Razgovor:Miloš Obrenović/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Miloš Obrenović,knez Srbije od 1815. do 1839. i po drugi put od 1858. do 1860. godine.Miloš je bio vođa Drugog srpskog ustanka od 1815. do 1817. godine.Porazio je tursku vojsku u bitkama kod Dublja i Ljubića.Posto je bio mnogo bolji diplomata nego ratnik,na diplomatski način se borio za stvaranje nezavisne srpske države.Sklopio je sporazum sa Marašli Ali Pašom i postao upravnik Srbije.U tu borbu je uložio i veliki dio svog života i novca stalno podmićujući turske vlasti.Turski sultan ga je 1826. i službeno imenovao samostalnim oberknezom Srbije.Nakon izbijanja ustanka u istočnoj Srbiji i Negotinskoj Krajini 1833.G. pripojio je Srbiji još šest nahija.Knez Milos je koristio državnu mvlast da se lično obogati pa je došao u sukob sa srpskom buržoazijom koja je željela udio u vlasti.Godine 1835. nametnuli su mu prvi srpski ustav Sretenjski ustav.Ustav je uskoro suspendovan,a donesen je Turski ustav u Srbiji.Kako nije želio da vlada po Turskom ustavu Miloš je abdicirao.U narodu je ostao upamćen kao Veliki Knjaz.Ostatak života je proveo u Vlaškoj živeći na svom imanju.1858. se vratio nakratko na vlast vladajuci apsolutistički.Umro je 1860.godine.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 81.93.85.163 (razgovor • doprinosi) | 16. jun 2005. u 16:13

Autor portreta

Je li autor portreta stvarno Moric D. Dafinger. Da nije možda Moric M. Dafinger (Moritz Michael Daffinger)? --romanm (razgovor) 18:41, 9 novembar 2005 (CET)

Prvi ustanak

Bilo bi dobro ako neko ima malo više o Miloševoj ulozi u Prvom ustanku. -- Bojan  Razgovor  08:01, 10. jun 2010. (CEST)

Baba Višnja

Prema svim istorijskim izvorima, majka knjaza Miloša je bila Višnja Urošević iz Donje Trepče. Prema Radomiru M. Iliću, „O ljubićskim selima – Antropogeografska proučavanja“ (Srpski etnografski zbornik, Srpska kraljevska akademija 1903), baba Višnja, majka knjaza Miloša Obrenovića je rođena u ovom selu, u zaseoku Orlovak. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 64.46.9.245 (razgovor • doprinosi) | 08:15, 24. februar 2013.‎

Kandidat za sjajni članak na raspravi

Iako nisam uređivao ovaj članak, predlažem da bude izabran za sjajni, jer mislim da zadovoljava sve kriterijume za to. --Nemanja001 (razgovor) 02:43, 5. septembar 2017. (CEST)

Glasanje je završeno. ()

@Nemanja001 (novi nalog): Prvo mora da prođe raspravu sedam dana, pa onda tek glasanje.--Soundwaweserb (razgovor) 12:50, 5. septembar 2017. (CEST)

 Komentar: Mislim da nema dovoljno referenci (pogotovo za jedan ovakav članak o istorijskoj ličnosti), a nije ni pravopisno i gramatički tačan.

Čak i nakon što se ispravi ovo i stil, treba izbaciti neke delove gde se ide preširoko i ne govori o samom Obrenoviću (jedan od brojnih primera: Za razliku od feudalizma gde su se plemićke titule i bogatstva porodično nasleđivala ili dodeljivala od strane vladaoca u kapitalizmu je bilo obrnuto, najniži pripadnici društvenog sloja dobili su priliku da se popnu na sam vrh društvene lestvice.; takođe, neki celi pasusi su suvišni i/ili daju nerelevantne informacije, npr. Na Sretenje, 2. februara 1835. godine, po novom kalendaru 15. februara, na kneževim livadama u Kragujevcu i uz prisustvo 2,5 hiljada učesnika i 10 hiljada znatiželjnog sveta donesen je svečano Ustav...), proveriti da li je ono napisano u izvorima i dodati ono što je izostavljeno a ima na drugim Vikipedijama.

U trenutnom stanju, ja mislim da je upitno je li i za status dobrog. — Obsuser✉ 15:33, 5. septembar 2017. (CEST)

Slažem se. Ovlaš pogledao, više od pola teksta u članku je bez refrenci. Ne dopustivo. --ANTI_PRO (razgovor) 23:34, 5. septembar 2017. (CEST)

• Srpska istoriografija je do sada iznedrila znatan broj kapitalnih monografskih radova i tematskih zbornika o knezu Milošu i Srbiji njegovog vremena, kao i nekoliko stotina relevantnih analitičkih radova u naučnim i stručnim časopisima. Mnogi od tih radova su u celini dostupni preko interneta, pošto se nalaze u digitalizovanim zbirkama raznih biblioteka i drugih ustanova. Nažalost, u ovom veoma važnom članku nisu navedeni, niti upotrebljeni, čak ni neki od najosnovnijih i najpoznatijih istoriografskih radova, dok su na drugoj strani upotrebljavani "izvori" publicističkog porekla. Time ne želim da kažem da je članak loš - naprotiv, ali bilo bi neophodno uložiti još podosta ozbiljnog rada i truda da bi se članak o jednoj od najznamenitijih ličnosti srpske istorije učinio reprezentativnim. Sorabino (razgovor) 00:12, 6. septembar 2017. (CEST)

O tome da i ne govorimo. Govorio sam o trenutnom stanju. Autor na netu ima na raspolaganju tomove srpskih istoričara o ovoj ličnosti, koje ni mrvicu nisku iskorištena ovde. --ANTI_PRO (razgovor) 00:16, 6. septembar 2017. (CEST)

Upravo tako, danas se za svaku temu, a pogotovo istorijsku, veoma lako mogu pronaći i sa interneta preuzeti ključni naučni i stručni radovi u elektronskom obliku. Nažalost, mnogi članci na našoj Vikipediji napisani su prvenstveno na osnovu novinskih priloga i raznih feljatona. Ali, to je samo vrh ledenog brega - u oblasti uređivanja istorijskih članaka postoje i neki drugi, veoma ozbiljni sistemski problemi zbog kojih je čitava naša Vikipedija odavno izašla na zao glas u stručnoj javnosti - dovoljno je pogledati gotovo neverovatne naslove pojedinih članaka kao što su: Mitropolstvo Crnogorsko ili Prilepsko kraljevstvo. Obrazloženja su data na stranicama za razgoor o tim člancima. Sorabino (razgovor) 00:35, 6. septembar 2017. (CEST)

Možemo konstatovati da članak nije prošao raspravu pred glasanje.--Soundwaweserb (razgovor) 12:36, 12. septembar 2017. (CEST)

Godina Rođenja Miloševog 1783

Da ne bude da kao novajlija na silu menjam članak pošto mi je Vilena66 vratila promene, neka neko iskusniji barem u fusnoti umesto gluposti sa novčanicom napiše da je izvor za 1783. ploča na spoljnom zidu na Staroj Crkvi u Kragujevcu pored Stare skupštine. Na toj ploči piše (naravno na slavjanoserbskom) između ostalog nedvosmisleno : "...Sazida se Sveta Crkva Hrama Sošestvija Svetog Duha u varoši Kragujevcu trudom i zalaganjem Bogom umudrenog zaštitnika i branioca Pravoslavlja Knjaza Gospodara Miloša Obrenovića iz sela Brusnice rodom, 35 leta od rođenja i trećeg leta njegovog knjažestva u Srbiji za vladavine Mehmeda Turskog Sultana u leto od rođenja Hristovog 1818 godine...". Prvoklasan, istina epigrafski izvor kakav ne postoji za 1780tu.

Naime s obzirom na lokaciju tuda je knez Miloš za svoje vlade morao prolaziti svaki dan pa ako i nije sam izdiktirao tekst ili ga mogao pročitati neko mu ga je sigurno pročitao da ne pominjem što su tuda prolazili i svi njegovi srodnici i stari saborci koji su isto morali znati. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik LazarSKG92 (razgovor • doprinosi)

Svaka čast Lazare na ovoj primedbi! Odlična je!

Ja takođe verujem da je 1783. godina, prava godina rođenja kneza Miloša, a ovaj dokaz je sigurno validan. Pročitao sam priču o knezu Milošu negde na internetu i ona ide ovako, a nju je lično ispričao knez Miloš. Kaže - Imao sam nešto preko 20 godina, a još sam bio k'o devojka, kad sam upoznao Ljubicu na reci dok je belila platno sa majkom, ostale su mi oči na njoj... Ako se uzme u obzir činjenica da su se znali od 1803. ili 1804. godine, onda je Miloš rođen 1783. godine... Markon Padrino (razgovor) 10:31, 12. novembar 2021. (CET)