Raundel Palmer, 1. grof od Selborna
Raundel Palmer, 1. grof od Selborna (engl. Roundell Palmer, 1st Earl of Selborne, 1st Viscount Walmer, 1st Baron Selborne) (27. novembar 1812, Miksberi, Engleska — 4. maj 1895, Pitersfild, Engleska) je bio britanski advokat. Prvobitno advokat, a zatim dugogodišnji član Dom komuna, bio je na pozicijama u pravosudnoj sferi, bio je lord kancelar u dve liberalne vlade (1872–1874, 1880–1886) i doprineo je reformama u pravosudnoj administraciji. Godine 1882. dobio je titulu grofa i ušao u Dom lordova . Njegov sin Vilijam (1859–1942) i unuk Raundel (1887–1971) takođe su bili istaknute ličnosti.
Raundel Palmer, 1. grof od Selborna | |
|---|---|
 Raundel Palmer (1873) | |
| Datum rođenja | 27. novembar 1812. |
| Mesto rođenja | Miksberi, Engleska |
| Datum smrti | 4. maj 1895. (82 god.) |
| Mesto smrti | Pitersfild, Engleska |
| Zanimanje | advokat i političar |
Karijera uredi
Rođen kao mlađi sin velečasnog Vilijama Džoselina Palmera (1778–1852), ime Raundel potiče od devojačkog prezimena njegove majke. Sa uspehom je diplomirao na Oksfordu, gde je osvojio nekoliko nagrada za svoja dela na latinskom jeziku. Od 1837. radio je kao advokat, 1840-ih je bio i novinar u Tajmsu . Kao jedan od najboljih advokata u Londonu, izabran je u Dom komuna 1847. i ostao je poslanik do 1857. godine. Prvobitno je pripadao konzervativcima, kasnije se osamostalio i konačno prešao na liberale, kao poslanik u to vreme fokusirao se uglavnom na pitanje obrazovanja, a takođe i na emancipaciju Jevreja. Godine 1849. imenovan je za Kraljičinog savetnika . Bio je neuspešan na izborima 1857. i 1859. godine i ponovo je postao narodni poslanik 1861. godine. Godine 1861. bio je oplemenjen i pozvan u vladu kao generalni advokat ( 1861–1863), zatim je 1863–1866 bio generalni tužilac krune.
Odbio je da se pridruži Gledstonovoj vladi 1868. zbog neslaganja sa irskom politikom, ali je na kraju postao lord kancelar (1872–1874), 1872. imenovan je za člana Tajnog saveta i dobio titulu barona (titula je bila izvedeno od imena sela Selborn u Hempširu, gde je posedovao seosko imanje). U sledećem Gledstonovom kabinetu, on je ponovo bio lord kancelar (1880–1886) i u tom svojstvu je bio ključan u reformi i centralizaciji sudske administracije. Godine 1882. postao je grof od Selborna. Kasnije se ponovo posvađao sa Gledstonovom politikom i odbio je da učestvuje u vladi 1886. Potom se pridružio Liberalnim unionistima kao političar.
Bio je član Kraljevskog društva od 1860, dobio je počasni doktorat na Oksfordu, bio je na počasnom mestu magistra visokog suda na Oksfordskom univerzitetu i bio je kancelar Univerziteta Sent Endruz od 1877–1880. Primenjivao se i kao pisac i bio je, između ostalog, autor sopstvenih memoara.
Porodica uredi
Godine 1848. oženio se Lorom Voldegrejv (1821—1885), ćerkom admirala 8. grofa Voldegrejva . Zajedno su imali petoro dece, četiri ćerke i sina Vilijama (1859–1942), koji je imao nekoliko visokih funkcija početkom 20. veka. Od ćerki, drugorođena Meri Doroteja (1850–1933) se udala za svog rođaka, 9. grofa Valdegrejva .
Reference uredi
Literatura uredi
- Otonov obrazovni rečnik, tom 19, Prag, 1902 (reprint 2000) ISBN 80-7185-274-0
- Jenkins, Roy (2000). Gladstone : portrét politika viktoriánské Anglie. Prag. ISBN 80-7260-040-0.
Spoljašnje veze uredi
- 1. hrabě ze Selborne na webu thepeerage
- Rodokmen hrabat ze Selborne Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. novembar 2017) Archivováno 14. 11. 2017 na Wayback Machine