Razgovor s korisnikom:PetarM/Arhiva 4

tamnica - zatvor

Petre, a zašto članak tamnica je preusmeren na zatvor? Znači su sinonimni reči? Objasni mi, ja učim sada srpski jezik, hoćem znati. Ako je nešto razno, znači je potreban ovaj članak i ne treba biti preusmerenьe. Bogorm (razgovor) 15:58, 2. septembar 2009. (CEST)

Nisam obrisao ono što si ti dodao o "makedonskoj crkvi", nego sam bio stavio u drugo poglavlje, a ne u uvodno. Možda nisi primetio.--Komatina (razgovor) 21:15, 2. septembar 2009. (CEST)

Ne razumem. Zašto? -- Bojan  Razgovor  18:46, 7. septembar 2009. (CEST)

On sada obeležava kad je dodat onaj šablon za traženje izmena. To je standardna praksa na engleskoj vikipediji. Ovako niko ne obraća pažnju na te šablone. -- Bojan  Razgovor  18:59, 7. septembar 2009. (CEST)

Hvala puno, pozdrav od Despotovskog!!!--Boljevac (razgovor) 02:03, 9. septembar 2009. (CEST)

Spomenica

Hvala, Petre, na spomenici, veoma je originalna....... --Jagoda ispeci pa reci 23:24, 9. septembar 2009. (CEST)

Aleksand(a)r

Transkripcija nije uvek i bez izuzetka piši kako čuješ. Transkripcija nije prenošenje izgovora iz stranog jezika, nego prilagođavanje izgovora stranih reči srpskom jeziku. Moji Pravopisi su mi sad na 3000 km daleko, i ne mogu da ti tačno navedem šta piše za tog Aleksandra (Slaja je naveo tačku Pravopisa u kojoj se to pravilo objašnjava), ali mi se čini da je kao razlog navedeno da je tako prirodnije i uobičajenije, kao npr. Moskva a ne Maskva... Ako te baš interesuje, pitaj Slaju šta piše, verujem da će ti rado objasniti zašto baš AleksandAr, a ne Aleksandr. --Jagoda ispeci pa reci 00:00, 10. septembar 2009. (CEST)

Biciklizam

Zdravo Petre, pokrenuo sam članak Spisak proizvođača bicikala, naveo sa i Cannondale . Ovde u spisku su uglavnom svi glavni proizvođači, a ako znaš ovako iz prve ruke još neka imena slobodno dodaj. Ja samo da obavestim da sam započeo rad na tome. Pozdrav. -- SmirnofLeary (razgovor) 0:08, 10. septembar 2009. (CEST)

Bravo Petre, vidim radio si na Proizvođačima. Možda nam pomogne i jedan moj drugar, on je na adresi 147.19.. Inače vozi Giant. Fina bicikla. Poslao mi je link Proizvođači, pa ćemo polako da proširujemo listu. Staviću link na dno u spoljašnje veze. Pozdrav. -- SmirnofLeary (razgovor) 9:28, 11. septembar 2009. (CEST)

Da da, jasna stvar, sedište je Tajvan en:Giant Manufacturing. I ja sam za to da ubacujemo samo najpoznatije. -- SmirnofLeary (razgovor) 9:45, 11. septembar 2009. (CEST)

Zanimljive informacije. Za BMV i propelere sam znao, ali da me je neko pitao ne bi se setio. Mislio sam na datum osnivanja firme za proizvodnju bicikli, ramova ili delova. Svi ti datumi postoje, jer kad se osniva firma postoji procedura. Jedino za firme nastale pre 50 godina. Sad sam dodao informaciju ta TREK da je osnovan 1976. godine. Botečija 1908. godine, ali je tada više bio servis nego firma koja nešto proizvodi. U tom slučaju radi se o korenima koji vode ka toj godini. Pa ništa, navesti one datume za koje se pouzdano zna. -- SmirnofLeary (razgovor) 18:15, 11. septembar 2009. (CEST)

Sad gledam Scott bicikle, moja je upravo Scott. Bave se proizvodnjom sportske opreme, osnovana 1958 i u počecima pravila ski opremu (uveli su upotrebu aluminijuma). Prvi bicikl su napravili mountain bike 1986. godine. Znači po meni bi se navela kao godina osnivanja 1958. Sad šta su sve radili ide u njihov istorijat firme. -- SmirnofLeary (razgovor) 18:30, 11. septembar 2009. (CEST)

Heheh, svaka čast! Nije malo. Moraću i ja da kenem da vežbam pa na sledeće leto do mora. Proizvođače komponenti možemo da napišemo u formi članka. Da navedemo komppnente drumskih i komponente brdskih bicikli, pa da stavljamo pod podnaslovima proizvođače, kratak tekst sa klasama komponenti - uputa ka glavnom članku. Ne znam nešto puno proizvođača komponenti. -- SmirnofLeary (razgovor) 21:50, 12. septembar 2009. (CEST)

Ajde ovako, započeću članak po uzoru na ovaj nemački de:Fahrradtechnik. Englezi i francuzi nemaju, znači Oprema i delovi za bicikle. Sad ću da započnem članak i da napravim kostur. -- SmirnofLeary (razgovor) 22:30, 12. septembar 2009. (CEST)

Započeo sam članak. Šta kažeš, jel dobra konstrukcija? -- SmirnofLeary (razgovor) 23:05, 12. septembar 2009. (CEST)

Promeniću ovu sliku što stoji, našao sam odgovarajuću u svg formatu. Staviću jednu za drumski i jednu za brdski bicikl, sutra ću da poradim na tome. Sa strane ćemo staviti i za svaki deo sliku. Biće to super. Odoh sad na spavanje. Pozdrav. -- SmirnofLeary (razgovor) 23:45, 12. septembar 2009. (CEST)

Ee, kako to, čas si Mile, čas si Petar? Važi, prepraviću greške u tekstu i pridružiću ti se u pisanju. Sad malo radim na portalu Vazduhoplovstvo pošto smo juče bili na Aeromitingu. Preko 100 000 ljudi je bilo. Postaviću 15-tak slika u galeriju, pa ću da vidim da postavim i one slike što sam obećao za članak "Oprema i delovi". -- SmirnofLeary (razgovor) 12:30, 14. septembar 2009. (CEST)

Petre - Mile, odlučio sam se za ovakvu formu stavljanja slika u članku. Bar dok se članak ne popuni tekstom. Posle ćemo da vidimo kako ćemo da ih rasporedimo. Ovako može da stane više slika, možeš da dodaš kod kočnica V-kočince. Za danas sam završio sa radom, videću da poradim na onim slikma. Gledajući slike video sam dosta dodatne opreme koju nisam ni navodio, tipa: zaštita (šifre i katanci), svetla, flaša i pumpa, dinamo itd.. Budi pozdravljen. -- SmirnofLeary (razgovor) 19:00, 16. septembar 2009. (CEST)

Ma nikad nije mnogo, ovo što sam gore naveo (zaštita, svetla, flaša i pumpa, dinamo itd.) neka ide pod "Ostalo" kod opreme. Važi za slike, biće fin članak. I jedinstven. Samo nemci imaju nešto slično, ali dosta slabo ispisano. -- SmirnofLeary (razgovor) 11:20, 17. septembar 2009. (CEST)

Braća Manaki - slike

Umanjite slike koliko mislite da treba, nemam ništa protiv. Pozdravljam, --  Perunski  ☎ 01:44, 10. septembar 2009. (CEST)

Kaki boj?

Sori, nisam u toku... --Jagoda ispeci pa reci 21:19, 17. septembar 2009. (CEST)

Ma dobro, to sve ide u rok sluzbe... --Jagoda ispeci pa reci 21:27, 17. septembar 2009. (CEST)

Pa Petre, da ti pravo kazem, nisu ni ti Bugari toliko u krivu. Samuilo nije mogao biti Makedonac, jer u to doba ova nasa Makedonija nije postojala ni u petstogodisnjem planu. Ja ne razumem sta to tebe, kao Slovenca, toliko dotice? Aj ti to meni objasni. Jer, da si Makedonac, pa da sVatim, al ovako... --Jagoda ispeci pa reci 22:28, 17. septembar 2009. (CEST)

onda je bio Aleksandar Makedonski Grk

Of kors, u neku ruku. Makedonija je bila deo Grcke onomad... Nisu ti Mekedonci i ovi nasi Makedonci jedno te isto. Ovi nasi su nastali kao nacija tek u Titovoj Jugi... Zapravo, tad im je priznat status nacije. Treba istorijski razlikovati te od onih antickih Makedonaca jer zaista nemaju veze jedni s drugima... Oni plavooki ne znam koji su ti ti... --Jagoda ispeci pa reci 22:47, 17. septembar 2009. (CEST)

Oprema i delovi za bicikle

Šta je kul? Bre . Super, samo piši. Ja rekoh pridružiću se i pridružio sam se jutros. Obradio sam "srednji pogon", a ram sam samo započeo. Nije konačna verzija. Možda i bude previše informacija pa da se pokrenu zasebni članci za bitnije delove. Što se tiče galerije, stavi je iznad pasusa "Vidi još", dodaću i ja neki bajs. -- SmirnofLeary (razgovor) 21:00, 19. septembar 2009. (CEST)

Korman je volan, šipka bez ručica, kočnica i menjača. A lula je onaj deo koji povezuje volan sa vilom. -- SmirnofLeary (razgovor) 00:50, 20. septembar 2009. (CEST)

TUSC token 2add54cad04c79fc20c52595d313a021

I am now proud owner of a TUSC account!

Prevod

Bok,

vidim da umeš zboriti makedonski. Da li bi mogao da sledeći tekst prevedeš na makedonski i da ga metneš ovde?

Tekst:

• Ukoliko želite da pronađete korisnike koji pričaju makedonski, pretražite Kategorija:Korisnik mk. Za ostale jezike, proverite Kategorija:Jezičke kutijice.
• Ukoliko ste registrovan korisnik na Srpskoj Vikipediji a ne razumete srpski, molimo vas dodajte {{user sr-0}} na vašu korisničku stranicu. Ova poruka glasi - na srpskom - da ne razumete srpski jezik, tako da će ostali korisnici biti obavešteni o tome.

Pozdrav,

--93.86.186.90 (razgovor) 00:09, 3. oktobar 2009. (CEST)

Dodik

Mislim, WTF? Jel nešto u napisanom bilo netačno? Jel možda irelevantno za članak? Jel prihvatljivo da se iz članka uklanjaju neutralnim tonom napisane informacije iz pouzdanih izvora? Odgovori: nije, nije, i nije. Molim te suzdrži se sledeći put. Ako hoćeš da unaprediš članak, ima mnogo boljih načina. Čovek je jedan od vodećih političara a ima članak dužine kao da od pre tri meseca vodi neku NVO iz južne Srbije. Dopuni, proširi. --Dzordzm (razgovor) 22:28, 6. oktobar 2009. (CEST)

crna hemija-pomoć

pogrešio si nije 1.97 kg...već su u pitanju grami, ali nema veze videću da ukapiram :)--VuXman ^talk 21:01, 8. oktobar 2009. (CEST)

nije to to...nije 7 osmine...već 7 prema 8 i rade se kao dve proporcije...mada u svakom slučaju hvala ti što si pokušao --VuXman ^talk 21:06, 8. oktobar 2009. (CEST)

Pivovare ili Pivare

Na srpskom je valjda PIVARA. --Zrno (razgovor) 17:33, 9. oktobar 2009. (CEST)Zrno

bok-sas

Izvini ne znam ni šta je Bok ni šta je Sas. Ako je Crkveni Bok ili Šaš, jel na to misliš??? Pozdrav!

--Onjegin (razgovor) 17:35, 10. oktobar 2009. (CEST)

sas

Zdravo i tebi. Poštovanje. Ne postoji "Sas", postoji selo Šaš, u opštini Sunja, u Baniji, i da blizu je Dubice. Pre rata je bio u sastavu bivše opštine Sisak. Ako je to to.

???

ok, mada ja mislim da je po biljci Šaši ili Šaš kao neko travnato područje, ili šta li već...Sasi su mi nešto karakterističniji za Bosnu i Kosovo...Pozdrav!

--Onjegin (razgovor) 17:45, 10. oktobar 2009. (CEST)

gotovo

Evo, gosn. Mile - Šaš. Pozdrav i vama!

--Onjegin (razgovor) 18:08, 10. oktobar 2009. (CEST)

!

naravno da jesam :))), hvala, pozdrav!

--Onjegin (razgovor) 18:13, 10. oktobar 2009. (CEST)

Istorijske slike

Imam još slika, da. Moja je sreća što sam ne samo proizvođač fotografija (novih) nego i kolekcionar starih (19. vek, i prva polovina 20-og). Sve ću to tokom vremena srediti, i sve tekstove ilustrovati nego... nema se dovoljno vremena (radim na više poslova). Da imam 4 ruke i 32 časa dnevno ne bi uspeo da postignem ono što nameravam da postignem. Poštovani gosp. Mile (Petre), hvala Vam što se interesujete. To je za mene podsticaj! Pozdravljam, --  Perunski  ☎ 01:21, 11. oktobar 2009. (CEST)

Prvi srpski fotograf je Dimitrije Novaković! Ali, on se pojavio na kratko (samo tokom 1839-1841) i - nestao! Drugo: on je, kao prvi, otkriven tek u aprilu 1979, dok se za Anastasa Jovanovića znalo čitav vek pre toga. To je jedan od razloga što se ukorenilo mišljenje da je Anastas Jovanović prvi srpski fotograf, iako nije. (Drugi razlog je lenjost srpskih kustosa, i većine pravih ili tobožnjih istraživača, da malo pročeprkaju arhive, a ne da večito prepisuju jedan od drugog!). Možete misliti: čitav jedan vek literatura smatra Anastasa prvim jer ne zna za drugog, pa je postalo uobičajeno, čak i danas, u nekim novim popularnim knjigama, da se kaže da je Anastas prvi srpski fotograf.

Još i ovo: godine 1977. gospođa Radmila Antić viši kustos Muzeja grada Beograda objavila je knjigu Anastas Jovanović prvi srpski fotograf! Knjiga je dospela u javnost, međutim već se šuškalo da Anastas nije prvi ali se nije otkrivalo ko je prvi, a dve godine docnije objavljen je rad Aleksandra Saše Pavlovića u kojem se dokazuje da je prvi srpski fotograf D. Novaković, a dokazi se potkrepljuju izvorima iz 19. veka. Nakon gotovo deset godina, gospođa Antić ponavila je svoju knjigu (opet u izdanju Muzeja grada Beograda), sa potpuno istim tekstom, ali joj je promenila naslov u Anastas Jovanović talbotipije i fotografije, dakle odustala je od davanja prvenstva Anastasu, ali javno nikad nije htela da prizna da je Novaković prvi, uprkos svim kasnijim stručnim radovima koji su to višestruko potvrdili. Itd... Ipak, enciklopedija se drži struke i nauke, a naučna akribija zahteva da se poštuju rezultati novijih istraživanja.

Ali, ako bi neko pitao ko je najznačajni srpski fotograf u 19. veku onda je odgovor samo jedan: najznačajniji je, naravno, Anastas Jovanović! On je u istoriji fotografije ličnost svetskog formata, a njegova zaostavština od oko 900 talbotipija (u Muzeju grada Beograda) svetski je raritet, jer fond tolikog broja talbotipija od jednog autora u svetu ne postoji (druga najbrojnija talbotipska zbirka je zajedničko delo Hila i Adamsona u Velikoj Britaniji, ali ne broji više od 500 sačuvanih dela, a osim toga rasparčana je na više muzeja, galerija, privatnih vlasnika... u Škotskoj i Engleskoj). Ali, na žalost, naši muzealci nisu baš znalci fotografske istorije sopstvenog naroda, i nemaju sluh da prepoznaju šta sve imaju u fiokama i da to promovišu na svetskom nivou. Dobro, to je već neka druga i jako duga i bolna priča... Srećom, biće bolje (uz mnogo više rada i volje). Pozdravljam, --  Perunski  ☎ 14:28, 11. oktobar 2009. (CEST)

Fotografisanje iz vazduha

Ja sam sklon da čistim srpski jezik od tuđica, pogotovu engleskih, ali i svih drugih, osim onih koje su slovenskog porekla, jer tu baš ne insistiram s obzirom na zajedničko nam poreklo i veliku sličnost slovenskih jezika (moje korisničko ime nije slučajno izabrano, zar Perun nije nad-bog svih Slovena!). Prema tome, ja svakako neću reći ili napisati Aerofotografija, nego ću reći ili napisati Fotografisanje iz vazduha, Fotografisanje s visine, ili ono što odgovara suštini teme, ili članka (mada, treba priznati, postoje mesta u tekstovima gde se jedinom stranom, ukorenjenom rečju može nešto objasniti na dobar način, pa i bolje nego domaćom, ali još neukorenjenom rečju za neko novo značenje).

Ali, gosp. Petre, moram i nešto drugo da naglasim: Ovde, na sr-Vikipediji vlada jezičko zamešateljstvo, uprkos naporima nekih korisnika da stanje poprave. To je dobro, ja podržavam svakog ko se zalaže za poštovanje i upotrebu usvojih i važećih jezičkih zakona, međutim to je često „mrka kapa“, jer ukupna iskvarenost srpskog jezika se ovde, na Viki, veoma dobro ispoljava, pa mnogi saradnici, verovatno ubeđeni da pišu na dobrom srpskom jeziku (tako je i njihova majka govorila, pa im je, eto, i maternji!), pišu na nekom kvazi serbointernacionalnom jeziku kakav, zapravo, postoji, a trebalo bi da ne postoji. Juče je srpski ministar trgovine i usluga objavio dokument u kojem, na kraju, piše: Srbija ima realne šanse!, - a nije mu palo na pamet, ili njegovim saradnicima, da napiše: Srbija ima stvarne, ili dobre, mogućnosti! - Ja sam svestan u kakvom okruženju živim, i čemu su nas sve naučili (a od čega odučili) u poslednjih 60-tak godina. Meni ne smetaju ljudi kojima se omakne pa pišu, ili govore, na lažnom srpskom jeziku, nego mi smetaju oni koji ništa ne čine da tu naopakost isprave, i vrate se u srpske jezičke okvire.

Tekstovi o fotografiji, pak (a i o srpskoj umetnosti uopšte, posebno likovnoj i pozorišnoj) prepuna je što nakardno složenoih tekstova, a što nakarado naučenih likova koji te tekstove pišu. Treba samo pogledati noviju srpsku, tzv. likovnu kritiku. Sada su u modi reči milje (u smislu okruženje), narativ (u smislu priča, tema, ili sadržinska podloga dela), definitivno (u smislu konačno), po difoltu (u smislu srednje, ili uobičajene vrednosti, ili početno stanje), itd. Svaki drugi tekst savremenog kritičara mora da sadrži te reči. Ako ih nema, čovek nije dovoljno učen! Spašće mu kruna s glave. Moj deda je umeo da kaže: Nije porazno kad te neko pobedi jer je bio jači; porazno je, a i rastužujuće je, ako si mu u tome pomagao! Vidite, oni itekako pomažu da budemo pobeđeni. - Želim Vam dobar dan i svako dobro, uprkos gadnoj i dosadnoj kiši koja u Beogradu traje od sinoć. A i radijatori rade, odjednom, naprasno. Pozdrvljam, --  Perunski  ☎ 15:07, 13. oktobar 2009. (CEST)

Oprema i delovi za bicikle

Zdravo Mile, nismo se odavno čuli. Privodim polako članak kraju, pa rekoh da ti se obratim, da se propremiš za pisanje kratkog poglavlja za „Kampanjolo“. Nikako da odradim onu sliku koju sam obećao, jer nisam ni napredovao sa adobe ilustratorom. Uradiću, nemoj misliti da sam zaboravio. Pročitaj članak kad budeš imao vremena i javi mišljenje. Pozdrav. -- SmirnofLeary (razgovor) 4:35, 14.oktobar 2009.

Može servis naravno i ja sam ga dopisao za neke delove. Slike, hm. Pa ne treba trenutno ništa, možda točak kod drumaša za trke na hronometar (Sa prečagama umesto žica i niplova). A, dobro bi došla i jedna animacija rada kočnica ili amortizera, kao što ima već za lanac i pedalu. Našao sam za rad kočnica, ali mi se nije svidela. Vidi za „Kampanjolo“ pa da stavimo u tom pasusu sliku tvog bajsa. -- SmirnofLeary (razgovor) 13:15, 14.oktobar 2009.

Petre, hvala za spomenicu. Originalna je. Sinoć sam krenuo da završim deo o točkovima (Unutrašnje i spoljašnje gume) i ugasi mi se kompjuter. Odradiću to danas i članak je skoro gotov. -- SmirnofLeary (razgovor) 12:20, 15.oktobar 2009.

Ma nisam kompjuteru ništa radio, samo mi je otpao hladnjak sa procesora. Sad kad sam ga vratio ne dihtuje kako treba pa se stalno pregreva. U redu su i Cooler i CPU, ali one veze koje ga kače na ploču su pukle, plastika i loša izrada. Kupiću novi ovih dana, pa valjda neće zezati. Tebi reče za Kampanjaolo jer si se čini mi se sam ponudio da napišeš to. Možda grešim. Što se tiče spomenice, sačuvaj je negde, pa jednog dana ako budemo imali portal za „biciklizam“ to će nam biti glavna spomenica. -- SmirnofLeary (razgovor) 13:55, 15.oktobar 2009.

Odlično za slike, upadneš u neku prodavnicu opreme i samo škljocaš. Mogao bi i ja u neki sličan pohod. Što se tiče Zalmana gle ovo, mrka kapa. Već sam bio menjao hlađenje, ali za chipset. Taj coolemaster što sam ga stavio me još uvek dobro služi, heheh smejao sam se kad sam provalio da sam kupio hladnjak koji svetli u mraku kad se okreće. Poradiću vrečeras na onim točkovima, a već sutra je oprema obrađena. -- SmirnofLeary (razgovor) 13:25, 15.oktobar 2009.

Mudro. Pošto još nisam kupio imam fore da razmislim. Bez napajanja bi bilo odlično. -- SmirnofLeary (razgovor) 13:45, 15.oktobar 2009.

Zdravo Petre, evo mene opet po pitanju članka za delove bicikla. Poradio sam na onim slikama što sam obećao, dodao sam sliku za drumski bicikl i sredio sam sliku za brski. Pogledaj i javi mi šta misliš. Radio sam programu adobe illustrator, koji radi sa vektirskim slikama i podržava svg format, ali došlo je do neke greške i neće da mi ih sačuva u svg formatu. Imam sačuvano ovako u gifu i ai (ai - adobe illustrator). Kad sredim, poslaću i u svg-u, do tada ovako. Drumaš je malo lošiji, nema brzine i kočnice na slici, ali ok. Simpatična je slika. Pozdrav. -- SmirnofLeary (razgovor) 18:20, 16.oktobar 2009.

Pozdrav Mile, nema te neko vreme. Tu-95, počeo je neko i nije dovršio. Pošteno, bili su u planu Lavočkin, MiG, Polikarpov i Antonov, a Tupoljev nisam razmatrao . Verovatno zato što sam se fokusirao na lakše avione (lovce), pa Bomberderski nisu došli na red. Mogu da obećam da ću proširiti članke Tupoljev i Andrej Nikolaevič Tupoljev, ali Tu-95 teško da ću u skorije vreme. Doćiće i Bombarderi na red sigurno. Ali opet, ako imaš nameru da uređuješ pomogao bih ti. Našao bih i literature na našem jeziku. -- SmirnofLeary (razgovor) 23:30, 25.oktobar 2009.

Pozdrav Mile, radio sam danas malo na opremi i delovima. Odrađena je oprema po proizvođačima, i izvršena klasifikacija. Dok sam pisao taj deo, tražio sam materijal na svim stranama. Nisam naišao nigde na jednom mestu ovako urađeno kako mi to sad imamo. Inače htedoh da pitam za članak: Gromov institut za aeronavtiku. Zar ne bi trebalo, „aeronautiku“ umesto „aeronavtiku“? Ja bih članak nazvao Institut za aeronautiku „Gromov“. Tako nekako, ili koristeći skraćenicu LII Gromov, nešto kao članak koji sam pisao NPO Lavočkin. Samo nastavi, pa da sarađujemo i na polju vazduhoplovstva kao na polju biciklizma . -- SmirnofLeary (razgovor) 21:30, 1.novembar 2009.

Susrećemo se, ne znam da li si mi ti ranije pomenuo da se BMV bavio pre proizvodnje automobila proizvodnjom elisa za avione. Naišao sam na još dosta primera povezanosti, Ivan Sarić jedan od naših prvih biciklista i prvi konstruktor aviona na ovim prostorima, pa Mihajlo Merćep koji je vozio bicikl od Beograda do Hamburga i od Njujorka do Čikaga. Nije slučajna to interesovanje. Inače trenutno je na glasanju prvi kandidat ča sjajan članak o avionima, pogledaj i iznesi svoj glas. Pozdrav. -- SmirnofLeary (razgovor) 20:15, 4. novembar 2009.

Pozdrav Petre, vidim da si glasao. Jel OK članak? Idemo polako u nove pobede, a imam iza sebe još jednu. Skino sam one plastične kopče sa hladnjaka i stavio šrafove. Sad stoji čvršće nego u originalu, pre kad je bio nov . Radi ko zmajček. -- SmirnofLeary (razgovor) 14:15, 5. novembar 2009.

Aham, MiG-23. To Sahara piše, ja još uvek nisam obučen za borbene avione. Bavim se još uvek malim Cesnama i Pajperima, pr. Cesna 172 i Pajper PA-28. -- SmirnofLeary (razgovor) 14:20, 5. novembar 2009.

Odlično, video portal za vazduhoplovstvo. Sve slike što nađeš možeš da okačiš u deo gde je galerija. Napisao sam članke za većinu aviona i helikoptera koje smo slikali: Bel 206, Bel 212, Pajper PA-28, Pajper PA-34 Seneka i ona Cesna 172. Tako da za se što se okači, biće sređeno i napisan članak sigurno. Ako imaš predloge, možemo zajedno da uređujemo. -- SmirnofLeary (razgovor) 14:30, 5. novembar 2009.

Ovo mi je stari računar (kunjinjski), moj miljenik Frenki. Napravio sam Frankeštajna, koliko sam toga uradio na njemu. Kućište je sa jednog od prvih mojih računara. Staro možda 10 godina, a ploča je relativno novija Asusova sa Intelovim procesorom (celeron na 2.5GHz). Hlađenje je čini mi se boks, originalan uz procesor. Sad radi OK, ako bude dalje pravio probleme razmisliću o Linuksu. Postavio sam slike u galeriju, ako budeš našao još samo dodaj. Tip je Cesna 172 samo treba proveriti jel R ili S varijanta. Ako grešim, ispravi me. -- SmirnofLeary (razgovor) 15:05, 5. novembar 2009.

Vazduhoplovstvo

Hm, Mile mislim da si zakasnio 10-tak dana sa posetom BG-u. Prošle nedelje je bio sajam knjiga, na kojem je izlagalo oko 800 izdavača. To je možda bila najbolja prilika za kupovinu knjiga na jednom mestu. Što se tiče naslova, trenutno se zanimam sa našim vazduhoplovstvom, tako da te mogu uputiti više u tom smeru. Naše knjige su relativno jeftine, pa možeš za malo para pokupovati baš dosta materijala.

• Avioindustrija i vazduhoplovstvo u kraljevini Jugoslaviji 1918-1945
• Čedomir Janjić: Vek avijacije - Direktor muzeja vazduhoplovstva.
• Zlatomir Grujić:Avijacija Srbije i Jugoslavije: 1901—1994 - dosta citirana knjiga
• Bojan B. Dimitrijević:Jugoslovenski ratno vazduhoplovstvo: 1942—1992

Sa ove četiri knjige možeš da pokriješ sav istorijat našeg vazduhoplovstva. Ako te zanimaju avioni onda ima još par knjiga. Za Delta siti ne znam, pošteno da ti kažem nisam nijednom bio do sada. Moja preporuka je Knez Mihajlova i Vasina 100m od Narodnog pozorišta imaš vojnu knjižaru u kojoj možda ima i najviše materijala. -- SmirnofLeary (razgovor) 19:15, 9. novembar 2009.

Ove što sam naveo mislim da su od 5-15 evra, otprilike. Prva je 400 din, što je i manje od 5 evra. Mada ova treća može biti i skuplja jer ima dosta kvalitetnih slika u boji. Samo kaži konkretno šta te zanima i mogu da ti pošaljem skeniran materijal na mejl. Za našu avijaciju na Solunskom frontu ti mogu poslati 20 strana materijala iz ove treće navedene knjige. Oko 6 MB bi to bilo. Za ostalo, „ruske avione“ mogu isto da prikupim iz raznih izvora po 30-tak strana. -- SmirnofLeary (razgovor) 22:58, 9. novembar 2009.

Mile, možda bi trebao da zatražiš patrolerska i vraćačka prava, pošto vidim da se boriš protiv bugara. Kad dobiješ vraćačka prava imaćeš opciju „VRATI“, tako da jednim klikom vratiš sve izmene određenog korisnika koje je napravio. Mislim da ne bi trebalo da bude problema sa dodeljivanjem. SmirnofLeary (razgovor) 11:31, 24. novembar 2009. (CET)

Znam, sećam se da si tražio prava. Tražiće oni tebe kad shvate kakva je situacija. Mada u svakom slučaju, ne košta te ništa da zatražiš vraćačka prava. SmirnofLeary (razgovor) 11:55, 24. novembar 2009. (CET)

Ivan Paližna

Vidi ako sliku možeš da prebaciš na Ostavu. --79.101.251.150 (razgovor) 22:17, 16. novembar 2009. (CET)

vraćanje

Bi li mogao ne vraćati skupa sva uređivanja jednog korisnika, kada o mojom drugom uređivanju nimalo ne mora biti sumnja! Drugom uređivanjem sam dodao veze ka člancima Boris I i Veliki Preslav, a ne znam odakle je zabluda u tom korisniku, koji bi pisao Velika Preslava u tom delu članka, ali je ta zabluda veoma smešna. Bogorm (razgovor) 23:04, 19. novembar 2009. (CET)

Sem toga Silistrija (Silistriя) se koristio u 19om veku, sada živimo u 21om, kada ima grada je Silistra. Opet si oštetio vezu. Bogorm (razgovor) 23:07, 19. novembar 2009. (CET)

Samuilo

Nemoj ovo da radiš. Vikipedija je slobodna, svako može da je uređuje. POKUŠAJTE DA SE DOGOVORITE VIŠE. -- Bojan  Razgovor  09:52, 20. novembar 2009. (CET)

Kvant

Nisam baš najbolje razumeo, o kakvim referencama i karbonu govoriš? Pozdrav! Kvant (razgovor) 18:28, 25. decembar 2009. (CET)

Shvatio sam odmah za spomenicu, kao karbon=šablon=spomenica, a zbunio si me referencama, jer jedina logička veza koju sam pronašao da se kao i spomenice stavljaju na kraju strane :). Kvant (razgovor) 18:41, 25. decembar 2009. (CET)

Čestitka

Sve najlepše u Novoj godini, dobro zdravlje, uspeh u radu i na vikipediji ti želi--Sahara (razgovor) 21:14, 27. decembar 2009. (CET)

Spomenica

Dobio si spomenicu zbog pisanja članaka vezanih za Makedoniju. --Novak (razgovor) 22:31, 30. decembar 2009. (CET)

Srećna Nova!!!

Srećna nova godina!!!

Srećna Nova i praznični dani!!! Želim ti puno sreće, zdravlja, radosti i sve najbolje u novoj 2010. godini! --Novak (razgovor) 15:24, 1. januar 2010. (CET)

Maisterova borba za severnu granicu

Kako nema nigde ni pomena Stevana Švabića ? Jesi bar čitao Janeza Švajncera ? On ima najviše i najbolje napisano o tome. --Mile (razgovor) 12:12, 11. decembar 2009. (CET)

U Sloveniji se pod borbom za severnu granicu podrazumeva borba za teritorije bivše Austrougarske Monarhije. Mislim da je Stevan Švabić značajnije učestovao u borbi za razgraničenje sa Italijom. Nisam čitao Švajncera. Hvala na preporuci. Nažalost, tek sam sada video ovu poruku, zbog nedovoljnog iskustva sa vikipedijom. Potrudiću se da pročitam nešto od Švajncera i vidim da li mogu da iskoristim nešto što je on napisao prilikom pisanja članka o aktivnostima Rudolfa Maistera u borbi za određivanje severne granice Kraljevine SHS. --Antidiskriminator (razgovor) 02:08, 9. januar 2010. (CET)

Ljubojno on hsbwp

Hello, Petar. Thank you for your tip. But in the sentence "W běhu wojnow na Balkanje, w tutej wsy su knježili cuze kraje hłownje, Italska a Bołharska." the topic isnt belonging to Bulgaria. I translate for you:

• During the wars on the Balcan, foreign countries had chiefly ruled in this village, Italy and Bulgaria.

Greetings --Tlustulimu (razgovor) 18:52, 9. januar 2010. (CET)

Vandal

Pozdrav Mile. Malopre si vratio izmene vandala koji je vandalilizovao tekst Beograd. Molim te uradi to i kod Niša jer je i tamo nešto brljao.--Drazetad (razgovor) 20:11, 10. januar 2010. (CET)

Vraćačka prava

Upravo sam ti ih dodijelio. Pozdrav. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:59, 12. januar 2010. (CET)

Zdravo Petre. Vidim dobio si vraćačka prava, a i da si prebacio 10 000 izmena. Čestitke. Samo tako da nastaviš, pa se nadam da ćeš uskoro biti izabran i za administratora. Pogledaj, trenutno se vodi i neka rasprava oko izmene politike administracije, a ako si li imao iskustava sa verifikacijom pogledaj i stranu: Vikipedija:Glasanje/Izmena pravila izbora za sjajni članak. S obzirom na tvoja iskustva, siguran sam da bi drugima značio tvoj stav. Veliki pozdrav i samo napred. SmirnofLeary (razgovor) 17:49, 14. januar 2010. (CET)

Imaš pravo, pošteno rečeno nisam ni ja čitao te rasprave za admine. A, ovo oko glasanja sam uključen od početka, pa sam ispratio. Neka ideja da se ukinu verifikatori i bespotrebni autoriteti koji prave novim korisnicima averziju prema samom projektu. Šta ćeš, sa jedne strane su kao i inače panduri i pravnici koji bi da ima što više pravila i patrolera, a sa druge anarhisti i umetnici koji bi da se oslobode tih stega. Ko je u pravu i kakav sistem vodi ka većem prosperitetu, veliko je pitanje. SmirnofLeary (razgovor) 20:50, 14. januar 2010. (CET)

Hvala, mada nije glas toliko bitan. Mislio sam više ako si naišao na neki problem oko tih glasanja da pokrenemo proceduru da se reši. Sad je vreme za to, a i to je cilj. Pravljenje nekog efikacnijeg sistema u duhu projekta. Ako se setiš nečega, javi pa da unapređujemo. SmirnofLeary (razgovor) 21:50, 14. januar 2010. (CET)

Možda nisi trebao još par dana podnositi članak na verifikaciju. Bilo bi odlično da bude prvi članak po novom sistemu, koji predviđa ukidanje verifikacije. Taj novi sistem predlaže da se umesto verifikacije pokrene jednonedeljni uvid svih korisnika u članak koji je podnet za glasanje. Da se zajedničkim radom i dobrom voljom svih korisnika, uredi u tom periodu. Da ga korisnici pročitaju, poprave greške na koje naiđu i eventualno iznesu primedbe autoru. Pa nakon toga članak ide u svakom slučaju na glasanje (nije potrebna nikakva dozvola i odobrenje). To je i neka suština cele one raspreve, da ne moraš da čitaš. SmirnofLeary (razgovor) 01:06, 15. januar 2010. (CET)

Pravila su ista i za dobre članke. U raspravi je primarno, ideja ukidanja procesa verifikacije. SmirnofLeary (razgovor) 19:36, 15. januar 2010. (CET)