Razgovor:Teotivakan/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Teotiuakan

Teotiuakan je lomljenje jezika, a osim toga, nije u skladu sa pravopisnim pravilom da se između "i" i "u" ubacuje "j". U tom slučaju, bilo bi Teotijuakan ili Teotjuakan, ali mi se najboljim rešenjem čini varijanta Teotivakan, iako to rešenje u većoj meri poštuje engleski izgovor, a u nešto manjoj španski, ali izgleda da je kod ovog imena potrebna zamašnija adaptacija kod transkribovanja nego kod nekih drugih imena. --delija 16:47, 1. septembar 2006. (CEST)

Ja ipak mislim da je Teotiuakan približnije srpskom jeziku. Reč koja je već godinama prisutna u našim prevodima. Ako neko bude tražio ovaj grad preko pretrage, nikada neće napisati TEOTIVAKAN, jer, bez uvrede, to zaista ništa ne znači. Apelujem da se naslov pod hitno koriguje.--Tadija 20:32, 18. januar 2007. (CET)

---

Pravopis:

178. Špansko H je redovito nemo, i ne treba ga prenositi (osim kad je stvoren običaj: Havana, Honduras, Alhambra). Njegovo ispadanje, međutim, stvara probleme ako za njim sledi neslogovno U, kao u imenima COAHUILA, CHIHUAHUA, TEOTIHUACAN; naime, dobiju se nizovi samoglasnika neprirodni za naš jezik, a j koje se po opštem pravilu mora (moj bold) umetnuti između i i u suviše udaljava oblik i od pisanog oblika i od izgovora u španskom: "Koauila", "Čijuaua", "Teotijuakan". Bolje bi od ove bila transkripcija Koavila, Čivava, Teotivakan (moj bold), koja je bliska izgovoru (koawila), (čiwawa), (teotiwakan); pa i zadržavanje H (Koahuila . . .) bolje je nego praviti nizove od četiri ili čak pet vokala ("Čiuaua")."

Dakle, ovo su moji argumenti. Molio bih Tadiju da umesto argumenata "ja mislim", "reč koja je već godinama prisutna u našim prevodima" i "to zaista ništa ne znači" navede malo uverljivije argumente za svoje tvrdnje.--delija 20:55, 18. januar 2007. (CET)

Ne sumnjam da je sve to tačno, ali i ja i vi znamo da je prevod i lektorisanje teksta moguće i ovako i onako. Za ovo mi uverljivi argumenti ne trebaju. Moja jedina želja je bila da se na Vikipediji nađe željeni članak, a to će se preko Teotivakana teško desiti. Moj glavni argument je i moj jedini bitni, a specijalno kada su u pitanju javne enciklopedije za široke narodne mase kao što je ova. Dakle citiram: ...osim kad je stvoren običaj: Havana, Honduras, Alhambra... Koliko već generacija Srba ne govori Teotivakan?

No nema veze, neka bude kako vi kažete, imate malo više izmena na Vikipediji od mene. Pozdrav. --Tadija 21:20, 18. januar 2007. (CET)

---

U ovom, konkretnom slučaju ne radi se ni prevodu (lična se imena transkribuju) ni o lektorisanju. Ovde se jednostavno radi o transkripciji ličnog imena (geografskog pojma) iz španskog jezika u srpsku ćirilicu. Zatim, ako se željeni članak ne može naći preko Teotivakana, može preko Teotiuakana, jer taj naslov, čini mi se, nije izbrisan, već je samo preusmeren na Teotivakan.

Očekujem od tebe odgovor na pitanje "koliko već generacija Srba ne govori Teotivakan" pošto ja to ne znam, a sumnjam da iko zna. I još da mi odgovoriš na pitanje "koliko je Srba UOPŠTE čulo za Teotivakan/Teotiukan)?" Ne možeš porediti učestalopst javljanja pojmova Havana, Honduras i Alhambra u srpskom jeziku i njihovu uobičajenost u istom, sa brojem pojavljivanja i sa ukorenjenošću pojma Teotivaka/Teotiukan.

I na kraju, ovde uopšte nije bitan broj izmena.--delija 22:53, 18. januar 2007. (CET)

---

Ako je nešto protivno transkripcionim pravilima ali ipak priznato kao uobičajeno, onda je navedeno u Pravopisu (dakle, kao što se vidi, tamo se jasno kaže da su Havana, Honduras, Alhambra izuzeci). Teoti(j)uakan ne samo što nije svrstan pod izuzetke, već je jasno naglašeno da nije izuzetak.

Ne znam zašto misliš da će se članak teško pronaći ako se bude zvao Teotivakan. Vidim da si nov ovde, pa možda nisi primetio mogućnost preusmerenja. Jednostavno, klikni na Teotiuakan pa vidi gde ćeš stići. :)

Pozdrav, --Bbasic 23:01, 18. januar 2007. (CET)

---

Slučajno spadam u mali broj Srba koji su čuli za Teotivakan tj. Teotiuakan. Evo ovako:

• Teotiuakan - Ilustrovana enciklopedija "Istorija 1", IRO "Vuk Karadžić", Beograd 1985, str. 236.
• Teotiuakan - "Religija i kultura Maja", autor Aleksandar Bošković, "Kodeks", Beograd 1990, str. 64.
• Teotihuakan - "Dan kada su sišli bogovi", autor Erih fon Deniken, "Divit", Beograd 1997, str. 217.

Čuo sam za razne oblike transkribovanja naziva ovog lokaliteta, ali nikada nisam čuo da ga neko naziva Teotivakan. Pozdrav, --Kraljević Marko 00:14, 19. januar 2007. (CET)

---

Očigledno nisi čitao pravopis. I treba već jednom razrešiti dilemu:

šta ima veću "težinu", odnosno ko se više pita: Pravopis ili enciklopedija?

Ako je pravopis, onda hajde da se pridržavamo pravopisa. A ako je enciklopedija (ili udžbenik geografije, ili atlas), onda hajde da ritualno spalimo pravopis, da doviknemo njegovim piscima da su neznalice i da se pridržavamo enciklopedija, udžbenika, atlasa . . . Stavimo to na glasanje, pa ako zajednica odluči - i ja sam ZA. Pa će svak pisati kako zna i ume, a u spornim slučajevima svako će dokazivati valjanost i opravdanost njegove verzije i svi će biti u pravu. A argumentacija tipa "ja sam tako čuo", ja "tako govorim" i "tako piše u Blicu" biće sve češća. Pa onda, neka nam Bog pomogne.--delija 00:31, 19. januar 2007. (CET)

Delija, opusti se. Po načinu na koji si napisao odgovor izgleda kao da se osećaš lično napadnutim. Naravno da pravopis treba da se poštuje. Tadija se ni kriv ni dužan i pored najbolje namere našao na udaru pravopisne policije. Kolega je samo upotrebio transkripciju koja se zaista najčešće upotrebljava kod nas. Izvori koje sam naveo nisu dnevne novine i nepismeni novinari, već enciklopedija, stručna knjiga i beletristika. Nisam za to da spaljujemo pravopis pa makar naša Vikipedija delovala pomalo čudno sa Al Pačinom, Teotivkanom ili Džordž Zmit Petonom. Sve se to može rešiti preusmeravanjem. Konstatacije tipa "Očigledno nisi čitao pravopis." su konfrontativne i zaista nepotrebne. Većina problema se može rešiti civilizovanim razgovorom. Pozdrav,--Kraljević Marko 09:40, 19. januar 2007. (CET)

Terminologija srpske vikipedije je zaista veoma čudna.

Umetanje slova V je ovde isforsirano (po analogiji sa čivava). Ako se zadrži H, a pravopis navodi da za to ima analogija, onda TEOTIHUAKAN ostaje kao minimalno izmenjena varijanta, bliska izvornom pisanju i čitanju, i što je najbitnije, bliska jezičkoj praksi (enciklopedije, javna upotreba).

Prirodno bi bilo da se TEOTIHUAKAN ili TEOTIUAKAN pomene u vrhu članka, jer šta god ko smatrao, verzija koja je bila u širokoj upotebi zaslužuje da se pomene makar kao referenca.

(lično mislim da će TEOTIVAKAN za par godina da odnese mutna voda)--Jakša 21:08, 23. avgust 2007. (CEST)

Evo naše pravopisne pametnice i sveznalice! H se na španskom NIKAD NE ČITA, ali slušajte vi JakšA, on sve zna, pa i jezik koji ne govori. A zna i da transkribuje, i to bolje i od Klajna, i Prćića i svih akademika SANU... Nema šta! Pravi je dragulj naše Vikipedije. Šta bismo mi bez njega da nam ovako divno soli pamet svojim budalaštinama.

Umišljenost + prepotentnost + neviđeno neznanje + arogantnost + bezobrazluk + .... ne bi mi bila dovoljna cela Vikipedija da nabrojim sve divne osobine koje ima ovaj naš nezamenljivi korisnik....--Maduixa kaži 21:13, 23. avgust 2007. (CEST)

Dobro Maduixa, uhvatio sam te danas da pišeš gluposti, a ti sad skačeš da vadiš oči. Ja španski nisam učio, ali sam u Meksiku i Kubi vodio smislene razgovore sa desetinama ljudi (na španskom), i čak se dopisujem sa nekima od njih.

Dao sam svoje mišljenje o ovom nesrećno prenešenom toponimu.

Tvoj drug delija navodi Havanu i Alhambru kao kontraprimere. --Jakša 21:25, 23. avgust 2007. (CEST)

---

Havanu i Alhambru kao kontraprimere navodi Pravopis, a ne Delija. Sada i lažeš.

I što ako si vodio "smislene razgovore" na španskom? Jesu li te možda ti Meksikanci i Kubanci s kojima si vodio "smislene razgovore" i s kojima se dopisuješ savetovali kako se transkribuje Teotihuakan ili Alhambra? Jedno je voditi "smislene razgovore" na nekom stranom jeziku, a sasvim drugo transkribovati lična imena iz tih stranih jezika. Ali izgleda da ti neke stvari ne možeš da shvatiš. A to je već pitanje prirodne selekcije. --delija 21:39, 23. avgust 2007. (CEST)

---

Vidim, vratio si se po treći put. Verovatno dok te ponovo ne oteraju tamo neki zlotvori. --delija 21:42, 23. avgust 2007. (CEST)

Nisu kontraprimeri, nego izuzeci. A izuzetke u transkripciji na srpski jezik ne možemo MI proizvoljno da imenujemo (pogotovu ne ti, koji vodiš smislene razgovore na španskom - da mi je da samo čujem kako to izgleda pa da se slatko nasmejem), nego ih imenuje Pravopis. To ti je ona velika i debela knjiga gde piše kako izgleda PRAVLAN SRPSKI JEZIK (rekoh, bolje da ti objasnim, očigledno je da misliš da je pravopis neko đavolje delo)...--Maduixa kaži 21:45, 23. avgust 2007. (CEST)

A to što si ti mene uvatio... Razlika između mene i tebe je da kad ja pogrešim, ja umem da priznam, i da izvučem neku korist iz toga - jedno novo saznanje. Ti, za razliku od mene, čak i kad uspe do te jedne neurone koju imaš da stigne saznanje da si pogrešio, tvoj neverovatno veliki ego ti ne dozvoljava da priznaš da si ipak pogrešio, nego tvrdoglavo nastavljaš da i dalje ubeđuješ ljude da si TI i SAMO TI u pravu, a da su svi koji tvrde suprotno zlotvori koji su se nameračili eto baš na tebe i hoće tebe jadnog da oteraju s Vikipedije...

glupost + kompleksi niže vrednosti + frustriranost + .... --Maduixa kaži 21:56, 23. avgust 2007. (CEST)

Jadan je onaj koji misli da više ništa nema na ovom svetu što bi mogao naučiti...--Maduixa kaži 21:57, 23. avgust 2007. (CEST)

Po predloženoj logici, samo akademici i doktori nauka bi bili kvalifikovani za pisanje članaka. Ovo je slobodna enciklopedija i većina korisnika nisu profesionalni naučnici.

Argumenti protiv TeotiVakana

Kao što je par korisnika pre mene primetilo, ime ovog članka je u najboljem slučaju neočekivano, a u najgorem besmisleno. Mi smo ukazali, a administratori neka rade svoje. Pravila prenošenja stranih imena i toponima ne spadaju u egzaktne nauke.

I još jedan previđeni argument. Teōtīhuahcān nije španska reč (a nije ni Nahuatl, mada navatl zvuči kao dobar ekvivalent). Ako nije preporučljivo koristiti engleske verzije za prevod termina iz trećih jezika, isto bi moglo da važi za španski.

Ako je srpska literatura do sada poznavala samo Teoti(h)uakan, onda to treba bar pomenuti za referencu čitaocu. --Jakša 22:25, 23. avgust 2007. (CEST)

Kao što rekoh... Uobražen do te mere da ne priznaje nikakav autoritet osim sebe samog... Jadan je onaj koji misli da sve zna...--Maduixa kaži 22:36, 23. avgust 2007. (CEST)

---

Dakle, ostaje Teotivakan. --delija 22:39, 23. avgust 2007. (CEST)

Zar si ikada posumnjao u to, Delijo?--Maduixa kaži 22:40, 23. avgust 2007. (CEST)

Mislim da je BBasic dao zadovoljavajuće objašnjenje na mojoj stranici za razgovor. I pošto pravopis je takav kakav jest mi ga se pridržavamo. Osim toga dodani su i ostali alternativni nepravilni nazivi Teotivakana, koji se susreću u literaturi. --SrejovićNenad 13:14, 24. avgust 2007. (CEST)

Svejedno, ua za Teotivakan...

Pozdrav, sve vas volim!! --Tadija (razgovor) 13:53, 18. mart 2008. (CET)

Teotihuačan, kaže RTS, u inat nabeđenim ekspertima [1] --Jakša (razgovor) 21:04, 16. januar 2009. (CET)

Teotiuakan

Dakle, pošto vikipedija nije ništa drugo do demokratija, iz gornjih stavova je očigledno da treba biti Teotiuakan.

Molim da oni koji smatraju da tako ne treba biti postave stvar na glasanje, i TEK ONDA promene ime, ako se tako izglasa! Nećemo stvarati bespotrebne reči. -Tadija (razgovor) 14:34, 6. februar 2009. (CET)

Vikipedija nije demokratija, a ti si direktno umešan u prethodne "sukobe" sa ove strane, pa nemaš prava bez ikakvog razloga da praviš ovakve izmene i postavljaš uslove. --FiliP ^_^ 16:15, 6. februar 2009. (CET)

Preimenovanje u Teotiuakan

Po referencama sa ove stranice, vidim da je argumentovano samo Teotiuakan. Takođe, ovomesečni broj časopisa Nacionalna Geografija prezentuje ime Teotiuakan, tako da bi voleo da vidim neki razlog da članak ostane pod ovim imenom. I naravno, neku referencu za to. :) Ako ih nema, predlažem preimenovanje u Teotiuakan. --Pisac ^{ima reč} 12:14, 9. novembar 2010. (CET)

Dragi pišče, pogledni sajt koji sam ti dala malopre, i videćeš da je nepoznati u pravu. Nacionalna geografija bi mogla da zaposli neke lektore, a ako ih ima, da ih otpusti i uzme neke nove koji zaista poznaju pravopis. Premeštam ovo na ono kako je bilo i nemojmo više stalno o jednom te istom. Kome nije jasno, Pravopis u ruke, pa neka sam gleda. --Jagoda ispeci pa reci 16:25, 11. novembar 2010. (CET)

Ako nekog mrzi da čita od početka, ponoviću:

178. Špansko H je redovito nemo, i ne treba ga prenositi (osim kad je stvoren običaj: Havana, Honduras, Alhambra). Njegovo ispadanje, međutim, stvara probleme ako za njim sledi neslogovno U, kao u imenima COAHUILA, CHIHUAHUA, TEOTIHUACAN; naime, dobiju se nizovi samoglasnika neprirodni za naš jezik, a j koje se po opštem pravilu mora (moj bold) umetnuti između i i u suviše udaljava oblik i od pisanog oblika i od izgovora u španskom: "Koauila", "Čijuaua", "Teotijuakan". Bolje bi od ove bila transkripcija Koavila, Čivava, Teotivakan (moj bold), koja je bliska izgovoru (koawila), (čiwawa), (teotiwakan); pa i zadržavanje H (Koahuila . . .) bolje je nego praviti nizove od četiri ili čak pet vokala ("Čiuaua")."

--Jagoda ispeci pa reci 16:36, 11. novembar 2010. (CET)

Dakle, lepo je što smo citirali pravopis opet, međutim, ja ne vidim da je Teotiuakan neminovno pogrešno. Pravopis navodi smernice, i zato kažu, "bolje bi bilo", međutim, ne kažu "potpuno je pogrešno", a ova promena je inicirana time što ne mogu da poverujem da ne postoji neka normalna referenca za ovo što govorite ovim pravopisa. Zašto onda svi govore Teotiuakan? Kako je moguće da svi greše, i da niko ne koristi tačno onu verziju koja je propisana pravopisom? Eto, meni samo još to nije jasno... --Pisac ^{ima reč} 16:57, 11. novembar 2010. (CET)

A izvini, Pravopis je NENORMALNA referenca? --Jagoda ispeci pa reci 17:00, 11. novembar 2010. (CET)

Ma ne, nego sam želeo da vidim još neku! Ja želim da vidim još neku referencu, iz razloga gore pomenutih. Zašto se ne koristi verzija koja je propisana pravilnikom, i zašto se i na fakultetima, i u stručnim časopisima, i svuda piše Teotiuakan onda? --Pisac ^{ima reč} 17:03, 11. novembar 2010. (CET)

Pa čekaj, nije ti dovoljna referenca sam Pravopis? Pa sve novine, televizija, izdavači, svi koj se bave pisanom reči MORAJU poštovati Pravopis? Sad, što se ti koje si nabrojao ne pridržavaju istog, to je neka sasvim druga priča. Poređenja radi, ti meni sad tražiš da ti dam npr. Politikin Zabavnik kao referencu za Ajnštajnovu teoriju relativiteta, jer ti zaboga, nije dovoljan tekst koji je potpisao sam Ajnštajn? --Jagoda ispeci pa reci 17:09, 11. novembar 2010. (CET)

A zbog čega je toliki problem da mi pronađeš još neku referencu, i da mi odgovoriš na pitanje zašto svi onda koriste Teotiuakan? --Pisac ^{ima reč} 17:15, 11. novembar 2010. (CET)

"Zašto se ne koristi verzija koja je propisana pravilnikom, i zašto se i na fakultetima, i u stručnim časopisima, i svuda piše Teotiuakan onda?"

Ne znam, nisam siguran, da da to možda nije zbog toga što gorenavedeni nisu pročitali Pravopis? --62.68.98.179 (razgovor) 17:18, 11. novembar 2010. (CET)

Apsolutno ne verujem da niko ne zna kako se pravilno izgovara ime ovog mesta, to je nemoguće, sačekaćemo neke reference. --Pisac ^{ima reč} 17:21, 11. novembar 2010. (CET)

Izvini, ali, da li umeš da čitaš? Jedina validna referenca za pravopis jeste PRAVOPIS! Nema reference iznad toga. Transkripcija stranih imena spada u pravopis, ako nisi znao. Ovo što radiš je jedno obično trolovanje, zato te molim da prestaneš. --Jagoda ispeci pa reci 17:24, 11. novembar 2010. (CET)

Kakvo crno trolovanje, nije mi zaista bilo jasno, nije ni sada, a ti umesto da se potrudiš da mi lepo objasniš, samo si me napala, i stavila šablon koji sam sada naravno, obrisao. Trolovanje? Nema veze, bitno da mi nisi odgovorila, i da si me uvredila. Mislim da je ovo ružan način obraćanja, ja sam samo želeo da približim ovu stranicu prihvaćenom, najčešćem i korišćenom imenu. Nije mi bila namera da ikoga uvredim, niti želim da se svađam na jednoj ovako lepoj enciklopediji, i zato neću više ovde pisati. Nadam se da će se u budućnosti pojaviti neko ko će mi lepo odgovoriti na pitanja, a do tada, sve najbolje. Pozdrav! --Pisac ^{ima reč} 17:42, 11. novembar 2010. (CET)

Ja ovde vidim potrebu za posredovanjem. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 18:11, 11. novembar 2010. (CET)

Samo da dodam, ovaj grad se kod nas u geografiji javlja kao Teotihuakan, što je po Pravopisu koliko videh takođe u redu, pa bih predložio da se preimenuje u pomenuti naziv. Što se tiče Teotiuakana, to nikad nisam čuo... --IvanM. (razgovor) 20:58, 11. novembar 2010. (CET)

• Ja se ne upuštam u rasprave niti za to ovde ima potrebe. Ukoliko u novom Pravopisu piše koji je oblik ispravan onda se toga treba pridržavati, ako ne piše onda to ostavlja prostor za tumačenje i diskusiju. Validni argumenti će biti uvaženi i svakako bi bili uvaženi i ranije da su bili izneti. Ne vidim potrebu za histerijom koja svakako ne doprinosi dobroj atmosferi na projektu. --Đorđe Stakić (r) 09:04, 12. novembar 2010. (CET)

Iz Pravopisa: 178. Špansko N je redovno nemo, i ne treba ga prenositi (osim kad je stvoren običaj: Havana, Honduras, Alhambra). Njegovo ispadanje, međutim, stvara probleme ako za njim sledi neslogovno U, kao u imenima COANUILA, CHINUANUA, TEOTINUACAN; naime, dobiju se nizovi samoglasnika neprirodni za naš jezik, a j koje se po opštem pravilu mora umetnuti između i i u suviše udaljava oblik i od pisanog oblika i od izgovora u španskom: "Koauila", "Čijuaua", "Teotijuakan". Bolje bi od ove bila transkripcija Koavila, Čivava, Teotivakan, koja je bliska izgovoru [koawila], [Ciwawa], [teotiwakan]; pa i zadržavanje N (Koahuila ... ) bolje je nego praviti nizove od četiri ili čak pet vokala ("Čiuaua").

Dakle, dozvoljava se: Teotivakan, Teotihuakan.

Baš me zanima kako si to zaključio, nepoznati? Ajde opet lepo pažljivo pročitaj ono što si upravo napisao. H se ostavlja samo u rečima gde je stvoren običaj, a u Teotivakanu svakako nije (ako si na to mislio). --Jagoda ispeci pa reci 22:29, 9. maj 2011. (CEST)

AAhaha, Jagoda, pa u pravu je! Tek sam ukapirao nakon trećeg čitanja! Teotijuakan je svakako i definitivno pogrešno, od ovog je bolje Teotivakan, pa čak i zadržavanje H je bolje nego Teotijuakan. Znači da su oba dozvoljena, samo da nisu nizovi vokala, kao kod Teotijuakan! --BeliPisac ^{ima reč} 23:58, 9. maj 2011. (CEST)

Dakle, moj Teotiuakan je pogrešan, ali bi moglo Teotihuakan, pored ovog Teotivakan. --BeliPisac ^{ima reč} 00:02, 10. maj 2011. (CEST)

Ajde molim te, objasni i meni, jer ja očigledno ne vidim iz ovog citata da je bilo šta drugo osim Teotivakan pravilno. I odakle ti Teotijuakan? ZadržavanjeH, kao što je već rečeno (i ja ponovila) dozvoljeno je SAMO u imenima koja su već ušla u običaj (tipa Havana), a Teotivakan to sigurno nije. Osim toga, kao PRIMER transkripcije U kao V se daje Teotivakan, tako da ja zaista ne vidim kako ste to vas dvojica izbunarili da je pravilno i Teotihuakan. --Jagoda ispeci pa reci 00:03, 10. maj 2011. (CEST)

Pa isprati misao samo! I meni je iz nekog razloga bilo teško da ukapiram... Kaže da je H redovno nemo, osim kod običaja. Kad ispadne, nastaje problem niza samoglasnika, tada bi bilo "Teotijuakan"... Od toga je bolje Teotivakan, pa i zadržavanje N (Teotihuakan) je bolje nego praviti nizove! :) Kapiško? :) --BeliPisac ^{ima reč} 00:07, 10. maj 2011. (CEST)

Slušaj, nigde ne piše da se može zadržavati H po želji kako si ti to zamislio. Samo u ukorenjenim oblicima, a Teotivakan to NIJE (po šesti put). Osim toga, sad sam pogledala i u P10 (dakle, najnoviji Pravopis), u rečnik i tamo stoji:

Teotivakan (a ne Teotijuakan šp. Teotihuacán) t. 289. Tačka 289. odgovara toj tački 178. iz starog P93. Dakle, ajde već jednom da zaključimo i da se više ne vraćamo na ovo: pravilno je jedino Teotivakan. --Jagoda ispeci pa reci 00:10, 10. maj 2011. (CEST)

Vidi komentar IvanM. gore. :) Ja se slažem sa njim... Izvini, bez ikakve uvrede... --BeliPisac ^{ima reč} 00:13, 10. maj 2011. (CEST)

Dobro sad, pravopis kaže da može i Teotivakan i Teotihuakan, ali isto tako kaže "pa i zadržavanje H (Koahuila . . .) bolje je nego praviti nizove od četiri ili čak pet vokala ("Čiuaua")." Drugim rečima, Teotivakan je BOLjE od Teotihuakan, pri čemu je oblik Teotihuakan dat samo kao krajnja alternativa (obratiti pažnju na ono "pa i"). Ako pretpostavimo da Pravopis ravnopravno tretira oba oblika (a, koliko je razumem, ne tretira), zašto se sada insistira na promeni Teotivakana u Teotihuakan, ako su oni ravnopravni? I na kraju, u rečniku Pravopisa iz 1993, kao pravilan je naveden jedino oblik Teotivakan, tako da mislim da time prestaje svaka potreba za ovom nategnutom raspravom.--Sly-ah (razgovor) 00:17, 10. maj 2011. (CEST)

'Ajde... Ja sam bazirao ideju da su oba dozvoljena, ali da Teotihuakan JESTE ustaljena verzija u narodu, što Teotivakan nije, i stoga bi bilo bolje da je Teotihuakan. Gugl pokazuje veliko vodstvo Teotihuakana nad Teotivakanom, ali nema veze, otom potom! Jagoda, nemoj da prihvataš sve tako žustro, samo predlažem! :) U pozitivnoj želji! :) Ali ako će biti lakše, neći više da predlažem! :) --BeliPisac ^{ima reč} 00:24, 10. maj 2011. (CEST)

I u rečniku P10 isto je Teotivakan jedino pravilno. To "pa i zadržavanje H (Koahuila . . .)" jeste zaista u nekom krajnjem, krajnjem slučaju, u koji Teotivakan svakako ne spada, s obzirom da je dat kao primer za transkripciju sa V. Mislim, stvarno, stvaaaaaarno... Pisac, ne mogu da gledam Ivanove argumente jer oni nemaju veze s pravopisom. A ovde se radi o pravopisu, ne o geografiji (nauka u kojoj Ivan jeste stručan, za razliku od pravopisa, gde nije). I ti bi prihvatao žustro, da nešto neborjeno puta ponavljaš i daješ validne argumente, a druga strana ne sluša ništa i samo tera po svome... :( --Jagoda ispeci pa reci 00:28, 10. maj 2011. (CEST)

PS:Da li je nešto ustaljeno ili nije, ne određujemo mi, nego pravopisci, a pravopisci nisu uvrstili Teotivakan među ukorenjene oblike sa H. Pisac, veruj mi, i meni je Teotivakan odvratno, ali pravopis je pravopis i treba ga poštovati, pa čak i onda kad ti se ne sviđa rešenje koje on nudi. --Jagoda ispeci pa reci 00:31, 10. maj 2011. (CEST)

Ah, da smetnuo sam sa uma da si ti još jedan od onih brojnih barbarogenija koji prihvaćenost i ukorenjenost neke reči u narodu testira i proverava brojem pogodaka na Guglu, a ispravnost norme po blogovima raznoraznih Milja i Leptop Ćirilova. --Sly-ah (razgovor) 00:34, 10. maj 2011. (CEST)

Ko bre? --Jagoda ispeci pa reci 00:49, 10. maj 2011. (CEST)

Bolje da nije meni upućeno! :) --BeliPisac ^{ima reč} 01:55, 10. maj 2011. (CEST)

To što piše, jednostano je razumeti, izuzev za zlonamerne. Dopušteno je i Teotivakan i Teotihuakan, a pravopisac se ne opredeljuje jer je pitanje za njega otvoreno (nigde nema reči BOLjE). Dubleti nisu retkost u Pravopisu.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Jakša (razgovor • doprinosi)

Siroti Jakša, toliko se uzbudio da je zaboraviJo da se potpiše --Jagoda ispeci pa reci 01:45, 11. maj 2011. (CEST)

Nisam zaboravio da se potpišem, već se namerno ne potpisujem. Ponovo se potvrdilo da prisustvo jednog broja korisnika na vikipediji nije inspirisano dobronamernom željom da se da doprinos, već bolesnom demagogijom mediokriteta. Napada se onaj ko je nešto rekao, a ne ono šta je rekao. Pravopis eksplicitno kaže da Teotihuakan nije nepravilno.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 88.68.237.125 (razgovor • doprinosi)

Bolje da nije meni upućeno! :)

Ili? --Sly-ah (razgovor) 23:36, 11. maj 2011. (CEST)

Rešićemo to kao muškarci, sms porukicama... :) Molim te, nikada više nemoj da se prema meni postaviš sa tako malo poštovanja i takvom mržnjom, i onda neće biti nikakvih problema. Komentariši sadržaj, a ne korisnika. Nadam se da se razumemo. Pozdrav. --BeliPisac ^{ima reč} 12:54, 14. maj 2011. (CEST)

Molim vas da rešavate to kao muškarci VAN vikipedije. Ostavite ovaj članak na miru. --Jagoda ispeci pa reci 14:04, 14. maj 2011. (CEST)

I prije nego sam klkinuo na razgovor ovog članka, intuitivno sam znao da je povedena gomila diskusija u vezi imena, još iz delijinog vremena :). Tada je pozivanje na pravopis bilo u modi poput pozivanja na papsku nepogriješivost. Ne bih da čitam to sve, jer pregledano u grubim crtama ta diskusija iznad više liči na gomilu prepucavanja, ali iznijeću svoje mišljenje u vezi naslova.

Pozivanje na pravopis je obavezno i neupitno, ali pri tom se ne smiju zaboravljati ukorijenjeni nazivi u srpskom jeziku na koje se pravopis ne odnosi. Siguran sam da je Teotihuakan jedan takav naziv. Kao što je i Vićenca i mnogi drugi. Ali, na žalost, svi ti nazivi su podlegli pritisku "pravopisnog lobija" na vikipediji, pa danas imamo nazive koji su u stvari pogrešni. Ovaj problem treba riješavati tako što će se pregledati shodna literatura druge polovine 19-og i prve polovine 20-og vijeka, u potrazi za dotičnim nazivom. Samo tako se može znati koji nazivi su već tada bili ukorijenjeni u srpskom jeziku. Međutim sumnjam da će iko odvojiti toliko vremena da za svaki naziv sprovede jedno takvo istraživanje, skenira i postavi dijelove literature kao dokaze i sve to referencira u člancima. Tako da će i u budućnosti zbog nedostatka volje da se traže pravi argumenti nadjačati ona inicijativa koja zastupa kasapljenje ukorijenjenih i davno usvojenih naziva. --Banović (razgovor) 15:35, 14. maj 2011. (CEST)

A ko određuje šta je to ukorijenjeno a šta nije? To je vrlo fluidna kategorija, i valjalo bi za svaki pojam vršiti posebno istraživanje, koje, u navećem broju slučajeva, ne bi dalo nedvosmisleno jasne rezultate. S druge strane, pravopis je vrlo određen i ne daje mnogo mogućnosti za različita tumačenja. Dakle, svrstajte me u „pravopisni lobi“!--V i k i v i n dbla bla 16:01, 14. maj 2011. (CEST)

Pozivanje na pravopis je obavezno i neupitno, ali pri tom se ne smiju zaboravljati ukorijenjeni nazivi u srpskom jeziku na koje se pravopis ne odnosi.

Malo mi je nejasno ono Ukorenjen naziv na koji se Pravopis ne odnosi.

Pretpostavljam da ukorijenjeni nazivi na koje se Pravopis ne odnosi odnose na ukorenjene nazive koje Pravopis nije zabeležio, ali si ih zabeležio ti ili neki drugi, uslovno rečeno, pravopisac amater. Ako je tako, možeš li da otkriješ metodologiju kojom si utvrdio da je Teotivakan ukorenjen naziv na koji se Pravopis ne odnosi?

S druge strane, Pravopis obrađuje Teotivakan i u odeljku o transkirpciji španskog i u Rečniku, pa mi nije jasno u kom smislu je Teotivakan "... naziv na koji se Pravopis ne odnosi"?--Sly-ah (razgovor) 16:14, 14. maj 2011. (CEST)

Totihuakan nije španska riječ, već riječ jezika Asteka, tako da otpada argument korišćenja pravopisnih pravila za transkripciju španskog u srpski jezik. Niko od vas nema argument kojim može dokazati kako su Asteci izgovarali ovu riječ. Svoje mišljenje baziram na tome što nikad nisam čuo nekog ko govori srpskim jezikom da kaže Teotivakan, dok Teotihuakan jesam, a sjećam se i geografskih lekcija iz škole da smo učili Teotihuakan, kao i jedne moje kolegice iz Meksika sa jezičkog kursa, koja je držala referat o svojoj zemlji i pričala o Teotihuakanu.

Ne znam ko određuje koji je naziv ukorijenjen u jeziku, a koji ne, možda zastupljenost primjene određenog naziva u stanovništvu nakon izvjesnog perioda... ali činjenica je da ukorijenjeni nazivi mjesta i gradova postoje u našem jeziku. Beč (Vin), Prag (Praha), Budimpešta (Budapest) i veliki broj drugih. Vašington nije transkribovan prema pravopisnim pravilima transkripcije engleskog u srpski, ali ga mi opet koristimo kao Vašington jer je taj naziv ukorijenjen. Svi mi kažemo Elvis Prisli, jer je to ime ukorijenjeno, ma da je potpuno nepravilno transkribovano prema pravopisu. Dakle ukorijenjenost naziva u jednom jeziku i te kako postoji. Uglavnom, nema svrhe voditi diskusiju oko ovoga, jer u prethodnom postu sam već obrazložio zašto se ovaj problem neće riješiti. --Banović (razgovor) 16:41, 14. maj 2011. (CEST)

Da rezimiramo tvoje argumente:

1. Teotihuakan nije španska riječ.

2. Niko od vas (dakle, od zagovornika jedne opcije) nema argument kojim može dokazati kako su Asteci izgovarali ovu riječ

3. Nikad nisam čuo nekog ko govori srpskim jeziko da kaže Teotivakan, dok Teotihuakan jesam.

4. U školi sam učio Teotihuakan.

5. Koleginica iz Meksika je govorila Teotihuakan.

Moj jedini argument je da Pravopis srpskog jezika beleži Teotivakan kao jedino ispravan oblik , a takođe i Pravopisni rečnik.

A da sa malo analiziramo tvoju argumentaciju:

• 1. Da, ali ta reč je iz astečkog došla u španski i budi siguran da u astečkom ne glasi Teotihuacan, već prilično drugačije, budući da su Asteci, ako se ne varam, koristili ideografsko pismo. I reč čokolada dolazi iz astečkog, pa nikom ne pada na pamet da istražuje kako su tu reč izgovarali Asteci i da to poteže kao argument u eventualno raspravi o pravilnosti izgovora reči čokolada.
• 2. To je tačno, ali ni niko od VAS to ne može dokazati. Ukoliko je to uopšte bitno.
• 3. A ja nikad nisam čuo nikoga da kaže Teotihuakan. Moja tvrdnja protiv tvoje. Mislim da je tako jedino fer. Samo mi nije jasno kako su ti, koji su govorili Teotihuakan, saznali kako su Asteci izgovarali tu reč. Jer, ispada da MI ne znamo, a da svi govornici srpskog koje se su slušao to znaju i da, je zapravo, to jedino ispravno.
• 4. A ja sam u školi učio Teotivakan. Opet, moja reč protiv tvoje. I da mi objasniš na koji su način tvoji nastavnici (od kojih si učio Teotihuakan i kojima neizostavno veruješ) saznali kako Asteci izgovaraju to ime?
• 5. Jedan moj kolega iz Južne Amerike je govorio Teotivakan. Moja reč protiv tvoje, opet. A ta tvoja koleginica je verovatno proučavala astečko pismo (i astečki izgovor), budući da očigledno zna kako su Asteci izgovarali Teotihuacan.
• 6. U pretprošlom postu si napisao i to da si "siguran da je Teotihuakan jedan takav naziv". Svaka čast, ali ja između tvoje "sigurnosti" i Pravopisne "nesigurnosti" ipak biram ovo drugo.

Dakle, nijedan od tvojih pet argumenata ne pije vodu. Hoću reći da je samo Pravopis srpskog jezika nadležan da određuje kako se neka reč transkribuje u srpski i koje su reči u srpskom ukorenjene, a koje ne. Sve ostalo je obično gubljenje vremena. --Sly-ah (razgovor) 17:26, 14. maj 2011. (CEST)

Ovo nisu moji argumenti. Ja ih nemam. Kada bi ovo bila disusija u cilju promjene naziva članku, i kada bih ja ovo plasirao kao argumente, to bi bio primjer argumentum ad hominem (ja znam, jer sam bio, vidio, čuo... ti ne znaš jer nisi), a za takve ne treba puno mudrosti da se demantuju, što si ti i uradio. Da si pažljivije čitao, shvatio bi da si analizirao nekoliko mojih iskustava na osnovu kojih ja baziram svoje mišljenje, kako sam naveo. Ja sam svoje mišljenje iznio i to mi je bio cilj, a da su mi cilj bili diskusija i mijenjanje naziva članka u Teotihuakan, kao argument bih upotrebio skenirane stranice literature u kojima se spominje Teotihuakan. To bi bio dokaz argumenta.

Kao što bi u tvom slučaju dokaz tvog argumenta bio da pošalješ skeniranu stranicu pravopisa gdje se pominje Teotivakan i time potkrijepiš praznu referencu u članku.--Banović (razgovor) 19:46, 14. maj 2011. (CEST)

Ukorenjenost nekog naziva u jeziku određuje Pravopis i lingvisti. Pa ćeš, tako, u pravopisnom rečniku pronaći i oblike Beč i Vašington upravo zato što su autori Pravopisa smatrali da su ti likovi ukorenjeni (iako odstupaju od izgovora, pogotovo Vašington) i da ih treba zadržati u komunikaciji. U novom Pravopisu imaš i primer Birmingem, za koji su pravopisci smatrali da se ukorenio u govoru i da ga treba zadržati, iako bi bliže izgovoru bilo Bermingam. Dakle, lingvisti itekako vode računa o tome da li je neki oblik ukorenjen ili ne i kao takvog ga beleže u rečnicima. Ako neki oblik (za koji mi možda smatramo da je ukorenjen) nije kao takav naveden u pravopisnom rečniku - to znači da pravopisci smatraju da nije dovoljno ukorenjen i da se mora koristiti ili pravilan oblik (eventualno naveden u rečniku) ili oblik transkribovan na osnovu datih pravila transkripcije za određeni jezik. To je sva mudrost.--Sly-ah (razgovor) 17:50, 14. maj 2011. (CEST)

Nije tačno da se ovaj problem "neće riješiti" budući da je već rešen, ako nisi primetio. Pravopis daje oblik Teotivakan kao jedini ispravan, ta referenca je navedena u članku i mislim da je samim tim problem rešen za veke vekova.

Kao što bi u tvom slučaju dokaz tvog argumenta bio da pošalješ skeniranu stranicu pravopisa gdje se pominje Teotivakan i time potkrijepiš praznu referencu u članku.

Bonoviću, nadam se da je ovo šala. Ako nije, onda je trolovanje. Što ne tražiš za druge reference skenirane stranice iz knjiga? Ajde uozbilji se, i ako nemaš ništa pametnije da radiš kad se ovako s vremena na vreme pojaviš, nemoj molim te da troluješ. Ako ne veruješ da to što je navedeno zaista piše u Pravopisu, imaš knjižaru, izvoli idi i kupi Pravopis. Vrlo korisna knjiga, trebaće ti i za kasnije. --Jagoda ispeci pa reci 19:59, 14. maj 2011. (CEST)

I budi ljubazan i vodi računa gde pišeš. Ne ubacuj svoje nepotpisane komentare između Slajinih komentara i njegovih potpisa. --Jagoda ispeci pa reci 20:02, 14. maj 2011. (CEST)

Pozivanje na pravopis je obavezno i neupitno, ali pri tom se ne smiju zaboravljati ukorijenjeni nazivi u srpskom jeziku na koje se pravopis ne odnosi.

Ovdje sam se porešno izrazio. Boldovani dio je trebalo da glasi:" pravila transkripcije (sa bilo kog jezika na srpski) definisana pravopisom ne odnose". Ako je upitna riječ konkretno definisana pravopisom, onda tu svakako nema mjesta za raspravu.--Banović (razgovor) 20:19, 14. maj 2011. (CEST)

Jagoda, ovo što sam napisao ovdje svakako je vezano za problematiku članka i ne bih to definisao kao trolovanje, ali ajde, nek ti bude... Nemoj mi cjepkati poruke i nemoj stavljati moj potpis na tuđe poruke. Imaš istoriju stranice, pa pogledaj ko piše u pola tuđe poruke. Pozz.--Banović (razgovor) 20:19, 14. maj 2011. (CEST)

Ne vidim kako to što pričaš može da doprinese članku, kada je Pravopis citiran i sve je već jasno kao dan. Ako ti se ne dopada ono što u Pravopisu piše, a ti lepo presavij tabak i napiši žalbu Matici srpskoj, a nemoj ovde širiti bespotrebnu diskusiju. Ovo što ti radiš (kao i Pisac, i svi ostali kojima i pored citiranja Pravopisa i dalje nije jasno što Teotivakan a ne onako kako njima zvuči lepše), jeste trolovanje, jer vodi ka daljoj jalovoj diskusiji, gubljenju vremena i živaca, kao i na raspirivanju svađa i sukoba u zajednici. Što se tiče drugog dela tvog komentara, ponavljam: ne ubacuj svoje komentare između tuđih komentara i potpisa i sve će biti ok. --Jagoda ispeci pa reci 20:32, 14. maj 2011. (CEST)

Mala enciklopedija Prosveta - drugo izdanje, Beograd http://img233.imageshack.us/img233/8219/teotihuakan.jpg

Logično je za zaključiti da oni koji su pisali Malu enciklopediju, koristili su pravopis u svom radu. U svakom slučaju, ukoliko se ispostavi da u pravopisu stvarno piše Teotivakan, kako grupa uređivača ovdje tvrdi, članak će nositi to ime. Mi za sada nemamo validnu referencu koja to može dokazati, zbog toga će ime članka biti vraćeno na Teotihuakan.--Banović (razgovor) 21:08, 14. maj 2011. (CEST)

Korištenje administratorskih prava kako bi se nametnulo sopstveno mišljenje mimo volje ostalih učesnika rasprave je, po mom skromnom mišljenju, njihovo kršenje. Toliko...--V i k i v i n dbla bla 21:13, 14. maj 2011. (CEST)

Izvinjavam se, ali postavljanje slike kao dokazne reference ne spada u domen korišćenja administratorskih prava, premještanje stranice takođe. Ja niti sam ikom prijetio svojim pravima, niti imam namjeru to da činim. Oni koji poznaju moj skromni rad na vikipediji znaju da nisam nikad blokirao nekog sa kim sam imao nesuglasica, niti bih to učinio. --Banović (razgovor) 21:21, 14. maj 2011. (CEST)

Ustvari, u pravu si Vikivind, možda je potreban određeni period da se dadne šansa i grupi korisnika koji zastupaju drugo mišljenje da dokažu svoje tvrdnje. Vratiću svoje izmjene, i prolongirati ih na period od 7 dana. Mislim da je to dovoljno vremena za dokazivanje tvrdnje da u pravpisu srpskog jezika stoji Teotivuakan.--Banović (razgovor) 21:28, 14. maj 2011. (CEST)

Banoviću, prestani da troluješ. Pa nije valjda enciklopedija veća referenca od samog Pravopisa?! --Jagoda ispeci pa reci 21:26, 14. maj 2011. (CEST)

I da znaš, ovo što si sad uradio je očigledna zloupotreba administratorskih prava. Ne budi siledžija i ne zloupotrebljavaj te dugmiće koje imaš a mi nemamo, samo da bi isterao svoje. u protivnom, znaš šta ti sledi. Referenca je data, a to što ti ne veruješ, to je samo tvoj problem. --Jagoda ispeci pa reci 21:29, 14. maj 2011. (CEST)

Bezobzirna laž je to što mi se plasira da sam zloupotrebio administratorska prava. Ovdje još jednom izjavljujem, niti jesam, niti bih, niti ću ih zloupotrebiti. A Jagoda to što ja više vjerujem grupi univerzitetskih profesora koji su pisali enciklopediju, i grupi lektora koji su je kontrolisali, nego jednoj rečenici digitalnog teksta koju je neko od vas napisao... nije stvar za komentarisanje. Mislim da bi bilo fer onih koji zastupaju tvrdnju da u pravopisu stoji Teotivakan da to i dokažu, kao što sam i ja dokazao da se u našoj literaturi koristi naziv Teotihuakan.--Banović (razgovor) 21:37, 14. maj 2011. (CEST)

Bezbzirna je laž to da si obrisao Teotihuakan da bi premestio pravopisno ispravan naziv članka? Ja nemam mogućnost brisanja stranica, a ti imaš. Pa da vidimo ko je ovde bezobziran, i ko laže (kad smo već počeli da se vređamo). A što se tiče kome više veruješ, mene apsolutno to ne interesuje - Referenca ti je data, na isti način kao što su date reference za hiljade i hiljade drugih tvrdnji na ovoj Vikipediji, pa ne vidim da ideš okolo po drugim člancima i zahtevaš skenirane stranice tih knjiga. Dakle, ovo što sad radiš jeste siledžijstvo, inaćenje i zloupotreba admin prava. A ti dokaži da nije. --Jagoda ispeci pa reci 21:50, 14. maj 2011. (CEST)

U Općoj enciklopediji Jugoslavije JLZ Zagreb 1982 tom 8 str. 180 11. red odozdo piše Teotivakan--Drazetad (razgovor) 22:00, 14. maj 2011. (CEST)

Ja nisam tražio izmjenu imena članka, niti skeniranje stranica, već sam u razgovoru sa Sly-ah-om rekao da bi dokaz njegovog argumenta bio da pošalje skeniranu stranicu Pravopisa gdje se pominje Teotivakan. Ja nisam tražio od njega da to dokazuje, niti imam pravo da to tražim, već sam samo napavio osvrt na ono o čemu smo pričali i rekao šta bi bio najbolji dokaz njegovog argumenta, i to se jasno da zaključiti ako još jednom pročitaš naš razgovor. A to svoje mišljenje sam iznio, jer sam bio ubijeđen da se u našoj literaturi koristi naziv Teotihuakan, što sam i dokazao.

Ja sam imao namjeru da vratim svoje izmjene koje su bile ishitrene, to priznajem, ali ne smatram da je brisanje preusmjerenja koje nije dio ovog članka zloupotreba administratorskih prava. Pod zloupotrebom prava se podrazumjeva blokiranje korisnika, prijetnje... jasno je da sam diskusiji pristupio kao korisnik i nema svrhe da se stalno ponavljam kako nemam namjeru da prijetim bilo kome.

A o vrijeđanju u tvojoj poruci, to što mi savjetuješ da kupim Pravopis, kao i to što me označavaš kao trola, i ako sam dokazao da se u našoj literaturi koristi naziv Teotihuakan, i time opravdao ponovno otvaranje ove diskusije... o tome neću da govorim. --Banović (razgovor) 22:31, 14. maj 2011. (CEST)

Tim skenom nisi NIŠTA dokazao. Da se u geografskoj i drugoj (dakle NE lingvističkoj) literaturi koriste nazivi koji nisu u skladu s Pravopisom, to smo mi već znali. Na različitim mestima naći ćeš različite nazive, od kojih će se neki poklopiti sa ispravnom verzijom, a neki neće. To se dešava zato što pisci enciklopedija i geografskih atlasa nisu ujedno i pravopisci, pa neki konsultuju Pravopis, a neki ne. Stoga, ta tvoja skenirana strana ne dokazuje ništa drugo do ono što smo već znali: da se u enciklopedijama koriste različiti nazivi koji vrlo često nisu pravopisno tačni. A da je ovo trolovanje, jeste, jer ako je već o ovom raspravljano (vidi se na samoj stranici razgovora), i tema detaljno ispretresana, čemu opet sva ova rasprava sa potpuni identičnim argumentima od ranije u korist pravopisno netačnog oblika (piše u enciklopediji, geografskom atlasu, niko tako ne kaže, ja nisam čuo i sl, nadri argumenti koje smo u toku ovih sedam osam godina čuli zilion puta), osim da se treniraju živci drugim korisnicima? Vidiš ja TO smatram uvredom inteligencije onih koji su citirali ODMAH Pravopis, kao i nepoverenje koje im ukazuješ, iako je referenca data odmah na početku. --Jagoda ispeci pa reci 22:39, 14. maj 2011. (CEST)

Takođe ne vidim kako bi moj savet da kupiš Pravopis bio uvredljiv. Da si ga imao, uopšte ne bi došlo do ove diskusije, nego bi ti lepo pogledao u isti i video da ono što se ovde tvrdi jeste tačno. Neki administratori su taj savet mudro poslušali i već su srećni vlasnici te knjige i više ih ne boli glava kad dođe do ovakvih rasprava. Jednostavno pogledaju u isti, i onda u skladu s tim postupaju, izbegavajući kilometarske bespredmetne rasprave. --Jagoda ispeci pa reci 22:43, 14. maj 2011. (CEST)

Pa dobro, da li bi ti, ili neko od srećnih korisnika, vlasnika Pravopisa, mogli da fotografišete tu stranicu gdje stoji Teotihuakan/Teotivakan i postujete link ovdje. Nemoj samo opet da ovo shvatiš kao prisilu, siledžijstvo i zahtjev za udovoljavanje moje radoznalosti, niti traženje kontrausluge za slike knjige stomatologije koje sam ti ranije slao... već posmatraj to čisto kao prijateljsku molbu? Ako se ispostavi da piše Teotivakan, ja ću progutati jabuku blama, pokriti se ćebetom po glavi i udarati istu oklagijom. --Banović (razgovor) 23:02, 14. maj 2011. (CEST)

Nisam nikad slao slike na Vikipediju, pa to činim na ovaj način. <a href='http://www.sendspace.com/file/or98fo'>http://www.sendspace.com/file/or98fo</a> --Sly-ah (razgovor) 23:33, 14. maj 2011. (CEST)

Kako sam i obećao... http://imageshack.us/photo/my-images/200/bzbzbzbzbz.jpg/ --Banović (razgovor) 00:07, 15. maj 2011. (CEST)

AAahahahahha, Banoviću, care! Super ti je slika! :) --BeliPisac ^{ima reč} 15:40, 15. maj 2011. (CEST)

PRAVOPIS 2010, tačka 289.

Špansko H je redovito nemo, i ne treba ga prenositi (osim kad je stvoren običaj: Havana, Honduras, Alhambra). Njegovo ispadanje, međutim, stvara probleme ako za njim sledi neslogovno U, kao u imenima COAHUILA, CHIHUAHUA, TEOTIHUACAN (moj bold); naime, dobiju se nizovi samoglasnika neprirodni za naš jezik, a j koje se po opštem pravilu mora (moj bold) umetnuti između i i u suviše udaljava oblik i od pisanog oblika i od izgovora u španskom: "Koauila", "Čijuaua", "Teotijuakan". Bolje bi od ove bila transkripcija Koavila, Čivava, Teotivakan (moj bold), koja je bliska izgovoru (koawila), (čiwawa), (teotiwakan); pa i zadržavanje H (Koahuila . . .) bolje je nego praviti nizove od četiri ili čak pet vokala ("Čiuaua")."

PRAVOPIS, rečnik 2010, str. 467

Teotivakan (NE Teotijuakan)

Pre novog predloga za promenu imena ovog članka, molimo vas pročitajte arhivu.

Obaveštenje

Ja predlažem da obaveštenje izgleda ovako:

Pre novog predloga za promenu imena ovog članka, molimo vas pročitajte arhivu.

Kulturno je, postoji link ka arhivi, i sadrži bitne informacije. Da li postoji neki drugi predlog? --BeliPisac ^{ima reč} 17:16, 15. februar 2012. (CET)