Rebronoše

Rebronoše (Ctenophora) je tip najjednostavnijih eumetazoa koji se zajedno sa tipom žarnjaka svrstava u grupu dupljara. Svih 90, do danas opisanih vrsta, su marinske i vode najčešće planktonski i pelaški način života, a veoma mali broj vrsta živi puzeći po morskom dnu (bentos). Veliki broj ktenofora imaju sposobnost luminiscencije. Ima ih u svim morima i okeanima, a najzastupnjenije su u umerenim regionima.

Rebronoše Vremenski raspon: Šablon:Geo range
"Ctenophorae"
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Potcarstvo:	Eumetazoa
Tip:	Ctenophora Eschscholtz, 1829
Tipska vrsta
Mnemiopsis leidyi
Classes
Tentaculata Nuda †Scleroctenophora

Prema želatinoznom, prozračnom telu veoma liče na meduze samo što je njihovo telo biradijalno simetrično i nema žarne ćelije. Naziv su rebronoše dobile prema organima za kretanje koji su u vidu meridionalnih traka koje se pružaju duž čitavog tela. Na tim trakama se nalaze nizovi pločica koje nose treplje (cilije) i imaju izgled češljeva. Pločice nastaju stapanjem treplji ćelija epidermisa. Pokreti pločica počinju na kraju suprotnom od onog koji sadrži usni otvor i u vidu talasa se prenose čitavim telom. Na taj način omogućeno je da se životinja kreće ustima napred.

Građa

Telo im je različitog oblika, zvonasto, trakasto ili meškoliko i na njemu se razlikuju dve strane:

• oralna (donja) na kojoj je usni otvor koji se nastavlja u sistem gastrovaskularnih kanala;
• aboralna (gornja) na kojoj se nalazi udubljenje obloženo trepljastim epitelom u kome je smešten čulni organ.

Tentakule (ručice) nisu postavljene oko usnog otvora već se nalaze bočno na telu. Veoma su dugačke i razgranate i na njima se nalaze posebne lepljive ćelije ili koloblaste (coloblaste) koje omogućavaju hvatanje plena.

Telesni zid obavija gastrovaskularnu duplju i izgrađen je od dva ćelijska i jednog nećelijskog sloja:

• epidermisa, spoljašnjeg sloja ćelija koji može da bude sincicijelan ili da ima ćelijsku građu; u njemu se nalaze:
  • žlezdane ćelije
  • pigmentske ćelije koje daju boju telu;
  • čulne ćelije
  • nervne ćelije koncentrisane u vidu nervnog pleksusa oko usnog otvora i ispod nizova pločica sa trepljama
• endodermisa, unutrašnjeg sloja ćelija, koji, osim ždrela, obavija gastrovaskularni sistem pa se često naziva i gastrodermis;
• mezogleje je debeli nećelijski sloj želatinozne mase u kojoj su razbacane mnogobrojne ćelije:
  • ameboidne ćelije
  • mišićna vlakna postala od ameboidnih ćelija.

Gastrovaskularni sistem sastoji se od delova koji se nastavljaju jedan na drugi:

• usnog otvora koji se nalazi na oralnoj strani tela
• ždrelo, koje je u obliku dugačke, uzdužne, spljoštene cevi i obloženo je trepljastim epidermisom;
• jednjak se nastavlja na ždrelo i veoma je kratko;
• želudac od koga polaze kanali kojima se hrana raznosi ka svim delovima tela.

Hrane se drugim životinjama i varenje počinje u gastrovaskularnoj duplji, a završava se u ćelijama endodermisa u kojima se vrši i apsorpcija svarenih komponenti. Rebronoše nemaju skelet, respiratorne kao ni organe za izlučivanje.

Razmnožavanje i razviće

Rebronoše su hermafroditni organizmi. Muške polne žlezde obrazuju se sa jedne, a ženske na drugoj strani meridionalnih kanala, a zajedničko im je to da obe vrste nastaju od endoderma. Polne ćelije se oslobađaju iz žlezda i mogu da se oplode u samom telu ili u morskoj vodi. Posle oplođenja počinje brazdanje koje je determinisano. Gastrulacija se kod najvećeg broja vrsta rebronoša vrši invaginacijom, posle čega nastaje larva cidipid (cydippid).

Klasifikacija

kriterijumi za klasifikaciju rebronoša su sledeći:

• prisustvo ili odsustvo tentakula
• oblik tela
• oblik nizova pločica sa trepljama.

Prema tim kriterijumima tip rebronoša deli se na dve klase:

1. Tentaculata koje poseduju tentakule; ova klasa obuhvata redove:

• Cydippida — najprimitivnije rebronoše sa tipičnim osobinama tog tipa životinja; imaju par tentakula sa ćelijama koloblastama; predstavnici ovog reda su:
  • Hormiphora plumosa, koja živi u Jadranskom i Sredozemnom moru:
  • Euchlora interesantna po tome što sadrži žarne ćelije.
• Lobata, koje na oralnoj strani imaju dva velika režnja i 4 nabora sa žlebovima u kojima se nalaze tentakule za ishranu; najpoznatiji predstavnik ovog reda je:
  • Mnemiopsis
• Cestida, imaju telo trakastog oblika dužine i preko 1 m; duž tela se pruža četiri niza zakržljalih pločica sa trepljama pomoću kojih se kreću talasastim pokretima; predstavnik je:
  • venerin pojas (Cestus veneris);
• Platyctenea, telo im je spljošteno u oralno-aboralnom pravcu i na adultnom stadijumu bez trepljastih pločica jer slabo pokretne, puzeće životinje; predstavnici su:
  • rod Coeloplana, i
  • rod Ctenoplana.

2. Nuda koje su bez tentakula; pripada im red:

• Beroida, čije je tlo jajastog ili zvonastog oblika sa velikim usnim otvorom i ždrelom; predstavnik je:
  • rod Beroe

Literatura

• Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
• Krstić, Lj: Čovek i mikrobi, Draganić, Beograd, 2003.
• Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
• Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
• Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj: Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.

Spoljašnje veze

• Bionet škola
• Washington State University