Razgovor:CD/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

CeDe čitač je uređaj koji optički uskladištene podatke na CD-ROM disku pretvara u električne signale tako što se informacija čita usmeravanjem crvenog ili zelenog laserskog zraka na površinu diska i detekcijom intenziteta refleksije, koji zavisi od postojanja jama (pit) i površi (land) na reflektujućem sloju diska. Svetlost reflektovana iz jame ima mnogo slabiji intenzitet od svetlosti reflektovane sa površi.

Reflektovana svetlost sa površi i jama se preko složenog sistema sočiva i ogledala prenosi do foto-dioda ili CCD-a koje mogu da detektuju razlike u intenzitetu svetlosti i da te razlike pretvore u električne signale (jedinice i nule). Ovi impulsi se dekoduju od strane kontrolerske logike uređaja i u obliku digitalnih podataka, preko interfejsa, šalju na matičnu ploču računara.

Karakteristike medija i uredjaja

Na CD disku postoji spiralna staza koja počinje od centra, a završava se na 5 mm od oboda diska. Dve susedne trake se nalaze na rastojanju od 1.6 mikrometara (mikrona). Jame i površi se nalaze na spiralnoj stazi i dužine su oko 1 mikrometar (mikron).

Podaci se na CD upisuju počevši od centra diska ka periferiji. Gustina zapisa je konstantna po jedinici površine, bez obzira da li se podaci nalaze na obodu ili pri centru diska. Kako se disk u CD uređaju okreće konstantnom ugaonom brzinom, slično kao i kod hard diska, to ima za posledicu da se podaci brže čitaju sa spoljnih nego sa unutarnjih staza.

Na svakom CD-u se, pored podataka koji se na njemu skladište, nalaze i dodatne informacije koje služe za sinhronizaciju i korekciju grešaka. Ovim informacijama se popravlja pouzdanost i preciznost do nivoa koji su prihvatljivi za sigurno skladištenje podataka. One zauzimaju oko 13% kapaciteta diska, i nevidljive su za korisnika uređaja. Ostatak od 87%, je veličina koja se deklariše kao kapacitet diska i služi za skladištenje korisnih podataka.

Kapacitet CD-a može biti 650, 700 i 800 megabajta. Brzina rada CD uređaja se deklariše u umnožcima brzine čitanja muzičkog CD-a, koja iznosi 150 KB/s. Tako jednobrzinski CD uređaj (ili 1x) čita podatke brzinom od 150 KB/s, dok savremni pedeset-dvo-brzinski CD uređaji (odnosno 52x) čitaju podatke brzinom od 7800 KB/s. Treba napomenuti da se deklarisana brzina, odnosi na brzinu čitanja podataka sa krajnje spoljne trake, dok je brzina čitanja sa krajnje unutarnje trake više nego duplo manja.

CD-R (CD Recordable)

Karakteristike CD-R tehnologije su specificirane 1990. godine, a holandski Filips je bio prvi na tržištu sa CD-R uređajima sredinom 1993. godine. Svi noviji CD-R uređaji podržavaju sve CD formate, a osim snimanja rade i kao CD-ROM čitači.

Glavni razlog zbog koga CD uređaji nisu bili u stanju da pišu po CD diskovima je bio taj što su nule i jedinice bile fizički utiskivane u plastični supstrat.

CD-R diskovi imaju supstrat na koji je uštampana "prazna" spirala (spiral pre-groove). Ova spirala služi CD-R uređaju da je prati prilikom upisa. Na supstrat se nanosi specijalan fotosenzitivni (odnosno snimajući) sloj, na njega veoma tanak reflektujući sloj od srebrosrebra ili zlato zlata i na kraju dolazi zaštitni sloj, koji predstavlja gornju površinu diska. Boja CD-R diskova zavisi od kombinacije boje i tipa fotosenzitivnog sloja i reflektujućeg sloja, tako da kombinacije ova dva sloja imaju zelenu, zlatnu, plavu ili srebrnu boju.

Najznačajniji od ovih slojeva je fotosenzitivni sloj, koji ima takva svojstva da kada se osvetli laserskom svetlošću tačno određenog tipa i intenziteta, rapidno greje i menja hemijski sastav. Kao rezultat ovoga "prženja", tj. promene hemijskog sastava površina koja je "spržena" (burned) reflektuje manje svetla nego ona koja nije "spržena", tj. ekvivalentna je jami. Na ovaj način ceo snimljeni disk je izdeljen na delove koji su ili "sprženi" (0) ili nisu "sprženi" (1), isto kao što klasični CD diskovi imaju jame i reflektujuće površi. Ovako snimljeni CD-R diskovi mogu da se čitaju na svakom CD-ROM čitaču, kao da se radi o fabrički urezanom CD-ROM disku.

Pošto CD-R medijum na "sprženim" delovima trajno menja hemijsku strukturu i fizička svojstva, jednom snimljen disk se ne može presnimiti ili obrisati. Tehnikom multiseseija se dozvoljava da se na disk koji nije iskorišćen do kraja ili na kome je samo deo iskorišćen dosnimi još podataka, ali se gubi 13 MB za svaku novu sesiju.

CD-RW (CD Rewritable)

CD-RW, iako rade na sličnom principu, predstavljaju drugačiju filozofiju. CD-RW disk, umesto fotosenzitivnog sloja ima tri nova sloja: donji dielektrik, fazno promenljivi (snimajući) sloj i gornji dielektrik. Dielektrični slojevi služe da odvlače toplotu sa snimajućeg sloja. Kad je disk prazan, snimajući sloj je kristalizovan i u tom stanju reflektuje svu svetlost. Kad laser za snimanje zagreje tačke na njemu iznad temperature topljenja (500-700°C), smeša na tom mestu prelazi u tečno stanje, a ako se to mesto odmah ohladi, ostaje u amorfnom stanju u kojem skoro potpuno apsorbuje svetlost. Brisanje se vrši kad se amorfni sloj zagreje na temperaturu kristalizacije i tako drži određeno vreme, a zatim ohladi čime se vraća se u kristalizovano stanje. Podaci se na CD-RW diskove generalno snimaju sporije nego na klasične CD-R diskove. Prva generacija diskova podržava brzine snimanja od 1x do 4x. Viskoko brzinski RW diskovi podržavaju brzinu snimanja od 4x do 16x, dok ultra brzinski diskovi za sada podržavaju brzine od 16x do 32x.