Razgovor s korisnikom:Maduixa/3

Sredjeno

Pozdrav --BokicaK ^{Got something to say?} 09:36, 9. februar 2007. (CET)

---

Banja Luka

Aj'se malo strpite sa predlogom dok ja ispravim par štamparskih grešaka (koje sam uočio letimičnim pregledom) i da samo malo sredim sintaksu u nekim delovima članka. Pa da članak glatko prođe na glasanju.

--delija 10:20, 9. februar 2007. (CET)

Maduixa, odgovorio sam ti na mojoj stranici za razgovor. --Slobodni umjetnik 21:26, 10. februar 2007. (CET)

Slike

Generalno, ne možeš. Dozvoljen je sken naslovne strane za upotrebu u članku o datom časopisu, ali samo u tom slučaju. I samo da se razumemo, nisam ja nikakav stručnjak na ovu tematiku, to slobodno možeš da pitaš svakog admina, pa i Džasta, vidiš kako je poletan za vickaste odgovore, a drugo, on je stariji i iskusniji admin :)) Hehe, Sava Centar, cccc :) ovo ne znači da ne treba da nastaviš da mi postavljaš ovakva pitanja, lakše je da unapred odgovorim, nego posle da šaljemo porukice, brišemo sliku itd. :) --¡¿Kale?! 19:12, 9. februar 2007. (CET)

O člancima i ko zna o čemu sve ne

Dakle da krenemo redom:

1. Da, naravno da možeš da kandiduješ svoj ili bilo čiji članak da je sjajan. Skapirala si već tehnologiju kandidovanja. E sad, bilo bi dobro da stvarno bude doooobar članak. Mislim ono, svi kao nešto merkamo, pa filozofiramo, pa moglo je malo više linkova, pa mogla je još jedna slika, pa mnogo je crvene, pa sve tako nešto ... ne sumnjam ja u tebe, nego šisto da spomenem ;)
2. Nije problem što je članak prevod sa druge vikipedije. Prevod je kreiranje autorskog dela i uopšte nije problem da bude predložen za sjajan članak. Mislim da ih već ima takvih. Ne možeš ti uvek sve izmisliti i osmisliti. Moraš se poslužiti i "izvorima".
3. Možeš da prevedeš i prilagodiš tekst iz nekog časopisa. U stvari, samo napred. Ono na šta treba da obratiš pažnju je da tekst koji sastavljaš (ili kreativno prepisuješ) bude enciklopedijski, da ne odražava nečiji (ni tvoj) lični stav, da se može staviti neka referenca ka prvobitnom izvoru (ovo ne mora, ali je mnogo dobro ako može).
4. E, skeniranje slika iz časopisa je već zeznuta stvar. To je doslovno prenošenje nečega što je tuđe delo. Ovde nema lakog načina da se zaobiđe problem. Znači, nema problema!

toliko zasad... ako te muči nesanica, a ti slobodno postavi još neko pitanje... ko zna, možda i odgovorim :) -- JustUser  JustTalk 19:55, 9. februar 2007. (CET)

Eh, da. Umalo da zaboravim. Glavne face za slike su Korisnik:BraneJ i Korisnik:Dzordzm. -- JustUser  JustTalk 20:02, 9. februar 2007. (CET)

Članke iz časopisa smeš da koristiš kao izvore, ali ne smeš da ih samo prevodiš. Prilikom prevoda, autorsko pravo postoji po dva osnova, po osnovu originalnog teksta i po osnovu prevoda. Ako originalni tekst nije bio slobodno dostupan, postavljanje prevoda pod GNU licencu (dakle na bilo koji od Vikimedijinih projekata) nije dozvoljeno. Dakle:

• iz slobodnih izvora, uključujući i sve druge Vikipedije, možeš prevoditi, dopunjavati ili koristiti kao izvor;
• iz neslobodnih izvora, što je svaki izvor osim ako je eksplicitno drugačije naglašeno, možeš samo koristiti kao izvor. --Dzordzm 20:05, 9. februar 2007. (CET)

P.S. Da, Brane, Kale i ja smo face za AP. Brane je programer, Kale hemičar, ja matematičar :) --Dzordzm 20:05, 9. februar 2007. (CET)

Ma of kors. Ideje nisu predmet autorskog prava, već njihova prezentacija, odnosno interpretacija. Znači OK je sve osim direktnog ili tek zamaskiranog prevoda. Uostalom, zamisli pisanje u bilo kojoj egzaktnoj nauci: pa nema toliko različitih načina da napišeš članak o istoj temi. --Dzordzm 22:55, 9. februar 2007. (CET)

E, da. Ima još jedan dogovor. Kada prevodimo neki članak sa neke vikipedije (pošto je taj tekst pod GFDL) potrebno je navesti izvor. To je OK uraditi tako što na stranici za razgovor kažeš "Početna verzija ovog članak je nastala kao prevod članka " i tu ubaciš link ka tekućoj verziji članka na engleskom. To je onda skroz fer i u potpunosti ispunjavamo sve obaveze prema GFDL. -- JustUser  JustTalk 00:05, 10. februar 2007. (CET)

Šablon istorija Španije

Dosta davno sam preveo članako Španskom građanskom ratu, i u njega sam uključio šablon o istoriji Španije. Međutim, nisam tačno znao kako da prevedem većinu stavki :( Kako ti govoriš i engleski i španski, i zanima te španska istorija (+ poznaješ je), da li bi ti mogla da isprevodiš ovaj šablon (Šablon:Istorija Španije)? -- Obradović Goran (razgovor) 21:08, 10. februar 2007. (CET)

Ne, to nisu kategorije, već veze ka pojedinačnim člancima. Slobodno dodaj sve šta misliš da treba, i ukloni sve šta misliš da ne treba (a mislim da i toga ima u ovom šablonu, samo sam ga prebacio sa engleskog). Slažem se sa tvojom promenom, za naše špance. -- Obradović Goran (razgovor) 21:30, 10. februar 2007. (CET)

Da, tu idu članci iz istorije Španije. Ali ne svi, već najznačajniji (epohe). Pogledaj na članku Srbija šablon istorija Srbije. Znači ekvivalentno treba da stoji i šablonu za špansku istoriju. Sad ja stvarno ne znam ti članci koje ti pišeš, koliko su opšti, pa ćeš to sama morati da proceniš. Taj šablon služi da pregledajući ga možeš da vidiš najznačajnije periode kroz koje je Španija prošla. Uglavnom, stavi ono šta misliš da treba da staviš- Što se tiče onoga za naše špance, pa ne znam.. možda da u rečenici-dve napišeš objašnjenje, čisto da za par meseci ne prođe neko, i ne `ispravi` :) -- Obradović Goran (razgovor) 21:56, 10. februar 2007. (CET)

malo teže

Ne možeš tu sliku da koristiš, iz puno razloga.

• Postoji slobodan ekvivalent, vidi članak na enviki: prva slika tog glumca je slobodno dostupna. E sad, kontam ja da se tebi ova ”više sviđa”, ali ne igramo se tako: ako postoji slobodan ekvivalent, onda se on koristi. Ovaj razlog je dovoljan, ostale ti samo navodim da bi shvatila opšte stanje stvari.
• Nije poznat izvor. Za slike zvezda pop kulture i slične, poštena upotreba se nikako ne može tvrditi bez izvora (jer verovatno postoje zvanične promotivne fotografije koje bi bile poželjnije jer za njihovo korišćenje postoji implicitna dozvola, dok ova ko zna čija je.) Nije navedeno nikakvo obrazloženje upotrebe. Ona stranica sa opisom koju si mi poslala je totalno neozbiljna.
• Na članku o Latinskoj Americi ne bi mogla da koristiš nikakvu sliku ovog glumca koja nije slobodna. Neslobodne slike su samo za članak o predmetu i pojmove najuže vezane za njega i ni za gde drugde.
• Ne zaboravi da poštena upotreba i slične kategorije neslobodnih slika nisu dozvola već odbrana (pozivanjem na zakonom zagarantovana prava upotrebe) u slučaju hipotetičkog spora koji bi nosilac autorskog prava poveo provit Vikimedije. Znači, strana za opis slike treba da da jednu mini-sudsku odbranu za takav slučaj. Na primer, da kaže: ”Ovo je OK jer se ne može naći slobodan ekvivalent, jer je slika postavljena u nižoj rezoluciji koja nije pogodna za štampu i komercijalno iskorišćavanje, naveden je izvor i postavljen link na izvornu verziju, jer se predmet ne može drugačije predstaviti, jer njeno korišćenje na Vikipediji ne vređa legitimne interese autora ili predstavljenog predmeta, itd.” Ovde nema reči ni o jednoj od ovih stvari.
• Ovo je sa bugarske Vikipedije - nemoj više tamo da gledaš za slike :))) Mislim, piratski CD-ovi nisu dolazili iz Švajcarske, ne? --Dzordzm 23:02, 10. februar 2007. (CET)

Odgovor je ne, kao što je objašnjeno u prvoj tački gore. Lepo ti piše. Postoji slobodan ekvivalent. Ti možeš u članku o glumcu da koristiš druge neslobodne slike, recimo snimke ekrana iz njegovih filmova, ili neke druge slike važne iz ovog ili onog razloga. Ali ova slika koju ti hoćeš je samo za identifikaciju - to ne može, jer za identifikaciju imamo slobodnu sliku. --Dzordzm 23:15, 10. februar 2007. (CET)

Što slepi merne jedinice uz broj?

Čini mi se da je to jedna od malobrojnih stvari oko kojih smo se Kašterović i ja složili. :) Je li u pitanju omaška ili sam nejasno napisao? (Procenti se takođe ispisuju odvojene, budući da su i oni neka vrsta mernih jedinica.)

Takođe mešaš crtu i crticu, ako ni tu nisam bio jasan — nema problema, ispraviću ja, samo treba da se dogovorimo ko će kako ne bi svako od nas lickao tekst pola sata da bismo na kraju ustanovili kako nam se izmene sukobljavaju. :)

Pozdrav,

Bbasic 23:49, 10. februar 2007. (CET)

Maduiša

Vidi šta sam ti napisao 4. februara u 18.43 (prva rečenica). :)

Pozdrav,

Bbasic 00:59, 11. februar 2007. (CET)

---

U Pravopisu nisu data pravila transkripcije katalonskog jezika. Ovakav postupak za španski i portugalski pravda se velikim brojem postojećih imena koja bi u suprotnom glasila Valensja, Sjera Nevada, Djonisjo, Ignasjo, Gabrjel, Djego... Stoga je mnogo praktičnije uzeti prenošenje kao i, nego pobrojavati sve ovakve izuzetke. Opravdano je isto ovako rezonovati i za katalonski.

Pozdrav,

Bbasic 16:34, 11. februar 2007. (CET)

---

Kad sam napisao „iza vokala a ispred suglasnika“ pričali smo o transkripciji Buneos A[i/j]res, pa sam pomenuo samo taj slučaj. To ne znači da je on i jedini. :) Zapravo, ovakva pozicija I u španskim imenima nije previše česta, ali se zato mnogo više javlja u portuglaskom: Rio (de Žaneiro), Karioka, kruzeiro... Elem, kad god je u susedstvu suglasnika (nebitno da li je iza ili ispred njega), i špansko i portugalsko, pa i katalonsko I prenosi se kao i, bez obzira na to da li je slogotvorno ili nije. Nadam se da sam sad bolje objasnio. :)

Pozdrav,

Bbasic 18:38, 11. februar 2007. (CET)

---

Pored crtice (-), toga što imaš na tastaturi, postoje i dve verzije crte: (–) i (—). One se obično ne nalaze na tastaturi, ali možeš ih usnimiti kao neku kombinaciju tastera (postoje programi te namene) pa ćeš ih imati. Svejedno je koju od dveju verzija crte upotrebljavaš (naravno, uvek valja biti dosledan u istom tekstu), samo je vrlo bitno razlikovati ih od crtice. Ako ne možeš da se snađeš što se tiče memorisanja: dok ti neko ne pomogne, kopiraj ih odande gde sam ih malopre zapisao (Ctrl + C), pa kad ti zatrebaj u tekstu samo ih „zalepi“ (Ctrl + V).

Pozdrav,

Bbasic 20:35, 11. februar 2007. (CET)

---

Da, ova srednja nije OK (nemam pojma šta to predstavlja, verovatno je neko HTEO da stavi kraću verziju crte pa stavio ko zna šta), prva i poslednja su dobre. Eto, ako se opredeliš za dužu verziju crte, nemaš problema; ako ti se sviše sviđa kraća — šta da ti kažem, snađi se. ;)

Izvini, raspričao sam se malopre o crti i crtici pa zaboravih za ove zemlje. Dobro si zaključila, nelatinske (spojeno).

Pozdrav,

Bbasic 20:56, 11. februar 2007. (CET)

Zadnji i prednji

Nemam, nažalost, logično objašnjenje, ali mogu da pretpostavim. Profesori se doživljavaju kao autoriteti, njihova reč se retko kada proverava (što je razlog više da svaki profesor pazi šta priča; ne mora se pošto-poto odgovoriti na učenikovo pitanje, nije nikakva sramota kazati „Ne znam, proveriću pa ću reći sledeći čas“, ali naši profesori izgleda vole da odaju utisak kako sve znaju iz rukava). Zbog toga neki profesor predaje pogrešno jer je i on tako svojevremno učio od svog profesora, pa to nije naknadno proveravao (a taj njegov profesor je naučio od svog profesora, i tako unazad). Možda i nije zadovoljavajuće objašnjenje, ali je jedino koje mi se čini logično; ako nekom nešto drugo padne na pamet, rado ću čuti i tu verziju.

Pozdrav,

Bbasic 20:50, 12. februar 2007. (CET)

---

Tvoja teorija deluje prirodno, a i lepo se uklapa u moju. Naime, onaj lanac koji ide unazad negde mora imati kraj (ili početak, zavisi s koje strane gledaš), i vrlo je moguće da je taj kraj upravo kod takvih profesora koje si pomenula. Slaven (kao što vidiš na stranici za razgovor Banje Luke) veruje da je u pitanju sistemsko, smišljeno odstupanje, ali ne bih se s tim složio, jer vidi kojom brzinom se to kreće: neka jedan profesor (recimo jedan od „tih tvojih“) ispredaje pogrešno jednoj generaciji budućih profesora, neka ih ima 110 komada. Od tih 110 maksimalno deset će uzeti knjigu da proveri je li sve baš tako kao što je profesor rekao; ostala stotina će to prihvatiti zdravo za gotovo, i time začas imamo sto profesora koji tako predaju svojim učenicima, pa sve iz godine u godinu. A ako tih sto profesora ima svako po 110 učenika, pa svakom svega 10 studenata pogleda u knjige a ostali poveruju njima, to je onda 100 * 100 = 10.000 ljudi koji su u zabludi, i sve to je pošlo samo od jednog profesora u jednoj školskoj godini; a sad to pomnoži s brojem profesora i s dužinom radnog staža, pa ćeš dobiti nerealno velik broj, ako je i pola ove računice tačno, eto odgovora na pitanje.

Pozdrav,

Bbasic 02:00, 13. februar 2007. (CET)

da

Te slike su slobodne. Vidiš da piše ispod njih :) Prema tome, pitanje njihovog korišćenja je samo pitanje ukusa i dobre prakse da ne pretrpavaš članke slikama, inače ih možeš stavljati gde god hoćeš.

Možda bi mogla da pročitaš Vikipedija:Nalepnice za autorsko pravo nad slikama, ili englesku stranicu en:Wikipedia:Image copyright tags. --Dzordzm 01:47, 13. februar 2007. (CET)

Kada slike nisu na Ostavi, moraćeš da ih prebaciš ovamo. Snimi ih (u punoj veličini, znači kad ti se pojavi slika, odmah ispod nje je link ka slici u punoj rezoluciji, klikni na njega i onda snimaj TO) na svoj disk, a onda ih pošalji ovamo. Što se nalepnica za autorsko pravo tiče, spisak onih koje već imamo imaš na Vikipedija:Šabloni/Slike. Ako ne možeš da nađeš onaj koji se tamo nalazi, onda možeš da ga prevedeš :) Nađi neki sličan na spisku šablona, i izmeni ga u skladu sa engleskim tekstom ovog koji tebi treba. Ako ti je to suviše komplikovano, onda makar ”snimi okom” u najgrubljem koja je vrsta licence u pitanju (jv, GLSD, CC) i nalepi opštu nalepnicu (znači {{јв}}, {{глсд}}, i sl.) a pored toga rečima objasni šta piše na nalepnici na enviki. Pa će neko jednog lepog dana prevesti šablon, a do tada će slika ipak biti propisno označena. --Dzordzm 18:54, 13. februar 2007. (CET)

Svaka čast

,stvarno ti si na vikipediji samo mesec dana a kako si se snašla ja baš dugo nisam mogao da se snađem članci su ti odlični. --Fica Blok38(razgovor) 15:03, 13. februar 2007. (CET)

Disko

Mnogo bi mi značilo ako bi mi pomogla oko prevođenja članka Disko pošto ja učim engleski tek nekoliko godina i ne znam ga dobro a voleo bi da naša Vikipedija ima to (a i ja slušam tu muziku) --Fica Blok38 (razgovor) 18:04, 13. februar 2007. (CET)

Maduiša

Ono što je za ABBU

Čikitita

za Los del rio

Makarena

il’ za Madonu

La Isla Bonita

Za nas Vikipe indijance

to je ova

Maduiša senjorita.

I Makarena

i čikitita, a i bonita,

za nas je, dakle, ova žena .

Pa i od konkistadorskog blaga

il’ pesme morskih sirena,

Jagoda ova više nam je draga.

Ako mene pitate, već je dovoljno zaslužna,

da se nađe u vrhu vikipe-indijanskog šlaga.

Maduiša, šteta je što još nema 3 meseca kako si ovde, a i što ja nisam administrator, pa ne mogu da te ovako, "in my way", predložim za administratora. Ipak nadam se da će te ovi moji "stihovi" i ovako obradovati.

Adios, Señorita!-- Zoran.D. 15:38, 15. februar 2007. (CET)

---

Članci za brisanje...

Nije mi bila namjera da tebi popujem, nego da pojasnim zašto sam predložio članak za brisanje, generalno i za ostale. Što se tiče filozofiranja, imam ovdje u Barsi poznanika, naših ljudi, koji rade kao doktori u uglednm bolnicama i s njima često komuniciram i njihova teza je da su ovakvi opšti savjeti (koji si daju po revijama, novinama, Internetu itd.) većinom "nadrisavjeti", jer svaka osoba, ili slučaj, je svijet za sebe, te svako treba da slijedi preporuke svog dotora, čak i za uzimanje vitamina... dobro, da ne gnjavim, nisam rekao da si ti rekla da članak treba da ostane, niti da si rekla da su ovakvi savjeti za enciklopediju, samo sam se nadovezao na priču, pojašnjenjem zašto ovakvi članci nisu za enciklopediju, bez obzira ko ih pisao. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 13:16, 16. februar 2007. (CET)

IT spomenice

Od danas delim spomenice IT Spomenice zahtev možeš podneti kod mene --Fica Blok38 (razgovor) 14:37, 16. februar 2007. (CET)

Juba

Neverovatno, vec drugi put ti pisem ono za Jubu, nemam pojma gde se onaj prvi komentar izgubio. Elem, ja bih za tog pesnika (II vek pre Hrista) stavio Juba iz Mavretanije. Pazi samo da nije pogresno spojeno a odnosi se na Jubu II, kralja Mavretanije (26. pre Hrista-23. nase ere). U slucaju vladara moglo bi biti Juba II Mavretanski, k'o sto moze i Filip II Spanski. Medjutim ja licno u takvim slucajevima pisem duzu varijantu mavretanski kralj Juba II ili spanski kralj Filip II da bi se izbegla konfuzija. BTW, u Gladijatoru crni gladijator se zove Juba, ali ga nasi galantno nisu transkribovali te on ostate Dzuba po bratskom engleskom. Uostalom, ti istorijski spektakli stalno mucu nase prevodioce. Iulius Caesar je normalno Julije Cezar, ali "tamo neki" Septimius Severus ostate Septimijus Severus. --ClaudiusGothicus 20:07, 16. februar 2007. (CET)

Juba II

Iskreno, i pretpostavio sam da se radi o kralju. Nemamo clanak, napisacemo ga jedared. Ja sam ga spomenuo u mom clanku o Marku Antoniju. Pogledacu i doticne clanke mozda vec veceras. --ClaudiusGothicus 20:23, 16. februar 2007. (CET)

Spomenica

Evo još jedna za članak Trenkadis. Čestitam! --Đorđe Stakić (r) 11:40, 17. februar 2007. (CET)

---

Jagoda, ali Filipović JEST bio franjevački sveštenik (tako barem piše na engleskoj Viki)! Smatrao sam da je odrednica "franjevački sveštenik" mnogo preciznija od pejorativnog "fra" pa je i izmena bila u tom smislu. Ja sam "duboko povredit i uvredit" (što bi rekli neki moji Banjolučani) tvojim idejom da ja mislim da "fra" znači "franjevac"! Šalim se. Ipak sam u svojih skoro pola veka uspeo da saznam značenje reči "fra" (koja, usput budi rečeno, i nije neka reč).

Pozdrav.

--delija 14:51, 19. februar 2007. (CET)

Latinska Amerika

Pošto su pojedini podaci "citirali" tadašnju verziju članka na engleskoj vikipediji, mislio sam da bi bilo logično da se oni sinhronizuju odnosno obrišu ako su obrisani i u orginalu (a tamo se desilo štošta). Ako si podatke uzimala sa više strana, primjedba je postala bespredmetna. Poz, --Kaster 15:46, 19. фебруар 2007. (CET)

Dekolonizacija Afrike

Da li bi mogla da prevedeš tabelu sa engleske Vikipedije vezana je za Dekolonizaciju Afrike, naslov na engleskoj Vikipediji je Timeline Unaped hvala --Fica Blok38 (razgovor) 12:45, 20. februar 2007. (CET)

Ovaj žuti prozor pri vrhu si prepisala od banovića ali si tako prepisala da kad klikneš na to ide na razgovor sa banovićem ne sa tobom ako nemaš ništa protiv srediću ti to

--Fica Blok38 (razgovor) 14:59, 20. februar 2007. (CET)

Myst

Možda nisi primetila da sam ti ostavio poruku ovde. Moje mišljenje je da je imena softverskih proizvoda kao i imena albuma muzičkih grupa potpuno nakaradno transkribovati/prevoditi jer se to nigde ne radi niti ima smisla (kada bi bilo kome rekla da ti se npr. sviđa igra Spisi mudraca IV: Ništavilo svi bi te gledali belo :). Ukratko, mislim da je ovo jedan od onih retkih slučajeva kada se može dozvoliti da i u ćiriličkom tekstu ostane netranskribovana reč. Voleo bih da čujem tvoje obrazloženje za premeštanje. Pozdrav! --Tarn 16:37, 20. februar 2007. (CET)

Dobro, bar se slažemo da nazive ne treba prevoditi. I to je nešto :-)

Dakle, ti bi igru čije je ime Star Wars: Knights of the Old Republic II: The Sith Lords imenovala kod nas kao Star Vors: Najts ov di old ripablik II: D Sit lords? Pretpostavljam, takođe, da bi ime čuvenog serijala strateških igara Heroes of Might and Magic trebalo da glasi Herouz ov majt end medžik. Dok bi nedavno objavljeni World of Warcraft: The Burning Crusade postao Vorld ov Vorkraft: D Brning (možda Burning ?) Krusejd.

Ja ne znam koliko se ti razumeš i baviš računarima, pa samim tim ni koliko si svesna kakve bi sve smešno-tragične kombinacije mogle da se pojave, ali ipak mislim da je iz navedenih primera očigledno da se ne radi o tome da li ja, ili bilo ko drugi, citiram: „hoće da izgleda pismeno ili ne“, već da li imamo dovoljno razuma da ne sakatimo sopstveni jezik i ne blamiramo ceo ovaj projekat. Zašto kažem blamiramo? Pa zato što se ni u jednom kompjuterskom časopisu ili bilo kojoj literaturi ne koristi transkripcija ovih stvari − svako iole upućen u tematiku bi nam se smejao (ili plakao). Treba imati na umu da se ovo tiče ne samo igara, već i načina tretiranja sveg softvera, kao i raznih kompjuterskih termina.

Sad, koliko ja znam, pravopis nalaže transkripciju stranih imena osim u nekim specijalnim slučajevima, npr. kada ne znamo kako da transkribujemo ime. Ja bih rekao da i ova problematika stranog softvera predstavlja „specijalan slučaj“. Sem toga, treba imati u vidu kada je ovaj pravopis nastao − 1993. (ili 1994. − nisam siguran). U to vreme rasprostranjenost i brojnost kompjutera i kompjuterskog softvera je bila mnogo manja i dobar deo ove problematike uopšte nije ni postojao.

Dalje, ako bismo poštovali pravilo „transkribuj po svaku cenu“, onda ne vidim da postoji ikakvo opravdanje da, kad se to već radi softverskim proizvodima, muzički albumi ostanu pošteđeni. Međutim, primetićeš da 99% imena muzičkih albuma kod nas nije transkribovano, a ako pogledaš ovde videćeš da je i sam Korisnik:Zdelic, koji se na ovoj viki, pored Korisnik:Bbasic-a, najviše bavi pravopisnom problematikom, predložio da se imena albuma muzičkih grupa ostave u originalu. Dakle, već je postignut dogovor da se imena albuma ne transkribuju. Stvarno ne vidim kako onda možemo da imamo dvostruke aršine za jednu istu stvar. Pozdrav. --Tarn 14:36, 21. februar 2007. (CET)

Pa, kao što i sama vidiš, i Miloš potvrđuje ono što ti i ja govorim − da po pravopisu transkripcija u ovom slučaju nije neophodna, tako da mi se čini da je rasprava završena. Ovo što pominje softver mislim da se tiče slučajeva u kojima bi se mešala ćirilica i latinica u naslovu − tada bismo, zbog trenutnog načina funkcionisanja mehanizma netransliteracije naslova, imali malo problema, ali ni to nije nerešivo. Ali, pošto se u naslovu konkretnog članka koji je i bio povod za ovu raspravu ne mešaju pisma, bilo bi najkorektnije da se on vrati na prvobitan oblik.

I da, jedna molba za ubuduće − bio bih ti jako zahvalan ako bi, kad god primetiš nešto što ti se učini nepravilnim ili loše rešenim na člancima na kojima pišem, prvo ostavila poruku na strani za razgovor (bilo mojoj, bilo samog članka) i dopustila mi da ti odgovorim, pre bilo kakvih intervencija. Pozdrav. --Tarn 16:33, 22. februar 2007. (CET)

Veruj mi da mi na kraj pameti ne pada da kasapim bilo čije članke, ponajmanje tvoje, jer sam video da jako vredno radiš i da imaš puno lepih članaka. Sem toga, plašim se da sam iz španske istorije i kulture daleko od eksperta, tako da, i da hoću da se angažujem po tom pitanju, ne bih bio u stanju. I ja nisam rekao da ti ne smeš da diraš „moje“ članke (premda ti članci, čim ih napišemo, i prestaju da budu „naši“), već da više volim da sporna pitanja prodiskutujem sa svima sa kojima se ne slažem pre bilo kakvih izmena. Mislim da se na taj način umnogome umanjuje šansa da izbije zloglasni rat izmena i da se u principu ljudi bolje sporazumeju. I ja tebi želim puno sreće u daljem radu! Pozdrav. --Tarn 17:00, 22. februar 2007. (CET)

Prozor

Pa to si izbrisala onaj žuti prozor gore? Oćeš da ti ja namestim? --Fica Blok38 (razgovor) 20:34, 20. februar 2007. (CET)

Disko je već neko preveo sa nemačke Viki a ako ti treba pomoć oko članaka samo reci možda mogu da pomognem

Revizije

Vrlo bitna stvar koju obavezno treba uraditi pre nego što se nekogme uputi komentar na tekst je provera da li je osoba kojoj se obraća zaista autor teksta. Tome služi tab „istorija“ koji se može naći u gornjem delu svake stranice. Klikom na njega se dobja uvid u sve nebrisane verzije članka (obrisane vide samo administrarivna lica) kao i njihove autore. Ukoliko postoji potreba za poređenjem dve verzije članka, treba selektovati odgovarajuću radio-dugmad pored svake i kliknuti na dugme „upoređivanje označenih verzija“. Prilikom čitanja treba dobro obratiti pažnju na svaki detalj, jer se na primer tekst koji je samo pomeren na drugi deo članka prikaže u zelenoj boji, kao delo onoga ko ga je pomerio. No privid se da prozreti čitanjem. Evo primera poređenja dve verzije članka.--Mihajlo Anđelković (talk) 22:02, 20. februar 2007. (CET)

Tvoj citat:

Etiketu nije stavio Slaven, nego ja. A evo i zašto: Rečenica:

Grčki filozofi su argumentovali zašto se smrti ne treba bojati: Dok nas ima, nema smrti. Kad smrt dođe, onda nema nas.

Kaže da su grčki filozovi nešto rekli. Molim, kako nema izvora? Gde si to pročitao?

Na osnovu čega mi se obraćaš kao da sam ja autor?--Mihajlo Anđelković (talk) 22:10, 20. februar 2007. (CET)

Tražila si razlog zbog koga ti skrećem pažnju na način korišćenja pregleda istorije i dao sam ti ga. Nema tu nikakve prepirke. Iz priloženog je jasno da ja nisam autor teksta koga si navela kada si mi se obratila i da prilikom njegovog nepisanja nisam imao šta da pročitam ili navedem izvor istog jer nemam nikakve veze sa njime. Zaključak: možda nisi pogledala verzije. Možda ih nisi pogledala dovoljno dobro. Ovaj razgovor će sprečiti slična dešavanja u budućnosti. Prijatan rad.--Mihajlo Anđelković (talk) 22:27, 20. februar 2007. (CET)

VIP

Obrisano --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 11:01, 22. februar 2007. (CET)

Molim te mi prevedi

Traditional 'horru' grain barn, Parque Natural de Redes. i ovo Fabada Asturiana, a typical dish of Asturias --Fica Blok38 (razgovor) 14:00, 22. februar 2007. (CET)

evo ovde prva i pedzadnja slika

Grah i proskripcije

Dodao sam Stariji zato sto mi u stvari imamo clanak o njegovom sinu, cuvenom reformatoru i narodnom tribunu. Uporedi na eng viki imas i oca i sina. I jedan i drugi su ratovali u Spaniji, svako u svoje vreme. U nekoliko navrata u samom Rimu su uvedene proskripcije tj spiskovi neprijatelja poretka koje apsolutno svako moze da likvidira bez kazne. Najcesce su proskribovani senatori i konjanici (tj rimski vitezovi) zbog njihovog bogatstva cija je konfiskacija dobro dosla svakoj vlasti, ali se desavalo da neko strada i zbog politickih pogleda (npr. Ciceron). Pazljivo sa Rimljanima, ocevima i sinovima i sa hispanizmima. Vodja ustanka protiv Rima je Virijat, a ne Virijato, kao sto je npr Hadrijan a ne Adrijano. Pogledacu tvoje priloge o antici ovih dana cim stignem. Puno pozdrava. --ClaudiusGothicus 15:34, 22. februar 2007. (CET)

Hispanija

Ne brigaj, pogledaću sve, verovatno sutra ili početkom sledeće nedelje još verovatnije. Pitaj za savet uvek, naći ćemo neko rešenje. Transkripcija antičkih, grčkih i naročito latinskih imena je vazda problem. Pogledaću i Iberiju i druge stvari iz istorije i srodnih oblasti koje radiš. Puno pozdrava još jedared. --ClaudiusGothicus 16:43, 22. februar 2007. (CET)

PetarM

Da, ali on je relativno nov. Kada si dodala one šablone na "njegove" članke on je to verovatno doživeo kao napad na njega. Priznajem d akraj diskusije nisam pročitao jer me je mrzelo. Inače upravo sam sredio malo tog jevrejina, nadam se da je sada ok. Aha da i ukoliko za neku rečenicu fali referenca slobodno dodaj šablon činjenica iza nje, da ne osporavamo ceo članak. Sve najbolje --Jovan Vuković (r) 16:56, 22. februar 2007. (CET)

• Pa piše kao prvak jer verovatno nije Srbin i Srpski mu nije maternji jezik. Čišćenje slobodno lepi na članke koji nisu sređeni. A šablon činjenica se stavlja ukoliko neki članak nije u potpunosti osporen i nema nikakvog izvora. Verujem da su u džihadu problematične samo 2 ili 3 rečenice i mnogo lepše izgleda kada se iza njih stavi činjenica (a tako i treba raditi). Ukoliko je ceo članak osporen ili veći deo njega onda stavljaš ovo.
• Znam da si i ti nova, ali si se lepše snašla, moramo imati razumevanja i za druge ljude, nisu svi sposobni kao ti. Npr. meni je trebalo oko 2 meseca da se snađem. Prvi moj članak je bio očaj i bilo mu je potrebno dobro prerađivanje (bez vikiveza, iv, kategorije..). Međutim vremenom sam se popravio. Petrove članke ja sređujem (sad me nije bilo dva dana pa su se nagomilali, ali do sada sam sređivao) i nastaviću da ih sređujem, jer mislim da on nije od onih koji dođu i neće ništa da promene. Znači bi kul što bi rekli englezi. Ukoliko imaš još neko pitanje slobodno pitaj :) --Jovan Vuković (r) 17:13, 22. februar 2007. (CET)

Jel ti nije problem da prevedeš zadnju rečenicu u članku Vodafon, ja sam nešto malo počeo--Fica Blok38 (razgovor) 18:28, 22. februar 2007. (CET)

Šta radimo...

Pa Bokicu pitaj šta je radio.. Ja sam samo popravljao svoje (ne)delo - malčice sam pokvario jedan šablon, pa sam samo vratio stvari na staro. A to zašto Bojan nije obrisao tekst, to je van moje kontrole. Ako ti smeta tekst, pa ti ga ukloni. Lično sam za brisanje članka, jer em je kratak, em pokupljen odnekud. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 22:02, 22. februar 2007. (CET)

Sličica

Pa bilo bi lepo, slobodna varijanta je uvek bolja od neslobodnih :) Tako da, ako te ne mrzi, a ti uslikaj :) Inače, ako hoćeš da ostaviš poveznicu na sliku, a nećeš da se ona prikaže, stavi jednu dvotačku ispred naziva - :Слика:Назив слике. Poz --¡¿Kale?! 01:00, 23. februar 2007. (CET)

Hispanija

Malo sam brljao po Hispaniji, pa ti vidi kako ti se čini. Rimljani nisu imali generale, poručnike, guvernere itd. Pošto bi ovo trebalo da bude opšta enciklopedija prevešćemo ove termine npr kao vojskovođe, namesnike itd. bez anglicizama koji vode u anahronizme. Takođe, pazi šta pišeš pošto ispade da je Pompej poražen kod Munde tri godine pošto je već bio među pokojnima. I još nešto, ljudi kod nas često poistovećuju rimsku počasnu titulu imperatora sa carskim položajem. Neka rimski carevi bar kod tebe budu carevi, a imperatore ostavimo na miru. Puno pozdrava. --ClaudiusGothicus 01:22, 23. februar 2007. (CET)

Lutajući Jevrejin

Jagoda, Gustav Dore nije živeo u srednjem veku. --Mile 14:58, 23. februar 2007. (CET)

Zar nije lepše ovako da staviš (nemoj da se ljutiš)

• Jevrejska enciklopedija

nego

• Jevrejska enciklopedija [1]

--Fica Blok38 (razgovor) 15:11, 23. februar 2007. (CET)

---

Znaš, baba mi imala kravu, zvala se Jagoda. Druga je bila Jadranka. Isparvit ču ja,ipak je moj članak. --Mile 18:27, 23. februar 2007. (CET)

---

To šta ja govorim je istina,to što si ti rekla,očigledno je neistina. Nemoraš da lažeš, Jagoda. --Mile 19:21, 23. februar 2007. (CET)

---

Vidiš, bila bi odlična srpkinja od tebe. Samo te onaj X u imenu malo zeza. Nije bitno, valjda ti Baskija bolje pristoji, uz takav duh defenitivno. --Mile 19:32, 23. februar 2007. (CET)

---

Kamoli sreče da sam se rodio Srbin kao ti. Vidiš, kažeš da ja to verovatno nisam. I sad treba da patim ? Ali to je u ljudskoj psihi,i posve te razumem, da si bila u Srbiji nebi ni A od ovog bilo. Jer su ljudi tamo malo opušteniji. Ali znaš kako to ide, siromak če se uvek prsiti sa parama, jer mu je u psihi sirotinjski duh. Znaš kako ide pregovor "Nemoj biti papeškiji od pape."

Najgoreči nacisti su u stvari oni koji nisu ni Švabi bili, i tako je svugde. I vaš Tomas de Torquemada je imao jevrejsku krv. Mogla si da prevedeš taj članak. Dodaj još Institorisa, da bude komplet.

Znaš šta je smešno, da sam bio ljut samo na početku. Sada te žalim. Uz tebe sam ako treba neka pomoč. Obrati se slobodno. --Mile 19:51, 23. februar 2007. (CET)

---

Ne boj se ti ništa, složičemo se ja i ti odlično. --Mile 22:34, 23. februar 2007. (CET)

Vodafon

Pitao sam saleta za sliku i nije mi odgovorio i onako je slika bila glupa i nije nameštena hvala za ovaj prevod nego u šablonu skoz na kraju ima malo da se prevede videćeš počeo sam--Fica Blok38 (razgovor) 17:15, 23. februar 2007. (CET)

Jel `oćeš da mi daš (ne moraš) MSN tako ćemo brže komunicirati --Fica Blok38 (razgovor) 17:41, 23. februar 2007. (CET)

Hispanija 3

Hispanija ce tek biti odlican clanak zahvaljujuci tvom entuzijazmu i po kojoj ispravci nas ostalih. Prvo ga ti zavrsi, a glasanje za zvezdicu je najmanji problem, koliko vidim. BTW, do kada tj koje hronoloske granice mislis da dovedes clanak? Videcu sta mogu da ucinim za Tiberija Graha (Mladjeg). Pozdrav. --ClaudiusGothicus 20:58, 23. februar 2007. (CET)

Scipioni i Grasi

Preveo sam Graha Starijeg bukvalno sa engleskog i pretvorio Scipiona Mlađeg u Emilijana (zapamti nije Emilijano, kao što ni Hadrijan nije Adrijano itd.). Biće klica još ovih dana...Lepo provedi vikend. --ClaudiusGothicus 23:18, 23. februar 2007. (CET)

Izvini

Izvini ako sam te nešto uvredio--Fica Blok38 (razgovor) 23:26, 23. februar 2007. (CET)

Langdok i Langoil

Cini mi se da se srednjevekovna Francuska delila po jezickom osnovu na dva dela. Juzni deo, gde su preovladjivali romanski elementi u govoru su bili poznati kao Langdok (Ok=Da). Severeni deo, ispravi me ako gresim posto ne znam ni jedan romanski jezik, kao Langoil posto su tu, zahvaljujuci franackom uticaju, preovladavali germanski elementi. Krajnji sever i krajnji jug Francuske su se i po mnogim drugim stvarima razlikovali, juzni je bio mediteranski, privredno i agrarno razvijeniji i sa jos uvek zivim tradicijama latinske ucenosti itd. Ponegde se u istoriji i krstaski pohod protiv katara tumaci kao pokusaj plemstva iz severne Francuske da se domogne bogatijih i izdasnijih poseda na jugu posto je jereticima, medju kojima je bio npr i vojvoda od Tuluza, oduzimana imovina... Za Medodiju iskreno nisam cuo dosada, pogledacu i ja malo po Wiki, nacicemo neko (mudro?!) resenje. Mislim da je Scipion Emilijan najpoznatiji pod tim imenom. Vojskovodje su, zavisno od vojnih uspeha, dobijali pocasne titule Africanus, Asiaticus, Creticus, Numanatinus itd. Neki su tokom karijere dobili i po 5-6. Ovako, posto su Korneliji Scipioni bili brojni najbolje je da Scipion Africki (ili Afrikanac) ostane tako jer je on the Scipion koji je pobedio Hanibala. E sad mora biti Afrikanac jer je imao i brata koji je takodje bio vojskovodja i koji je dobio nadimak Asiaticus tj Azijski i tako ih razlikujemo. Najbolje je staviti u naslov kratku verziju imena koje je najpoznatije u opstoj kulturi npr. Cezar, Ciceron, Marko Kras, Neron, Klaudije nego citirati cela imena koja neki put mogu da budu misleading. Car Klaudije se npr zvao Tiberije Klaudije Druz Neron Germanik. E sad stavi to u naslov i ljude ces potpuno zbuniti posto pod Tiberijem mislimo obicno na cara Tiberija, pod Neronom na Klaudijevog naslednika, Druzom na njegovog oca, a Germanikom na brata, Kaligulinog oca inace. Pisi dalje o Hispaniji, na dobrom si putu. Bilo bi dobro oduziti taj mirnodopski deo i odgovoriti na cuveno pajtonovsko pitanje "Sta su to dobro uopste Rimljani ucinili za nas ?"(tj za Hispaniju). Eventualno predlozio bih da se Vizigotska Hispanija odvoji u poseban deo, samo sto bismo jos morali da razmislimo o hronoloskoj granici sa pocetka V veka koja nije uvek najasnija. Pozdrav. --ClaudiusGothicus 11:14, 24. februar 2007. (CET)

Lerida i Scipion

Scipiona sam sredio po uputstvima. Valjda je ok. Pogledaj Posebno:Whatlinkshere/Scipion Emilijan. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 13:34, 24. februar 2007. (CET)

Što se tiče Leride/Ljeide, obrisao sam preusmerenja jer nisu preusmeravala ni na šta. Dakle, bila su pokvarena preusmerenja, pa sam ih obrisao. Ako zaista postoji ciljani članak (a to nije onaj koji je bio naveden kao ona na koji se preusmeravaju 2 stranice koju sam obrisao), onda napravi nova preusmerenja. Ja sam samo sređivao pokvarena preusmerenja (odnosno preusmerenja koja linkuju na nepostojeće članke) --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 13:34, 24. februar 2007. (CET)

Oc i Oil

Ja sam cuo objasnjenje da je Oc oznacavalo "da" na jugu Francuske, a oil na severu pa po tome naziv za vise romansku verziju jezika na jugu odnosno germansku na severu. Mislim da takvo objasnjenje stoji na eng Wiki. E sad ako bi ovde mogao da se umesa jos neko ko se bavi francuskim jezikom i njegovom istorijskom gramatikom... --ClaudiusGothicus 14:22, 24. februar 2007. (CET)

Albizani

Albizani (sa z kao Zarkovo, zaba, zrtva itd.). Ako ti treba najbolje bi bilo da nabavis Istoriju Srednjeg veka Sidnija Pejntera koju je u Beogradu izdao Clio a preveli su Nebojsa Porcic i Ceda Antic, dakle dvojica ljudi koji su znali sta rade. Ta knjiga je dobar primer kako valja transkribovati razne termine vezane za Sredni vek i sl. Drugo, nama, kao ljudima 21. veka je ponekad tesko da razlucimo sta su tamo neki likovi pre 500 ili vise godina mislili ili uradili. U svakom slucaju, probaj da razmislis malo o tome bez nama danas svbojstvenog cinizma. tiberije grah i njegov brat su po meni bili pravi idealisti u politici. Videla si da su bili iz ugledne (i bogate) porodice i generalno govoreci ne vidim sem zelje da se isprave teske nepravde i zivot ucini boljim ogromnoj masi sveta postradalog u tranziciji zlog 2. veka pre Hr. ni jedan drugi motiv. I eto obojica su postradali zbog svojih politickih planova, a u istoriji uglavnom nisu ostali upamceni po dobro (posto su izvore pisali pripadnici senatorskog staleza). Elem, ako ikako stignes uzmi Rimske gradjanske ratove od Apijana iz Aleksandrije (postoje i u prevodu na srpski, a 100% i spanski). To je odlicna prica o poitici, ambiciji, demagogiji itd. ultimativno za razumevanje Srbije od npr 1985. do danas. --ClaudiusGothicus 16:12, 24. februar 2007. (CET)

Kutijice

E, svaka čast što su se setila i zapisala konačno primedbu za one kutijice iznad edit boksa. Samo, nisam ja pravi čovek za to. Mislim da bi Rainman bio pravi čovek za ovakve zahteve. Ajd prvo ti ga malko cimni, pa ću ja da dodam. -- JustUser  JustTalk 02:45, 25. februar 2007. (CET)

Evo da se javim u vezi tih dugmića, ukoliko želiš da ih imaš iste kao i ja (vidi kako je kod mene) možeš prekopirati drugi deo koda iz Korisnik:Saša.Stefanović/monobook.js u Korisnik:Maduixa/monobook.js, kada snimiš ovu stranicu, potrebno je da uradiš osvežavanje te stranice (monobook.js), ali sa šift dugmetom, znači šift+rifreš dugme. Ako ne uspeš samo mi pošalji poruku pa ću ja da ti sredim to. P.S. ovo bi trebalo da bude privremeno rešenje dok se ne dogovorimo kako će da bude na globalnom nivou. --SašaStefanović • 03:10, 25. februar 2007. (CET)

Moraš da očistiš keš u tvom brauzeru, pokušaj na toj Korisnik:Maduixa/monobook.js stranici uraditi šift+rifreš (shitf+F5 ili ctrl+F5), ako ni to ne radi onda očisti keš, to bi trebalo da postoji opcija u tvom internet brazureu. --SašaStefanović • 14:54, 25. februar 2007. (CET)

Za čišćenje keša imaš uputstvo ovde http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Bypass_your_cache, takođe, ako ni to ne radi pokušaj da se izloguješ iz vindovsa i ponovo uloguješ (sinoć mi neko reče da može i tako), ako neće ni ovo, onda se pokušaj odjaviti sa Vikipedije pa se prijaviti ponovo. Takođe, najtoplije ti preporučujem da koristiš vatrenu liju (http://www.getfirefox.com Mozilla Firefox) jer je mnogo sigurnija, brža i stabilnija od eksplorera. Ako još nešto ne razumeš ti slobodno pitaj --SašaStefanović • 15:35, 25. februar 2007. (CET)

Pre nego što napravimo globalno, pokušaj da instaliraj vatrenu liju i da se prijaviš na Vikipediju, odeš na menjanje i pogledaš da li imaš te nove dugmiće. Ukoliko ni tada nemaš onda nije sigurno do keša, nego nešto tehnički. Sve u svemu, treba negde da pokrenemo raspravu koje bi trebali da imamo dugmiće, svakako nam ne treba mnogo, tj. bar ne onoliko koliko ja imam . Javljaj ako uspeš. --SašaStefanović • 16:07, 27. februar 2007. (CET)

E pa sad, ja neću biti zadovoljan dokle god ni ti ne budeš , znači moramo to da sredimo. Kao prvo, odloguj se sa eksplorerom sa Vikipedije, očisti keš, ugasi eksplorer, upali ga ponovo, uloguj se na Viki i moraš da imaš te dugmiće. --SašaStefanović • 16:25, 27. februar 2007. (CET)

Španija

Ne postoji portal o Španiji, pa ako želiš (i imaš volje da se u narednom periodu bakćeš sa time), ti možeš da ga napraviš. A članke o Španiji (kojih na žalost još nema previše) ti je najbolje da tražiš preko odgovarajućih kategorija. -- Obradović Goran (razgovor) 23:30, 25. februar 2007. (CET)

Ma pomislio sam da si ljuta pošto se nisi javljala--Fica Blok38 (razgovor) 13:46, 26. februar 2007. (CET)

Sremčica

Kolega, čemu oznaka za čišćenje na stranici Spisak ulica u Sremčici ? --Žižović 23:39, 26. februar 2007. (CET)

Spajanje

Slobodno ih spoji... Ako si voljna, možeš da pogledaš i kategoriju članaka za spajanje gde su ostali dubleti. Inače, članak se obeležava da je za spajanje upravo na način na koji sam ja to odradio. Inače, nema nikakve politike koja bi te ograničila u ikakvim pokušajima vezanim za spajanje, ali i razdvajanje --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 00:01, 27. februar 2007. (CET)

Pa koncept spajanja upravo podrazumeva kopiranje i premeštanje iz jednog teksta u drugi i spajanje tako da se u članku održi kontinuitet i da se iste činjenice ne spominju dva puta. U tom smislu, sve jedno je da li će administrator ili običan korisnik odraditi to, jer spajanje zahteva samo strpljenje, a ništa od administratorskih alata. Za preusmerenja se ne brini. Ako ništa, bot će ih kad tad srediti. Zapravo, možda je najbolje sadržaj iz članka imejl prebaciti u e-mail (jer je ovaj drugi znatno duži, pa će manje istorije da se gubi), a onda ću ja ili neko od administratori prebaciti na pravilan naslov. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 10:47, 27. februar 2007. (CET)

Sirkeči gari

Ne mogu da sređujem izmene ako mi tamo skačeš. Budi ljubazna pa malo sačekaj.

--Mile 00:01, 27. februar 2007. (CET)

---

Aj nije bitno. Nema veze. Mogu i sačekat. --Mile 00:15, 27. februar 2007. (CET)

Portal

Što se portala tiče, najbolje je da ili uzmeš sa neke druge Vikipedije, i prevedeš ga, ili da uzmeš neki naš portal i da ga preradiš da odgovara tvojim idejama. Jovan i Saša Stefanović se najviše interesuju za portale, pa bi nekom od njih mogla da se obratiš, mada na žalost izgleda da nijedan od njih nije previše aktivan ovih dana.

Što se tiče šablona o teritorijalnoj podeli Španije, ne znam tačno na šta misliš, kaži mi u kom članku je taj šablon. Inače, i sama ga možeš vrlo lako pronaći. Samo otvori za izmene neki članak koji sadrži taj šablon, i pogledaj dole ispod dugmeta za snimanje izmena. Tu stoji spisak šablona koji se koriste u tom članku. Klikni na onaj koji te zanima, i otići ćeš na njegovu stranicu. -- Obradović Goran (razgovor) 12:17, 27. februar 2007. (CET)

Ne nažalost, nego da te pitam imaš li MSN --Fica Blok38 (razgovor) 15:06, 27. februar 2007. (CET)

Dugmići

Evo rade mi dugmići --Fica Blok38 (razgovor) 17:06, 27. februar 2007. (CET)

Kordoba

Elem, u članku se svugde pominjala Kordoba (što sam i ja učio u školi), a samo je bio naslov Kordova. U pitanju je opet ustaljeni naziv, tj nije mi problem uopšte da vratim Kordovu ali mi nije bilo jasno ko je to pokrenuo. Voleo bih da mi neki jezičar potvrdi ovo da ne bi klackali svaki čas tamo vamo. Znaš šta, trenutno funkcionišu preusmerenja tako da nisu tvoji linkovi pocrveneli. Da li da pokrenemo pitanje na stranici na razgovor ili na trgu i da li uopšte da pokrećemo - pitanje je sad? Šta ti preporučuješ? -- JustUser  JustTalk 19:56, 27. februar 2007. (CET)

Dobro de, dvoje ste. Važi. Prebacićemo, samo nemoj da zaboraviš po tekstu izmene. -- JustUser  JustTalk 20:03, 27. februar 2007. (CET)

Spomenica

Čestitam dobila si spomenicu

Rad i trud

Dodelio: Fica Blok38

P.S. Samo tako nastavi--Fica Blok38 (razgovor) 21:00, 27. februar 2007. (CET)

Pa tu si i trebala da je premestiš

Španija

Dosad sam pisao najviše o italijanskim gradovima. Sada pomalo odmeravam i druge gradove. Ali pošto znam da nekada neko zažali kad mu se uzme baš ispred nosa omiljena tema želio bih da vidim da li si zapikirala koji španski grad. Ja neću baš odmah krenuti u sledećih sedam dana na španske ili francuske gradove, ali možda uskoro. Ako si zapikirala neki španski grad bolje da ga ti obradiš makar i za pola godine nego ja sad, jer koliko vidim i dobro pišeš, a i razumeš se u to područje i jezik. --Zoran Dokić 22:35, 27. februar 2007. (CET)

Hvala. --Zoran Dokić 22:52, 27. februar 2007. (CET)

Nirnberški proces

Hmmm, iako ne sporim da si upućenija od mene u pravopis i gramatiku, ovde se ne bih složio ni sa jednim ni sa drugim. Vrlo je neuobičajeno da je neko optužen ili osuđen U procesu, i izraz koji se koristi je NA. Proces je u stvari sinonim za suđenje ovde, a sigurno ne bi rekla optužen U suđenju. Jednostavno, u pravnoj terminologiji je uobičajeno da se kaže na, mada možda i nepravilno, tako da bih to ostavio. A znam da bi nirnberški moralo da bude malo, ali ovo je naziv jednog opšte poznatog događaja, i piše se poput Prvi svetski rat...malo n bi se moglo odnositi na vrlo različite procese, a ovako se zna na šta se misli...Velimir85 23:42, 27. februar 2007. (CET)

Rimsko gradjansko pravo

Termin koji se koristi bio je gradjansko pravo, koje je moglo biti rimsko, ali i latinsko (po stanovnicima Italije Latinima). Pogledaj ako mozes clanak Roman citizenship na eng Wiki. Latinsko gradjansko pravo je iskljucivalo mogucnost kandidovanja i glasanja na rimskim izborima za magistrate. U doba carstva rimsko gradjansko pravo se dodeljivalo i gradovima i pojedincima. Ja sam u Hispaniji vec napisao latinsko gradjansko pravo, ali je moralo biti rimsko posto inace Trajan i Hadrijan ne bi mogli tokom vremena da postanu carevi, niti pre toga sluze vojsku i uzivaju magistrature. Posle 212. svi slobodni muskarci u Carstvu su dobilio rimsko gradjansko pravo, ali do tada je ono prestalo da igra vaznu ulogu u politickom zivotu.--ClaudiusGothicus 00:10, 28. februar 2007. (CET)

Pa sta da ti kazem, nisu isto i to je to. Morao bih da konsultujem neku ozbiljnu knjigu o tom pitanju, videcu ako stignem ovih dana uopste. Kao sto sam ti spomenuo Latinsko gradjansko pravo je iskljucivalo mogucnost izbora i biranja u rimske institucije. Zbog toga su se i rimski saveznici u Italiji podigli na ustanak i tek nakon krvavog Saveznickog rata (91-88 pre Hr.) celoj Italiji (juzno od reke Rubikon) je dodeljeno rimsko gradjansko pravo. Cezar ga je prosirio na Cisalpinsku Galiju, Klaudije na neke delove Galije, Vespazijan izgleda na Hispaniju, Hadrijan na helenisticki istok itd. Pisi ti za sada da je Vespazijan dao rimsko gradjansko pravo nekim gradovima Hispanije. RGP se dodeljivalo zajednicama tj gradovima (civitates), vrlo retko i zasluznim pojedincima. Resicemo i ovu misteriju, ne brigaj, mada mozda malo potraje... --ClaudiusGothicus 14:43, 28. februar 2007. (CET)

Preusmerenja i ostalo

Evo da krenem po redu.

• Preusmerenja ne škode, kakva god da su. Znači ni puno ime ne smeta, a ukoliko postoji još neki naziv pod kojim bi neko mogao da traži tog čoveka slobodno dodaj u preusmerenje. Baš danas sam gledao statistike i vdeo da imamo mnogo manje preusmerenja nego ostale vikipedije sa sličnim brojem članaka (iako bi se očekivalo da mi imamo više jer nazive transkribujemo, tako da bi barem tu trebalo da imamo preusmerenja). Na engleskoj vikipediji prave i preusmerenja sa pogrešnih naziva na ispravne (tražio sam nekog slikara i nisam znao kako se piše, pa sam probao nešto i ono me je odvelo tamo gde treba iako sam koristio i umesto ipsilon i sl.). Znači moj savet je da praviš što više preusmerenja.
• Za portal ću ti pomoći, nadam se da ću sad za vikend da napravim. Kad završim ukoliko imaš neku ideju šta bi još dodala samo kaži i sredićemo.
• Kategorije najlakše praviš tako što na dno članka dodaš [[Категорија:БлаБла]] i snimiš. Ukoliko ona ne postoji onda je otvoriš i pojavi ti se polje za uređivanje (isto kao i za članak). Tada u edit polju dodaš ime kategorije u kojoj želiš da se ta kategorija nalazi (npr. ako praviš kategoriju španski pisci u edit polje dodaš [[Категорија:шпанци по занимању]], [[Категорија:Писци по националности]] i još neku kategoriju u kojoj želiš da se nalazi određena kategorija. Bilo bi poželjno da dodaš međuviki poveznice za istu kategoriju na ostalim jezicima i da na vrhu stranice napišeš koja je to kategorija (Npr. Ovo je kategorija o španskim piscima, bla, bla, bla). Eto to je ukratko to :) -
• Ukoliko imaš još nekih pitanja slobodno mi se obrati. Ako ti ne odgovorim sada, odgovoriću ti kada se vratim iz škole :) -Jovan Vuković (r) 14:55, 28. februar 2007. (CET)

Kordo[b/v]a

Nisam nestao, svaki dan pogledam šta ima novo, ali u poslednje nekoliko dana nisam video ništa gde bih se oglasio, pa se (prirodno) nisam javljao. Kakvo deljenje pacaka, nije valjda dotle došlo (opet ;) )?

Što se tiče tvoje molbe, nekako mi je promakla prvi put, uopšte je nisam pročitao. Pogledaću ovih dana, za pridev honduraska si u pravu (u govoru se redovno čuje i vrbaški, i pariški i mnoge slične varijante, ali ništa od toga nije pravilo; jednostavno, nema, prema pravilima za gradnju reči, načina da se to š tamo nađe).

Pozdrav,

Bbasic 19:50, 28. februar 2007. (CET)

---

Ahm, da, naravno. :) Ispravio sam, možeš videti kako je trebalo da izgleda ta rečenica.

Za članak ću videti, trenutno nisam raspoložen da ga pišem jer baš i nemam ciljnu publiku; ako samo jedna transkripciona intervencija zahteva onoliku diskusiju (uočila si to svakako i sama), nisam siguran koliku bih lavinu pokrenuo tim člankom — odmah bi se javili pojedini administratori (da počnemo od njih, ostavimo za momenat redovne korisnike po strani)

• koji sve znaju bolje od lingvista (malo koja nacija ima toliko samoukih poznavalaca jezika koliko mi imamo, samo što, jadni, ne mogu da se iskažu od onih senilnih staraca koji sede po kabinetima i koji su se slučajno okupili u jednoj kafani kad je neko naišao pa rekao: „De, kad ste već tu, napišite jedan pravopis da ga ozvaničimo“);
• kojima su transkripciona pravila „sranja“ (preko ovog zaista neću moći još neko vreme da pređem, u tom momentu sam pomislio i da se povučem s Vikipedije kad već rukovodstvo ima obraza da tako nešto hladnokrvno izjavi);
• koji su videli u jučerašnjem ’Blicu’ da je neko ime transkribovano tako i tako, pa je očigledno Pravopis pogrešio kad predviđa drugačiju transkripciju (jasno, čim je nešto objavljeno u jučerašnjem ’Blicu’, automatski je ustaljen oblik, isto kao što su London i Pariz ustaljeni oblici, nema tu nikakve razlike!)...

Ako slučajno sakupim živce na gomilu, možda i osvane sličan članak, ali nemoj se mnogo nadati. Ponekad, a pogotovo kad ovako pobrojim sve kao u ovoj poruci, zaista se zapitam jesam li mazohista što sam ovde. Ako je stav administratora (da ne budem nefer: pojedinih, čast izuzecima) da ovo treba da bude nepismena enciklopedija — njihova enciklopedija, njihov stav, što bismo se mi tu petljali.

Pozdrav,

Bbasic 01:41, 1. mart 2007. (CET)

Ah, rasuta pažnja, sunčeve oluje i nerefernecirane izjave čine čuda. Dakle, promaklo mi je za Kordobu i preduzećemo odmah nešto povodom toga. -- JustUser  JustTalk 15:42, 2. mart 2007. (CET)

Tuče nije bilo nego masakra!

Tuču sam stavio samo radi ublažavanja prave istine. Nije to, moja draga moja Meduixa bila nikakva tuča već kolektivni masakr gde se nije znalo ko koga udara. Desetoro su poginuli u tom masakru. Stavio sam da su četnici organizovali kolektivnu tuču komunista jel su ih prvi napali i to iz nekoliko soba. Kapetana Stojanovića su našli izbodenog u logorskom toaletu, pa ih je tada kapetan Miroje Jovanović okupio i reko:"Crveni su sredili Radeta. Noćas seča!" Ne znam kako da shvatim tvoju konstataciju: "Nisam znala da su četnici bili zatvarani u logoru. Koliko znam oni su od 42. sarađivali sa Nemcima. Čovek se uči dok je živ." Na šta si konkretno mislila? Obrađujem problematiku Banjice pa ti mogu više reći ako te nešto konkretno zanima. Pozdrav --87.116.131.58 22:47, 28. februar 2007. (CET)Korisnik:A.Dinčić

re: Kuba

Što se mene tiče, može se ukloniti i odmah sa naslovne strane, ali ne garantujem da se neko neće pobuniti, jer ko ko zna da li postoji neko pravilo da mora da se `u sudu overi u triplikatu izveštaj komisije za postavljanje članaka na glavnu strenu...` :R Sa druge strane, članak nije ni `kriminalan`, tako da nije preteran blam da bude dan dva na glavnoj strani. A takav problem ćeš najbolje rešiti tako što pročešljaš članke unapred (pre nego što dospeju na glavnu stranu), i blagovremeno pokreneš glasanja za skidanje onih koji ne zadovoljavaju. -- Obradović Goran (razgovor) 00:12, 2. mart 2007. (CET)

Pročitao sam tvoju argumentaciju na strani za razgovor, i nisam branio članak, samo sam ga uporedio sa onim što od pre par nedelja, kad je sa glavne strane išao link ka članku od dve rečenice! Kad se uporedi sa tim, nije kriminalno.

A sad nešta malo opštije, a povodom ovog za `kritiku` administratora. Primetio sam i ranije da ti o administratorima pričaš kao da su na Vikipediji bog i batina, i ne-znam-ti-ja-šta. Korisnici često percipiraju administratore kao neke velike moćnike, jer je takav slučaj po forumima, i kojekuda. Na Vikipediji jednostavno nije tako, jer svaki, čak i neprijavljen korisnik ima izuzetno široka ovlašćenja. Jedino što administratore odvaja od običnih korisnika je mogućnost da brišu, blokiraju, zaključavaju, i imaju uvid u obrisano (ima još par sitnica, ali ove su ključne). A i te aktivnosti administrator ne obavlja `po nahođenju`, već po pravilima i politikama, i najčešće, konsultujući se sa drugima (na stranama za razgovor, IRCu, četu..). Još jedna stvar se tiče novopridošlih korisnika - oni administratore vide kao `zvanično lice Vikipedije`, i zato je bitno da administratori budu ljubazni i strpljivi sa novim korisnicima. Ti već imaš poprilično iskustva ovde, tako da nema potrebe da gledaš administratore kao da su nešta iznad običnih korisnika, jer oni to jednostavno nisu. Glas administratora vredi koliko i svaki drugi glas, mišljenje administratora se poštuje onoliko koliko je on kao pojedinac zaslužio da se poštuje. Poslovi kao što su glasanja za sjajne članke se ne tiču administratora, i svaku aktivnost koju neko ko je administrator sprovodi na tim poslovima, on sprovodi ne u svojstvu administratora, već u svojstvu običnog korisnika. Nemoj ovo da shvatiš kao neku pridiku, već samo kao moj pokušaj da malo demistifikujem zvanje administratora (šta bi tek rekla na to što sam ja čekjuzer :R) -- Obradović Goran (razgovor) 00:42, 2. mart 2007. (CET)

Hehe, da, pa OK :) U pravu si. -- Obradović Goran (razgovor) 11:24, 2. mart 2007. (CET)

e navrati na [2] to je viki čet--Fica Blok38 (razgovor) 12:54, 2. mart 2007. (CET)

tvoj nadimak: madiuxa, server: freenode, soba: #wikipedia-sr

Ljubav je kurva... može da ostane kao preusmjerenje, ako neko bude tako tražio. Mislim preusmjerenja se obično ne brišu, jer 100 ljudi 100 čudi... :), pa ko zna kako će neko da traži ovaj film... Kod mene ovdje u u poslovnom centru Kornelje, mjestimično oblačno... Na poslu sam..., a inače živim blizu posla..., tako da Kornelja je moja ubikacija... :) Pozdrav! ---Slaven Kosanović- {razgovor} 14:40, 2. mart 2007. (CET)

I kod mene izlazi povremeno Sunce, ali ima oblaka. Često se dešava da u Barseloni pada kiša, dok ovdje kod mene ne i obratno... Vjeruj mi na riječ. :) Inače kod mene su ova tamna stakla u kancelariji, a mi se možda čini više oblačno nego što jeste u stvari. Ako baš insistiraš, obrisaću, no problem. :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 14:52, 2. mart 2007. (CET)

Pa prozori se čiste, iako kod nas mnogi koriste izraz ”brisati”...:), a članci se brišu, barem u našem Vikipedijanskom žargonu, mada imamo i šablon čišćenje za članke... :)---Slaven Kosanović- {razgovor} 15:28, 2. mart 2007. (CET)

Ma to sam ja namjerno bukvalan, para kabrear el personal, što kažu Španci... Hehe... Nego dodao sam još malo teksta u šablon izabranog za peti mart, mada ako misliš da je previše ti vrati. Uradio sam par ispravki za sliku, pa uporedi i vidjećeš u čemu je štos. Ako smatraš da je sve OK, onda samo iskopiraš ovaj kompletan tekst iz šablona u druge dane, odnosno šablone dana i snimaš... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 15:42, 2. mart 2007. (CET)

Ooooooooooobustavi :)

Ček, ček, nemoj da stavljaš mini u slike, tj. nemoj da ih uokviruješ. Kod za sliku MORA da bude [[Слика:име_слике.jpg|десно|100п]]. Dakle, slika ne sme da bude veća od 100 piksela i ne sme da bude uokvirena (mini). --SašaStefanović • 16:55, 2. mart 2007. (CET)

Ne može da sačeka jer ja idem i ispravljam, svakako nemam pametnija posla .

Reference

Ja sam počeo u članku Don Kihot da sređujem reference i postavio sam prve dve. Ovi tipovi referenci su neimenovani tj. nisam morao da im dajem nikakave nazive. To je stoga što ih koristiš samo jednom u tekstu. -- JustUser  JustTalk 19:31, 2. mart 2007. (CET)

Poslednja referenca je imenovana jer se tri puta navodi. -- JustUser  JustTalk 01:34, 3. mart 2007. (CET)

Latinoamerički filmovi

Nisam ni ja nešto preterano verziran u latinoameričkim kinematografijama, prosto volim filmove a ovo su noviji naslovi pa ih se sećam. U svakom slučaju, ako naletim na neki kod kojeg je distributer bio naročito slobodan prilikom prevoda naslova, ispraviću :-). Pozdrav i tebi. --Λεωνίδας Συζήτηση 20:41, 2. mart 2007. (CET)

Franko

Zašto? Zato što nisam znao koja je pravilna transkripcija, a ja sam znao i za tu, eto, pravilnu verziju. Članak je premešten tamo gde treba, mada si to mogla i sama (softver ponekad dozvoljava da se premešta preko preusmerenja, verovatno samo kada to preusmerenje nema istoriju) --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 22:43, 2. mart 2007. (CET)

Slobodno ti mene ispravi, bez pardona... :))

Treba me ispravljati, jer i ja primjetim da negdje lupim, pa čak često i ponovim istu grešku, kao u ovom slučaju, ali me kasnije mrzi da ispravljam, ili zaboravim... Naručio sam neki dan više knjiga na našem jeziku pa će valjda čitanje istih da popravi moju gramatiku u narednom periodu... :) Bona nit. :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 02:14, 3. mart 2007. (CET)

Kad završiš članak Hispanija ja bi ga predložio za sjajan. Mnogo mi sve sviđa bravo--Fica Blok38 (razgovor) 11:30, 3. mart 2007. (CET)

Karlo i Filip

Zdravo, mora biti Karlo, Filip, Ferdinand i sl. Verovatno smo ova imena primili preko Nemaca, i kao čto si spomenula, vladari Zlatnog doba Španije su bili Habsburzi. Ja bih opet preporučio, ali to je moje mišljenje, da u globalu Filip Španski bude Filip, kralj Španije. Isto tako, možda bi trebalo da članak Rodrigo nazoveš Roderih. Čovek je ipak bio Got. U članku bi trebalo razdvojiti istorijskog Roderiha i epskog Rodriga (kao npr despota Đurđa Brankovića i Đurađa Smederevca iz narodne pesme, a o Irini i Prokletoj Jerini da ne govorimo). Ne znam jesam li ti učinio posao lakšim. Surađivaćemo na vizigotskim vladarima ako se slažeš u doglednoj budućnosti. Pozdrav. --ClaudiusGothicus 13:20, 3. mart 2007. (CET)

Možeš, možeš...

Malo se zna o Vizigotima an ženeral. Uostalom, izabrali su latinski kao svoj jezik kojim se dobrim delom pisalo, mada znamo da je i gotski adaptiran kao jezik pismenosti zahvaljujući uticaju hrišćanstva (sačuvan samo jedan fragment iz 6. veka, mada ostrogotska varijanta iz Italije). Međutim, Goti su bili arijanci i vrlo je moguće da su spisi na gotskom po automatizmu uništeni kao jeretički tj arijanski. Kojim su jezikim govorili...ne bih se upuštao, najverovatnije je da je bar elita ostala bilingualna do kraja. Još u 9. veku sreću se španski Vizigoti sa vrlo tvrdim za izgovor germanskim imenima (npr Teodulf, učenjak na dvoru Karla Velikog). Roderih je bio Roderih, a Don Rodrigo je neko drugi. Plus izdajica Hulijan je verovatno bio Julijan.

Elem, ni meni taj Ferdinand ne leži. Ja bih sve po španski npr Haime Osvajač, Sančo Debeli itd. Što se Habzburga tiče, Karlo Peti nije ni znao nemački (uobičajni fenomen za Srednji vek i sl.), a Filip je bio isuviše hispanizovan da bi ga nemačko plemstvo prihvatilo za cara.

Plus, opet sam malo brljao po Hispaniji. TarakoN, JunoNa kao i CiceroN. Rimski carevi nisu krunisani. Rimski vladari nose krune (tj dijademe) tek od Dioklecijana ili Konstantina, obred krunisanja počinje od polovine 5. veka sa Lavom Prvim.

Ti znaš španski i kada dođe vreme za vizigotske kraljeve to će biti vrlo, vrlo važno. Pozdrava puno. --ClaudiusGothicus 14:02, 3. mart 2007. (CET)