Razgovor:Srbijanci/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Srbijanac

Zar nije Srbijanac isto što i Bosanac ili Crnogorac odnosno naziv za deo srpskog naroda prema državi u kojoj živi(Srbiji,Bosni,Crnoj Gori),ili ja,opet,živim u zabludama? Crni Bombarder!!! (†) 22:45, 19. jun 2006. (CEST)

Da nekada, (u vrijeme bivše SFRJ) su to bili (nezvanični) nazivi koji su označavali više geografsku pripadnost, ali danas kada su ti geografski regioni (bivše republike SFRJ) posebne države (nacije), stvari se komplikuju... Takođe, šta ćemo sa Srbima koji žive u Hrvatskoj..., ili Makedoniji, ili Sloveniji? --Славен Косановић {razgovor} 22:58, 19. jun 2006. (CEST)

Termin Srbijanac je po mnogo čemu specifičan. Tačno je da se koristi samo zbog toga da odredi teritorijalnu pripadnost, ali takođe ovim nazivom se nazivaju uglavnom, a možda i jedino Srbi iz Srbije, dok se za ostale nacije kaže, Njemac iz Srbije, Albanac iz Srbije, Talijan iz Srbije, Rom iz Srbiju :) ... --Бановић ♪ ^пјевај♫♪ 12:57, 12. децембар 2006. (CET)

U mom kraju "Srbijanac" je stanovnik "Uže Srbije". :)

Kolonisti (Srbi) u Vojvodini iz Bosne su Bosanci, iz Crne Gore (Crnogorci), Like (Ličani), Dalmacije (Dalmatinci), Slavonije (Slavonci). Imamo tu i Šumadinaca, Sremaca, Banacana, Bacvana. U Vojvodjane mozemo ubrojati svih onih 27 nacija koje tu zive.

Ima onaj fazon:

Dodje popisivac u jedno selo u Vojvodini. Pita dedu: - "Sta ste vi po nacionalnosti"? Deda ce: - Crnogorac. No sto sam?! Pita oca: Jeste li i vi crnogorac? Otac odgovara: Taa naaraavno da jeesaam. Pita unuka: I ti mali, i ti si crnogorac? A unuk ce: Igen! Igen!

A Gedže?!? Gedža je ime kojim nazivamo Srbe južno od Šumadije. Pa tu su i jos Kosovar i Kosovac.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Schroeder (разговор • доприноси) | 13:14, 12. децембар 2006

Комплетно брисање овог чланка

Овај чланак крши правила Википедије из два разлога: 1. ауторски је текст постављача и новијег је датума и није уопште енциклопедијски или преузет из литературе и 2. у потпуности је нетачан јер је у српском језику речју „Србијанац“ дефинисана регионална одредница Срба из полуодређеног дела централне Србије. Србијанци су Срби из регије (Централне) Србије, а не житељи државе Србије без обзира на националност. Потпуно је нетачно да се односи на не-Србе из Централне Србије (на пример, Роми и Власи нису никако Србијанци) и потпуно је нетачно да се односи на Србе у Војводини. Чак мислим да се ради о тексту особе која га „штанцује“ по интернет-форумима и агитује за афирмацију термина „Србијанац“ у смислу држављанина Србије јер је текст бесмислен, нетачан, чак и у директној супротности са српским језиком и речником где представља неки нови појам Србијанца и супротставља га већ постојећем. Израз за житеља државе Србије је Србљанин. У питању је архаичан израз који тренутно није у живој употреби. Предлажем комплетно брисање овог чланка као нечег што је у супротности са српским језиком, српском науком, чињеницама, традицијом и правилима Википедије и установљавање да ли се исти аутор или група аутора крију иза креирања истоименог чланка на енглеском. Marechiel (разговор) 19:06, 19. октобар 2009. (CEST)

Фактичке нетачности

• Цитат: „Србијанци, Србијанац или Србијанка су термини којим се означавају људи који живе у Србији, или су пореклом из Србије.“

Апсолутно нетачно. Србин из Баната, Бачке или Срема никад није био Србијанац, никад себе није називао Србијанцем, никад њего нико није називао тако, нити их ико тим именом зове данас. На основу чега аутор тврди да се сви људи који живе у Србији називају Србијанцима? Србијанац је Србин који живи на територији централне Србије или Србин пореклом одатле. Тражим извор из валидне литературе за уводну реченицу, а до тада стављам „таг“ да је истинитост чланка оспорена. Тим пре што у српском језику термин „Србијанац“ већ постоји, прилично је јасно одређен и не одговара овом изнетом.

• Цитат: „У Србијанце се могу убројати многе етничке групе које живе у Србији као што су Мађари, Бошњаци, Роми, Албанци, Словаци, Хрвати, Румуни, Бугари, Црногорци и остали.“

Ко је икада и игде прописао назив за нпр. Роме из Шапца да су Србијанце, или за Мађаре из Суботице? И то је апсолутно нетачно, такође тражим цитат из валидне литературе да се тако нешто поткрепи, јер су српски језик, речник и традиција јасни: Србијанци су Срби. Као што житељ Баната мађарске националности није Лала, већ су Лале само Срби из Баната, тако су и Србијанци само Срби из централне Србије, односно Србије као регије, а не и локални Роми, Ашкалије, Власи или неко трећи. Такође, појмови Црногорац и Србијанац су међусобно ексклузивни. Као када би неко рекао или написао да се Далматинци или Бачвани називају Србијанцима.

• Цитат: „Термин Србијанци и Србијанка појављује се у песми „Бранково коло“ Бранка Радичевића“

Управо у тој песми се види да је реч о регионалној српској одредници, а не о мултинационалној, државној. У време писања ове песме Србија као држава није ни постојала, кад смо већ код тога.Marechiel (разговор) 19:22, 19. октобар 2009. (CEST)

Даље. Цитат: „Овај термин, по правилу користе углавном становници Босне и Херцеговине и поједини из Хрватске, а у веома малом броју и становници осталих држава бивше СФРЈ.“

А шта је са становницима Војводине? Да ли неко намерно игнорише да ова реч итекако постоји у Војводини и да је врло јасно на шта се она односи (на Србе из Србије јужно од Саве и Дунава) или покушава да Војводину прикаже као територију која није интегрални део државе Србије? Даље, још једна апсолутна нетачност: НИКО са територије БиХ и Хрватске, Србе из Војводине не назива Србијанцима. Из простог разлога што и нису Србијанци, јер је Србијанац реч за регионално одређење дела српског етникума, а не назив за житеље или грађане целокуоне државне територије. Marechiel (разговор) 19:26, 19. октобар 2009. (CEST)

Ja svojim ušima čuo sa HRT-a termin srbijanski u značenju "pripadnosti Srbiji-državi". Čini mi se da je čak bila u pitanju neka novinsko-informativna emisija, a da je sintagma bila "srbijanski premijer" ili nešto slično. Pozdrav, --S.Kovačević^{prič prič} 02:01, 12. јануар 2010. (CET)

То је употреба у Хрватској. Чланак је нетачан, ниједан Србин из Босне и Херцеговине, Црне Горе или Хрватске неће за Војвођане рећи да су Србијанци. Тачно се зна да су Србијанци Срби из Централне Србије. А у чланку пише да је то једино став међу Војвођанима. Не знам ко пише и допушта овако глупе и нетачне чланке. Неколико пута сам ово преправљао, и опет неко враћа да су Србијанци "житељи Србије". Можда у његовој глави. 79.101.206.129 (разговор) 23:59, 17. децембар 2010. (CET)

Članak govori o terminu i njegovoj upotrebi odnosno značenju. Nigde u članku ne piše da su Srbijanci žitelji Srbije. Pouzdano rastumačiti kako se ovim terminom služe pripadnici različitih etničkih skupina je sigurno nezahvalan zadatak, pogotovu ako se zahteva i potkrepa odgovarajućim referencama. Ali naravno pošto je Vikipedija projekat otvoren i slobodan, moguće je promeniti problematične navode a time i sam sadržaj članka, pa to toplo i preporučujem. Što se tiče nečije glave, može se umesto toga koristiti sopstvena u svrhu koju sam pomenuo. Svako dobro želim, --S.Kovačević^{prič prič} 15:22, 18. децембар 2010. (CET)

Reč srbijanac je pogrešna i zlonamerna. Stanovnici države Srbije su Srbi a nikako srbijanci.

Svako ko ima državljanstvo Republike Srbije je Srbin, bez obzira koje mu je nacionalno poreklo. Reč srbijanac ne postoji u državno pravnom rečniku Republike Srbije. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎178.149.4.239 (разговор • доприноси) | 18:12, 28. фебруар 2012.

A ko kaže da mora da postoji? Ako ne postoji u državno-pravnom rečniku Srbije, postoji u srpskom jeziku, i to je sasvim dovoljno da uđe u ovu enciklopediju. Ovo je enciklopedija na srpskom, ne enciklopedija o Srbiji niti pripada Srbiji, niti podleže bilo kakvim zakonima Srbije, niti na bilo koji drugi način ima neke uže veze sa Srbijom, osim jezika i ljudi koji je uređuju. --Јагода испеци па реци 22:15, 28. фебруар 2012. (CET)

Draga moja Jagoda, pa ako reč srbijanac nema veze sa Srbijom zašto je onda naturate srbima i Srbiji? Napravili ste tekst koji je pun neistina i laži i još kao potkrepljujete nekim činjenicama. Znači sad državljani drugih zemalja treba da odlučuju kako će da se zovu stanovnici Srbije? Kada ste već napisali da je Vuk Stefanović Karadžić prvi zabeležio ovu reč, zašto niste napisali šta ta reč znači i odakle potiče, to jest ko je i sa kojim ciljem izmislio ovu reč.

U srbiji građani imaju SRPSKO državljanstvo a ne SRBIJANSKO pa samim tim ne mogu da budu SRBIJANCI već SRBI. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎178.149.4.220 (разговор • доприноси) | 22:31, 28. фебруар 2012.

Dragi moj nepoznati, rekla sam da Vikipedija nema veze sa Srbijom, ne reč Srbijanci. Ne znam kakav je tekst, nisam ga ni gledala. Samo sam pokušala da te ispravim u zabludi. Ovde se radi o jednom izrazu, koji ne mora uopšte biti zvaničan u zemlji Srbiji da i bio validan. Dovoljno je da postoji u srpskom jeziku i da se u istom tom jeziku i koristi da bi ušao u ovu enciklopediju. Sad, ako članak nije dobro napisan, to se da popraviti, ali nema mesta kritici da ovom pojmu nije mesto na enciklopediji, pogotovu ne s argumentima koje ti daješ. --Јагода испеци па реци 22:36, 28. фебруар 2012. (CET)

Ja naravno ne bih reagovao na ovaj članak da je on istinit i dobronameran, ali u njemu piše da se svi koji žive u Srbiji nazivaju srbijancima.

Citat iz ovog članka: "Србијанци, Србијанац или Србијанка су термини којим се означавају Срби који живе у Србији. Такође, може се односити и на људе који живе у Србији или су пореклом из Србије" I šta sad to znači? To je istinito? Naravno da nije. Zašto bi sad tekst koji nije istinit stajao na Vikipediji? To što Vikipedija ne podleže zakonima Srbije ne daje nikome zapravo da piše neistine. Dobro je poznato da su reč srbijanac doneli Austrougari. Austrougarski recnik ima termin "srbijanac", pogrdan naziv za Srbe iz Srbije. Znam da se u Hrvatskoj ta reč često koristi i u nekim delovima Bosne, ali hrvati takođe veoma često znaju da srbe nazivaju vlasima i to ne iz loših namera, već su jednostavno tako navikli. I sad bi ja trebao da napišem članak na Vikipediji i tu da objašnjavam kako su srbi i srpkinje koji žive u Srbiji u stvari vlasi? Da se ovaj članak o srbijancima nalazi na delu Vikipedije koji se bavi hrvatskim jezikom ne bi smetao ali ovako ne mogu čudom da se načudim gde su ti ljudi naučili ovo što pišu ovde. U školi sigurno nisu. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.149.4.220 (разговор • доприноси) | 22:58, 28. фебруар 2012.‎

Ово није национална Википедија Републике Србије, већ Википедија на српском језику. Термин Србијанац/Србијанка је општеприхваћен, те као такав заслужује чланак на Википедији. Нигде у тексту не пише да тако треба звати све људе српског порекла, а то што је израз заступљенији тренутно у хрватском језику је сасвим друга ствар.--Павлица причај 23:08, 28. фебруар 2012. (CET)

Pa pazi, svašta možeš naći na Vikipediji. :) To je jedna od boljki ovako otvorenih projekata. Što ama baš svako može da dođe i da napiše što mu padne na pamet. I jedino od nas samih zavisi da li će budalaštine i neistine ostati i koliko će dugo ostati. Pošto smo svi dobrovoljci, radimo koliko hoćemo, možemo, koliko nam vreme dozvoljava, i nismo dužni bilo kome da polažemo račune, onda se desi da ponekad neka neistina stoji duže. Ima nas koji se trudimo da ispravimo stvari koje ne valjaju, ali imaj u vidu da možda nema trenutno među aktivnim korisnicima nikog ko bi bio stručan po određenoj temi. Koliko ja znam, mnogi Srbijanci shvataju taj izraz pogrdnim, mada on nema negativno značenje, i trebalo bi da se odnosi samo na stanovnike Centralne Srbije. Nisam sigurna da li se odnosi na Srbe iz Centralne Srbije ili na sve stanovnike Srbije, bez obzira na nacionalnost, o tome je već bilo reči na drugim mestima koja sad nisu bitna, uglavnom, ne znam da li postoji uopšte, osim jednojezičnih rečnika, bilo kakva stručna literatura po ovom pitanju. Što se tvoje opaske o hrvatksom jeziku tiče... Načelno mi smatramo da su srpski, hrvatski i bosanski samo tri varijante jednog te istog jezika, stoga ne vbidim zašto ne bismo govorili o terminima koje koriste Hrvati ili Bosanci. Osim toga, termin koriste i Vojvođani, a oni jesu Srbi i oni govore srpskim, tako da tvoja primedba ne stoji. --Јагода испеци па реци 23:15, 28. фебруар 2012. (CET)

PS: Ako postoji referenca, informacija da Hrvati zovu Srbe Vlasima treba da uđe u članak o Vlasima. To je takođe jedan termin koji je kroz vekove oprilično menjao značenja.--Јагода испеци па реци 23:15, 28. фебруар 2012. (CET)

Baš tako, Vikipedija na srpskom jeziku (znači ne na srbijanskom jer srbijanski jezik ne postoji). Термин Србијанац/Србијанка је општеприхваћен, те као такав заслужује чланак на Википедији. Slažem se da je prihvaćen ali ne u srpskom jeziku već u hrvatskom pa onda i treba da stoji u hrvatskom delu Vikipedije a ne u srpskom delu. Zar niste sami sebe demantovali sa ovim što ste napisali? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.149.4.220 (разговор • доприноси) | 23:19, 28. фебруар 2012.‎

Ja sam Srbin iz Hercegovine i mogu potvrditi da se kod nas često koristi termin Srbijanac za osobe iz Srbije (sa sve Vojvodinom). Dakle, to nije nikakav nametnut termin, već se on koristi i u srpskom jeziku. Nije važno kako se ko osjeća, ovo je enciklopedija i ovaj članak je potreban i tačan.-- Marko Dic, amice 23:34, 28. februar 2012. (CET)

Marko, ako je već tako da je ovaj tekst potreban a zašto onda ne bi bio izmenjen i dopunjen. Dovoljno je dodati nekoliko činjenica iz ovih naših razgovora ovde i problem bi bio rešen. Znači umesto prve rečenice u ovom tekstu: "Srbijanci, Srbijanac ili Srbijanka su termini kojim se označavaju Srbi koji žive u Srbiji" Pravilno bi bilo da piše:

Srbijanci, Srbijanac ili Srbijanka su termini kojim stanovnici pojedinih bivših jugoslovenskih republika zovu Srbe koji žive u Srbiji. Zar to ne bi bilo pravilnije? — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.149.4.220 (razgovor • doprinosi) | 23:46, 28. februar 2012.‎

Ne. Ne izmišljamo mi definicije pojmova, nego samo prenosimo ono što su ugledni i pouzdani izvori već objavili. U ovom slučaju je definicija (prva rečenica) referencirana rečnikom uglednog izdavača. Ukoliko želiš da promijeniš definiciju, moraš naći (ugledan) izvor koji podržava tvoju verziju. Možda želiš da se upoznaš sa našim osnovnim pravilima Bez originalnog istraživanja i Proverljivost. Mnogo veći problem ovog članka je činjenica da skoro ništa osim prve rečenice nije referencirano, te vrlo lako može biti originalno istraživanje. Ukoliko više uglednih izvora daje različite definicije, onda sve one trebaju biti navedene u uvodu uz objašnjenje da postoje različita shvatanja i tumačenja pojma.--V i k i v i n d 00:02, 29. februar 2012. (CET)

U ovom slučaju prva rečenica nije referencirana rečnikom uglednog izdavača i tu i jeste problem. Lepo piše "Ovaj članak ili jedan njegov deo nema nikakve nezavisne i pouzdane izvore" Ali bez brige, prikupiću ja dobar materijal iz uglednih i pouzdanih izvora pa ću to napisati ovde na Vikipediji. Neozbiljno je da na encikpoldeiji znanja stoje ovako površni tekstovi koji nemaju nikakav pouzdan izvor već su samo plod nečije mašte ili neznanja. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik ‎178.149.4.220 (razgovor • doprinosi) | 00:28, 29. februar 2012.

Ja iza prve rečenice vidim jedan mali broj koji nas vodi na referencu: Grupa autora „Rečnik srpskog jezika“, Matica srpska, Novi Sad, 2007. ISBN 978-86-7946-004-2 --V i k i v i n d 01:07, 29. februar 2012. (CET)

Termin Srbijanac/Srbijanka nikako ne može da se odnosi na jedan narod, konkretno na Srbe kako se ovde spominje jer Srbija je i dobila ime po većinskom narodu koji tu živi, a to su Srbi. Srbijanac je geografska odrednica koja označava teritorijalnu pripadnost ljudi koji žive na teritoriji Srbije. Tako je Srbijanac bez obzira na nacionalnu pripadnost i Kinez, i Mađar, i Srbin i Hrvat itd, pa je tako Tadić predsednik Srbije (ili srbijanski predsednik) a ne predsednik Srba. Isto tako imamo i državu Azerbejdžan, kao nacionalnu državu Azera a ne Azerbejdžanaca, jer Azerbejdžanci su svi oni koji tamo žive bez obzira na nacionalnu pripadnost. Uvek treba razlikovati nacionalnu pripadnost od geografske. --NikolaB (razgovor) 00:38, 29. februar 2012. (CET)

Tu se slažem s tobom, međutim treba nam izvor. Ova sadašnja definicija je referencirana rečnikom u izdanju Matice srpske.--V i k i v i n d 01:03, 29. februar 2012. (CET)

To razlikovanje nacionalne od geofgraske pripadnosti u ovom slučaju važi samo za stanovnike pojedinih ex-yu republika. Nikad niko u Srbiji Tadića nije nazvao srbijanskim predsednikom već srpskim predsednikom, dok se u hrvatskim medijima izraz srbijanski redovono upotrebljava. U Makedoniji takođe nikada nećete čuti da neko kaže srbijanski predesdnik. Zbog svega ovoga smatram da je ovaj članak o srbijancima nepotpun i netačan. Ja sam do ovog članka i došao jer se ljudi po forumima žale kako se na Vikipediji pišu neistine o terminu srbijanac. To ne bi smeo da bude slučaj i uskoro ćemo to ispraviti. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik ‎178.149.4.220 (razgovor • doprinosi) | 00:58, 29. februar 2012.

Ja se slažem sa anonimnim korisnikom da nam članak i nije baš najsrećniji. Ovaj termin koriste ljudi koji nisu iz centralne Srbije. Nikada nećete čuti nekoga u centralnoj Srbiji da priča da je Srbijanac. Čak većina ljudi smatra termin uvredljivim. Tipa vojvođani kad mi kaže vi Srbijanci se razlikujete od nas, ja bih se verovatno uvredio. To Srbijanci često vezujemo za negativne konstantacije. Vojvođani ga koriste kada misle na stanovnike centralne Srbije. Hrvati kada misle na stanovnike Srbije (i koriste termine srbijanski predsednik, srbijanski premijer...). E sad, za sve to treba naći reference i dopuniti članak. Inače bilo bi dobro da neko ko ima ovaj rečnik, citira lepo šta stoji tamo, možda je i tamo dobra definicija, samo je ovde šturo prenesena. --Jovan Vuković (r) 01:30, 29. februar 2012. (CET)

Evo par referenci, pa ko hoće da prerađuje i potkrepljuje neka dopuni: Hrvatska pouka o Srbima i Srbijancima, Srbijanci u Hrvatskoj i reakcija na tekst Srbijanac je državljanin Srbije, [1], a evo i iz kurira nešto, ako smemo da prihvatimo kao referencu :) ZUKORLIĆ (NI)JE SRBIJANAS. --Jovan Vuković (r) 01:48, 29. februar 2012. (CET)

I još ovo [2], a ovde se navodi i neka literatura, pa ako neko ima pristup ovome, bilo bi dobro da nabavi. Nekadašnji novosadski profesor, Egon Fekete, još je prije tri i po decenije objavio rad „Semantičke razlike i upotrebne vrednosti prideva srpski i srbijanski“ (Naš jezik, XXIII/5, Beograd, str. 199-209). --Jovan Vuković (r) 02:02, 29. februar 2012. (CET)

I da, sada vidim članak na sh-viki. Koji je mnogooo bolji od ovog našeg. Tamo piše da je Vuk Karadžić uveo ovaj termin, i lepo se opisuje da je ovo geografska odrednica, znači kod vuka stoji Srbijanac je čovek iz Srbije (a to može biti i bošnjak i mađar i vlah i srbin i rom...). Navode i ovaj izvor, pa možda se i on može iskoristiti --Jovan Vuković (r) 02:07, 29. februar 2012. (CET)

A što bi se uvredio, Jovane? Šta ima uvredljivo u reči Srbijanac? Zaista, to me je oduvek zanimalo, šta ima uvredljivo u toj reči? --Jagoda ispeci pa reci 08:47, 29. februar 2012. (CET)

Kojoj reči: Srbijanac ili srbijanac? — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 109.121.14.158 (razgovor • doprinosi) | 13:28, 29. februar 2012.‎

PS: Nadam se da se šališ kad si napisao da se uzme Kurir kao referenca za lingvističko-kulturološko pitanje. --Jagoda ispeci pa reci 08:49, 29. februar 2012. (CET)

PS1:Gledam sve ove linkove koje si dao, ništa od toga nije dobra referenca. Članci u politici su mišljenja čitalaca, ostalo su ostrašćena pisanija kojekavih likova koja nemaju veze s lingvistikom, a ni s kulturom. Jedino što bi vredelo truda čitanja jeste taj tekst Egona Feketea. Možda može da se nađe taj broj Našeg jezika na netu. Ako ne zaboravim, potražiću. --Jagoda ispeci pa reci 08:53, 29. februar 2012. (CET)

Reference ^ Grupa autora „Rečnik srpskog jezika“, Matica srpska, Novi Sad, 2007. ISBN 978-86-7946-004-2 ^ Opismeni se: Srbi ili Srbijanci?

Članak na sajtu opismeni se je pouzdan izvor isto koliko i članak na b92, kuriru, itd. Nadam se da ste se šalili kada ste ovo stavili kao pouzdan izvor. Što se tice reference iz rečnika koji je izdala Matica srpska, ne sumnjam naravno u izvor, ali nemam taj rečnik koji je izdat 2007. Imam iz 1990 i evo sad baš čitam taj rečnik i u njemu postoje i srpski ali i hrvatski termini i na njemu su radili i srpski i hrvatski lingvisti. UREĐIVAČKI ODBOR MATICE SRPSKE Urednici: AKADEMIK DR MIHAILO STEVANOVIĆ, DR SVETOZAR MARKOVIĆ, SVETOZAR MATIĆ, DR MITAR PEŠIKAN Pomoćni urednici: SRBISLAVA KOVAČEVIĆ, DRAGINjA POPS-DRAGIĆ, MILAN ODAVIĆ, NATALŠA CVŠETIĆ Obrađivači: DR KREŠIMIR GEORGIJEVIĆ. KOSTA DOŠEN, DR FILIP MEDIĆ, NATALIJA CVŠETIĆ, DR NADA HORĐEVIĆ, EMILIJA KAČANIK Sekrešar uredništva: SRBISLAVA KOVAČEVIĆ

MATICV HRVATSKE Urednici: AKADEMIK DR LjUDEVIT JONKE, AKADEMIK DR MATE HRASTE, AKADEMIK STJEPAN MUSULIN, PAVLE ROGIĐ, DR SLAVKO PAVEŠIĆ, DR BOŽIDAR FINKA Pomoćni urednici: PAVLE ROGIĐ. DR SLAVKO PAVEŠIĆ, DR BOŽIDAR FINKA, DR ZLATKO VINCE, DR SRETEN ŽIVKOVIĆ Obrađšači: AKADEMIK STJEPAN MUSULIN, PAVLV ROGIĆ, JOSIP JEDVAJ, STJEPAN PAVIČIĆ, DR SRETEN ŽIVKOVIĆ Tajnik uredništva: MILAN VINCENS

Nisam još nabavio ovaj rečnik iz 2007 ali ako je on samo manje više prepiska ovog starog onda se ne može smatrati pouzdanim izvorom jer je ovaj stari bio REČNIK SRPSKOHRVATSKOGA KNjIŽEVNOG JEZIKA to jest HRVATSKOSRPSKOG a ovde je reč o terminu srpskoj jezika. Nabavićemo potrebnu literaturu i onda ćemo nastaviti dalje... — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik ‎178.149.4.239 (razgovor • doprinosi) | 01:39, 1. mart 2012.

Ja sam Srbin iz Bosanske Krajine i kod nas se pojam Srbijanac iskljucivo odnosi samo na Srbe i oznacava pripadnike tog naroda nastanjenog izmedju rijeke Drine, Save, Dunava, Timoka, Stare planine pa sve do obronaka planine Kopaonika, Pester visoravni i rijeke Lima. Naziv je endonim nastao za vrijeme Karadjordja medju Srbima izvan oslobodljene Srbije i zasnovan na cinjenici iz istorijskih i politckih prilika tog doba. Kod ovog naziva ne razumijem i ne mislim da tu ima cega uvredljivoga? Samo me interesuje sta tu neke vredja! U Bosni i Hercegovini zivi mnostvo Srba razlicitih regionalnih pripadnosti pa nas vecina u Srbiji oslovljava Bosancima. Koliko gluposti covjek da cuje od nekih? Nekima smeta potpuno bratoljubiv naziv Srbijanac dok u Srbiji vecina poistovjecuje glupost sa srpskim narodom Bosne i Hercegovine, pa se posle cudite zasto neki vise nece da bude sa vama. Za neke su i Crnogorci Bosanci zato i ne trebaju neki da se cude zasto su Srbijanci. Izvor Srbijanci moze se naci u knjizi Petra Kocica Jauci sa Zmijanja. Nije mi u cilju da vas ili neke izazivam i razdrazivam ali cini mi se da nekima stvarno nije potrebno objasnjavati koga oznacava Srbijanac.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Mentalista (razgovor • doprinosi) | 23:19, 7. mart 2012.

Članak i reference

Nepoznati korisnik ‎178.149.4.239 bi mogao da samanji malo doživljaj o velikoj zaveri protiv Srbalja. Rečnik iz 2007. je sasvim ok referenca jer ga je izdala najviša instanca koja se brine o srpskom jeziku. Ako nećemo verovati tom rečniku, onda ne znam kome uopšte možemo da verujemo kad je jezik u pitanju. Sajt Opismeni se uređuju profesori i studenti srpskog jezika, i ako i nije savršen, onda je sigurno bolji od nepoznatih koji se kriju iza svojih IP brojeva jer ti ljudi nastupaju na sajtu svojim imenom i prezimenom i titulom (za razliku od bilo koga od nas ovde, uključujući i IPovce). Da li je taj sajt "kao B92" ili nije, i šta to uopšte znači "biti kao B92", nas ne zanima ovde, dok nam se ne objasni i dok nam se za tako nešto ne podnesu opipljivi dokazi.

Članak je sveden sad samo na referencirane tvrdnje. Ko god ima nešto da doda, može da doda samo uz uglednu i relevantnu referencu. Dakle, ništa blogovi, ništa politički obojeni novinski članci, ništa priučeni nadrifilolozi i nadri istoričari koji svuda vide anti-srBsku zaveru i sl. Jovan pomenu Egona Feketea i njegov članak u Jeziku danas. To bi bio dobar početak za prošrenje članka. --Jagoda ispeci pa reci 09:05, 8. mart 2012. (CET)

Ipak je ovo političko pitanje, nažalost

Nepoznati korisnik ‎178.149.4.239 baš naprotiv, ne treba da smanji doživljaj o velioj zaveri protiv SRBA (ne razumem ovo srbalja?). Ovaj tekst o srbijancima nije lingvističko pitanje već strogo političko. Nabavio sam rečnik grupe autora iz 2007 i ne razlikuje se mnogo od rečnika iz ranijih perioda. Problem je što se svi pozivaju na taj čuveni rečnik a niko ne objašnjava šta zapravo tamo piše. U njemu se pojavljuje termin srbijanac, koji je Vuk zabeležio u tadašnjoj Austrougarskoj i to kao stranu reč koja označava stanovnike tadašnje Srbije. Znači vuk je zabeležio postojanje strane reči i to je to. TAČKA! Ta reč nikada nije zaživela u SRPSKOM jeziku i nikada nije prihvaćena. Termin srbijanac nije prihvaćen ni jezički, ni pravno, ni lingvistički ni nikako drugačije u srpskom jeziku i srpskoj državi. Ja sam zato i rekao da ovaj rečnik grupe autora koji je izdala Matica Srpska, nije nikakva pouzdana referenca za ovaj članak, barem ne u konektstu u kojem je članak napisan. Ovaj rečnik bi bio referenca da je tekst drugačije sročen. Da ste na primer napisali: Srbijanac je stara austrugarska reč koja označava čoveka koji živi u Srbiji, ne bi bilo ništa sporno i niko se ne bi bunio. U tom slučaju bi spominjanje ovoga što je Vuk zabeležio u tadašnjoj Austrougarskoj, a što se može pročitati u rečniku grupe autora u izdanju Matice Srpske, bilo pouzdana referenca. Ovako je uzeto kao referenca nešto što nije tačno. Takođe tvrdnja da je sajt opismeni se, pouzdana refernca zato što je to sajt nekog profesora koji se predstavio imenom i prezimenom, je najblaže rečeno smešna. Ja nisam spomenuo sajt B92 da bih ova dva sajta upoređivao, već sam naveo par sajtova kao primer, stavljajući do znanja da nijedan privatni sajt ne može u ovom članku da bude pouzdana refernca. Ti draga Jagoda, sve vreme insistiraš na politici a ja na činjenicama. Dalje, ovim problemom su se bavili mnogi lingvisti a i mnogi istoričari i svi su se složili, pa i ovde spomenuti Egon Fekete, da je termin srbijanac nepotreban i da nema upotrebnu vrednost u srpskom jeziku. Dokaz da je u pitanju politika a ne lingvistika je takođe i u tome što se ni sami zagovornici ovog termina ne slažu oko njegovog značenja, pa tako po jednima termin srbijanci označava stanovnike Srbije, po drugima označava stanovnike Srbije ali samo ako su u pitanju Srbi, po trećima označava stanovnike Srbije koji nisu Srbi, već na primer Mađari, Albanci, Hrvati, itd... Po četvrtima srbijanci su samo Šumadinci, po petima srbijanci su svi u stanovnici uže Srbije, tako da stanovnike Vojvodine i Kosova i Metohije ne smatraju srbijancima. Dakle ni sami zagovornici ovog Austrougarskog termina ne znaju šta hoće i vode među sobom žestoke rasprave o značenju istog. Vidim da ste malo skratili i izmenili članak, ali srž problema je i dalje tu. Ovaj članak treba izbrisati ili napisati da je u pitanju strana reč a ne srpska i za to navesti reference. Ovako ovaj besmisleni članak i dalje stoji i čeka pouzdane reference a nećete ih nikada naći jer jednostavno ne postoje. Samo unosite zabunu jer se mnogi pozivaju na ovaj članak u svojim žestokim raspravama po internetu a sam članak je netačan i nepouzdan. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.149.1.224 (razgovor • doprinosi) | 15:56, 18. mart 2012.

Izmišljanje

Citat: Vuk je nazvao Srbijancima, ljude koji su živeli isključivo u Srbiji, a ne npr. u Vojvodini. Ovo je već nebulozno. Gde je to Vuk rekao ? Gde ste to molim vas pročitali? Vuk je se prvi put sreo sa tim terminom u tadašnjoj Austrougarskoj a današnjoj Vojvodini. Ništa on nije rekao, već je samo zabeležio austrugarsku reč i objasnio šta ona znači. Gde ste vi to pročitali da je Vuk nazvao ljude koji žive isključivo u Srbiji, srbijancima ? Ma dajte ljudi, brišite ovaj članak ili ga ispravite, jer ovo više nije ni politika već obično politikanstvo. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.149.1.224 (razgovor • doprinosi) | 00:35, 19. mart 2012.‎

Hrvatijanac, Crnogorijanac, Makedonijanac

Stanovnici takozvane centralne Srbije prema geografskoj pripadnosti mogu biti Šumadinci, Mačvani, Rašani, Timočani, Kosovci i tako dalje. Kao što stanovnike BiH po geografskoj pripadnosti nazivamo Bosancima ili Hercegovcima, bez obzira na nacionalnost. Osim toga, ako želimo da kažemo da je neko stanovnik Hrvatske, ne koristimo izraz "Hrvatijanac", kao što na srpskom nemamo Rumuna i Rumunijanca, Bugarina i Bugarijanca ili Engleza i Englezijanca.

Članak treba brisati, jer ovu reč mnogi u Srbiji smatraju uvredljivom. Slatibarfast (razgovor) 21:28, 14. maj 2013. (CEST)

To nikako nije razlog za brisanje. Imamo članke kao peder, nacionalizam, fašizam, koje takođe nekog vređaju (a da ne nabrajem i prostačke reči za određene organe tela), pa one stoje i ne brišu se. Činjenica je da reč Srbijanci postoji, da se koristi, i da izazuva veliku polemiku, o njoj su se izjašnjavali lingvisti, političari, sociolozi, itd. što je sasvim dovoljno da bude enciklopedijska tema. --Jagoda ispeci pa reci 21:34, 14. maj 2013. (CEST)

Ah, da. I argumenti tipa "ne postoji Rumanijanac, Bugarijanac i Englezijanac" su zaista smešni, i nikako se ne mogu nazvati validnim argumentima, zapravo, uopšte se ne mogu nazvati argumentima. Jezik ne funkcioniše kao matematika da 2 + 2 uvek 4. --Jagoda ispeci pa reci 21:37, 14. maj 2013. (CEST)

S tom razlikom što je u članku koji nosi naziv „peder“ eksplicitno navedeno o kakvom se izrazu radi. Tvoje pravo da ti sve to bude smešno, meni nije ni najmanje. Naravno da jezik ima pravila i izuzetke, ali možeš li da navedeš još neki primer gde Marsovci i Marsijanci jesu ali nisu isto? Osim toga, u članku se kao referenca navodi „pesma“ koju peva Snežana Đurišić. Znači li to da možemo očekivati članak „Džumburika“ jer se ta reč pojavljuje u „hitu“ Lepe Lukić iz sedamdesetih?

Slatibarfast (razgovor) 22:47, 14. maj 2013. (CEST)

Za pocetak, mogao bi da procitas nesto sto su strucnjaci iz gorepomenutih oblasti pisali o tom pojmu. Tvrdnja daje "peder" uvredljiva rec ima validnu referencu. Nadji i ti validnu referencu da je Srbijanac uvreda, pa je stavi. Niko ne kaze da je clanak dobar, o tome da li je dobar, ispravan, neutralan i sl. nisam raspravljala jer ga nisam ni procitala. Ali da je tema enciklopedijska, u to nema nikakve sumnje. --Jagoda ispeci pa reci 23:02, 14. maj 2013. (CEST)

A argument "Englezijanac" je isto toliko validan i ozbiljan kao i argument zasto Bec, Pariz i London, zasto ne Vijena, Pari i Landn. Dakle, drugim recima, besmislen. --Jagoda ispeci pa reci 23:04, 14. maj 2013. (CEST)

E, to onda objasni Klajnu, jer se očigledno ne slaže s tobom: „Poznati lingvista kaže da nigde u Evropi osim u Srbiji i Bosni ne postoji nacionalna oznaka koja bi bila pandan terminima "Bosanac" i "Srbijanac", poput "Francužanina" ili "Italijanjanina".“ http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/379676/Nigde-u-Evropi-ne-postoje-Francuzani-ili-Hrvacani-kao-sto-postoje-Srbijanci-i-Bosanci

Vidiš, to sa gradovima ne da nije isto, nego nije ni slično. Kako se na nemačkom kaže Beč (a nije Vijena, nego Vin [Wien]), je na Austrijancima da odluče, kao što je na Francuzima i Englezima da odlučuju kako će se na njihovim jezicima zvati njihovi gradovi. Isto tako je naša stvar kako ćemo se mi zvati na našem jeziku. A mislim da možemo da se složimo da problem prevazilazi lingvistiku.

Termin Srbijanac je uvredjiv. To sta je Vuk Karadzic pisao, prosto je beleska stanja stvari, uvredljivo to nekom bilo ili be a posledica Austrijske deklarisane namere podvajanja Srba i limitiranje Srpske drzave. Termin je uvredjiv, jer se svako u Srbiji gotovo uverdi kada ga nazoves Srbijancem. Podjednako je i besmilsen kako ovde pisu svi ostali jer nema Hrvatijanaca pa tako nema ni Srbijanaca. Ima Srba i Hrvata. Jagoda ovo je uvredljivo poput nazivanja nekog "niger","siptar","balija". Da te reci postoje i u recnicima i u govoru postoje, no to nije razlog stavljati ih u enciklopedije, osim ako se navode kao derogativni termini. Ja ne znam da li ste vi ikada bili u Srbiji i dobilo pozitivan odgovor na taj termin.

172.58.43.29 (razgovor) 06:15, 10. jun 2018. (CEST) Slatibarfast (razgovor) 23:48, 14. maj 2013. (CEST)

Ovaj termin postoji i nije bio uvredljiv u vreme Branka Radičevića ili kad je napisano Odakle si sele. -- Bojan  Razgovor  06:28, 15. maj 2013. (CEST)

Izraz „negro“ je u standardnom engleskom jeziku najnormalniji termin za pripadnika crnačke populacije, a šezdesetih ga je koristio i Martin Luter King. Međutim, danas se u Americi smatra za uvredu a crnci insistiraju na izrazu „African American“.

Isto tako je izraz „Ciganin“ do pre desetak godina bio normalan, („Cigani Ivanovići“, na primer) a danas se smatra uvredljivim. Što će reći, ono što danas jeste, sutra ne mora da bude.

Stvarno ne bih znao za vreme u kome je živeo Branko Radičević, ali ja sam ga prvi put čuo šezdesetih u uvredljivom kontekstu, a poznajem mnoge koji ga doživljavaju na isti način. U redu je, prihvatio sam Jagodine argumente da članak nije za brisanje i uneo sam odgovarajuće izmene i reference.

Slatibarfast (razgovor) 09:48, 15. maj 2013. (CEST)

Klajn u poslednje vreme daje sve čudnije izjave, tako da taj članak (koji sam inače videla odavno) ne uzimam kao nešto ozbiljno. To jednostavno nisu argumenti, i to bi i sam Klajn trebalo da zna, pogotovu što je tu reč zabeležio još Vuk Karadžić u 19. veku, dakle, apsolutno ne znam odakle Klajnu to da ta reč ne postoji. Inače, članak Zorana Ćirjakovića koji imate kao referencu za jednu vrlo šturu izjavu može da se iskoristi za mnogo više i da se ovaj članak lepo proširi vrlo korisnim informacijama. Usput, takođe ti preporučujem da ga pročitaš, i da saznaš malo više o pravim argumentima zašto "Srbijanac" Srbi danas shvataju kao nešto uvredljivo. Odličan članak. I još jednom da ponovim, jer izgleda da ti jednostavno teraš po svome i trpaš mi u usta ono što nisam rekla: moja intervencija se ograničava SAMO i isključivo na tvoju tvrdnju da "članak treba obrisati jer je ta reč uvredljiva za Srbe". Ja kažem: biti uvredljivo NIJE argument za brisanje nekog članka. Ništa više. Englezijanci i Francuzijanci su sasvim drugi par opanaka. --Jagoda ispeci pa reci 15:59, 15. maj 2013. (CEST)

I da, to s gradovima ima i te kako veze sa ovim, jer se u oba slučaja radi o argumentima koji to nisu, tj. koji nemaju veze s mozgom. Koliko je besmislen zahtev da se Beč najednom počne da zove Vijena samo zato što svi drugi kažu Vijena, toliko je besmisleno tvrditi da Srbijanac ne postoji, zato što ne postoji Englezijanac. I da, upravo zato što ovo nije samo lingvistički problem to i jeste tako. --Jagoda ispeci pa reci 16:03, 15. maj 2013. (CEST)

Evo jednog lepog citata iz gorepomenutog članka:

Kada gramatika i logika dobiju nacionalnost i državljanstvo, onda više nismo u sferi jezičke ili političke korektnosti, već u domenu kultur-rasizma ili šovinizma.

Upravo zbog toga me Klajn iznenađuje. --Jagoda ispeci pa reci 16:06, 15. maj 2013. (CEST)

Kao što sam napisao malo iznad, prihvatio sam tvoju argumentaciju i prihvatio sam se da članak nije za brisanje, ali ne prihvatam da ovde nešto ima nacionalnost i državljanstvo. Radi se samo o činjenici da mene i neutvrđen veći broj ljudi vređa da nas neko naziva određenim imenom i mi to ime ne prihvatamo. Da, ono postoji, da, neki ljudi ga koriste, ali ja na svom jeziku imam pravo da odlučim kako ću da se zovem. A ne zovem se Srbijanac, ta reč me vređa i nije politički korektno zvati me imenom koje me vređa. Austrijanci imaju pravo da odaberu da im se na njihovom jeziku glavni grad zove Wien, a to što ga mi zovemo Beč je samo naša stvar, ali samo dok god ne vređa Austrijance. Uzgred, na nemačkom, holandskom i afrikansu ne postoji izraz koji odgovara reči "Srbijanac". Možda ti znaš kako se to kaže na španskom?

Na mene je iz članka o kome pričamo najsnažniji utusak ostavio sam kraj:

Zato reči Srbijanac i srbijanski ne samo da vređaju, one nas na jedan perverzan način vraćaju u ružnu prošlost.

Ako ništa drugo, bar smo se složili da je ovo više od lingvističkog problema.

Slatibarfast (razgovor) 20:44, 15. maj 2013. (CEST)

Imaš pravo, kako da ne. Ali bi bilo bolje da svoja lična osećanja ostaviš po strani kad uređuješ članak. Što se poređenja tiče, nema veze. I dalje ne kapiraš gde je paralela, a ja više ne mogu da objašnjavam. Dakle, da ponovim: nemam ništa protiv da ti ili bilo ko drugi ima određen stav prema ovom pojmu, štaviše, radi se o pojmu s kontroverznim značenjem, to je svima jasno. Meni lično ni iz džepa ni u džep. Svejedno mi je. Mogu da me zovu i Srbijanka i Srpkinja, potpuno mi je svejedno, ali shvatam da neki imaju negativan stav po pitanju te reči, i jasno mi je i zašto. Sve to treba staviti u članak, ali na jedan neutralan način, a svoja osećanja ostaviti po strani kad se piše enciklopedija. Ne kažem da si u članku bio pristrasan (nisi), samo ne razumem što ovde uporno ponavljaš da tebe ta reč vređa, kad sam ja to shvatila od prve. Umem da čitam, i prosečne sam inteligencije. Mislim da više od toga ne treba da se razume "mene vređa da me neko zove Srbijancem". --Jagoda ispeci pa reci 20:54, 15. maj 2013. (CEST)

Inače, iako znam da je istina, ipak bi možda trebalo referencirati da reč ima različito značenje van Srbije i u Vojvodini. --Jagoda ispeci pa reci 20:56, 15. maj 2013. (CEST)

Nisam ni mislio da si glupa, samo sam hteo da istaknem razliku. Uostalom, ovakvo dopisivanje nije baš najsrećniji način za raspravu. Da, hteo sam da referenciram i to i još dosta toga u ovom članku što bi se moglo eventualno tumačiti sporno, ali na žalost, nije lako naći dobre izvore.

Slatibarfast (razgovor) 22:05, 15. maj 2013. (CEST)

Znam da nisi, beše to samo mala šala. Bitno je da smo se na kraju ipak složili. Nije loš članak, ima dosta izvora. Mogao bi da se proširi, jer je polemika oko ove reči dosta živa i raznovrsna, ali ni ovako nije loše. Daje najbitnije podatke, a to je najbitnije. --Jagoda ispeci pa reci 22:11, 15. maj 2013. (CEST)

E, sad videh ovo:

Uzgred, na nemačkom, holandskom i afrikansu ne postoji izraz koji odgovara reči "Srbijanac". Možda ti znaš kako se to kaže na španskom?

Reč "Srbijanac" je tipično srpska reč, vezana za našu kulturu i istoriju, i stoga ne može ni postojati u drugim jezicima. Prevodilac si, valjda znaš da svaki jezik ima određene reči i izraze koji jednostavno ne mogu da budu prevedeni u drugi jezik s istom efektnošću, značenjem, ili jednostavno nemaju prevod pa se ljudi moraju snalaziti. Nema u španskom reči za Srbijanca, ali npr. ima za Francuze. Gabachos. Vrlo despektivno i uvredljivo. A zašto? Pa zato što ima iza sebe priču i istorijsku pozadinu, kao i ova reč, Srbijanac. Gabacho je neka posebna vrsta mantila ili kabanice, koju su nosili Francuzi u doba Napoleonove invazije na Španiju 1808. godine, pa su ih tako zvali Španci iz prezira. Sama reč nije uvredljiva, kao što to nije ni Srbijanac, ni Šiptar, ni Švaba, ali priča koju nosi za sobom, način na koji obično izgovaraju tu reč oni koji to nisu upućujući je onima koji to jesu, daju joj tu uvredljivu konotaciju. To su reči kojima značenje daje stav s kojim se izgovaraju, a ne njihovo poreklo i semantika. --Jagoda ispeci pa reci 22:20, 15. maj 2013. (CEST)

Naravno da sve ima određenu istorijsku pozadinu, ali je suština da ni u jednom jeziku nema nacionalne ili teritorijalne odrednice kome se pripisuje toliko raznih značenja. "Srbijanac" može biti Srbin, ali ne mora da znači, a može biti i Mađar, Rumun ili Bugarin, državljanin Srbije. Po tom tumačenju su koliko do juče Albanci bili "Srbijanci", ali više nisu. Evo šta na sličnu temu kaže moj omiljeni leksikograf Ambroz Birs (o kome bih mogao da napišem sledeći članak):

YANKEE, n. In Europe, an American. In the Northern States of our Union, a New Englander. In the Southern States the word is unknown. (See DAMNYANK.)

Slatibarfast (razgovor) 22:42, 15. maj 2013. (CEST)

Uzgred, upravo gledam Vukov "Srpski rječnik" i odrednice "Srbijanac" nema.

Slatibarfast (razgovor) 23:35, 15. maj 2013. (CEST)

U izdanju iz 1818. se ne pojavljuje. Ostaje još da se provjeri drugo dopunjeno izdanje iz 1852. Ukoliko se ni tamo ne spominje, onda taj podatak treba brisati zajedno sa sekundarnim izvorima. U ovom slučaju nam treba primarni izvor (Vukov riječnik gdje to piše), ne možemo se oslanjati na rekla-kazala sekundarne izvore (osim ako bukvalno ne tumačimo onu frazu „proverljivost ne istina“). Vukova djela su sačuvana, tako da ne bi trebalo biti teško provjeriti da li je nešto napisano ili nije. Ima li neko link prema izdanju iz 1852?--V i k i R 00:15, 16. maj 2013. (CEST)

Tražim. Ako budem našao, bilo da piše, bilo da ne piše, postaviću link.

Slatibarfast (razgovor) 00:18, 16. maj 2013. (CEST)

Dakle to smo razjasnili. Izraz se prvi put pojavljuje u drugom izdanju riječnika, 1852.--V i k i R 01:32, 16. maj 2013. (CEST)

Termin Srbijanac je etnička odrednica za stanovnika Centralne Srbije i ne vidim šta tu koga ima da vređa. I nije se pojavio juče, niti je plod nečijih snova --ΝικολαοςΒ. (razgovor) 01:29, 16. maj 2013. (CEST)

To što ti ne vidiš, ne znači da nije tako.

Obrisani su linkovi, unete su odgovarajuće izmene u skladu sa Vukovim Rječnikom.

Slatibarfast (razgovor) 01:37, 16. maj 2013. (CEST)

Mislim da su autorska prava istekla, tako da nema potrebe brisati linkove. Ili ima nešto što ne znam?--V i k i R 01:43, 16. maj 2013. (CEST)

Apsolutno nije tačno da se na teritoriji Bosne i Hercegovine terminom Srbijanac označava isključivo Srbin iz Srbije. Tim terminom se označavaju svi stanovnici Srbije. Isto je i u Hrvatskoj. I nije tačno da ne postoji sličan ekvivalent u drugim primerima. Imamo Gruzijac kao svaki stanovnik Gruzije i Gruzin kao deo određenog etnosa, slično i sa Azer i Azerbejdžanac. E sad problem je štom su u većini slučajeva ova dva pojma spojena u jedan a u vezi sa postojanjem nacionalnih država. --ΝικολαοςΒ. (razgovor) 17:53, 16. maj 2013. (CEST)

Molba ostalima da sprijece Baokicu da ne vandalicuje ovdje po clanku!

nema smisla!

Zdravo Andrija. Tvoji tekstovi su bili oduvek za sređivanje -- Bojan  Razgovor  03:44, 10. februar 2017. (CET)

Mišljenje nekoga ko vandalizuje iz zavisti mnoge moje članke, a ne sređuje... Uostalom zavist je čudo koje motiviše one koji nemaju šta pametno da dodaju, pa djeluju destruktivno kao ti. Preporučujem ti da više čitaš knjige i manje zavidiš. pozdrav! --147.91.246.195 (razgovor) 14:20, 10. februar 2017. (CET)

ovo je seciranje a ne sređivanje. https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8&diff=prev&oldid=12398149

Ja osobi koja se je doprinosila kao Andrija nimalo ne zavidim. -- Bojan  Razgovor  01:22, 12. februar 2017. (CET)