Ресаста печурка
Resasta pečurka (Agaricus vaporarius) vrsta je gljive iz porodice Agaricaceae.[1]
| Resasta pečurka | |
|---|---|
| |
| Agaricus vaporarius | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | Agaricomycetes
|
| Red: | Agaricales
|
| Porodica: | Agaricaceae
|
| Rod: | Agaricus
|
| Binomno ime | |
| Agaricus vaporarius | |
Opis uredi
- Ključne karakteristike: bleda smeđa boja, čvrst stručak, vunaste krpice, često duboko ukorenjena[2]
- Šešir je promera 10 – 15 cm, u početku polukuglast, kasnije konveksan. Na kraju je otvroren, mesnat i tvrd. Na samom početku rasta smeđopegave ili potpuno smeđe boje, posle se potpuno odvajaju široke smeđe čehice (vlakanca). Rub, zbog ostatka venčića, ispucano krpast.
- Himenofor u listićima, slobodnim i vrlo gustim. Najpre bivaju sivkastocrvenkasti, zatim tamnosmeđi ili gotovo crni. Oštrica je uvek nešto svetlije boje.
- Stručak je valjkast. Najpre pun, a zatim šupalj, debeo i beo. Prema gore je gladak, a prema osnovi valjkast. Poseduje beo i debeo venčić koji je s gornje strane malo rebrast, a rub mu je dvostruk. Na donjoj strani stručka neretko ostane još jedan prsten koji predstavlja ostatak ovoja (velum universale).
- Meso je prljavo belo, debelo i tvrdo. U početku prijatnog ukusa. Miris asocira na šumu i drvo.
Hemijska reakcija uredi
Meso u dodiru sa anilinom postaje crveno ili crvenosmeđe. U dodiru sa fenolom za 10-ak minuta crvenkasto pa smeđe.[3]
Jestivost uredi
Jestiva gljiva ali se ne odlikuje preteranim ukusom i kvalitetom. Sezona branja je od jula do novembra.[4] Kod nekih osoba može izazvati bolove u želucu.[5]
Ekologija i stanište uredi
Saprobna gljiva koja se uočava obično u malim skupinama na rubu šuma, pored puteva, parkova i bašta sa steljom od opalog lišća. Preferira senku drveća i podloge bogate humusom. Ne smatra se za vrstu koja se često sreće.[4]
Mogućnost zamene sa drugim gljivama uredi
Moguća je zamena sa grupom gljiva čije meso slabo ili jako menja boju. Siguran znak da se radi o ovoj vrsti jeste drugi prsten kao ostatak ovoja na donjem delu stručka. Nema opasnosti od zamene sa otrovnim vrstama.[3]
Reference uredi
- ^ „Agaricus vaporarius (Vittad.) M.M.Moser”. www.gbif.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-30.
- ^ Kibby, Geoffrey (2006). Philip's guide to mushrooms and toadstools of Britain and Northern Europe. London: Philip's. ISBN 978-0-540-08936-9. OCLC 137209440.
- ^ a b v Božac, Romano (2005). Enciklopedija gljiva 1. Zagreb. ISBN 953-0-61413-6. OCLC 1163865881.
- ^ a b „Agaricus subperonatus”. First Nature. Pristupljeno 3. 9. 2022.[mrtva veza]
- ^ „Medusa Mushroom”. Wild Food UK (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-30.