Razgovor:Boeing 747/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Rasprava za sjajan članak

Pa evo... Završih još jedan članak... Samo pisanje o ovom članku je bio ogroman poduhvat i zahtevao je ogroman trud, ali mi je pisati o Kraljici neba bilo jako interesantno, tako da mi toliki rad na članku nije teško pao. Meni je pisanje članka bilo interesantno, pa se nadam da će i vama biti čitanje. Bez obzira na to da li glasate za izbor ili ne zamolio bih vas da ostavite komentar, jer mi je stvarno velika želja da članak o ovakvom avionu dovedem do jako visokog nivoa. Rasprava traje 7 dana od vremena u potpisu.--Strower ^☎ 22:05, 24. januar 2013. (CET)

Komentari

Ja sam polako krenuo sa izmenama, ukoliko ti se neka od njih ne svidi ili misliš da je bilo bolje po starom slobodno reci ili sam vrati. --Mihailo (razgovor) 23:10, 24. januar 2013. (CET)

Zašto ne koristiš tekst [[Датотека:Пример.jpg|мини|Опис слике]] već [[Датотека:Пример.jpg|мини]]<center>Опис слике</center>? -- Bojan  Razgovor  00:12, 25. januar 2013. (CET)

Nisam baš tako siguran na šta misliš... Slike koje sam stavio u sredini(ako na to misliš), sam postavio na taj način zbog toga što sam video na Saharinim člancima pa mi se je dopalo...--Strower ^☎ 00:21, 25. januar 2013. (CET)

Puna sintaksa za slike glasi [[Датотека:Пример.jpg|мини|лево/десно/центар|250п|Опис слике]]. Ti Opis slike ne staviš tu, već udariš

Opis slike

. -- Bojan  Razgovor  00:28, 25. januar 2013. (CET)

Ja sam koristio na pr. ovu sintaksu

{| style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;" |- |[[Слика:C-5 Galaxy at Westover Air Reserve Base.jpg|500п]] |- |<center>''Са обзиром на то, да је део конструкције Боинга 747 базиран</br>на Локидовом авиону C-5 Галакси, ова два авиона имају пуно сличности.''</center> </center> |}

Ne shvatam baš šta sam uradio pogrešno.--Strower ^☎ 00:39, 25. januar 2013. (CET)

Zato sto treba [[Слика:C-5 Galaxy at Westover Air Reserve Base.jpg|500п|центар|мини|Са обзиром на то, да је део конструкције Боинга 747 базиран на Локидовом авиону C-5 Галакси, ова два авиона имају пуно сличности.]] -- Bojan  Razgovor  00:42, 25. januar 2013. (CET)

U redu. Razumem. Sutra imam baš puno obaveza, pa mi je vreme da legnem. Ali promeniću prvom prilikom, kada budem imao vremena.--Strower ^☎ 00:46, 25. januar 2013. (CET)

Stil(izacija)

Odmah da kažem da opširnost članka nema potrebe komentarisati. Ostalo ću videti kad pročitam ceo članak, ali, u početku primetih nekoliko stvari koje prouzrokovaše neke stilsko-pravopisne zamerke. Već sam početak nije gotivan, jer stavlja enklitiku posle zagrade (više o tome pogledati ovde). Onda, nema razloga pisati Džambo Džet (nije ime i prezime) umesto Džambo džet. Ispred to jest potrebna je zapeta („ima putničku kabinu sa dva sprata tj. avion je podeljen na dva nivoa“ → „ima putničku kabinu sa dva sprata, tj. avion je podeljen na dva nivoa“). Isto, pasiv je u srpskom deklasiran, pa je ipak lepše pribeći rešenju koji je razvio Boing nego razvijen od strane Boinga (što je za imenice; poseta od strane i sl.). Vremenske odrednice šeme broj-tačka-crtica-tekst ispraviti u broj-tačka („1993.-oj“ → „1993.“). Odvojene crtice uz brojeve su u ispravnom obliku spojene crte („955 - 988“ → „955—988“). To važi i za reči („Njujork - London“ → „Njujork—London“). Onda, zašto postoje odvajanja tipa Pan Am-om. Ako je to skraćeno od Pan amerikana, onda je ispravno Pan amom (sve sem prve reči melim početnim slovom i bez ikakvih crtica). Isto tako SAD-a pretvoriti u SAD (ovaj tip akronima je bespadežno zapisan; Pravopis, tačka 181). Šta znači Boing 747 ima tro-prorezna zakrilca? Ako su zakrilca sa tri proreza, onda su troprorezna, opet bez crtice. Stvari tipa 60-ih godina moraju biti šezdesih godina prošlog/dvadesetog veka ili 1960ih godina. --Lakisan97 (razgovor) 01:14, 25. januar 2013. (CET)

Uvod, bio gotivan ili ne, treba da sadrži ceo članak u njemu i da polako nagovesti čitaocima o čemu će čitati. Što se tiče pravopisa, hvala na komentarima. Ja ću prepraviti ono što ovde napišete, ali možete i sami da prepravite šta želite. Ja pratim sve izmene, tako da, ako mi se nešto ne dopada, tj. mislim da nije u skladu sa tekstom ja ću prepraviti. Inače Pan Am je nadimak jedne od najpoznatijih avio-kompanija 20 veka i ja mislim da je na srpskom pravilno Pan Am. I, čini mi se da sam sugde pisao šezdesetih godina prošlog veka. --Strower ^☎ 01:46, 25. januar 2013. (CET)

Pored mene nema nikoga, pa ništa ne možemo ispraviti. Uvod nije gotivan zbog nepravilnog upotrebljivanja enklitike je. Za godine je bilo ključno to da ne može 60-ih godina prošlog veka nego ili 1960ih ili potpuno tekstualno. Nadimak firme opet nije ime i prezime, grad ili slično, te se piše normalno (samo prvo početno slovo je veliko). To je kao Čajna sadern erlajns (ne Čajna Sautern Erlajns), Jat ervejz (ne Jat Ervejs) i ostali (neki su možda pogrešno transkribovani). Inače, kod transkripcije engleskog, pita se Tvrtko Prćić, ne pojedinci kao ti i ja. --Lakisan97 (razgovor) 02:09, 25. januar 2013. (CET)

U redu onda. Što se tiče godina, to sam promenio, a transkripcije ću promeniti sada. Potrudiću se da barem pokušam nešto da uradim sa uvodom.--Strower ^☎ 10:40, 25. januar 2013. (CET)

Ne brini, ako ne ti, ja ću srediti. Međutim, izvesni su sukobi izmena ako krenem odmah. --Lakisan97 (razgovor) 11:12, 25. januar 2013. (CET)

Evo mojih izmena na uvodu. Posle sam ispravio dždžet u džet (moja greška) i još neke sitnice. Kad prođem ovako kroz ceo članak (stići ću za deset dana), imaš moj siguran glas „za“. --Lakisan97 (razgovor) 11:36, 25. januar 2013. (CET)

Pratim ja sve izmene i mislim da je sve u redu sa njima. Nisam baš siguran da bi se moglo reći da je 747 vrsta širokotrupnog aviona... Za sada neka ostane tako, ali ako mi padne nešto bolje na pamet promeniću, ako ne neka ostane ovako.--Strower ^☎ 11:50, 25. januar 2013. (CET)

Samo ako nije problem... Objasni mi zašto se koristi duža crtica umesto kraće. I pre kada sam pisao članke stavljao sam kraće crtice i niko mi nije rekao da je tako pogrešno.--Strower ^☎ 12:53, 25. januar 2013. (CET)

U pitanju su dve različite stvari. Jedna je crta (—), a druga crtica (-). Pogledaj ovde. P.S. Objašnjenje je bazirano na aktuelnom Pravopisu. --Lakisan97 (razgovor) 19:06, 25. januar 2013. (CET)

Ako je tako ispravno, onda je sve u redu. Ja sam pitao za svoju informaciju, jer to do danas nisam znao.--Strower ^☎ 19:21, 25. januar 2013. (CET)

Zaboravih da kažem — moje primedbe su uvažene (mada sam ih većinom ja i uvažio ), te više nema pravopisno nemogućih rečenica. Sad čitam Saharine primedbe, ali tu, nažalost, ne mogu pomoći, jer su one stručne prirode. Inače, moram naglasiti da je ovo ispravljanje veoma iscrpljujuće, tako da ne treba očekivati od mene da opet ovo radim. Dakle, sada je moj glas „za“, ali ostale članke koji dođu moraćeš sam ispraviti. Već u članku Boing 757 vide se iste stvari koje bi me odvukle od glasa „za“. Kako uvek želim sve najbolje, predstavljam univerzalne zaključke mojih ispravki na ovom članku:

• enklitika posle znaka pravopisnog nije pravilna ((nešto) je nešto i nešto, je nešto)
• crtica se koristi veoma retko, a nikad kao razmak—crtica—razmak (treba crta i bez razmaka)
• isto za crticu važi da nje nema kod turbomlaznih motora, troproreznog čega već i ostalih
• odrednice u šablonu idu malim početnim slovom (avion je van proizvdnje, ne Van proizvodnje)
• odvojeni delovi izraza su pod navodnicima (Boing 757, ali varijanta „757“)
• SAD je bespadežna skraćenica (nije pravilno napisati SAD-a, SAD-u i ostale)
• zapeta se stavlja tako gde je prirodna pauza u izgovoru (sa dva sprata, tj. avion)
• pasiv nije problematičan ako se ne upotrebljava sa od strane (posećen od strane)

Toliko od mene. --Lakisan97 (razgovor) 21:24, 28. januar 2013. (CET)

Što se tiče 757-ice, ja sada imam dosta privatnih obaveza i obaveza oko gimnazije tako da ću na njemu raditi još najmanje mesec, dva i sve ću to ispraviti.. Tako da ne moraš da brineš o tome... Ja sam već danas počeo da ponovo čitam članak i prepravljujem sve primedbe tako da ne brini, sve ću ih uvažiti i prepraviti.--Strower ^☎ 22:26, 28. januar 2013. (CET)

Primedbe, samo na deo članka Boing 747

1- Opšte, struktura članka (naslovi i nelogičan redosled poglavlja):
1.1- Uvod: ne pretstavlja dovoljnu suštinu teme, za skraćeno informisanje prosečnog čitaoca. Rogobatno napisano, sa proizvoljnom terminologijom (kasnije ću to podkrepiti sa konkretnim primerima).
1.2- Poglavlja, u početnom delu su:

• Razvoj
  • Istorijat
  • Predlog aviona
  • Trud konstruktora
  • Fabrika za proizvodnju
  • Razvoj i ispitivanje
  • Ulazak u službu

Predlažem izmenu:

• Razvoj
  • Istorijat
  • Predlog nove koncepcije putničkih aviona
  • Idejno rešenje projekta
  • Razvoj odgovarajućih proizvodnih kapaciteta
  • Razvojna ispitivanja
  • Uvođenje u operativnu upotrebu
  • Nastavak razvoja
• Proizvodnja
  • Učesnici
  • Porudžbine
  • Dinamika isporuka

2- Pojedinačne primedbe:

• Počinje: „Boing 747 (engl. Boeing 747) vrsta je širokotrupnog aviona. Koristi se i kao teretni i kao putnički avion, a rojektovala ga je kompanija Boing. Kako je jedan od naprepoznatljivijih aviona na svetu i prvi proizvedeni širokotrupni avion, vion se često naziva Džambo džet i Kraljica neba.“ Treba preformulisati. Avioni se ne dele na vrste (to se koristi za životinjski i biljni svet). Kod aviona se uže koristi tip, šire namena i kategorija (u odgovarajućem kontekstu).
• Tri prva bliska i kratka pasusa počinju sa istim rečima: „Boing 747“, to treba preformulisati.
• „Boing 747 kao pogon koristi četiri motora.....“. Treba: Pogone ga četiri motora ..(navesti ispravno tip). Usput, u kućici su tavljena 5 raznih tipova motora i to proizvoljno obeleženi. Šta to znači, može samo da se nagađa?
• Stoji: „Pored toga što se koristi kao putnički i teretni avion, može se koristiti i u druge svrhe.“ Treba preformulisati, bez ponavljanja reči koristiti, predlažem: Namena mu je prevoz putnika, robe i za druge specifične potrebe.
• Stoji: „Kritičari su smatrali da će posle 400 prodatih modela avion.“ Modeliranje u vazduhoplovstvu može biti matematičko i fizičko. Fizičko po spoljnjem obliku u raznim razmerama, npr za ispitivanje u aerotunelima. Međutim, avion može biti fizički modeliran i u smislu vazduhoplovnog modelarstva. Takođe mogu biti neki njegovi delovi ili celina funkcionalno moderani, za potrebe simulacije rada, u toku razvoja. U gornjem kontekstu se koristi tip aviona.
• Stoji: „Boing 747 će u budućnosti biti zamenjen Boingom Y3, koji je deo Boingovog projekta Jelostoun (engl. Boeing Yellowstone Project Y3).“ Treba

preformulisati, npr: Boing 747 će u budućnosti biti zamenjen varijantom Y3, koji je deo programa Jelostoun (engl. Boeing Yellowstone Project Y3).

Istorijat

• U rečenici: „Iako je u to vreme Lokid C-141 Starlifter ušao u službu i dalje je postojala potreba za još većim avionom, zbog toga što ni jedan postojeći avion nije mogao da ponese dovoljnu količinu tereta.“ Ne, ušao u službu, treba: uveden u operativnu upotrebu. Takođe stoji: nije mogao da ponese dovoljnu količinu tereta. Treba: nije ispunjavao zahteve za nošenje tereta.

• Rečenicu: „Glavni cilj ovog programa bio je da osmisli avion koji može da ponese 81.600 kg tereta, leti brzinom 805 km/h i sa teretom od 52.200 kg može da preleti 9,260 km. Planirano je da ovaj avion ima teretna vrata na prednjem i zadnjem delu trupa. On bi imao teretni kapacitet od oko 650 m3.“ Treba preformulisati u: Zahtevano je da avion nosi do 81.600 kg tereta, da postiže brzinu od 805 km/h (pri teretu od 52.200 kg) i da može postići dolet od 9.260 km. Mora da poseduje teretna vrata, sa utovarno-istovarnom rampom, s prednjeg i zadnjeg dela trupa.
• Treba preformulisati i dva naredna pasusa. Pri tome koristiti usvojene nazive za firme: Prat end Vitni, a za Dženeral elektrik postoji članak.

Predlog primene nove koncepcije putničkih aviona

Postojeći naslov (Predlog aviona) nije adekvatan. Radi se o izmeni globalne koncepcije prelaska na velike avione sa većim brojem putnika. Postavljen je cilj da sa manjim brojem aviona preveze isti broj putnika i na taj način postigne smanjenje gustine poletanja i sletanja na aerodromima.
Postojeći tekst ovog poglavlja treba prečistiti. Izbeći ponavljanje iste reči (najčešće avion i Boing), po nekoliko puta u istoj rečenici. To je karakteristično za ceo članak pa i za ovo poglavlje.

Trud konstruktora

Potpuno pogrešan naslov, koji nema svoje značenje i vezu sa tekstom toga poglavlja. To sam ukazao i u prošlom predlaganju članka, a autor je to potpuno ignorisao. Molim da se usvoji gore predloženi naslov poglavlja za ovaj deo sadržaja, stim da se tekst prečisti u jezičkom i logičkom kontekstu vazduhoplovne struke. Znači treba da bude Idejno rešenje projekta, stim da se tekst odnosi na formiranje te početne koncepcije u opštoj definiciji, poštujući opšte zahteve date u predhodnim poglavljima (što je i zadatak idejnog projekta). Sa lošim prevođenjem, cela je situacija deformisana.
Opet formulacije i proizvoljna terminologija kao: „......koji je započelo Američko ratno vazduhoplovstvo kako bi pribavilo avion sposoban za transport glomaznog tereta. Boing 747 ima dosta zajedničkog sa ovim teretnim avionom, međutim, inženjeri u Boingu se nisu odlučili za krila na gornjem delu trupa kao kod Galaksija.“ Ostalo je slično.

Ispada da bi morao sam pisati celo novo poglavlje. Npr formulacija, kako bi pribavilo avion sposoban za transport glomaznog tereta? Zatim: od kada postoji avijacija, avioni se dele, prema položaju krila, na niskokrilce, srednjekrilce i visokokrilce. Prema tome, Galaksija je visokokrilac (nema mesta priči krila na gornjem delu trupa, a krilo je u jednini, nije to avion višekrilac).

Takođe, tekst ispod slike treba biti izmenjen u: Motor (taj i taj ), namenski je razvijen za avion Boing 747-100.

Ostali deo članka je istog (ne)kvaliteta i nema smisla da ga dalje detaljišem, to je prvestveno zadatak autora da uradi i sredi pre nominacije. Osvrnuću se još samo na neke posebno i lučajno uočene manjkavosti.

Konstrukcija

Rečeno u poslednjem pasusu: „Boing 747 poseduje 4 ovojena hidraulična sistema i 4 noge glavnog stajnog trapa od kojih svaki ima 4 točka, što omogućuje avionu da ravnomerno rasporedi težinu kada se kreće po zemlji. Zbog broja točkova, ako jedan pukne to neće predstavljati veliki problem za avion. Ako se desi da stajni trap zakaže, avion može da sleti na samo dve glavne noge stajnog trapa. Boing 747 ima tro-prorezna zakrilca i svi motori su opremljeni negativnim potiskom, tako da avion može da sleti na piste standardne dužine.“
Rečeno mnogo rogobatno, a podosta i netačno. Očigledno je da se radi o stajnim organima sa dve glavne, prednjom i zadnjom nogom (zbirno jesu 4). Još je očiglednije da nemaju sve te noge po četiri točka. Na prikazanoj slici ispod, lako je izbrojati osam na zadnjoj nozi. Zadnja noga ima četiri osovine, a na svakoj su po dva točka.

Onda, ako jedan pukne? Ne ide reći ni za gumu da pukne, a za točak je i ružno i pogrešno! Dalje, „Ako se desi da stajni trap zakaže, avion može da sleti na samo dve glavne noge stajnog trapa.“ Totalno rogobatna rečenica sa ponavljanjem stajni trap i nije zakaže, već otkaže. Tvrdi se da ako stajni trap zakaže, ali onda se podrazumeva da je velika verovatnoća da su zakazale i glavne noge? Na kraju, imamo članak Stajni organi vazduhoplova, a ovde se uporno koristi stajni trap.

Stoji: „Boing 747 ima tro-prorezna zakrilca“. Nije dobro. Poseduje zakrilca sastavljena od tri profilisana sloja, koji se pri izvlačenju međusobno translatorno pomeraju i otvaraju strujne kanale zakrenute na dole. To poboljšava opstrujavanje gornjake celokupnih zakrilaca povećava njegovu efektivnu površinu i krivinu. To rezultuje u većoj aerodinamičkoj efekasnosti zakrilaca, a time i u prirastu hiper uzgona krila (opisno sam predstavio ovu funkciju).-- Sahararazgovor 18:09, 28. januar 2013. (CET)

Uglavnom sam uvažio sve primedbe; Naziv odeljka „Trud konstruktora“ će ostati takav jer mislim da je adekvatan, ako smislim nešto bolje onda ću promeniti. Nije mi jasno na šta mislite kada kažete da je odeljak o stajnom trapu netačan (kroz literaturu koju sam pročitao mnogo puta sam se susreo sa terminom stajni trap, tako da ne mislim da je pogrešan, ali sam ipak promenio to u članku). Na slici se jasno vidi da se glavni stajni trap sastoji od 4 noge od kojih svata ima 4 točka, dok prednji stajni trap ima 2. Y3 neće biti varijanta Boinga 747, nego će biti novi projekat u potpunosti... To je kao da kažete da je 787 varijanta 767-ice. Ali, raspored odeljaka u članku neću menjati.--Strower ^☎ 19:28, 28. januar 2013. (CET)

Ja sam obrazložio stavove i ne mislim da oko njih ratujem. Ništa nisam iznosio na veresiju već na činjenicama i na iskustu i poznavanju problematike. Ti hoćeš ili nećeš da to da uvidiš tvoja je odluka. Međutim najdobronamernije ti kažem da nije uredu da budeš isključiv. Opet uporno praviš greške kao ovo "Na slici se jasno vidi da se glavni stajni trap sastoji od 4 noge od kojih svata ima 4 točka,.." Spominješ neki glavni stajni trap, a koji ti je to onda pomoćni? Sa druge strane na slici ispod koje si to napisao je druga situacija. O naslovima, rasporedu poglavlja i vezi teksta i naslova neću više trošiti energiju. Najdobronamernije sam pokušao da doprinesem, uz obrazloženja i nije pomoglo.-- Sahararazgovor 21:52, 28. januar 2013. (CET)

Dopuna po ovom poglavlju

Navedeno sa drugom rečenicom u ovom poglavlju: „Strela krila omogućava avionu da stane u već postojeće hangare za avione, što je uštedelo dosta novca“. Bilo bi jako interesantno da autor objasni ovu zakonitost (vezu) strele krila i veličine hangara?-- Sahararazgovor 12:54, 29. januar 2013. (CET)

Pa naravno da postoji veza... U zavisnosti od strele krila zavisi i potrebna širina hangara... Ako ti to nije jasno onda stvarno bi trebalo da preispitaš svoje članke...

P.S. Nema potrebe da podvlačiš tekst... Umem ja da čitam i normalna slova.--Strower ^☎ 17:55, 29. januar 2013. (CET)

Ja sam zamolio objašnjenje i ništa više, pošto je ovde neko u zabludi, a to ne treba prenositi na čitaoce. Sigurno da ja ne mogu prihvatiti očiglednu netačnost, čak iz elementarne geometrije. Osnovne limitirajuće geometrjske karakteristike, ovako velikog aviona, za smeštaj u hangar su njegova visina, dužina i razmah krila. Veličina ugla strele krila može biti različita za slučaj pri istim predhodno navedenim veličinama. Strela krila može da pomogne boljem međusobnom pakovanju manjih aviona u hangaru, kada ih je mogoće ređati u više redova. To ovde nije slučaj. Nisam ni u jednom elemntu bio nepristojan, samo sam uložio veliki trud da pregledam deo ovog članka i izneo sam svoje mišljenje. Na to imam pravo i obavezu, kao i autor da odgovara i da obrazlaže primećeno, a ne da prelazi na neprincipijelne napade. Podvukao sam taj deo teksta da bi se videlo pokraj digresije drugih učesnika u tom delu izlaganja. Ljutnja što sam se pojavio na ovoj strani nije moj problem, već je to neko drugo pitanje.-- Sahararazgovor 18:36, 29. januar 2013. (CET)

Gluma u pisanom formatu ti stvarno dobro ide... Licemerje i bezčašje hara vikipedijom, zar ne(pretpostavljam da bi to ti najbolje trebao da znaš)? Nemoj da se brineš... Ja nisam ljut (mnogi su mi ukazali i ovde i van vikipedije da ne treba da gubim živce zbog idiota - NjIHOVE REČI, NE MOJE), samo sam razočaran u neke korisnike, to je to.--Strower ^☎ 18:45, 29. januar 2013. (CET)

Pa ti Sahara nisi dv:adeset dana napravio nijednu izmenu pa si odmah ovde izneo primedbe, nešto nije u redu i to je očigledno! Samo si na ovoj stranici uređivao, a sad govoriš o nekakvoj ljutnji drugih korisnika, mnoge primedbe su koliko vidim uvažene. Tvoje primedbe nisu konstruktivne i to i laik koji se ne razume u ovu oblast može da ukapira. To je takođe zanimljiva činjenica. Ne znam zašto samo ti hoćeš monopol nad sjajnim i dobrim člancima, a ne dozvoljavaš i drugima da makar pokušaju. Ne želim polemiku i neću da se svađam, ali kad se dešava ovako nešto nepravedno onda se mora reagovati. Umesto da si kao iskusniji urednik stvarno pomogao mnogo mlađem od sebe, ti ovako postupaš...--Soundwaweserb (razgovor) 18:52, 29. januar 2013. (CET)

Sviđa mi se Pa da... Ja stvarno ne kapiram zašto je taj korisnik uvrteo sebi u glavu da polaže veća prava nego što zapravo ima. Na vikipediji gde ja radim moraće svi da budu ravnopravni ili nikada neće ni postojati normalna organizacija ovog projekta... Gotovo sam 100% siguran da sam došao da pišem o filmu, muzici, nauci... da ne bi bio dočekan ovako i od strane Gospodina S i od strane drugih korisnika, a sigurno ne od onih koji se nalaze u tom polju. Neko bi pomoslio da bi Gospodinu S bilo drago da se pojavi neko ko će pisati o avionim kojima putujemo svaki dan, ali NE... Gospodin S vidi me u svjoj izvrnutoj mašti kao konkurenciju i to se ne može promeniti. Sve je u redu dok ja radim, ali kad kandidujem članak, e tad nastaju problemi... --Strower ^☎ 19:05, 29. januar 2013. (CET)

Zar zato što sam u poslednjih četiri godine prvi put bio odsutan 20 dana gubim pravo da komentarišem kandidovani članak? Hoćeš da ti podnesem opravdanje za odsutnost i li šta? Možeš videti da nisam završio i započeti članak o Jaguaru. Mislite da vi više pomažete mladom kolegi od mene, ja mu ukazujem on mi vraća uvredama. Uostalom ovde je reč o kvalitetu kandidovanog članka a ne o lažnoj solidarnosti.-- Sahararazgovor 19:07, 29. januar 2013. (CET)

Insistiram na tome da se uvaže bukvalno sve primedbe. --Lakisan97 (razgovor) 00:32, 29. januar 2013. (CET)

Gore si rekao da se ne razumiješ u tehničke detalje, a sada insistiraš da se uvaže „bukvalno sve primjedbe“. Kada si postao stručnjak za avione?--V i k i v i n d 13:09, 29. januar 2013. (CET)

E to je jako dobro pitanje koje si postavio Viki, baš zanimljivo kako ljudi tako brzo menjaju stavove.--Soundwaweserb (razgovor) 17:08, 29. januar 2013. (CET)

Slažem se... Jako interesantno. Mi smo konverzaciju vodili gore, a čim se gospodin S pojavi onda se sve menja. Ja neću više raditi na ovom članku i neću ga kandidovati za glasanje. Ja sam racionalno ljudsko biće... Navikao sam da radim i samostalno i u timu, ali na čemu god da sam radio (osim vikipedije) nije bilo ovoliko sabotiranja i licemerja. Ja se neću povući, ali više neću doprinositi na ovakvoj vikipediji... Za par godina nadam se da će se nešto promeniti, pa se nadam da ću se vratiti radu sa korisnicima koji imaju svoje JA i svoju čast...--Strower ^☎ 17:55, 29. januar 2013. (CET)

Return after reading the VP:PNN policy. I do not have to justify myself and neither will I. If all you want is to quarrel, please do it somewhere else. Actually, I would like to say something but I really can't do it in public. --Lakisan97 (razgovor) 20:25, 29. januar 2013. (CET)

Malo si se zabunio...FYI ovo je srpska vikipedija, na kojoj se piše srpskim jezikom. Mada.., Moraš i sam da priznaš da je malo čudno da govoriš jedno dok Gospodin S nije tu, zatim govoriš nešto drugo kad se on pojavi, a radiš nešto treće... I pritom organizuješ neke teorije zavere - šta god to značilo.--Strower ^☎ 20:30, 29. januar 2013. (CET)

Moja priča je sve vreme ista — opismeniti članke. Kakve teorije? --Lakisan97 (razgovor) 20:49, 29. januar 2013. (CET)

Ovakve. Lepo je to što radiš na oplemenjivanju članaka i sređivanju vikipedije, ali sve ostalo što radiš treba da ti je na čast...--Strower ^☎ 20:54, 29. januar 2013. (CET)

Mejl nije poslat, a to se ispostavilo i kao veoma pametno sa moje strane, jer ste u međuvremenu ti i ostali izneli sve te teorije. S druge strane je dobro, jer je sve preraslo u prepucavanja, pa je stiglo čak i do administratorske table. Pitanje kakve teorije je namerno postavljeno, jer su to zapravo one vaše. Inače, oplemenjivanje članaka i sređivanje Vikipedije mala je stvar u odnosu na pomoć korisnicima — ali samo onima koji je i žele. --Lakisan97 (razgovor) 21:06, 29. januar 2013. (CET)

Ja nekada o tebi mislim da samo ideš na copy-paste. Vrtiš neku jednu te istu priču, a sve nešto izokola, nešto nedirektno i licemerno. To da li je mejl poslat to me ne interesuje. To što ne možeš da budeš iskren, nego pišeš mišljenja drugih korisnika u drugom obliku potvrđuje sve moje konstatacije. A to što je došlo do administratorske table nije moje delo...već delo Gospodina S. Ja spasih čast svoju. A VI?--Strower ^☎ 21:12, 29. januar 2013. (CET)

Ne primećujem da je iko sem mene ovde pretpostavio najbolju nameru... --Lakisan97 (razgovor) 21:18, 29. januar 2013. (CET)

Mnogo ti stvari ne primećuješ... Ili se samo praviš.--Strower ^☎ 21:20, 29. januar 2013. (CET)

Ispiši mi šta sve ne primećujem. --Lakisan97 (razgovor) 21:30, 29. januar 2013. (CET)

E taj spisak je previše dugačak... U ostalom imam pametnija posla nego da se ovde raspravljam. Najbolje je da ideš i radiš nešto korinije nego da pokušavaš da opovrgneš moje reči. Ja nikada ne govorim ne istine i stojim iza svake svoje reči.--Strower ^☎ 21:40, 29. januar 2013. (CET)

Insistiram na tome da mi kažeš BAŠ sve, makar i bilo preko mejla. Jedini koji je tražio pravo pojašnjenje moje rečenice iz teksta gore (korektan pristup) jeste Vikivind rečenicom: Kada si postao stručnjak za avione? Kako sam imao osećaj da moj odgovor ne bi bio fer prema svima, jer bi bio svojevrsna teorija zavere (vidi definiciju), ponudio sam odgovor mejlom. Ali, ne, situacija se u međuvremenu uveliko razvila. --Lakisan97 (razgovor) 21:49, 29. januar 2013. (CET)

Ova konverzacija bi bila jako interesantnija da mene zapravo interesuje šta ti imaš da kažeš. Ti si moje poštovanje izgubio odavno... A što se tiče konverzacija van Vikipedije - ja nisam od onih koji to čine i ne pada mi na pamet da to uradim sada, naročito ne zbog tebe.--Strower ^☎ 22:04, 29. januar 2013. (CET)

Izvini, ribo, molim te!!! :D --Lakisan97 (razgovor) 22:06, 29. januar 2013. (CET)

Šta god to značilo.--Strower ^☎ 22:16, 29. januar 2013. (CET)

Fabrika za proizvodnju

"Pošto Boing nije imao fabriku dovoljno veliku da u nju smesti proizvodnu liniju novog aviona, odlučeno je da se sagradi nova. Pre konačne odluke zvaničnika o lokaciji na kojoj će nova fabrika biti sagrađena, razmatrano je pedeset gradova unutar SAD.[23]

Odlučeno je da se fabrika sagradi u neposrednoj blizini Okružnog aerodroma Snouhomiš (poznatog i pod nazivom Pejn fild). Zemljište se nalazi u Everetu, 40 km severno od Sijetla, u saveznoj državi Vašington. Tada je, 1966. godine, otkupljeno 3,2 km2 zemljišta za sve Boingove potrebe."

Konstatacija je neprecizna i netačna. Nije fabrika isto što i njena zgrada! Fabrika je daleko širi pojam od same njene zgrade. Ovde nije bila u pitanju fabrika već dimenzije hale za ovoliki raspon krila aviona, za koji je trebalo postaviti prokretnu proizvodnu liniju, a da oko nje postoji slobodni profil koji omogućuje pomeranje aviona tih dimenzija, u toku operacija rada. Na početku te linije počinje montaža alata, a na kraju izlazi gotov avion u punoj veličini, čiji krajevi krila (terminezoni) ne dodiruju stubove i zidove hale. Suština je što je razvoj toga aviona paralelno zahtevao i razvoj toga novog zahtevanog prostora. Zato je taj problem i stavljen u delu članka koji obrađuje razvoj toga aviona i mora imati adekvantan gore predložen podnaslov, Razvoj odgovarajućih proizvodnih kapaciteta. Nije u redu obmanjivati i zbunjivati čitaoce sa netačnim informacijama. Da je to tako kako je napisano ovaj podnaslov Fabrika za proizvodnju bi prirodno bio u odeljku koji se bavi proizvodnjom.

Ostali deo teksta isto treba pretresti i precizirati. Ne može se reći npr "Ova fabrika je najveća zgrada na svetu po zapremini..." Nije fabrika, već njena hala. -- Sahararazgovor 08:38, 29. januar 2013. (CET)

Razvoj i ispitivanje

Prema ovako definisanom naslovu ispada da se radi o dva odvojena problema – razvoju i ispitivanju. Autor mora da zna kada se prihvati ovako kompleksne teme da su ta ispitivanja sastavni deo razvoja. Iz tih razloga sam i tražio promenu naslova sa suštinskim značenjem Razvojna ispitivanja. Tekst u ovom poglavlju podleže istim zamerkama. Autor je morao pogledati problematiku ispitivanja u aerotunelima, funkcionalna ispitivanja sistema i razne simulacije, strogo pazeći na terminologiju sa razumevanjem procesa. Tada se nebi koristile ovakve formulacije u vazduhoplovnoj enciklopediji: „Još jedan problem bio je pripremiti pilote za rolanje na aerodromima. Za to ispitivanje, pilotska kabina Boinga 747 namontirana je na kamion. Pilotska kabina na vrhu kamiona je omogućila pilotima da iskuse kako je to upravljati avionom, na zemlji, sa gornjeg sprata aviona.“ -- Sahararazgovor 09:18, 29. januar 2013. (CET)

Primedbe

Što se mene tiče članak je sasvim pristojan (iako se baš i ne razumem u tematiku) i imat će moju podršku na glasanju. Što se tiče pravopisnih greškica to je nebitno jer svak može da ih ispravi, i nema potrebe da ih navodi ovde.

Mada složio bi se sa jednom od primedbi da je podnaslov Trud konstruktora poprilično rogobatan, i ja bi to zamenio sa predloženom varijantom Idejno rešenje projekta.

Čestitke autoru na trudu --NikolaB (razgovor) 19:06, 29. januar 2013. (CET)

Hvala na lepim rečima. Naslov je promenjen. --Strower ^☎ 19:08, 29. januar 2013. (CET)

I nažalost vratih se pa pročitah neke od primedbi iznad (bolje da nisam). Pojedini komentari su zaista zlonamerni. Zar ne bi bilo prirodnije da iskusniji korisnici malo i pomognu umesto što samo prigovaraju. Ne vidim u čemu je problem. Primetio sam da se pojedinci ovde konstatno dočekuju na nož ukoliko pišu o pojedinim temama koje kao da su rezervisane za pojedince. Bezveze skroz.

I ukoliko autor ne postavi članak na glasanje to ću da uradim ja, jer ovo nema smisla --NikolaB (razgovor) 19:12, 29. januar 2013. (CET)

Slažem se sto posto sa Nikolom! Stvarno primedbe nisu konstruktivne i umesto da korisnik koji se toliko angažovao na ovoj stranici, počne da uređuje u članku, on i dalje insistira na sukobu sa autorom bez razloga! Kako to da nazovemo, trolovanje ili šta?--Soundwaweserb (razgovor) 19:16, 29. januar 2013. (CET)

To ja već duže vreme pokušavam da objasnim... Nemate pojma koliko je ubitačno da se ja ubijem oko pisanja ovakvih članka i pojavi se neko i kaže ovo ništa ne valja... I onda, ako nedaj bože kandidujem članak za glasanje, pojave se lutke koji nisu bile aktivne već pola godine ili duže, a imaju taman dovoljno izmena da mogu da glasaju... I na kraju niti lutkari trpe posledice svojih dela, niti se lutke blokiraju...--Strower ^☎ 19:43, 29. januar 2013. (CET)

To je više nego paušalno, hajdemo redom da pretresemo svaku navedenu primedbu. Za mene bi bio to novi napor, ali ga prihvatam. Neprihvatam paušalne ocene i teorije zavere. Takođe ne prihvatam pritisak da je nešto u redu što nije i što veoma mnogo odstupa od pravila vazduhoplovne struke.-- Sahararazgovor 19:38, 29. januar 2013. (CET)

Sahara ja zaista cenim tebe kao korisnika, posebno kada se uzme u obzir tvoj rad ovde, i zato i kažem da upravo ti budeš taj koji će i direktno da sredi te nedostatke. Ja mogu da ceo članak pređem i stilski ga sredim (ili pokušam) ali konkretne stručne detalje treba da uradi neko ko detaljnije poznaje tematiku. Delimično razumem Stroverovu reakciju jer zaista pojedine primedbe su iznesene onako baš svisoka (bar tako deluju iako verujem da to nije bio cilj). Zašto je problem da se pređe ceo članak i isprave one stvari za koje se smatra da nisu korektno napisane? --NikolaB (razgovor) 19:45, 29. januar 2013. (CET)

Tvoji postupci stvarno nemaju smisla i paušalni su, opet govoriš uopšteno i nekako nisi konkretan, šta znači „vazduhoplovna struka“? To je tako uopšteno da se ne može podvesti kao primedba, a mnoge je autor ispoštovao (većinom tvoje). Niko ne spori da si stručnjak za avione i tu oblast, već odnos koji si pokazao i koji je katastrofalan, to ne kažem samo ja već i drugi ti ukazuju! Neću više da učestvujem jer sam samo hteo da ukažem na veliku nepravdu--Soundwaweserb (razgovor) 19:52, 29. januar 2013. (CET)

Ja isto priznajem rad Gospodina S, naime i spomenicu sam mu dodelio, ali poštovanje prema njemu nemam, tako da mogu da pričam šta 'oću. Mnogi korisnici kada glasaju ne čitaju članak nego pročitaju stranicu za razgovor, tako da je Gospodinu S lakše da ovde napiše svakakve primedbe (najčešće indirektne, izmišljene i nejasne) nego da prepravi te njegove zamerke u članku. Ne znam ko je reko da su sjajni članci podeljeni i da se zvezdice dodeljuju samo određenim korisnicima... Ali to se dešava samo u polju avijacije i ni u jednom drugom. --Strower ^☎ 19:55, 29. januar 2013. (CET)

Upravo tako, ja pokušavam da ukažem u poslednje vreme na te pojave i nije samo ovaj članak u pitanju već i mnogi drugi. Pa zbog ovakvih pojava mnogi korisnici nemaju ni snage ni hrabrosti da uopšte kandiduju članke za izabrane. Treba ukazati na to stalno, da se ne bi ponavljalo više, to je to što sam želeo da kažem.--Soundwaweserb (razgovor) 20:02, 29. januar 2013. (CET)

„ Boing 747 je širokotrupni putnički i teretni avion kompanije Boing.“

Samo sam hteo pokazati, bez ikakvih pretenzija i sa dobrom namerom, kako se može preformulisati početak članka da bude i ekonomičniji i efektniji. Doslovno prevođenje (po principu "jedna reč u originalu, jedna reč u prevodu") nikad nije donosilo dobre rezultate, ali je činjenica da je većina članaka na Vikipediji (i Boing 747 nije nikakav izuzetak) prevedena u tom maniru. Trud autora se svakako mora istaći i pohaliti, ali mogu samo da kažem da je korisnik Sahara dao konstruktivne i detaljne primedbe, pri čemu nije nikoga vređao niti omalovažavao. Da li je to bilo "s visoka" ili "s niska", uglavnom zavisi od percepcije autora članka, koja opet zavisi od količine sujete koja je ugrađena u članak.

Pozdrav,

--Sly-ah (razgovor) 17:49, 30. januar 2013. (CET)

Da budem iskren, koliko god iskustva da imam sa stranim jezicima, prevođenje nikada nije bilo lako i zahteva puno pažnje i vremena i ne mislim da je to samo kod mene slučaj. Hvala na komentaru. Ja sam se potrudio da uvod u što većoj meri mogućoj preformulišem uvodni deo članka.--Strower ^☎ 18:19, 30. januar 2013. (CET).

Tu rečenicu sam naveo kao primer. Samo u uvodnom delu članka moglo bi se formulisati nekoliko takvih rečenica, ali, kao odgovor na neizrečeno pitanje koje visi u vazduhu - stvarno nemam ni vremena ni volje da toliki članak stilski doterujem. Samo da napomenem da neživa stvar (kao što je avion) ne može "obaviti let" i n e može "držati rekord", već bi i to trebalo preformulisati u duhu srpskog jezika (Klajn je nekoliko puta napominjao da se u vremenskim prognozama ne može kazati "sutra nas očekuje lepo vreme ...", već samo "sutra možemo očekivati lepo vreme", budući da vreme, kao apstraktna i neživa kategorija, ne može nikoga "očekivati"). Svestan sam da se ni od koga na Vikipediji n e može očekivati besprekoran stil u pisanju članaka, ali zato postoji institucija javne rasprave (kod kandidata za sjajan članak), pri čemu bi svaki autor članka morao da deo svog ega žrtvuje zarad "viših" ciljeva, odnosno, zarad kvalitetnijeg članka.

--Sly-ah (razgovor) 18:43, 30. januar 2013. (CET)

Nisam ja tražio da neko prepravi ceo članak. Ja sam počeo sa zamenjivanjem nekih reči... Pa ću se potruditi da odradim što bolji posao.

Pročitao sam članak i nemam zamerki, vidi se da je uloženo dosta rada i truda. --Mstudiodf (razgovor) 19:30, 30. januar 2013. (CET)

Evo ja ću malo da ušminkam uvodni deo za početak --NikolaB (razgovor) 19:47, 30. januar 2013. (CET)

Hvala obojici.--Strower ^☎ 20:03, 30. januar 2013. (CET)

Jel sada malo bolji uvod? I kako ti je Slaja već rekao, kad prevodiš neki tekst nemoj da ideš reč po reč, bitan je smisao rečenice, a sasvim je svejedno da li ćeš napisati moje ime je ili ja se zovem, okej. Pročitaš originalan tekst, pohvataš najvažnije beleške i sastaviš tekst po svojoj kreativnoj volji (naravno uz poštovanje činjenica) --NikolaB (razgovor) 20:22, 30. januar 2013. (CET)

Ako nešto ne podnosim onda su to ovakve izmene koje ne da nemaju smisla nego su krajnje bezobrazne. Ovamo izneseš hiljadu primedbi a po pravilu ne radiš ništa na njihovom rešavanju i onda kad neko nešto uradi pojavi se taj neko da dosoli već gotovu čorbu. Krajnje bezobrazno. Nije šija neg'je vrat, al koga briga evo dokaza da sam i ja nešto radio --NikolaB (razgovor) 17:36, 31. januar 2013. (CET)

Mala digresija. Nije svejedno da li se napiše moje ime je ili ja se zovem. Lingvisti su upozoravali (ali, koliko vidim na nekim drugim mestima, ko šiša lingviste) da je ovo prvo kalk (doslovan prevod) engleskog izraza my name is, dok je ja se zovem (ili samo zovem se) gramatički ispravno i mnogo primerenije duhu srpskog jezika. Ali, kao što rekoh, ovo bejaše samo mala digresija, takoreći digresijica.

--Sly-ah (razgovor) 18:18, 31. januar 2013. (CET)

Digersijica na digresijicu (hehe). Ma ja sam tu mislio više na poruku (značenje) same rečenice. Da se ispravim svejedno je da li će napisati šija ili vrat --NikolaB (razgovor) 19:05, 31. januar 2013. (CET)

Moje opaske svim našim vrijednim prevodiocima. Na prvom mjestu pravite pauze u radu na prevodu, posebno kada su u pitanju članci sa dosta tehničke terminologije. Mozak se lako smori i teško se povezuju misli ako puno vremena provodimo tražeći tačan prevod za ovu ili onu riječ, i takođe ukoliko sebi zadamo neke striktne rokove i hoćemo stvari što prije to bolje. Drugo, gledajte da u međuvremenu čitate na srpskom jeziku. Bilo šta, samo da je kvalitetno napisano i/ili prevedeno. Pjesme, pripovjetke, neki klasični roman, i sl. Zatim, nekad je bolje prepričati rečenice nego prevoditi od riječi do riječi. U stvari u većini slučajeva je tako. Takođe izbjegavajte da ponavljate stvari, recimo ovdje jedan primjer iz članka: kompanija Boing. Dovoljno je jednom reći da se radi o kompaniji a dalje može samo Bong, Boinga, Boingu, i sl. Ovo važi za sva strana imena koja su već u srpskom jeziku stekla status prepoznatljive imenice. Ne težite da budete precizni kao mašine u prevodu. Guglov prevodilac skoro savršeno prevodi svaku riječ, ali niko normalan ne može da čita njegov prevod. Na kraju ništa od navedenog ne može da zamjeni jednu šetnju na svježem vazduhu, daleko od računara, pa makar bilo i hladno napolju. :) --Slaven Kosanović {razgovor} 03:44, 2. februar 2013. (CET)

U žargonu može širokotrupni je, odnosno je iza pridjeva, međutim enciklopedijski članci se ne pišu žargonom već naučno-popularnim jezikom gdje je cilj da se informacije što lakše čitaju. Svakome se može desiti da prilikom prevoda zanemari neka pravila, ali to ne znači da je pogrešno kasnije stvari dovesti u red. Naprotiv. Crte takođe ne vise u vazduhu nego idu tik uz riječi koje se izdvajaju kao posebna vezana misao u rečenici. To su prosto stvari osnovne školske gramatike. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:42, 2. februar 2013. (CET)

Pardon, nisam ovo video. Otkad je Stanojčićeva i Popovićeva Gramatika žargon? --Lakisan97 (razgovor) 21:53, 2. februar 2013. (CET)

Pazi, žargon se koristi u književnim djelima bez problema, i iz tog razloga u gramatici H može biti navedeno da nešto nije pogrešno. Međutim, enciklopedijski članci nisu pripovjetke, niti romani gdje se mnoge konstrukcije rečenica koriste da prenesu neka emocionalna stanja. Recimo: Plav je; Širokogrudan je on; i tome slično. nadam se da rzumiješ o čemu govorim. A crte definitivno stoje onako kakko sam opisao, čak i u romanima. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:10, 2. februar 2013. (CET)

Slavene sukobiše nam se izmene... Ovo je poruka za korisnika L. Opet potvrđuješ moju konstataciju da imaš jako pogrešan stav o Vikipediji - ne možeš sva pravila da proitaš i sve o jeziku da saznaš iz srednjoškolske gramatike... P.S. Nemoj da prepisuješ imena sa gramatike, to te čini malo ne inteligentnim (samo malo) da ne upotrebim neku težu reč. Nemoj da shvatiš ovo pogrešno... samo smo sličnih godina pa se nadam da ćeš ovo shvatiti na dobar način.--Strower ^☎ 22:12, 2. februar 2013. (CET)

Ne kaže Gramatika (ne srednjoškolska, već uskostručna fakultetska) da oblik koji ja predlažem nije pogrešan, već njena tačka 405. kaže da se enklitika u rečenici ne sme se javiti iza pravopisnog znaka (zagrade, prim. aut.). Upotreba crta je takođe jasno definisana i tu, a i u Pravopisu Matice srpske u tački 158a, gde eksplicira da je u našem slučaju pravilna upotreba odmaktune crte. Na Stroverove provokacije ne odgovaram. --Lakisan97 (razgovor) 22:18, 2. februar 2013. (CET)

Otkud tebi to da je ovo provokacija? Ako si ti to shvatio kao provokaciju, onda to nije moj problem... Meni to nije bila namera... Što se drugog problema tiče, meni izgleda logičnije da: je... umesto širokotrupni je... To je jednostavno besmisleno i apsurdno. Što se tiče crte, ja ću u članku možda koristiti duge crte, ali pri neformalnom pisanju sigurno neću jer jednostavno izgleda ružno i glupo... --Strower ^☎ 22:40, 2. februar 2013. (CET)

U Vordu, na primer, crtica će sama postati crta. --Lakisan97 (razgovor) 22:43, 2. februar 2013. (CET)

Pozdrav za Vord! L prosvetli me i objasni mi zašto se ne potpisujemo dugim nego kratkim crticama?--Strower ^☎ 22:47, 2. februar 2013. (CET)

Trebalo bi koristiti odvojenu crtu (kao što ću ja sad) ili ništa. Greška je u interfejsu, ali ona ne pretstavlja veliki problem jer se ne nalazi u GIP-u (glavnom imenskom prostoru, tj. člancima). — Lakisan97 (razgovor) 23:06, 2. februar 2013. (CET)

Dobro, ajde nema potrebe praviti problem oko ovoga. Strover, Lakisan je u pravu kada je u pitanju upotreba crte u srpskom jeziku, dakle moja greška i izvinjenje. Ja imam više gramatika u glavi pošto se svakodnevno služim skoro isključivo stranim jezicima, te je moguće da omašim. Ima dosta drugih stvari koje su unaprijeđene i članak je svakim danom sve bolji, što bi valjda bio najvažniji cilj. U svakom slučaju, imajte u vidu da mnoge članke koje ste napisali, ili preveli vi studenti ili srednjoškolci, stručnjaci pišu po pola godine i više. Hoću reći ne na Vikipediji, već za stručne enciklopedije. Tako da, budite ponosni na vaš rad i nemojte se međusobno proganjati zbog manje bitnih stvari. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:08, 2. februar 2013. (CET)

Pa da... To sam i rekao. Ja ću je u člancima koristiti, ali u neformalnom govoru ne. I otkada je sveta i veka na vikipediji su se korisnici potpisivali sa dve crtice i sa četiri tilde tako da mislim da to ne bi trebalo da menjamo... Uostalom svako može da izabere kako će se potpisivati. Hvala na komplimentu Slavene.--Strower ^☎ 23:13, 2. februar 2013. (CET)