Википедија

Rikardo Kalafjori

Rikardo Kalafjori (ital. Riccardo Calafiori; Rim, 19. maj 2002) je italijanski profesionalni fudbaler koji igra kao defanzivac za klub Serije A iz Bolonje i reprezentaciju Italije.[2]

Rikardo Kalafjori
Rikardo Kalafjori 2024.
Lični podaci
Datum rođenja (2002-05-19)19. maj 2002. (22 god.)
Mesto rođenja Rim, Italija
Visina 1,88 m[1]
Pozicija odbrana
Juniorska karijera
2011—2020. Roma
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2020—2022. Roma 10 (0)
2022. → Đenova 3 (0)
2022—2023. Bazel 26 (0)
2023— Bolonja 30 (2)
Reprezentativna karijera
2017— Italija U15 7 (0)
2017—2018. Italija U16 9 (1)
2018. Italija U17 3 (1)
2020. Italija U19 2 (0)
2021. Italija U21 8 (0)
2024— Italija 3 (0)
* Datum aktuelizovanja: 21. jun 2024.

Igračka karijera

uredi

Klubovi

uredi
Roma

Kalafjori je omladinski proizvod fudbalske škole Rome. Kalafjori je potpisao svoj prvi ugovor sa njima 16. juna 2018. godine.[3] Kalafjori je 2. oktobra 2018. pretrpeo povredu kolena koja je ga je dovela blizu kraja karijere.[4] Na profesionalnom nivou sa Romom debitovao je, kao i debi u Seriji A, u pobedi od 3:1 u gostima nad Juventusom 1. avgusta 2020. U toj utakmici je izborio jedanaesterac, koji je uspešno realizovao njegov saigrač Dijego Peroti, a takođe je postigao gol udarcem sa distance nakon kornera, koji je ipak poništen pošto je lopta prethodno otišla van igre.[5][6]

Sledeće sezone, 3. decembra 2020, Kalafjorija je doveo trener Rome Paulo Fonseka kao zamena za Leonarda Spinacole,[7] i postigao je svoj prvi profesionalni gol u Rominoj pobedi na domaćem terenu protiv Jang Bojsa u UEFA Ligi Evrope.[8]

Kalafjori je 14. januara 2022. prešao na pozajmicu u Đenovu.[9]

Bazel

Dana 30. avgusta 2022, Roma je objavila da se Kalafjori pridružio Bazelu na osnovu trajnog ugovora.[10] Kalafjori je potpisao 3-godišnji ugovor sa Bazelom.[11] Pridružio se prvom timu Bazela u sezoni 2022–23 pod vođstvom glavnog trenera Aleksandra Freja. Kalafjori je debitovao u domaćoj ligi za svoj novi klub na gostovanju u Kornaredu 9. oktobra 2022. pošto je Bazel poražen sa 1–0 od Lugana.[12]

Bolonja

Kalafjori se 31. avgusta 2023. vratio u Seriju A i potpisao sa Bolonjom.[13] Pod vođstvom glavnog trenera Tijaga Mote, prebačen je na poziciju centralnog beka, gde je postao jedan od najboljih igrača u ligi.[14] Dana 20. maja 2024. postigao je svoj prvi gol u Seriji A, tako što je postigao gol u remiju 3-3 protiv Juventusa, a Bolonja je primila tri brza gola nakon njegove zamene u 75. minutu.[15] Tokom cele sezone pomogao je Bolonji da se kvalifikuje za UEFA Ligu šampiona po prvi put od 1964–65, čime je obezbedio plasman u prvih pet u Seriji A.[16][17]

Reprezentacija

uredi

Kalafjori je 3. septembra 2021. debitovao za reprezentaciju Italije U21, igrajući kao zamena u kvalifikacionom meču protiv Luksemburga, koji je Italija pobedila sa 3–0.[18]

23. maja 2024. primio je svoj prvi zvanični poziv u seniorsku reprezentaciju Italije, nakon što ga je menadžer Luciano Spalletti uključio u preliminarni tim za UEFA Euro 2024.[19] Za seniorski tim je debitovao 4. juna, ušao je kao zamena za Federika Dimarka u 85. minutu prijateljskog remija 0-0 protiv Turske u Bolonji.[20]

Pošto je kasnije potvrđen u finalnom timu za UEFA Euro 2024,[21] Kalafjori je debitovao 15. juna, počevši od 2-1 pobedom nad Albanijom u grupnoj fazi;[22][23] sa 22 godine i 27 godina; dana, postao je drugi najmlađi Italijan koji je igrao na Evropskom prvenstvu UEFA, iza samo Paola Maldinija.[24] Postigao je autogol u porazu Italije 1-0 od Španije u njihovom drugom meču.[25]

Reference

uredi
  1. ^ „Eurosport”. www.eurosport.com. Pristupljeno 2024-06-17. 
  2. ^ Rikardo Kalafjori na eu-football
  3. ^ „Ko je Rikardo Kalafjori, Romina beba-Kolarov koju štiti Monči”. Calcio Fanpage (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 31. 1. 2021. 
  4. ^ „Snaga, brzina i fizička sprema: Rikardo Kalafjori, rimski talenat”. 7. 7. 2020. 
  5. ^ „Juventus – Roma – 1. avgust 2020 - Soccerway”. us.soccerway.com. 
  6. ^ Baldini, Sergio (1. 8. 2020). „Juve-Roma 1-3: Igvain nije dovoljan, sada idemo u Ligu šampiona”. www.tuttosport.com (na jeziku: Italian). Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  7. ^ Manfredi, Jacopo (3. 12. 2020). „Liga Evrope, Roma-Jang Bojs 3-1: Majoral, Kalafjori i Džeko dali prvo mesto Đalorosiju” (na jeziku: italijanski). la Repubblica. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  8. ^ „Koleno koje se lomi, Džekova posvećenost i prvi gol u Đalorosiju” (na jeziku: italijanski). Sky Sport (Italy). 3. 12. 2020. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  9. ^ „Kalafjori prešai u crveno plave” (na jeziku: italijanski). Genoa C.F.C. 14. 1. 2022. Pristupljeno 14. 1. 2022. 
  10. ^ „Zvanično: Rikardo Kalafjori prodat u FK Bazel”. Roma Press. 30. 8. 2022. Pristupljeno 30. 8. 2022. 
  11. ^ FC Basel 1893. „Rikardo Kalafjori prelazi u FCB”. Riccardo Calafiori moves to FCB (na jeziku: nemački). FC Basel 1893 AG. Pristupljeno 31. 8. 2022. 
  12. ^ FC Basel 1893 (9. 10. 2022). „Uglavnom bezopasan FCB izgubio je 0-1 u Luganu”. A largely harmless FCB beaten 1-0 in Lugano. FC Basel 1893 AG. Pristupljeno 16. 11. 2021. 
  13. ^ „Calafiori al Bologna” [Kalafjori u Bolonji] (na jeziku: italijanski). Bologna FC 1909. 31. 8. 2023. Pristupljeno 31. 8. 2023. 
  14. ^ „Šta ako bi vam rekli da je Kalafjorijedan od najboljih centara u Seriji A?” (na jeziku: italijanski). Cronache di Spogliatoio. 24. 12. 2023. Pristupljeno 8. 1. 2024. 
  15. ^ Nevischi, Leonardo (20. 5. 2024). „Kalafjori: "Žreb ne kvari prelepu sezonu koju smo imali. Cilj? Skoro sam odustao..."” (na jeziku: italijanski). Bologna Sport News. 
  16. ^ Young, Peter (12. 5. 2024). „Zvanično: Juventus i Bolonja osigurali su plasman u Ligu šampiona 2024-25”. Football Italia. 
  17. ^ „Bolonja se vraća u zemlju snova dok Motino vrtoglavo putovanje meša stari poredak”. The Guardian. 11. 5. 2024. Pristupljeno 13. 5. 2024. 
  18. ^ „Debi pobedom za novu Italiju. Nikolato: Video sam veliku posvećenost, ali moramo da radimo”. Italian Football Federation (na jeziku: italijanski). 3. 9. 2021. Pristupljeno 3. 9. 2021. 
  19. ^ „Počinje misija EURO 2024: 31. maja Azuri će biti u Kovercijanu, evo 30 igrača pozvanih na sastanak” (na jeziku: italijanski). Italian Football Federation. 23. 5. 2024. Pristupljeno 23. 5. 2024. 
  20. ^ Triolo, Davide (4. 6. 2024). „Italija-Turska | Kalafjori: "Odlična emocija, nadam se da ću ići na Evropsko prvenstvo"”. Sportface (na jeziku: italijanski). 
  21. ^ „Ozvaničen sastav za EURO 2024, Provedel, Riči i Orsolini isključeni sa liste” (na jeziku: italijanski). Italian Football Federation. 6. 6. 2024. Pristupljeno 16. 6. 2024. 
  22. ^ „Čak su i u Evropi primetili Rikarda Kalafjorija”. Il Post (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 16. 6. 2024. 
  23. ^ „Italija loše počinje, pa se vraća: Bastoni-Barela, izbacila Albanija i prva tri boda za prvaka Evrope. Spaleti: Dobre stvari, ali moraju dovesti do nečega”. Italian Football Federation (na jeziku: italijanski). 15. 6. 2024. Pristupljeno 16. 6. 2024. 
  24. ^ „Kalafjori drugi iza Maldinija: rekord sa Italijom na Evropskom prvenstvu”. Tuttosport (na jeziku: italijanski). 15. 6. 2024. Pristupljeno 16. 6. 2024. 
  25. ^ „Evro 2024 – Španija 1–0 Italija: autogolom Rikarda Kalafjorija poslao Španiju u osminu finala kao pobednik Grupe B”. Sky Sports. 20. 6. 2024. Pristupljeno 21. 6. 2024. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Rikardo Kalafjori na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рикардо_Калафјори&oldid=27880006”