17NN43
| Pozdrav, 17NN43. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku! | |||
| Zdravo, 17NN43. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan. | |||
| Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Molimo vas da odvojite malo vremena i pročitate sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju. | |||
|
Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija? |
|
Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije |
|
Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak |
|
Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji |
|
Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima |
|
Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica |
|
Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati |
|
Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju |
|
Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica |
|
Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance |
 Molimo vas da se potpisujete na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad prozora za pravljenje izmena — to daje vaše ime, trenutno vreme i datum. Takođe, molimo vas da se ne potpisujete u člancima. Za slanje slika na Vikipediju, molimo vas da pročitate: Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, molimo vas da pročitate važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? — talk to us via our Village Pump in English.
| |||
Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalan saradnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! --MilicevicBot (razgovor) 22:05, 18. oktobar 2016. (CEST)
Džon Kolins
urediDžon Kolins (25 mart 1625 - 10. novembar 1683) je bio engleski matematičar. On je najpoznatiji po svojoj bogatoj korespodenciji sa vodećim naučnicima i matematičarima, kao što su Đovani Alfonso Boreli, Gotfrid Lajbnic, Isak Njutn, i Džon Vals. Njegova prepiska daje detalje mnogih otkrića i događaja u njegovom vremenu, i pokazuje svoju aktivnost kao "tabloidnu".
Život
urediOn je bio sin nekonformističkog ministra, a rođen je u Vud Itonu u Oksfordširu, 5. marta 1625. Bio je šegrt Tomasu Alanu od svoje šesnaeste godine. Alan je bio prodavac knjiga, živeo je izvan Turl kapije u Oksfordu. Alan je terao Kolinsa da napusti trgovinu zbog nevolja tog vremena, i na njegovo mesto doveo Džona Mara, činovnika kuhinje Princa od Velsa. Od njega je izvedena neka instrukcija iz matematike, ali ga je izbijanje Prvog engleskog građanskog rata dovelo na more sedam godina, 1642-1649, od kojih je najviše proveo na brodu kao engleski trgovac, koji je angažovan od strane Mlečana na ratnom brodu u svojoj odbrani Kandia protiv Turaka.
On je posvetio svoje slobodno vreme studijama matematike i trgovačkim računima, a po izlasku iz službe postavljen je kao nastavnik u Londonu. 1652. god. je objavio "Uvod u trgovačke račune", prvobitno sačinjenu za potrebu njegovih učenika. Preštampan je 1665., najveći deo utiska je stradao u velikom požaru u Londonu, ali je zamenjen novim izdanjem 1674. godine. On je napisao "Sektor Kvadranta, odnosno raspravu koja sadrži opis i upotrebu tri i više kvadranta." Takođe napisao je i dodatak u vezi sa prethodnim radom «Odbijanje od stakla bez obzira na položaj» (London, 1658); i “Opis i upotreba generalnog kvadranta sa horizontalnom invertovanom projekcijom ” (1658). 1659. se pojavila njegova “Geometrijsko biranje, ili povezivanje izvedeno od strane samo linije tetive”, i “Mornarova obična lestvica nova žalba”, raspravu za mornaricu o navigaciji za istočno indijske kompanije. To je dobro prihvaćeno i postala je udžbenik za studente za navigaciju u Hristovoj crkvi i bolnici.
Nakon restauracije, Kolins je sukcesivno postavljen za računovođu za akcize, pa računovođu i sekretara veća. Kao menadžer otišao je kući u Frenčurč ulicu, gde je razmišljao o otvaranju prodavnice kancelarijskog materijala, i nadao se "da će se baviti štampanjem knjige," uključujući i neke koje je planirao da piše, " posebno neke o savremenom unapređenju matematičke nauke, i pregled najboljih autora te vrste ". Nije, međutim, uspeo da realizuje nosi plan bez posledica. Kao neuspeh njegovih argumenata, protiv pitanju kalaja, njegova firma je zatvorena, a on je zatim rado prihvatio mali posao kao računovođa u Kraljevskoj ribarskoj kompaniji. On je u martu 1669. odbio ponudu od nadzornog generala u Irskoj , gospodina Džejmsa Šena, a otprilike u isto vreme oženio se jednom od dve kćeri Vilijama Ostena, glavnog kuvara Čarlsa II. Kako je njegova porodica povećana, njegova sredstva za život postala su sve više i više nesiguranija. On je počeo je da se bavi poslom računovodstva.
Nekoliko njegovih spisa svedoče o njegovom poznanstvu sa tokom trgovine i interesa u javnim pitanjima. On je objavio 1680. “Molba za donošenje irske stoke, i zadržavanje ribe od stranaca, zajedno sa skromnim govorom počastvovanim članovima parlamenta zemalja Kornvela i Devona, o napredovanju kalaja, ribarstvu i raznih proizvođača”; i 1682. mala rasprava pod nazivom “So i ribarstvo”, u kojoj je pokazao na nekoliko načina pripremanja soli u Engleskoj i inostranstvu, hvatanje ribe, usoljavanje i spremanje ribe i mesa, uz predloge za olakšice za radnike u solanama. Kolins je umro, 10 Novembar 1683, u njegovom stanu u Gerlik Hilu, u Londonu, od astme i tuberkuloze, i sahranjen je u župnoj crkvi Sv Džejma
Posao
urediProšireno izdanje njegove “Doktrine decimalne aritmetike”, čija priprema ga je zaokupirala godinu dana pre smrti, pojavila se 1685. Ona je prvobitno bila štampana 1664. na četvrt lista za nošenje u kožnoj futroli. Njegova “Arithmetic in whole Numbers and Fractions, both Vulgar and Decimal, with Tables for the Forbearance and Rebate of Money”, objavljena je od strane Tomasa Planta 1688.
Kolins je izabran za člana Kraljevskog društva 24. oktobra 1667. godine, a 11. novembra iste godine saopšteno je izlaganje o teoremi od strane jezuita Žaka de Bilia. On je doprineo razvoju, “An Account concerning the Resolution of Equations in Numbers” istraživanju skorijih poboljšanja algebri realizovanih u Engleskoj, i “Rešenje o grafičkom problemu”; dok je pismo napisano za Džona Valsa, 3. oktobra 1682,preneo društvu 20. maja 1684. Ovo je zamišljeno kao uvod u formalnu raspravu o algebri, koja nikada nije napisana.
Pomogao je napredovanju mnogo značajnih izdanja. Zbog njega je štampana Isak Barova “Optika ili geometrijska predavanja”, kao i njegova izdanja od Apoloniusa i Arhimeda; od Johna Kerseia je “Algebra”, Tomasa Brankera je prevod Roniusove “Algebre” i Valsova “Istorija Algebre”. On je imao aktivnu ulogu u Džeremi Horokovoj “Astronomical Remains through the press”.
Zaveštanje
urediOko dvadeset pet godina nakon Kolinsove smrti njegove knjige i radovi došli u posed Viliama Džonesa, F.R.S. Među njima je i obimna prepiska sa Njutnom, Lajbnicom, Gregorijem, Barovovim, Džonom Flamstidom, Valcom, Slušisom, i drugima.1712., po nalogu Kraljevskog društva odabran je i objavljen “Commercium Epistolicum” sa materijalom relevantnim za prioritet Njutna nad Lajbnicom u za otkriće infinitezimalnog računa; primerci rezultata iz upotrebe flukcionalne metode su preneti 20. jula 1669 preko Barova do Kolinsa, i zbog njega je postao poznat naširoko.