Razgovor:Oslobođenje Čačka/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

neutralnost

U ovo vreme su četnici i partizani bili na istoj strani, pa su zajedno učestvovali i u ovoj bici. Treba i to pomenuti u članku.--Damjan /razgovarajmo/ 01:09, 17. januar 2009. (CET)

Fotografije

Fotografije koje su nastale na našim prostorima tokom Drugog svetskog rata su vrlo osetljiva tema, jer postoji opasnost, slučajna ili namerna za istorijskom manipulacijom. Zbog toga treba navesti tačan datum kada su nastale fotke koje su naknadno postavljene u članku. Ako nisu nastale onog dana na koji se odnosi događaj u članku, onda ih treba ukloniti iz istog, jer im tu nije mesto.

Čačak je tokom ustanka u Srbiji bio slobodan grad 59 dana, skoro 2 meseca, od 1. oktobra do 28. novembra 1941. godine. Fotografije koje su postavljene u članku su nastale novembra 41. a ne nikako tokom borbi za Čačak 31. septembra i 1. oktobra 41. godine, datumi na koji se odnosi članak. Zbog toga su slike uklonjene iz članka.Ovaj nepotpisani komentar je ostavio neprijavljeni korisnik sa IP adrese 66.249.90.139--Pinki (razgovor) 09:11, 27. februar 2009. (CET)

Ako to nekome nešto znači, fotografija kamiona je iz knjige "Dnevnik" - Prvi deo, Vladimira Dedijera u izdanju Državnog izdavačkog zavoda Jugoslavije, Beograd, 1945. Fotografija se nalazi između 32 i 33 strane (strane sa fotografijama nisu numerisane) i ispod nje piše, citiram: "Nemački kamion zaplenjen u borbama za oslobođenje Čačka, septembra 1941". Druga fotografija je takođe iz iste knjige, a legenda glasi: "Ratko Mitrović, politički komesar Čačanskog odreda (proglašen za narodnog heroja 1945) govori na trgu u Čačku, oktobra 1941, uoči odlaska partizana na front kod Kraljeva". Inače, kamion na slici nije nemačke proizvodnje već britanske, a najverovatnije je zaplenjen u Francuskoj ili Grčkoj. --Kraljević Marko (razgovor) 19:49, 27. februar 2009. (CET)

Prvo, Dedijer je bio novinar, vičan peru, napisao na hiljade stranica o NOB-u. Učesnik je WW2 i prema tome subjektivan u ocenjivanju događaja iz rata. Još kad sam video da je Dedijerev Dnevnik objavljen 1945. postalo mi je sve jasno. I na tarabi piše ona stvar pa ipak nije. Dedijer je sa strane istorijske nauke dosta osporavana ličnost, tj. njegova dela se ne uzimaju za izvor u ozbiljnoj literaturi jer je pun grešaka, da ne kažem laži.

Prvo, svako ima pravo na svoje mišljenje, pa makar i anonimno. Drugo, ne pada mi napamet da namećem nekome Dedijera kao ultimativni izvor informacija za ovaj period Jugoslovenske istorije. (ovo prvo i drugo je sasvim nepotrebno ali je upotrebljeno po ugledu na prethodnu primedbu) Ono što bi trebalo da nas zanima je da li je njegov tekst uz navedene fotografije tačan ili ne (zato što su obe fotografije preuzete sa internet foruma i nije naveden tačan izvor što je nepohodno). Pošto je dnevnik objavljen 1945. god. ovo je verovatno (ne tvrdim apsolutno) prvo objavljivanje ovih fotografija u nekom štampanom delu. Iz vaše primedbe o subjektivnosti učesnika događaja proizizalzi jedna veoma značajna posledica za opisivanje pojedinih istorijskih događaja. Bukvalnom primenom ovog stanovišta u neobjektivne izvore istorijske građe mogu se uvrstiti Čerčilovi memoar, "Vojnička dužnost" - K.Rokosovskog, "Izgubljene pobede" - E.Manštajn, "Vojnička priča" - Omara Bredlija, "Za Nemačku" - memoari Ota Skorcenija kao i mnoga druga dela istorijske sadržine iz pera ili kazivanja učesnika događaja. To je zaista velika šteta za istoriju. --Kraljević Marko (razgovor) 12:27, 5. mart 2009. (CET)

Istorija bi se lako pisala kada bi se koristili samo memoari učesnika istorijskih događaja. Oni su dosta subjektivni. Dedijer navodi kod fotografije kamiona da je nastala septembra 41. a Čačak je oslobođen 1. oktobra 41. To mi je zasmetalo, jer se ne uklapa hronološki. Druga fotka je navodno nastala oktobra 41. ali sigurno nije snimljena 1. oktobra. Ona je najverovatnije nastala početkom novembra, kada su partizani kontrolisali Čačak, tada su odrzali miting u gradu.

Uh, uh, uh. Ono o čemu ja govorim, a to je verovatno i vama poznato je da jednostrani pristup istorijskom istraživanju ne može dati pozitivne rezultate. Po meni, bilo bi skoro nemoguće pisati istoriju bez iskaza učesnika i očevidaca. Kao što oni ne mogu biti objektivni, teško da neki istoričar danas može za sebe tvrditi da je objektivan. Zbog toga ne bi trebalo isključivati ove izvore, ali bi svakako trebalo tražiti njihovu potvrdu na drugoj strani. U konkretnom slučaju, bilo bi korisno njihovo poređenje sa nemačkim vojnim izveštajima sa terena iz ovog perioda. S obzirom na to da je dnevnik pisan u ratnim uslovima i da je pripremljen za štampu neposredno nakon oslobođenja, navedena hronološka odstupanja nisu tolika da bi neko mogao sa sigurnošću da ih okarakteriše kao laži. Ali dosta o tome. Poenta čitave priče je da se utvrde izvori za fotografije čime bi se umanjila naknadna mogućnost da neko zatraži njihovo brisanje.. Korisnik koji je postavio fotografije na ostavu može navesti ovu knjigu kao izvor uz primedbu da se vreme navedeno u knjizi ne poklapa sa vremenom ustanovljenim prema nekom drugom izvoru. --Kraljević Marko (razgovor) 20:46, 6. mart 2009. (CET)

• • izvori **

Nije preporučljivo uzimati publicistička dela ekonomiste Miloslava Samardžića kao osnovni izvor, jer u njima ima svega i svačega. Osim nešto vredne građe, većina tog štiva je čista tendenciozna fantastika i nije joj mesto u enciklopediji --Gorran (razgovor) 03:42, 24. mart 2010. (CET)

Prvi podnaslov

Da li smeju da se ubace slike u clanak sa ovog sajta [[1]] i da to bude sve regularno? Cini mi se da su te slike u javnom vlasnistvu.

istinitost

Prema pisanju mnogih učesnika, ova bitka je u velikoj meri izmišljena. (ovo je izvor iz 2006: http://www.znaci.net/00001/38_9.htm )General Beme je 28. septembra naredio povlačenje iz Čačka. Prema njima, ni jedan četnik nije poginuo u borbi, a zarobljen je ukupno jedan Nemac koji se sakrio prilikom povlačenja.--Gorran (razgovor) 05:30, 6. april 2010. (CEST)

Uzgred, navodi se učešće 4.500 četnika.Poređenja radi, nemačka karta od 29. oktobra koja prikazuje pozicije i snagu raznih grupa u Srbiji, naznačuje za Mihailovića ukupno 10.000 ljudi s upitnikom za celu Srbiju (United States National Archives - Mikrofilm br. T-314, rola 1457, snimak 1099.) Izveštaj obaveštajnog oficira opunomoćenog komandujućeg generala u Srbiji za dan 1. oktobra procenjuje brojnost četnika na između pet i deset hiljada, i dodaje: "Najveći deo ilegalnih četnika još nije ušao u otvorenu borbu protiv njemačkih snaga."(United States National Archives -Mikrofilm br. T-314, rola 1457, snimci 1133-1137.)

Uklanjanje

Zamolio bih sve,da ne uklanjaju tekstove druge strane i obratno.Pokušavamo da bude objektivni,ako vam se taj princip ne dopada,potražite drugu razbibrigu. Crni Bombarder!!! (†) 00:03, 19. novembar 2010. (CET)

Sadržaj članka

Ovaj članak zahteva pouzdane recenzirane izvore kako bi se tema članka predstavila kvalitetno i objektivno. Preporuka je da to budu izvori dostupni na sajtu GoogleBooks. Pogledajte Vikipedija:Navođenje izvora--Autobot (razgovor) 07:57, 17. oktobar 2013. (CEST)