisam fizičar. Ali Mašo, ovo što sam sada naveo piše i u samom članku i čini mi se da ste vi krenuli u kritiku članka od prve rečenice a da ga niste ni pročitali u celini. Sličnu grešku sam napravio i ja kritikujući članak Bitka za Staljingrad, o kojem se takođe glasa u ovom trenutku, ali sam posle toga priznao svoju grešku i povukao se iz glasanja.

Elem, više puta sam vam do sada naveo razloge i važnost one napomene po rođenju nemački fizičar tako da stvarno više ne znam šta još da kažem. Jedino možda da napravimo poređenje sa našim Pavlom Savićem koji se rodio u Solunu. Dakle, ako bismo napisali Pavle Savić je po rođenju grčki fizičar, to svakako ne bi bilo tačno jer se nije dovoljno dugo zadržao u zemlji svog rođenja. Međutim, i da se zadržao mi bi ga opet krstili srpskim a ne grčkim fizičarem. Isto tako i za Ajnštajna ako navedemo da je samo nemački fizičar (premda je mnogo tačnije nego u Savićevom primeru), možda ćemo uvrediti Jevreje jer će im se učiniti da time skrivamo njegovo jevrejsko poreklo, Amerikance jer skrivamo da je veliki deo svoga dela ostavio u Americi a i tamo je doživeo najveću slavu i odatle je ta slava i pokrenuta (videti opet u članku) ili uvrediti sve one druge zemlje na čijim je univerzitetima Ajnštajn predavao kao gostujući ili stalni profesor. Pozdrav.Zoran.D. 19:39, 9. mart 2007. (CET)

Citiram te: Ali Kasteru smeta što to onda može da se protumači da je Ajnštajn rodio se kao teorijski fizičar. Pa naravno niko se ne rađa kao teorijski fizičar, jednako kao što se ne rađa ni sve sa odelom cipelama i šeširom na glavi. Prema tome sama besmislenost ovakvog tumačenja koju je i sam Kaster uočio dovoljna je da se isključi mogućnost ovakvog, pogrešnog, tumačenja od strane čitalaca. Još jednom ti ponavljam, ne radi se o tome kako Kaster ili ja ili neko peti tumači tu rečenicu, nego se radi o tome da ta rečenica, takva kakva je, upravo to znali. Zato ti je Kaster to i zamerio. Mi ne možemo pretpostaviti kako će neko da TUMAČI naše reči, nego treba da vodimo računa o tome šta te reči govore i kakvo značenje njihov sklop daje. Sklop koji si ti napravio daje upravo to značenje, da se Ajnštajn rodio kao fizičar. Govorim ti da rečenica, kako je formulisana nije logična i nije dobra, i bilo ko da je pročita, prvo što će mu pasti na pamet je upravo to što je palo na pamet Kasteru. Ako ti je bitno da navedeš da se rodio u Nemačkoj a da je živeo u Americi, onda to i reci, tako tim rečima. Ne pokušavaj da sabiješ tri rečenice u jednu, jer onda dobiješ ovakvu nebulozu koju si napisao. Odustajem od dalje rasprave i ubeđivanja i vraćam na tvoju verziju. Ako tebi ne smeta da te tumače pogrešno, meni još manje.--Maduixa 19:47, 9. mart 2007. (CET)

---

Evo i dodatno objašnjenje na ono prethodno, koje nisi mogla da pročitaš zbog sukobljenih izmena, pa se nadam da ćeš ga naknadno pročitati, usprkos toga što odustaješ od dalje rasprave.

Opet zaboravih da ti odgovorim i na ono "široko prihvaćen od strane većine" kao jedan....Dakle, osim što ovo piše i u engleskom članku i odolelo je silnim revizijama i ja takođe mislim da je "od strane većine" veoma važna napomena. Pogotovo što se to odnosi na većinu ljudi, a ne većinu fizičara ili novinara koji izveštavaju o događanjima i novostima iz oblasti nauke. Dakle ima fizičara koji su takođe jednaki po doprinosu samom Ajnštajnu, recimo jedan takav je i Džejms Klerk Maksvel. Prema tome, ako pitaš nekog fizičara teško da će ti reći da je Maksvelov doprinos teorijskoj fizici mnogo manji od Ajnštajnovog i Njutnovog. Mađutim, ako isto pitanje postavim tebi, ti ćeš mi reći da ili nisi kompetentna, kao u gornjem tekstu, ili možda da za Maksvela nisi ni čula. S druge strane, kada je u pitanju Ajnštajn, tu nema greške, odmah ćeš potvrditi da je on jedan od najvećih genijalaca i naučnika uopšte. Eto zbog toga, na primer, ja bih želeo da kod Ajnštajna stoji napomena široko prihvaćen od strane većine, a kod Maksvela recimo prihvaćen samo od strane fizičara, ili bez toga prihvaćen ili smatran (considered) nego samo da je jedan od trojice (Njutn, Maksvel, Ajnštajn) najvećih teorijskih fizičara svih vremena.--Zoran.D. 19:59, 9. mart 2007. (CET)

Ama shvati več jednom da na engleskom ta rečenica savim normalno zvuči, ti je prevedeš u srpski bukvalno i zvuči potpuno bezveze. Yato je niko i nije ni dirao tamo jer je to jedna sasdvim obična engleska rečenica, koja nije od neke velike važnosti. Ako se odnosi na većinu fizičara, onda u srpskoj rečenici moraš staviti da ga j e većina fizičara smatrala super likom, jer u srpskom jeziku većina ne može da stoji sama u većini slučajeva, nego mora da ide propraćena nekom imenicom. Ti i dalje ponavljaš jedno te isto, guraš taj pasiv koji zvuči UŽASNO u sršskom jeziku on nije smatran od većine, nego "većina ga je smatrala". Da li sad kapiraš o čemu ti pričam? Da li ćeđš da staviš da ga je većina fizičara ili većina ljudi uopšte smatrala genijem, to ovde u ovoj raspravi uopšte nije relevantno. Stavi štra hoćeš, ali izbaci taj pasiv jer to nije u duhu srpskog jezika.

No dobro, kad si već umislio da možeš da budeš prevodilac pored toga što si fizičar, ja ti neću stajati na putu. Po starom dobro m srpskom običaju, mislimo da možemo da budemo multiprofesionalni. SDad, što ništa ne radimo kako treba, to je već neka druga priča...--Maduixa 21:37, 9. mart 2007. (CET)

EhEh, senjorita, po tome što ti prstići na tastaturi mnogo češće nego inače preskaču i promašuju slova koja si mislila da pogodiš, vidim da sam te iznervirao možda više nego što imam običaj. Žao mi je što je to tako, ali već i sama znaš da i ja mogu ovde na vikipediji da budem ponekad nezgodan i tvrdoglav (čuš ponekad, hahaha). Elem, taj pasiv o kome pričaš nije prevod sa engleskog to sam ja dodao, jer mi lepše izgledalo, nego da samo napišem široko prihvaćen. To široko prihvaćen zvučalo mi nekako kao da su svi širom raskrilili ruke i prihvatili Ajnštajna u zagrljaj kao svoje čedo. Dalje, ne razumem kako rečenica na početku članka može da bude beznačajna, pa da je zato niko ne dira. Valjda bi nevažnija a i zaštićenija od izmena trebala da bude neka rečenica koja je zabačena duboko unutar članka. O mojoj umišljenosti da sam profesionalni prevodilac nema ni govora, jer sam već rekao gore, ne znam kako to nisi videla, da si to pre svega ti a ne ja, i da sam te zamolio, dobro ajde zahtevao, da pročešljaš ceo članak i da ispraviš sve greške u prevodu. Međutim ti se zakačila samo za tu prvu nevažnu i sasvim običnu rečenicu pa ne puštaš. I daj molim te, ako već tvrdiš da ne poznajem ni malo engleski dozvoli mi da bar poznajem srpski jer je to jedini jezik, zaista, na kojem umem da pišem i izražavam svoje misli. Pa ako mi rečenice nisu u duhu srpskog jezika, ja onda stvarno ne znam u duhu kojeg su jezika, jer ni jedan drugi ne znam tako dobro, kunem se. I na kraju, ne preostaje mi ništa drugo nego da još jednom ponovim, nije Ajnštajn prihvaćen i shvaćen kao jedan od najvećih samo od strane fizičara, nego od jednog šireg kruga ljudi ili veoma vajdli-širokog kruga. Da je to tačno evo ti kopi-pejstujem tekst iz sadašnjeg engleskog članka, jer ovo onda kad sam ja prevodio čini mi se da nije tamo stajalo. Pa ti to prevedi, blago meni i umetni u članak na pravo mesto, izaberi sama neko.

For example, in 1999 he was named Person of the Century by TIME magazine, the Gallup Poll recorded him as the fourth most admired person of the 20th century and according the 1978 "A Ranking of the Most Influential Persons in History", Einstein is "the greatest scientist of the twentieth century and one of the supreme intellects of all time"[60]. Arivederči, mia bela senjorina!--Zoran.D. 23:04, 9. mart 2007. (CET)

Ja u klin, ti u ploču....

Evo ti pasiva, obeležila sam ti ga boldom. Osim toga, trebalo je onda da prevedeš ovaj tekst, a ne da ga sabijaš u onu pasivnu nebulozu. Evo ti mog skromnog pokušaja prevoda ovog pasusa gde nema ama ni jednog pasiva, pa ti uporedi.

Na primer, 1999. godine, časopis TAJM ga je proglasio Osobom godine, Galup Pul ga je proglasio osobom koja je imala najviše obožavalaca tokom 20. veka (ili:najobožavanijom osobom 20. veka), a prema Listi najuticajnijih osoba u istoriji iz 1978. godine, Ajnštajn je bio "jedan od najvećih naučnika dvadesetog veka i jedan od prvoklasnih intelekta (ili:mozgova) svih vremena.

Jedna napomena: Da bi neko mogao da bude prevodilac, nije dovoljno poznavanje kako stranog tako i sopstvenog, maternjeg jezika. Takođe nije dovoljno da neko bude "nejtiv spiker" (kao što je to vaša persona). Potrebna je sposobnost da se prenesu misli i osećanja iz jednog jezika u drugi na prirodan način, tj. da se u drugom jeziku ne oseti da je to prevod po očigledno trapavim i nezgrapnim konstrukcijama, koje iako zvuče sasvim ok u jeziku originalu, veoma su nesrećno rešenje u jeziku prevoda. Kad si tako tvrdoglavo navrzao da se kurobecaš za prvu rečenicu u tekstu, zašto bih onda ja gubila vreme i pregledala ceo tekst? Da potrošimo isto ovoliko bajtova, slova, i živaca za svaku živu ispravku koju napravim? Ti u stvari nećeš da ti ja pregledam tekst, ti hoćeš da ti ja samo potvrdim da ti je prevod super. E, pa to ja ne mogu da uradim, ne dozvoljava mi savest, izvinjavam se. I ne očajavaj, ako nisi neki prevodilac, sigurno si odličan pesnik. Eto, ja ne bih bila u stanju da, očas posla, izvezem par stihova o Ajnštajnu, kao ti... :)...--Maduixa 11:40, 10. mart 2007. (CET)

---

Maduixa, Sve se se slažem sa tobom. I sam sam pokušao u par navrata, da skrenem pažnju na rogobatan jezik nekih drugih članaka, ali sam sa time prestao jer je bilo uzaludno. Nemaš pojama koliko je napora trebalo da održim u životu Orvelova pravila, najjednostavnije uputstvo za pisanje, koje je nekima bilo glupo pa je čak jednom, kao takvo, bilo i izbrisano. Članak o Ajnštajnu je zaista rogobatno napisan, sorry Zorane, za šta nema opravdanja pogotovu što se radi o opštem članku. Pomišljao sam i sam da ga doteram ali nisam stigao. Ovih dana sam se bavio [Kategorija:Dijamanti|dijamantima] čiji su prevodi katastrofalni... Dakle, katastrofalne prevode treba doterivati a ne polemisati o njima. Što ti ne stigneš, ja ću. Nadam se da ne treba da pominjem da članci na Viki nisu autorizovani i da svako, prema svom znanju, može da ih menja. Valjda se podrazumeva da onaj ko manje zna pusti one druge da stvar doteraju. --mac 22:58, 10. mart 2007. (CET)

Problem je odnos "majka-dete" koji se uspostavi prema članku čiji sam ja "autor"! Tu se uplete sujeta i stvari lagano krenu u lična peckanja. Dakle, hladne glave, laka hrana, puno šetanja i kiseonika i ... sve će biti kao nekada, oblaci će ponovo veselo ploviti nebom, ptičice će opet razdragano cvrkutati, svi ćemo se tako voleti i neće više biti ratova.... ups, zaneo sam se... -- JustUser  JustTalk 23:06, 10. mart 2007. (CET)

Mac, pored Maduiše, ti si jedan od mojih najomiljenijih ovde. Zato mi nije baš milo što ti se ne sviđa kako sam preveo ovaj članak, ali mi je drago što ti i Maduiša, kako vidim počinjete da se slažete. A kada je reč o količini znanja, već sam jednom u jednom razgovoru napisao, ali si izgleda to propustio da pročitaš, pa evo još jednom da citiram sam sebe: On (Mac) je više fizike do sada zaboravio, nego što smo mi do sada uopšte stigli da naučimo. O poznavanju engleskog da ne govorimo, jer sam takođe i na ovoj stranici već napisao da na ovoj vikipediji ima mnogo drugih koji taj jezik poznaju mnogo bolje od mene, pogotovo što mnogi od njih čak i žive i rade na engleskom govornom području. Prema tome, ne znam šta još da kažem više da bi vas ohrabrio da produžite i dalje, kao i do sada, da pišete i popravljate viki članke gde god nađete za shodno, i to pogotovo moje, naročito zbog toga što sam ja još odavno odlučio da prestanem sa takvom aktivnošću, ali nikako da realizujem tu odluku. Moj "kitnjasti" stil izražavanja, koji je vidljiv i iz ove poruke, verovatno da nije baš prikladan za jednu enciklopediju. Zato sam i izbrisao sinoć onu moju pesmu o Ajnštajnu u uvodnom delu. Taj moj postupak nije baš "majčinski", kako Džast gore reče. Ali eto, izgleda da je i za to kratko vreme moja poezija imala efekta tako da je i sam Džast počeo da piše o cvrkutanju, ptičicama, ljubavi, završetku rata i opštem miru koji će da zavlada jednom među ljudima,...itd. Srdačno vas sve pozdravlja i želi mnogo uspeha i zadovoljstva u daljem radu, na korist svih nas i na korist srpske vikipedije vaš drugar.--Zoran.D. 10:12, 11. mart 2007. (CET)

Zorane, ne budi na kraj srca. Trudiš se koliko možeš (kao što uostalom pokušavamo i mi), i na tome ti odajemo priznanje, ali mislim da je na ovom mestu važnije da članak izgleda kako treba nego ko je autor. Zaparvo pođi od toga da autora ovde i nema i biće ti mnogo lakše. A stila što se tiče, nemoj da se ljutiš nego gledaj da iz ove interakcije nešto i naučiš. (Ovo ti kažem s naboljom namerom - u svakoj situaciji čovek nešto može da nauči. Samo diletanti, kakvih je Viki puna, misle da su došli do kraja i da više ne treba da uče.) Pogledaj rasejanje neutrona i uporedi tvoju i revidiranu verziju. Mislim da sam na nekim mestima ostavljao i komentare koji se vide tek kada uđeš u editor. Dakle, uvek može nešto da se nauči, što nekada može da bude bolno, ali ni u kom slučaju ne i uvredljivo. Hvala na komplimentima. PS: Nisi se predstavio na svojoj stranici, iako sam te (za)molio još kod momenta impulsa. Ako se negde sretnemo da se bar pozdravimo... Pozdrav, --mac 10:59, 11. mart 2007. (CET)

Mac, svaka čast za rasejanje neutrona. Najpre je neko u članku Nobelova nagrada 1990-ih napisao dva puta rasprostiranje neutrona. Ja sam pogledao u englesku viki, pogledao u Morton-Benson i preveo tu reč kao rasipanje. Zatim sam preveo i odgovarajući članak sa engleske viki i opet, oslanjajući se na Mortona i Bensona umesto na svoju ludu glavu, napisao pogrešan naziv rasipanje neutrona. Dakle, izgleda da sam i ja, a ne samo ti, podosta od toga što sam ranije iz fizike naučio sada zaboravio i hvala ti što si mi ukazao na ovu moju grešku. Zato sam i rekao da si mi ti jedan od najomiljenijih, jer smo i do sada uspešno sarađivali i nadopunjavali se, usprkos povremenih nesporazuma (Pogledaj i ti "Moment impulsa", naročito završetak razgovora ovog članka). Elem, šteta je što moju prethodnu poruku nisi shvatio doslovno kao što piše, nego tražiš nešto između redova. Dakle, zaista sam u toj poruci gorenapisanoj bio iskren. Nisam na kraj srca i već sam se u više navrata opraštao od vikipedije (kao glumac u lošim komadima), ne zato što si me ti ili neko drugi nečim uvredio, nego zato što me ovaj rad ovde isuviše iscrpljuje. Nisam se ovde predstavio, pre svega što to nije obavezno, a i što nisam ovaj moj rad ovde smatrao nekim autorskim delom, nego običnim prevođenjem uz moje drage, prethodno pomenute, "Mortona i Bensona". Drago mi je što sam ipak ovde ostavio pozitivan trag, pa i ti, koliko vidim, želiš da se nekad negde sretnemo, čime mi činiš veliku čast. Ipak, kad nisam do sada, neću to da uradim ni sada, pogotovo što, kako rekoh, napuštam vikipediju. A ako se ja i ti negde sretnemo, u šta veoma sumnjam, nema razloga da ne počnemo da se upoznajemo i da se družimo od početka, kao da se nikada ranije nismo ni upoznali.Pozdravljam te još jednom!--Zoran.D. 12:14, 11. mart 2007. (CET)

P.S. U prethodnom primeru rasejanja ili rasipanja neutrona, kako sam ja napisao, izgleda da se ipak radilo o grešci moje lude glave, a ne Mortona i Bensona, jer kod njih za skatering (Scattering) piše rasturanje pod 1. i retka pojava pod 2. Međutim, u mojoj ludoj glavi nekako se zadržao pojam rasipanje svetlosti, pa sam to primenio i na neutrone. Pošto sam i u ovome članku o Ajnštajnu napisao na jednom mestu rasipanje svetlosti (poglavlje Srednje godine), izgleda da bi trebalo i tu promeniti u rasejanje jer je takav izraz zaista tačan. Sad sam proverio u jednoj staroj Frišovoj fizici na srpskom (Friš je Rus). Mada, izgleda da moja glava i nije baš tako luda jer na Guglu takođe malopre nađoh naslov html dokumenta sa beogradskog ETF u kojem piše:

EF1F EG1F Fizika I: 3+2+0 II: 3+2+2 Mehanika Kinematika ... Apsorpcija, rasipanje i disperzija svetlosti. Geometrijska optika. Fermaov princip. Totalna refleksija. Primena totalne refleksije kod optičkih vlakana. ... docs.etf.bg.ac.yu/programi/Programi_1godina_srpski.html - 16k - Cached - Similar pages

Takođe ima i drugih naslova koji pominju rasipanje svetlosti za istoimenu pretragu na Guglu (419 rezultata) od kojih su dosta sa sajtova raznih fakulteta. Eto ja još toliko i neću više, kunem se. Eheheh - Edijev smeh. --Pozdrav.-Zoran.D. 14:11, 11. mart 2007. (CET)

Da li smo bezgrešni i šta uopšte radimo ovdje?

Vještina prevoda se i sastoji od prepoznavanja smisla rečenice u izvornom i prenošenje "sličnog" smisla u ciljni jezik. Sličnog, zato što često ne postoji identičan smisao i poenta, uslovljena mentalitetom i istorijom dotičnih jezika, kao i njihovim gramatičkim i leksičkim kapacitetom odnosno poznavanjem istih od strane prevodioca.

Pri diskusijama treba se ograničiti na tematsku raspravu bez "iglica" sa strane i na račun sagovornika. U protivnom se, na kraju krajeva, žrtvuje i sopstveno vrijeme, koje se, vjerujete mi, može puno svrsishodnije trošiti. To je svima već poznato, ali ipak uvijek doživljavamo "dežavu". --Kaster 12:07, 10. март 2007. (CET)

Linkovi-bibliografija

Neka autor imena autora preporučenih biografija transkribuje na srpski i stavi odgovarajuće linkove.

Vojvoda (razgovor)

Zbrka sa zvanjima

engleski tekst:

In 1906, the patent office promoted Einstein to Technical Examiner Second Class, but he was not giving up on academia. In 1908, he became a privatdozent at the University of Bern.

srpski tekst:

Godine 1911, Ajnštajn je promovisan u zvanje tehničkog ispitivača druge klase. U 1908., dobio je licencu za rad u Bernu, Švajcarska, kao Privatdocent (Privatdozent) (neplaćeni nastavnik na univerzitetu).

Moguće da se neko zezno pa upisao 1911. umesto 1906? -- Bojan  Razgovor  13:39, 12. januar 2008. (CET)

Usput ovde piše da je 1909. dao otkaz u patentnom zavodu. -- Bojan  Razgovor  13:45, 12. januar 2008. (CET)

Sitne greške

U članku sam na prvi pogled zapazio nekoliko sitnih grešaka koje sam otklonio. Bilo bi dobro da neko pažljivije pregleda. --Vojvoda razgovor 12:12, 9. avgust 2008. (CEST)

Članak o Ajnštajnu

Zanimljivo [1] iz Blica od 13. jula 2009. --Đorđe Stakić (r) 17:50, 16. avgust 2009. (CEST)