Razgovor:Ugljen-monoksid/Arhiva 2

Arhiva 1

Arhiva 2

Arhiva 3

Apsorpcija vs absorpcija

Pravilno je jedino apsorpcija. Jednačenje suglasnika po zvučnosti. --Jagoda ispeci pa reci 22:01, 14. novembar 2009. (CET)

Poštujmo se i ne vodimo rat!

Da bih razrešio tu dilemu ja sam i u tekstu to pojasnio;

Tokom istraživanja sprovedenih 1926. je postalo jasno, da je hipoksija izazvana ne samo poremećajem prenosa kiseonika, već i zbog narušene koncentracije gasova u tkivima i ćelijama. Verberg (Warberg) uz pomoć kulture kvasca dokazuje da je apsorpcija (lat. absorptio) kiseonika u ćelijama inhibirana tokom izlaganja velikim količinama ugljen-monoksida. [8]

jer ova reč potiče od latinske reči »absorptio«, pa je često i sami lekari nekada bukvalno prevode i nesvesno prave jezičku grešku.

Zahvaljujem Mihajhlu na ispravkama u tekstu. Mislim da je to pravi način saradnje, i pravilno utošeno vreme u radu na zajedničkom projektu. Međusobna prepucavanja i vređanja ostavimo političarima, zadržimo nivoa kulture u skladu sa pravilima enciklopedije.

Pa kad bi svi bili toliko pametni i stručni, da ne činimo stručne jezičke i druge greške, bez posla bi ostali lektori, korekrektori recenzenti, urednici, administratori itd.

Međusobno se poštujmo i budimo tolerantni. Ipak sve ovo što radimo radimo volonterski jer to volimo, jer nam omogućava da podignemo svoj nivo obrazovanja, pa nema sveznajućeg na ovom svetu. Sujeta je oblik nepoželjnog i neprilagođenog ponašanja (nažalost veoma izražena kod lekara) pa nastojmo da je izbegnemo u volonterskom radu, radu iz ljubavi.

Prepucavanja i bespotrebne debate ostavimo za forume na nekim drugim sajtovima. Pozdrav --mile (razgovor) 09:56, 15. novembar 2009. (CET)

Mislim da je članak već blizu stanja za izbor za sjajne ili dobre, prema proceni. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 10:24, 15. novembar 2009. (CET)

• Hvala, molim te da mi predložiš šta bi ti još dodao. Mnogo smo truda Metodičar i Intermedichbo uložili oko njegove izrade, a svojim ispravkama pomogao si i ti, pa si i njegov koautor. Predlaži--mile (razgovor) 11:40, 15. novembar 2009. (CET)

Ja samo čistim. :) Kako ovaj članak, tako i druge. Naravno, nemam predloga. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 12:36, 15. novembar 2009. (CET)

Nedostaci u članku

Nije ovo još uvek potpun članak, jer je više pisan sa medicinskog, nego sa hemijskog aspekta. Nigde se navodi (a trebalo bi u prvoj rečenici) naziv po IUPAC-u, ugljenik(II)-oksid, pa nije ni navedeno da je oksidacioni broj ugljenika +2. Takođe, ne navodi se da spada u grupu neutralnih oksida. Nisam nigde video ni da je navedeno da spada u grupu neorganskih jedinjenja ugljenika. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 08:57, 18. jun 2010. (CEST)

Pasus koordinaciona hemija je pisan latinicom. Tekst je ćiriličan.--Metodičar zgovor²a 21:48, 19. jun 2010. (CEST)

primena

Ja sam prošao samo kroz odeljak primena. I ono sto sam zatekao nije mi se uopšte svidelo. Čini mi se da autori mnogo žure u kandidovanju članka. Treba prođe još dosta iteracija do sjajnog članka. U ovom delu nalazio sam greške svih mogućih vrsta, stilske, pravopisne, gramatičke, logičke, terminološke... ali idemo redom. Prvo, prva rečenica mi stilski zvuči loše. Tako da uopšte nisam hteo da je menjam, jer je treba ponovo napisati.

Drugo, podela na humanu i nehumanu primenu (nije objašnjeno u prvoj rečenici kako i zašto). Trebalo mi je dosta da svatim o kakvoj podeli se radi. Prvo sam mislio da se radi o primenama direktno vezanim za ljuska bića (humana) i ona povezana indirektno (nehumana). Posle par minuta čitanja sam ukapirao da se podela zasniva na humanosti!!! Kakav je razlog za to? Ova primena je za dobrobit ljudskog društva, ova druga nije!! Zašto je to toliko bitno da bude prvoodabrani osnov podele? nema značajnijih osnova?

Dalje, ugljen-monoksid se koristi u nekoj koncentraciji (ne u količini, jer količina nečega se označava nekom jedinicom kao što je kilogram, a koncentracija se označava u procentima); ali u koncentaciji u odnosu na šta? Atmosferu unutar paketa u čega se pakuje, ili vazduha prilikom boravka mesa da se difuzioniše u meso ili šta?

Oksihemoglobin ne može biti "veza kiseonika sa mioglobinom", a posle nije jasno da li se nastavak rečenice odnosi na oksihemoglobin ili karboksimioglobin.

Stilske greške, gomilu nepotrebnih zareza, tipografskih grešaka, čak i par pogrešnih padeža ukazuje da članak (barem ovaj odeljak) nije dobio barem 2 detaljna prolaska i prepravljanja, što nije približno dovoljno pažnje da bi odgovaralo sjajnom članku. Poštujem napor autora, ali kad se previše gleda u isti članak greške autoru postaju peprimetne. Tada ili treba ostaviti članak na stranu neko vreme ili zamoliti druge korisnike da ga pregledaju, a ne kandidovati ga istom stopom. nedelju dana kojih je predviđeno za raspravu (a ne sređivanje članka) nije dovoljno da se on dovede u stanje dovoljno za pozitivno glasanje (moje skromno mišljenje). Drugi (dobar, oproban) metod za pravljenje sjajnog članka je prvo ga predložiti za dobar, videti na čemu treba još poraditi prilikom tog glasanja, doraditi ga i onda kandidovati za sjajan. Jer jedno je sigurno, sjajan članak ne nastaje pre noći.

Ja sam ispravljao odeljak priprema, ali ni sada ovaj deo nije dovoljno dobar da bude deo sjajnog članka. Pri glasanju ću ponovo proći kroz nasumično izabran deo ali mi se ovo čini kao preuranjena kandidatura. --Sič (Cosa dici?) 06:38, 20. jun 2010. (CEST)

Otkad su Japan i Hong Kong „zapadne zemlje“?--Jakša (razgovor) 22:29, 20. jun 2010. (CEST)