Википедија

Raskovnik (staroslovenska mitologija)

Raskovnik je mitska biljka, najpoznatija od nekoliko sličnih koje postoje samo u pričama iz srpske, odnosno slovenske mitologije.[1] Pripisuju mu se mnoge magijske moći, a najčešće ona da može da otključa sve što je zaključano i otvori sve što je zatvoreno. Međutim, prema legendama, ovu biljku je izuzetno teško prepoznati, a navodno su samo određene htonične životinje u stanju da je identifikuju.[2][3][4][5]

Četvorolisna crvenka detelina — srpski raskovnik
Raznorotka — bugarski raskovnik
Pulsatílla — ukrajinski klin-trava
U Srbiji samo jež može da nađe raskovnika i pomogne ljudima da ga pronađu

Upotreba raskovnika u srpskoj mitologiji često je vezana za pronalaženje skrivenog blaga, o kom u srpskom narodu postoji veliki broj mitova, a posebno su rasprostranjeni u istočnoj Srbiji gde se i danas mogu sresti tragači za hajdučkim zlatom.[6]

U svrljiškom kraju raskovnik se naziva još i raskov ili zemaljski ključevi”.[a][8] U okolini Leskovca ova biljka je poznata i pod imenom raskov s's decu, jer ponekad liči na čoveka sa decom.[9]

Etimologija

uredi

Naziv biljke raskovnik u etimološkoj je vezi sa glagolom „kovati” i upućuje na moć ove biljke da otvori, raskuje svaku bravu[10] — raskovnik od raskovati nešto što je okovano, zaključano. U prvom izdanju Srpskog rječnika iz 1818. godine Vuk Karadžić nije uvrstio reč „raskovnik”,[11] dok u izdanju iz 1852. piše sledeće:[12][13]

Imena

uredi

Trava je poznata pod mnogo imena među Južnim Slovenima, a nazivi se značajno razlikuju po regionima. Dok su razkovniče i raskovnik uobičajeni nazivi u bugarskom i srpskom jeziku, a koren je sačuvan i u leskovačkom govoru kao raskov, u nekim delovima Makedonije poznat je kao ež trava („ježeva trava”). U okolini Bara (jugoistočna Crna Gora) pojam je demir-bozan, turcizam koji znači „razbijač gvožđa”. U Sremu se biljka naziva špirgasta trava (hapax legomenon),[16] u Slavoniji je poznata kao zemaljski ključ, a u slovenačkoj Savinjskoj dolini kao mavričin koren („dugin koren”).[17]

Opis i svojstva

uredi

Tradicionalno se smatra da bi malo ljudi, ako ih uopšte ima, moglo prepoznati biljku.[18] Međutim, u bugarskim izvorima raskovnik se ponekad opisuje kao biljka koja liči na detelinu sa četiri lista. Raste na livadama i može se brati ili dok je zelena i cveta ili na senu, kada se već osuši. Iako nije nužno retka, niti uspeva samo na udaljenim lokacijama, neupućenima je ipak nemoguće prepoznati.[19] Po rečima srpskog lingviste i folkloriste Vuka Stefanovića Karadžića, To je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe.[20]

Prema legendi, raskovnik je mogao da otključa svaku kapiju ili katanac, bez obzira na veličinu, materijal ili ključ. Takođe je mogao da otkrije blago zakopano u zemlji: u bugarskim verovanjima, mogao je da rascepi zemlju na mestu gde je blago ležalo kako bi ljudi mogli da ga lociraju.[21] U nekim krajevima Srbije samo blago je bio crnac u lancima koji je tražio da mu se donese raskovnik. Raskovnik bi raskinuo lance i čovek bi nestao u zemlji da bi ga zamenio kotao napunjen zlatnicima.[22] Neki izvori raskovnik opisuju kao grančicu koju životinje pronalaze da bi spasili svoju mladunčad iz zamke.[23] Ostala natprirodna svojstva koja Bugari pripisuju ovoj biljci uključuju alhemijsku sposobnost pretvaranja gvožđa u zlato, opštiju sposobnost da zauvek učini srećnim[24] ili bogatim onoga ko ju je ubrao.[25] U nekim tumačenjima, raskovnik je divna biljka koja čini istinitim sve što poželi osoba koja poseduje biljku.[26]

Nalaženje

uredi

Veruje se da su raskovnik tražili lovci na blago, čarobnjaci i travari koji su želeli njegove magične moći za ličnu korist. U Srbiji se verovalo da postoje određena blaga, kao što je Blago cara Radovana, koje se nije moglo otključati na drugi način osim pomoću raskovnika.[27]

Kako su, prema bugarskom narodnom predanju, kornjače bile jedina bića koja su poznavala izgled biljke i lokaciju na kojoj raste, takvi bi pokušavali da dođu do raskovnika prevarom kornjače. Pronašli bi mesto za gnežđenje kornjača i ogradili ga ogradom dok je kornjača odsutna. Kada se vrati, kornjača ne bi mogla da pristupi svojim jajima, pa bi se vratila sa raskovnikom kako bi probila ogradu. Tako bi kornjača otkrila biljku i ljudi bi je stekli od kornjače kojoj više nije potrebna.[28][29][30]

Dok je prevara kornjače bila najpopularnija metoda u bugarskoj mitologiji, u Dalmaciji legenda se odnosi na zmije,[31] a kod Srba druga verzija uključuje zaključavanje mladih ježeva u kutiju da ih majka otključa. U Srbiji bi se takođe morao brzo uzeti raskovnik, jer bi ga jež nakon upotrebe progutao. U svakom slučaju, kornjače, zmije i ježevi su životinje sa htonskim karakteristikama koje su u južnoslovenskoj tradiciji često na različite načine povezivale sa podzemljem.[31]

Metaforička upotreba

uredi

Mitska biljka ušla je u savremeni bugarski rečnik kao metafora za magični ključ ili lek u širem smislu. Izraz „pronaći razkovniče” znači pronaći rešenje za određeni problem, obično složen ili težak.[32] Razkovniče je i uobičajeni bugarski naziv za biljku evropska vodena detelina (Marsilea quadrifolia) koja po svom izgledu ima mnogo sličnosti sa opisima mitskog raskovnika.[33] U istočnoj Srbiji raskovnik se takođe odnosi na specifičnu biljku koja se koristi u narodnoj medicini, a to je Laserpitium siler [en].[34]

Raskovnik u srpskoj kulturi

uredi

Kao jedna od najpoznatijih magičnih biljaka u srpskoj mitologiji, raskovnik je postao jedan od simbola srpskog jezika, tradicije i kulture.

  • Prema ovoj mitskoj biljci ime je dobio Raskovnik, časopis za književnost i kulturu na selu. Pokrenut je 1968. godine sa ciljem da okupi darovite narodne stvaraoce, objavljuje nove zapise narodnih umotvorina, kao i da podstiče razvoj kulture na selu.[35] Na klapni prednje korice svakog broja odštampan je citat iz Srpskog rječnika, deo Vukovog objašnjenja ovog pojma: „Raskovnik je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe”.
  • Godine 2015. pokrenut je projekat Raskovnik: srpski leksikografski portal i platforma za uporedna istraživanja srpske leksike.[36] Na naslovnoj strani portala stoji između ostalog: „Raskovnik je magična biljka koja otključava brave i katance, ali ne morate nama verovati na reč. Pogledajte kako je raskovnik definisao Vuk u svom Srpskom rječniku... Kao rečnička platforma, Raskovnik ne pruža fantastične bravarske usluge ali pomaže u „otključavanju” jezičkih tajni: kakva je, na primer, razlika između vampirdžije i vampirulje? Kako se proverava da li je neko pravi dembel? A za koga možemo da kažemo da je dženabet čovek?”[37]
  • Godine 2007. osnovan je hor studenata Farmaceutskog fakulteta Raskovnik. Hor okuplja studente zainteresovane da se, pored redovnog studiranja, bave i kulturno-umetničkim stvaralaštvom i aktivnostima, na amaterskoj osnovi.[38]

Raskovnik u književnosti

uredi

O narodnom verovanju u magičnu moć biljke raskovnik pisao je još Bora Stanković u priči Biljarica, objavljenoj 1902. godine u zbirci kratkih priča Božji ljudi.[39] Glavna junakinja priče je starica koja živi sama u planini i odatle povremeno silazi u grad, kako bi prodavala lekovito bilje. Ona pripada posebnom sloju ljudi koji uglavnom egzistiraju na marginama društva, u svakodnevnom životu uniženi i izopšteni, ali koji u prazničnom vremenu dobija ulogu medijatora između ljudskog i božanskog sveta. Za razliku od „običnih” ljudi, ona noću ne spava, već bere lekovito bilje koje baš tada najlakše nalazi, prema mirisu. Međutim, još je jedan razlog zašto ona živi sama u planini. Naime, u mladosti je radila kao služavka u selu, ali je pobegla odatle i nastanila se u planini, „tamo, gore, više Markova Kaleta, među papratom i zdravcem jednako čekajući da nađe raskovnik”. Potom u pripovedanje o staroj biljarici pisac unosi digresiju o narodnim verovanjima o raskovniku i njegovoj moći otvaranja brava i pronalaženja zakopanog blaga.[40] Upravo je želja da bude bogata, o čemu je sanjala još od rane mladosti, Biljaricu odvela u potragu za raskovnikom. Nabrajanjem svih želja koje se nadala da će ostvariti novcem dobijenim pomoću raskovnika ona zapravo pokazuje svoju potrebu za ostvarivanjem određenog društvenog statusa. Tom snu o bogatstvu i sreći ona je posvetila ostatak svog života. Iako se san ne ostvaruje sve do poznih godina, ona i dalje nastavlja svoje traganje za čudotvornom biljkom, verujući da će joj ona omogućiti da kupi kuću, zemlju i stoku i vrati se u grad. Potraga za raskovnikom do te mere je ispunila njen život i unutrašnji svet, da je njena egzistencija u potpunosti podređena tom cilju,[41] zbog čega je umrla u planini sama i zaboravljena. Kako kaže Stanković na kraju priče: „I taj joj raskovnik došao glave.”[42]

Napomene

uredi
  1. ^ Veselin Čajkanović u knjizi Stara srpska religija i mitologija navodi da je reč o dve različite biljke sa sličnim moćima.[7]
  2. ^ Bukagije su gvozdeni okovi na nogama zatvorenika. Reč „bukagije“ jedna je od reči koje se često koriste u savremenom srpskom jeziku, ali je njeno značenje i poreklo mnogima nepoznato. Etimološki, termin „bukagije“ potiče iz turskog jezika, preciznije od reči bukaǧı, što znači upravo okovi za noge - gvozdeni okovi koji su se nekada stavljali oko nogu zatvorenika kako ne bi mogao da pobegne iz zatvora. Izraz „bukagije” su pluralija tantum, odnosno spadaju u imenice koje imaju samo oblik množine, te treba istaći da je nepravilno reći „bukagija”.[14] Figurativno se reč ponekad koristi za tešku obuću.[15]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Bodirogić 2016, str. 21-23
  2. ^ Stoйnev, Anani; Dimitъr Popov; Margarita Vasileva; Račko Popov (2006). „Kostenurka”. Bъlgarska mitologiя. Enciklopedičen rečnik (na jeziku: bugarski). izd. Zahari Stoяnov. str. 165. ISBN 954-739-682-X. 
  3. ^ Stareva, Liliя (2007). Bъlgarski magii i gadaniя (na jeziku: bugarski). Trud. str. 243—244. ISBN 978-954-528-772-5. 
  4. ^ Radenković, Ljubinko (2000—2001). Raskovnik u krugu sličnih biljaka (na jeziku: srpski). Slavic Gate. Arhivirano iz originala 25. 6. 2010. g. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  5. ^ Jasmina S., Jokić (2018). „Semantika i funkcija raskovnika u „Božjim ljudima’’ Borisava Stankovića”. Književnost i jezik. LXV/3–4: 3931, 329. 
  6. ^ „Fenomen potrage za blagom najčešći u istočnoj Srbiji”. Srbija Vesti. 2024-02-05. Pristupljeno 2024-07-08. 
  7. ^ Čajkanović: Stara srpska religija i mitologija 1994, str. 181
  8. ^ Todorović 2020, str. 7-11
  9. ^ Čajkanović: Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama 1994, str. 264-265
  10. ^ Gora ljiljanova 2016, str. 16
  11. ^ Karadžić, Vuk Stefanović (1818). Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma. Beč: Štamparija Jermenskog manastira. str. 714. Pristupljeno 15. 6. 2024. COBISS.SR 26228999
  12. ^ Karadžić, Vuk Stefanović (1852). Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima. Beč: Štamparija Jermenskog manastira. str. 638. Pristupljeno 15. 6. 2024. COBISS.SR 73137671
  13. ^ „RASKOVNIK”. Raskovnik: rečnička platforma. Pristupljeno 2024-06-15. 
  14. ^ „Bukagije”. Veliki Rečnik. 2017-12-03. Pristupljeno 2024-06-15. 
  15. ^ „BUKAGIJE”. Raskovnik: rečnička platforma. Pristupljeno 2024-06-15. 
  16. ^ Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. 17. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. 1959. str. 735. 
  17. ^ Radenković, Ljubinko (2000—2001). Raskovnik u krugu sličnih biljaka (na jeziku: srpski). Slavic Gate. Arhivirano iz originala 25. 6. 2010. g. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  18. ^ Kulišić, Š.; P. Ž. Petrović; N. Pantelić (1970). „Raskovnik”. Srpski mitološki rečnik (na jeziku: srpski). Nolit. OCLC 462860728. 
  19. ^ Stareva, Liliя (2007). Bъlgarski magii i gadaniя (na jeziku: bugarski). Trud. str. 243—244. ISBN 978-954-528-772-5. 
  20. ^ Miljković, Branko (2000-04-07). Izabrane pesme (na jeziku: srpski). Projekat Rastko. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  21. ^ Stoйnev, Anani; Dimitъr Popov; Margarita Vasileva; Račko Popov (2006). „Kostenurka”. Bъlgarska mitologiя. Enciklopedičen rečnik (na jeziku: bugarski). izd. Zahari Stoяnov. str. 165. ISBN 954-739-682-X. 
  22. ^ Radenković, Ljubinko (2000—2001). Raskovnik u krugu sličnih biljaka (na jeziku: srpski). Slavic Gate. Arhivirano iz originala 25. 6. 2010. g. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  23. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Pristupljeno 2024-01-27. 
  24. ^ Stareva, Liliя (2007). Bъlgarski magii i gadaniя (na jeziku: bugarski). Trud. str. 243—244. ISBN 978-954-528-772-5. 
  25. ^ Benieš, Maя (2010-01-01). „Kakvo e tova „razkovniče”?” (na jeziku: bugarski). BNR. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  26. ^ Borislavov, Яsen (2009). „Bilkite – razkovniče za dobriя...” (na jeziku: bugarski). Bon Apeti. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  27. ^ Kulišić, Š.; P. Ž. Petrović; N. Pantelić (1970). „Raskovnik”. Srpski mitološki rečnik (na jeziku: srpski). Nolit. OCLC 462860728. 
  28. ^ Stoйnev, Anani; Dimitъr Popov; Margarita Vasileva; Račko Popov (2006). „Kostenurka”. Bъlgarska mitologiя. Enciklopedičen rečnik (na jeziku: bugarski). izd. Zahari Stoяnov. str. 165. ISBN 954-739-682-X. 
  29. ^ Stareva, Liliя (2007). Bъlgarski magii i gadaniя (na jeziku: bugarski). Trud. str. 243—244. ISBN 978-954-528-772-5. 
  30. ^ Radenković, Ljubinko (2000—2001). Raskovnik u krugu sličnih biljaka (na jeziku: srpski). Slavic Gate. Arhivirano iz originala 25. 6. 2010. g. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  31. ^ a b Radenković, Ljubinko (2000—2001). Raskovnik u krugu sličnih biljaka (na jeziku: srpski). Slavic Gate. Arhivirano iz originala 25. 6. 2010. g. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  32. ^ „Razkovniče” (na jeziku: bugarski). Eurodict. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  33. ^ Božilova, E. (2003). „Marsilea quadrifolia L. — Razkovniče”. Rъkovodstvo po sistematika na visšite rasteniя (na jeziku: bugarski). Pensoft Publishers. str. 53. ISBN 978-954-642-174-6. 
  34. ^ Radenković, Ljubinko (2000—2001). Raskovnik u krugu sličnih biljaka (na jeziku: srpski). Slavic Gate. Arhivirano iz originala 25. 6. 2010. g. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  35. ^ „Časopis – Raskovnik – Opština Knić” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-06-15. 
  36. ^ „O nama”. Raskovnik: rečnička platforma. Pristupljeno 2024-06-15. 
  37. ^ „Raskovnik: rečnička platforma - naslovna strana”. Raskovnik: rečnička platforma. Pristupljeno 2024-06-15. 
  38. ^ „Hor „Raskovnik“”. Farmaceutski fakultet. Pristupljeno 2024-06-15. 
  39. ^ Jokić, Marićević Balać 2018, str. 389
  40. ^ Stanković 2006, str. 161-162
  41. ^ Jokić, Marićević Balać 2018, str. 391
  42. ^ Stanković 2006, str. 163

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
  • Šijaković, Đurđina. „Raskovnik”. Etnološko-antropološki pojmovnik srpske kulture (Etnografski institut SANU). Pristupljeno 2024-07-08. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Расковник_(старословенска_митологија)&oldid=27907927”