Razgovor s korisnikom:Đorđe D. Božović/Arhiva 5

OVA STRANICA JE ARHIVA, NEMOJTE JE MIJENjATI!

Ova stranica sa arhiviranim razgovorom otprilike pokriva poruke poslate od 11-tog do 20-tog januara 2006-te godine.

Ako želite nešto da mi kažete, to možete da učinite na mojoj glavnoj stranici za razgovor, a ne ovdje. Hvala.

EZ(znam)

Znam da ima razlike,čak su se i ovde oko toga džapali Golija i Čelični,ali nekako preferiram zloupotrebu "domaćih" reči umesto "stranih",to će ionako samo ja zloupotrebljavam,mislim šablon.Što bi rek`o tvoj prezimenjak:„Nije mi jasno zašto koristite stranu reč tortura,kad mi imamo lepu srpsku reč mučenje?“ (Ako te je kutijica nasmejala,to znači da je željeni efekat ostvaren.)--Crni Bombarder!!! (†) 02:19, 11 januar 2006 (CET)

Srećan Božić

Đorđe Srećan Božić i sve najbolje u Novoj Godini! --Trajan 10:55, 12. januar 2006. (CET)

Administrator Đ. Božović i dalje namerno krivotvori činjenice

1. I dalje je u najvećem broju članaka izmišljeni naziv Kraljeve Vode ostao neizmenjen. Ranije su postojali nazivi Kraljeva Voda (u jednini) i Partizanske Vode (u množini). Ukrštanjem tih dvaju naziva Božović je dobio bastard naziv Kraljeve Vode. To je zaista izmišljeno ime, nepostojeće u zvaničnoj upotrebi. Nije jasno kako jedan administrator krivotvori elementarne čiljenice. To je u potpunoj suprotnosti sa pravima i obavezana koje kao administrator ima. Morao bi se javiti neki medijator da ovaj Božovićev nesporazum sa činjenicama razreši.

2. Božović i dalje tvrdi da je Zlatibor dobio ima po Omanovićevom zlatnom boru. Postoje dokumenta iz kojih se može videti da se naziv Zlatibor pominje u toku Prvog srpskog ustanka, a Omanovićev bor je nikao posle 1900. godine, dakle, stotinak godina posle ustanka. Nije još bivalo, niti može biti, da deda dobije ime po unuku.

3. Božović i dalje tvrdi da je zlatni bor pod zaštitom države. Ako misli na Omanovićev bor, to je isto toliko logično i tačno kao kad bismo rekli da je Serderev konak u Čajetini pod zašitom države¸ ili da je kamena Kasapčića ćuprija u Užicu pod zaštitom. Ti objekti više ne postoje i ne mogu biti pod zaštitom. Ako Božović misli na Tošićev bor, onda neka navede koji državni organ i kada ga je uzeo pod zaštitu.

Podaci o zlatnim borovima, pored onog što je ranije navedeno, mogu se naći u časopisu "Šuma" br. 34-35 od 29. jula 1996. i br. 60 od 15. juna 2000. godine; potom u "Ilustrovanoj politici" br. 2171 od 26. avgusta 2000. godine; najzad u "Šumarskom listu" , br. 61 iz 1937. godine, Zagreb.

4. Ima raznih knjiga. Sa tačnim i sa netačnim podacima. Svako od nas ih ima. Nije stvar pogodbe u koju ćemo verovati. Prednost uvek imaju oni koji se pozivavaju na izvorna dokumenta. Onima koji ne žele da veruju šta piše u stručnoj literaturi preporučuje se da odu u Arhiv u Užice. Tamo će iz dokumenata videti da se u izveštajima, koje sreske vlasti šalju, naziv Srez zlatiborski upotrebljava od 1850. godine.

5. Nije nikako jasno zašto je Rujno dobilo ima po kržljavoj biljci ruj a ne po normalno razvijenoj biljci. Osim toga nejasno je zašto se samo kržljava biljka koristila za bojenje i štavljenje kože.

6. Grešaka za koje se Božović raspituje ima zaista dosta, pored ranije pomenutih. Ovom prilikom evo samo nekih, ne svih. Oduzelo bi podosta prostora a i pitanje je ima li svrhe.

a) Nataša Mićić nije Zlatiborka iz Čajetine kao što se navodi. Osim toga članak o njoj je prekopiran sa sajta GSS. Ne znam da li je to dozvoljeno.

b) Tvrdite da je postojalo malo selo Kulaševac i da je dobilo ime po izvoru i potoku(!). Bilo bi dobro da navedete izvore koji to potvrđuju. U sledećoj rečenici opet tvrdite da se tu nalazio samo drveni čardak Jovana Mićića. S obzirom na to da se mesto na kome postoji samo jedan čardak ne može smatrati selom, pitamo se kome Božoviću da verujemo. (Evo Božovićevih reči: "Do kraja XIX vijeka, ovo tada još malo selo zvalo se Kulaševac, po izvoru i potoku u svom centru. Od građevina, ovdje se nalazio samo drveni čardak Jovana Mićića.")

v) Božović navodi da preko Zlatibora "prolaze mnogi značajni magistralni putevi i pruge"(!). Koje pruge i koji značajni magistralni putevi? Koliko ih ima?

g) Božović je Oko i Ribnicu proglasio za sela.

d) U vezi sa nazivom Čajetina, Božović navodi da ime potiče od reči čajati, čajiti, što na lokalnom govoru znači čekati. Kome lokalnom govoru? Koji su onomastički izvori za tu tvrdnju? Ostale greške nekom drugom prilikom Zahvalan sam za savet za potpis

Mićko 16:45, 12. januar 2006. (CET)

Čestitka

Hvala na čestitki. Nisam bio ovde pa se nisam blagovremeno zahvalio, ali se nadam da ni sada nije kasno :)} --Brane Jovanović 22:19, 12. januar 2006. (CET)

`Fala. :) Takođe --Filip ۞ ☼ 02:10, 14. januar 2006. (CET)

Usporite malo!

1. Najpre nešto o međusobnoj komunikaciji. Zabeležili ste da imam običaj da vas napadam na ružan način. Verovatno se to odnosi na reč krivotvorenje. Ta reč pre svega objektivno i tačno opisuje vaš postupak (ima i drugih sasvim adekvatnih, ali ih iz pristojnosti nisam hteo upotrebiti). Vi to doživljavate ružnim a samo izmišljanje nepostojećeg imena smatrate lepim, normalnim i prihvatljivim. Mešanci mogu biti i lepi i ružni. Ovaj vaš bastard-naziv Kraljeve Vode je nesumnjivo lažan. A ipak ga i dalje držite na portalu i na drugim mestima. Verujem da bi većina ljudi to što pre izbrisala i trudila se da to bude zauvek zaboravljeno.

Pogledajte još jednom na koga sam se pozivao da bih potvrdio svoje mišljenje. Mislim da u tom kontekstu nikada nisam pominjao nikakvog Grujičića, niti sam čuo da je on pisao o Jovanu Mićiću. U svakom slučaju ja nikad ništa njegovo o J. Mićiću nisam pročitao pa to nisam mogao ni preporučiti

Okvalifikovali ste Grujučića izlapelim što je nesumnjiva uvreda, a za nju se i zakonski odgovara. Ili je to možda novi bon-ton za administratore? Nije nimalo ružno?

2. "Mnogi značajni magistralni putevi i pruge". Vi kao lingvista i jezičar svakako znate da sintagma "mnogo puteva" može značiti samo "pet i više puteva" (da ovom prilikom ne pominjemo jedninu, dvojinu i množinu, vama je to isuviše dobro poznato). Ipak ste pomenuli samo jedan magistralni putni pravac. Baš nema smisla što ste Zlatiborce i ostale korisnike enciklopedije lišili tog zadovoljstva da saznaju koji su ostali glavni(!) magistralni putevi koji u tolikom broju presecaju Zlatibor. Isto se odnosi i na pruge. Navodite samo prugu Beograd-Bar. Tu dodajete još staru prugu Užice-Višegrad (koja više ne postiji). Pominjete Šargansku osmicu (kao deo nekadašnje pruge). Šta ona povezuje? Šargan-Vitase i Mokru Goru. I vi to nazivate magistralnom prugom! Da ne bude zabune: ovim nikako ne umanjujem turistički i svaki drugi značaj Osmice. Zašto niste naveli i ostale magistralne pruge, umesto onog itd?

Bio bi to značajan doprinos poznavanju ovog kraja da ste sve to imenovali. Građanstvo i preduzaća za puteve i Železnice Srbije bi vam posebno bili zahvalni što im ukazujete na ono što su zaboravili da imaju ili im je nepoznato. Ništa više ne bi morali da izgrađuju. Sve je to nama već izgradio Božović! Nažalost, postoje i takvi nezahvalnici koji u to sumnjaju.

3. Sela i "drugi zlatiborski visovi". Po Božoviću dovoljno je da postoji neka koliba, košara, eventualno tor i čardak! I eto sela! Dobro, ne baš pravog, ali ipak sela. Šteta je što Božović nije krenuo da obiđe predele ispod Čigote, Tornika i Murtenice gde postoji veliki broj takvih objekata da otkrije ta nova, običnom pučanstvu nepoznata sela. I da im da nova imena. Sa druge strane, Božović smatra da neko mesto treba samo da se "dovoljno razvije", nije važno u kom pravcu, pa da postane selo. Kao što je slučaj sa Okom i Ribnicom za koje i dalje tvrdi da su sela.

"Ni Zlatibor nije bio selo u prošlosti.". Da li posle ovakva rečenice smemo da zaključimo da je sada turističko naselje Zlatibor - selo? Navedena rečenica nudi takav zaključak.

4. Geograf i turizmolog Božović se ovde ne zaustavlja. Ide dalje. On Oko i Ribnicu proglašava za zlatiborske visove (!).

5. O borovima, po ko zna koji put. Posle onoliko vaših tvrdnji da se radi o jednom boru, a ne o dva - crnom i belom, sada na portalu čitamo: "Danas su preostala samo dva ovakva bora u selu Negbini". Ako je ova druga tvrdnja vaša, ja onda ostajem bez teksta. Mogu samo da vam preporučim da se sami sa sobom usaglasite. I još jedno pitanje: Šta mislite da radite ako vas neko zamoli da ga odvedete da mu ta dva bora pokažete?

6. Uzimam slobodu da Božovića zamolim, a verujem da će se on, kao administrator i enciklopedista, ljubazno odazvati molbi, da navede stručnu litetaturu (a ne odgovor tipa "Reče mi jedan čoek", "Meni se tako čini") za tvrdnju da je Kulaševac bio selo i da čajati na "nekom lokalnom govoru" znači čekati.

7. Još jednom o tome kojim knjigama i piscima treba verovati. Najmanje se može sumnjati, tj. najviše se može verovati, u onog ko je decenije proveo listajuću arhivsku građu i o tim istraživanjima ostavio svoj zapis. Pokušajte da dođete do takvih kljiga.

Napisali ste jednom prilikom Aman, čovječe, polako! Sasvim ste u pravu. Usporite malo sa tim vašim velikim "otkrićima"! Ovo je sasvim dovoljno. Čak bi se i Ripli svemu ovome začudio

Mićko 18:30, 15. januar 2006. (CET)

Osmišljavanje politike

Božoviću, ne znam da li si vidio ali u toku su dogovori (na stranici za razgovor Osmišljavanje politike) da se glasa i po toj temi. Treba otvoriti stranicu ѕa glasanje o toj temi i osloboditi Trg, jer smo se većina na IRC-u složili da se glasanja obavljaju na posebnim stranicama. Otvori jednu novu stranicu, pod imenom glasanje o Glavnoj strani, na njoj iznesi šta i kako treba da se glasa i poveži je sa stranicom Osmišljavanje politike. Tako da ne zbunjujemo ljude na sve strane. Pozdrav. --Slaven Kosanović 20:37, 15. januar 2006. (CET)

PS Glasanja treba da traju najmanje sedam dana od postavljanja prvog glasa.--Slaven Kosanović 20:40, 15. januar 2006. (CET)

Đorđe, stvarno, ako budemo glasali na Trgu, nastaće sveopšta zbrka. I praktičnije je da se otvori posebna strana za glasanje, a na Trg da se postavi obaveštenje. --Brane Jovanović 20:41, 15. januar 2006. (CET)

Još nešto bilo bi dobro da otvoriš po jednu stranicu ѕa svaku tačku. Tako da se može razgovarati o svakoj tački posebno na njenoj stranici za razgovor. Da bude sve preglednije i jasnije. Da ne bude haosa.--Slaven Kosanović 20:44, 15. januar 2006. (CET)

I molim te, javi mi da li ćeš ti otvarati te stranice ili da ih ja otvorim.--Slaven Kosanović 20:45, 15. januar 2006. (CET)

Ja sam već počeo

Evo ti na stranici za Vikipedija osmišljavanje politike, veze na stranice za glasanje. Fali još jedan posljednja tema pa je ti postavi ako želiš.--Slaven Kosanović 23:07, 15. januar 2006. (CET)

PS Nadam se da se nećeš naljutiti. Na trgu se može postaviti obavještenje i poveznica na glasanje.--Slaven Kosanović 23:10, 15. januar 2006. (CET)

Treba još definisati ko sve može glasati. Korisnici koji su prijavljeni najmanje mjesec dana? Nemoj više jer onda ni ja neću moći glasati.:)--Slaven Kosanović 23:15, 15. januar 2006. (CET)

Na mojoj stranici za razgovor pod naslovom Osmišljavanje, Miloš je dao svoj komentar u vezi ko može da glasa. Kaže da bi iz početka trebalo dozvoliti glasanje svim korisnicima koji su napravili nalog do početka glasanja, pa ako se jave zloupotrebe da se razmotri takav stav. Još nešto, treba definisati koliko je glasova potrebno da bi se usvojio neki prijedlog, te ako je glasanje tijesno, za koliko vremena (možda tri ili šest mjeseci), bi to glasanje trebalo ponoviti.--Slaven Kosanović 23:28, 15. januar 2006. (CET)

Petronije 16:00, 17. januar 2006. (CET) Vaistinu zemljače. Pričestio sam se u Dobroselici. Sada sam ponovo u Beogradu, a literatura te čeka u Šuljagama. Pozdrav.

Proba

Sin mi je sredio kompjuter da sad mogu, po želji, mijenjati pismo, i, evo, prvi put sad isprobavam. Možda sad uspijem biti i malo aktivnija na sr. wiki. Lijepi pozdrav Baka 21:48, 17. januar 2006. (CET) Ipak sve nije kako treba, nije mi htio prihvatiti tildu, ali nema veze, to je najmanje.

==ne očekujte previše==

Jeste, sinu je to kruh, samo kako šuster nema cipela a krojač... tako je i moj kompjuter čekao...No, bolje ikad nego nikad. Jedino, lako je prepisati, ali.. Već smo utvrdili da čak ni leksika nije jednaka, a o sintaksi da ne pričamo. No, vidjet ćemo...Zar ne? Jedino zbilja tilde ne funkcioniraju. Ne razumijem, ali radi njih sigurno neću zvati opet Amsterdam. Laku noć!!Baka 00:14, 18. januar 2006. (CET)

Sad, po ovim == vidim, da ništa osim slova ne funkcionira. To baš i nije neki štos, bez toga, sa stalnim prebacivanjem, ništa neće biti baš jednostavno!!! Baka 00:48, 18. januar 2006. (CET)

Petronije 01:48, 18. januar 2006. (CET) Pozdrav zemljače, pred Božić sam ti poslao poruku da ću biti na Zlatiboru. Nabavio sam ti malo knjiga iz izdanja Arhiva grada Užica. Knjige su u Šuljagama. Valjalo bi da se vidimo kada sledeći put budem na Zlatiboru. Za privatnu prepisku tebi i ostalim prijateljima sa Vikipedije koristi slobodno adresu Petron@infosky.net Još jedan pozdrav.

---

Povod da ti se javim je tvoj tekst na glasanju o potpisivanju. Tvoji komentari me navode na misao da si u stanju da shvatiš određene probleme i ograničenja koja ima vikipedija. Sam problem potpisivanja je samo tačka oko koje se okreće shvatanje funkcionisanja vikipedije i moguće vizije njenog razvoja. Uvek mislim na srpsku vikipediju koja treba da neguje svoje specifičnosti, dok se ne uspostavi znak jednakosti između nje i engleske viki. O kvantitativnom dosizanju en viki je potpuno iluzorno govoriti. U tom smislu težište je na specifičnostima koje mi sami moramo da negujemo. Tvoj zlatiborski projekat ako se govori o regionalizaciji je prihvatljiv i poželjan, a ako se govori o separatizmu onda nije. Spomenuo bih i primer sa ikavskim oblikom srpskog govora koji se ovde energično potiskuje na svim nivoima. To je verovatno posledica uticaja Ivićevog ličnog kompleksa. Iako izgleda daleko, prebrodili smo pokušaje da se sr viki piše latinicom. Mislim da mnogi Srbi koji pre nisu tako dobro pisali ćirilicu – sada ne žale. Uspoređujući našu viki sa komšijskim ne možemo biti zadovoljni. Odnos srpskog potencijala se ne odražava realno na kvantitet. Odnos kvaliteta je povoljniji, jer imamo članke visokog kvaliteta na kojima nam drugi mogu zavideti. Da spomenem samo, između ostalih, oblast matematike. Oni prelaze okvire podrazumevanog nivoa enciklopedijskog teksta. Da li takvih i boljih tekstova treba da ima sr viki? Svakako. Ko da ih piše? Onaj ko zna bolje. Kako njih dovesti? Ovde odgovor postaje nesiguran. Zašto?

Odgovor možemo potražiti baš na mestu gde se glasa protiv potpisivanja. Dungodung je odskora postao punoletan, što znači da mu više ne treba tolerisati nezrelo i neodgovorno ponašanje. Otvorio je glasanje koje je u sukobu sa Zakonom o autorskim pravima. Tragedija je što ga je toliko ljudi podržalo (a nijedan nije bio protiv), koji ili pojma nemaju šta im se podvaljuje, ili su se udružili zbog neprijateljskog delovanja, a moguće je i da je prevladao zakon čopora. Dungovo mišljenje jeste da ja želim da prisvojim svoje tekstove. Ta konstatacija sama po sebi je potpuna besmislica. Da objasnim ukratko: Zakon izričito naglašava da niko nema prava da uskraćuje autorstvo nad tekstom. Autorstvo je potvrđuje potpisom, šifrom i td. Dakle, o tome se ne glasa. Međutim ovde nije kraj. Vikipedija je koncipirana tako da autor ustupa svoje delo javnosti (GNU licenca) koje može da se menja. Da li je ovde nešto sporno? Ja mislim da nije. Šta znači menjanje? Menjanje znači ili degradaciju ili unapređenje teksta. Degradiranje zovemo vandalizmom, a unapređenje znači obogaćivanje teksta novim kvalitetima koje osnovni tekst nije imao. Ako su samo dvojica (na primer) radila na usavršavanju teksta oni se zovu koautori teksta itd. Vikipedija preuzima određeni (a ne apsolutni) vid autorstva nad svim tekstovima (kao izdavač nad knjigom itd) uz dužno poštovanje osnovnih prava autora koja se zakonom ne mogu uskratiti. Ovo je sušitna, ostalo su nijanse.

Izglasavanjem zabrane potpisivanja uskraćuju se prava autoru koje on ima po zakonu. Ne bi me ni malo čudilo da će sledeći korak po izglasavanju biti sankcionisanje prekšilaca takve zabrane. Te sankcije će biti u rasponu od blagih do formiranja Vikipedijanske policije koja će ići po kućama i ubijati Boga u ljudima koji su se ogrešili o Vikipedijanski (Dungov i onih potpisnika) zakon.

Samo još jedna važna napomena. Unapređivanjem teksta od ostalih korisnika, potpis gubi svoj osnovni smisao i on više ne treba da stoji u tekstu. (To se desilo sa više mojih tekstova i to je sasvim normalan proces)

Na kraju bih ti dobronamerno predložio da se izbrišeš sa onog glasanja. Iskreno da kažem, jako bi me iznenadilo da to uradiš, ne zato što se ne slažeš sa gornjim tekstom, već zbog postojanja „viših“ interesnih razloga. Pozdrav. :domatrios 17:00, 19. januar 2006. (CET)

• Niko ti ne može uskratiti autorstvo nad tekstom, ali ti neko može uskratiti da takav tekst objavljuješ na određeni način. Niko ti ne može uskratiti da se ne kupaš 30 dana, ali ti svakako može uskratiti gostoprimstvo u svom stanu, ako hoćeš da se slikovito izrazim. Naravno to ne znači da Dungo ili ja ili bilo ko drugi ovde ima ekskluzivno pravo da određuje šta je u redu a šta ne—ja bih naprotiv rekao da je preovlađujuće mišljenje da naprosto ne treba izmišljati toplu vodu. Tekstovi koje niko nikada ne unapredi se na Vikipediji mogu smatrati promašajem bez obzira na to kako su dobri. Nada je da će svaki tekst pre ili kasnije nastaviti da se razvija. U tom smislu potpisi su na svim Vikijima potpuno besmisleni.--Dzordzm 19:16, 19. januar 2006. (CET)

---

Kako objasniti slučaj kada se neko potpiše ispod originalnog teksta Miloša N. Đurića, koji skenira, iskopira i postavi na Vikipediju [1]. --Ford Prefekt 17:29, 19. januar 2006. (CET)

---

Pošto sam eksplicitno prozvan - evo mojih reči: Domatriose, ja nisam ono glasanje pravio iz ličnih razloga, nego zato što zaista tako mislim. A pošto su SVI ostali podržali, onda mora da je zajednica upravu, jer se ne može desiti da cela zajednica (koja je glasala) pogreši u nečemu. Takođe, pričao sam sa nekim stranim Vikimedijancima i rekli su mi da je van zdrave pameti potpisivati se, i da niko do sada nije imao problema sa tim, pa zato ni ne postoji zvanična politika koja se odnosi na te potpise. Mislim da ne treba mešati zakon u sve ovo jer je bespotrebno. Ako želite da vidite ko su autori članka, postoji ISTORIJA članka i tu se vidi sve. Zamisli, automatski softver tebi pripisuje izmene... Mislite o tome. --Filip § ☼ 23:36, 19. januar 2006. (CET)

• Dungo tvoje mišljenje za ovaj slučaj uopšte nije relevantno. Ako želiš, možeš ga proslediti Zakonodavnoj komisiji Skupštine SCG. U ovom slučaju si moralno odgovoran za postavljanje predloga koji je u suprotnosti sa Zakonom o autorskim pravima. To što te tvoja udruga podržala dosta govori i o njima.

Da bi ostali zainteresovani videli čime potkrepljujem svoje primedbe donosim nekoliko odnosnih tačaka Zakona.

2. AUTORSKO PRAVO

Član 9.

(2) Autorom se smatra lice čije su ime, pseudonim ili znak naznačeni na primercima dela, ili navedeni prilikom objavljivanja dela, dok se ne dokaže drukčije. […]

Član 15.

(1) Autor ima isključivo pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno.

(2) Autor se može u pojedinačnim slučajevima na izričit način odreći prava iz stava 1. ovog člana.

Član 17.

Autor ima isključivo pravo da štiti integritet svog dela, i to naročito:

1)da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica;

3) da daje dozvolu za preradu svog dela.

Član 43.

Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje kratkih odlomaka objavljenih dela za nekomercijalne svrhe nastave, ispita ili naučnog istraživanja.

Član 47.

Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade privremeno umnožavanje autorskog dela, pod sledećim uslovima: […]

4) umnožavanje nema zaseban ekonomski značaj.

domatrios 02:54, 20. januar 2006. (CET)

Domatriose, spominješ moralnu odgovornost, pozivaš se na zaštitu svojih autorskih prava, a potpisuješ se ipod tuđih radova. Ovde je primer [2]. Miloš Đurić je napisao Istoriju helenske književnosti. U jednom poglavlju govori o jeziku Homera i stihu. Ti si iskopirao deo koji se odnosi na jezik Homera, imenovao odlomak, iskopirao Đurićev tekst i potpisao se. --Ford Prefekt 08:44, 20. januar 2006. (CET)