Википедија

Raskovnik (staroslovenska mitologija)

U slovenskom folkloru raskovnik ili razkovnič je magična biljka. Prema predanju, raskovnik ima magično svojstvo da otključa ili otkrije sve što je zaključano ili zatvoreno. Međutim, legende tvrde da je notorno teško prepoznati biljku, a navodno su samo određene htonične životinje u stanju da je identifikuju.[1][2][3][4]

Četvorolisna crvenka detelina — srpski raskovnik
Raznorotka — bugarski raskovnik
Pulsatílla — ukrajinski klin-trava
U Srbiji samo jež može da nađe raskovnika i pomogne ljudima da ga pronađu

Imena uredi

Trava je poznata pod mnogo imena među Južnim Slovenima, a nazivi se značajno razlikuju po regionima. Dok su razkovniče i raskovnik uobičajeni nazivi u bugarskom i srpskom jeziku, a koren je sačuvan i u leskovačkom govoru kao raskov, u nekim delovima Makedonije poznat je kao ež trava („ježeva trava”). U okolini Bara (jugoistočna Crna Gora) pojam je demir-bozan, turcizam koji znači „razbijač gvožđa”. U Sremu se biljka naziva špirgasta trava (hapax legomenon),[5] u Slavoniji je poznata kao zemaljski ključ, a u slovenačkoj Savinjskoj dolini kao mavričin koren („dugin koren”).[6]

Opis i svojstva uredi

Tradicionalno se smatra da bi malo ljudi, ako ih uopšte ima, moglo prepoznati biljku.[7] Međutim, u bugarskim izvorima raskovnik se ponekad opisuje kao biljka koja liči na detelinu sa četiri lista. Raste na livadama i može se brati ili dok je zelena i cveta ili na senu, kada se već osuši. Iako nije nužno retka, niti uspeva samo na udaljenim lokacijama, neupućenima je ipak nemoguće prepoznati.[8] Po rečima srpskog lingviste i folkloriste Vuka Stefanovića Karadžića, To je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe.[9]

Prema legendi, raskovnik je mogao da otključa svaku kapiju ili katanac, bez obzira na veličinu, materijal ili ključ. Takođe je mogao da otkrije blago zakopano u zemlji: u bugarskim verovanjima, mogao je da rascepi zemlju na mestu gde je blago ležalo kako bi ljudi mogli da ga lociraju.[10] U nekim krajevima Srbije samo blago je bio crnac u lancima koji je tražio da mu se donese raskovnik. Raskovnik bi raskinuo lance i čovek bi nestao u zemlji da bi ga zamenio kotao napunjen zlatnicima.[11] Neki izvori raskovnik opisuju kao grančicu koju životinje pronalaze da bi spasili svoju mladunčad iz zamke.[12] Ostala natprirodna svojstva koja Bugari pripisuju ovoj biljci uključuju alhemijsku sposobnost pretvaranja gvožđa u zlato, opštiju sposobnost da zauvek učini srećnim[13] ili bogatim onoga ko ju je ubrao.[14] U nekim tumačenjima, raskovnik je divna biljka koja čini istinitim sve što poželi osoba koja poseduje biljku.[15]

Nalaženje uredi

Veruje se da su raskovnik tražili lovci na blago, čarobnjaci i travari koji su želeli njegove magične moći za ličnu korist. U Srbiji se verovalo da postoje određena blaga, kao što je Blago cara Radovana, koje se nije moglo otključati na drugi način osim pomoću raskovnika.[16]

Kako su, prema bugarskom narodnom predanju, kornjače bile jedina bića koja su poznavala izgled biljke i lokaciju na kojoj raste, takvi bi pokušavali da dođu do raskovnika prevarom kornjače. Pronašli bi mesto za gnežđenje kornjača i ogradili ga ogradom dok je kornjača odsutna. Kada se vrati, kornjača ne bi mogla da pristupi svojim jajima, pa bi se vratila sa raskovnikom kako bi probila ogradu. Tako bi kornjača otkrila biljku i ljudi bi je stekli od kornjače kojoj više nije potrebna.[17][18][19]

Dok je prevara kornjače bila najpopularnija metoda u bugarskoj mitologiji, u Dalmaciji legenda se odnosi na zmije,[20] a kod Srba druga verzija uključuje zaključavanje mladih ježeva u kutiju da ih majka otključa. U Srbiji bi se takođe morao brzo uzeti raskovnik, jer bi ga jež nakon upotrebe progutao. U svakom slučaju, kornjače, zmije i ježevi su životinje sa htonskim karakteristikama koje su u južnoslovenskoj tradiciji često na različite načine povezivale sa podzemljem.[20]

Metaforička upotreba uredi

Mitska biljka ušla je u savremeni bugarski rečnik kao metafora za magični ključ ili lek u širem smislu. Izraz „pronaći razkovniče” znači pronaći rešenje za određeni problem, obično složen ili težak.[21] Razkovniče je i uobičajeni bugarski naziv za biljku evropska vodena detelina (Marsilea quadrifolia) koja po svom izgledu ima mnogo sličnosti sa opisima mitskog raskovnika.[22] U istočnoj Srbiji raskovnik se takođe odnosi na specifičnu biljku koja se koristi u narodnoj medicini, a to je Laserpitium siler [en].[23]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Stoйnev, Anani; Dimitъr Popov; Margarita Vasileva; Račko Popov (2006). „Kostenurka”. Bъlgarska mitologiя. Enciklopedičen rečnik (na jeziku: bugarski). izd. Zahari Stoяnov. str. 165. ISBN 954-739-682-X. 
  2. ^ Stareva, Liliя (2007). Bъlgarski magii i gadaniя (na jeziku: bugarski). Trud. str. 243—244. ISBN 978-954-528-772-5. 
  3. ^ Radenković, Ljubinko (2000—2001). Raskovnik u krugu sličnih biljaka (na jeziku: srpski). Slavic Gate. Arhivirano iz originala 25. 6. 2010. g. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  4. ^ Jasmina S., Jokić (2018). „Semantika i funkcija raskovnika u „Božjim ljudima’’ Borisava Stankovića”. Književnost i jezik. LXV/3–4: 3931, 329. 
  5. ^ Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. 17. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. 1959. str. 735. 
  6. ^ Radenković, Ljubinko (2000—2001). Raskovnik u krugu sličnih biljaka (na jeziku: srpski). Slavic Gate. Arhivirano iz originala 25. 6. 2010. g. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  7. ^ Kulišić, Š.; P. Ž. Petrović; N. Pantelić (1970). „Raskovnik”. Srpski mitološki rečnik (na jeziku: srpski). Nolit. OCLC 462860728. 
  8. ^ Stareva, Liliя (2007). Bъlgarski magii i gadaniя (na jeziku: bugarski). Trud. str. 243—244. ISBN 978-954-528-772-5. 
  9. ^ Miljković, Branko (2000-04-07). Izabrane pesme (na jeziku: srpski). Projekat Rastko. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  10. ^ Stoйnev, Anani; Dimitъr Popov; Margarita Vasileva; Račko Popov (2006). „Kostenurka”. Bъlgarska mitologiя. Enciklopedičen rečnik (na jeziku: bugarski). izd. Zahari Stoяnov. str. 165. ISBN 954-739-682-X. 
  11. ^ Radenković, Ljubinko (2000—2001). Raskovnik u krugu sličnih biljaka (na jeziku: srpski). Slavic Gate. Arhivirano iz originala 25. 6. 2010. g. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  12. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Pristupljeno 2024-01-27. 
  13. ^ Stareva, Liliя (2007). Bъlgarski magii i gadaniя (na jeziku: bugarski). Trud. str. 243—244. ISBN 978-954-528-772-5. 
  14. ^ Benieš, Maя (2010-01-01). „Kakvo e tova „razkovniče”?” (na jeziku: bugarski). BNR. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  15. ^ Borislavov, Яsen (2009). „Bilkite – razkovniče za dobriя...” (na jeziku: bugarski). Bon Apeti. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  16. ^ Kulišić, Š.; P. Ž. Petrović; N. Pantelić (1970). „Raskovnik”. Srpski mitološki rečnik (na jeziku: srpski). Nolit. OCLC 462860728. 
  17. ^ Stoйnev, Anani; Dimitъr Popov; Margarita Vasileva; Račko Popov (2006). „Kostenurka”. Bъlgarska mitologiя. Enciklopedičen rečnik (na jeziku: bugarski). izd. Zahari Stoяnov. str. 165. ISBN 954-739-682-X. 
  18. ^ Stareva, Liliя (2007). Bъlgarski magii i gadaniя (na jeziku: bugarski). Trud. str. 243—244. ISBN 978-954-528-772-5. 
  19. ^ Radenković, Ljubinko (2000—2001). Raskovnik u krugu sličnih biljaka (na jeziku: srpski). Slavic Gate. Arhivirano iz originala 25. 6. 2010. g. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  20. ^ a b Radenković, Ljubinko (2000—2001). Raskovnik u krugu sličnih biljaka (na jeziku: srpski). Slavic Gate. Arhivirano iz originala 25. 6. 2010. g. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  21. ^ „Razkovniče” (na jeziku: bugarski). Eurodict. Pristupljeno 24. 8. 2010. 
  22. ^ Božilova, E. (2003). „Marsilea quadrifolia L. — Razkovniče”. Rъkovodstvo po sistematika na visšite rasteniя (na jeziku: bugarski). Pensoft Publishers. str. 53. ISBN 978-954-642-174-6. 
  23. ^ Radenković, Ljubinko (2000—2001). Raskovnik u krugu sličnih biljaka (na jeziku: srpski). Slavic Gate. Arhivirano iz originala 25. 6. 2010. g. Pristupljeno 24. 8. 2010. 

Dodatna literatura uredi

  • Nenad Gajić, Slovenska mitologija, Laguna, Beograd. 2011.
  • Veselin Čajkanović, Stara srpska religija, Srpska književna zadruga, Beograd, 1994.
  • Sreten Petrović, Srpska mitologija u verovanju, Dereta, Beograd, 2015.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Расковник_(старословенска_митологија)&oldid=27385449”