Rožnac
Rožnaci su silikatne stene, koje se u vidu konkrecija, tankih slojeva ili proslojaka, ređe banaka, javljaju u marinskim glinovitim, laporovitim i karbonatnim sedimentima i vulkanoklastičnim stenama.
Rožnaci su kompaktne, jedre stene vrlo različite boje. Od primesa gvožđa, koje su obično neravnomerno raspoređene u steni, dobijaju žutu, smeđu, crvenkastu, žutomrku ili crvenomrku boju. Primese mangana stenu boje zelenkasto ili plavozeleno. Glinovita komponenta u steni pigmentira sivo, a komponenta titana zelenkasto. Samo su retko rožnaci beli i svetlosivi, a često mogu biti šareni.
Sastoje se od nekoliko minerala silicijske kiseline, opala, kalcedona ili kvarca. U njima se mogu naći ostaci mikroorganizama, kao što su radiolarije i silicispongije.
Najveće količine rožnaca stvaraju se u vreme submarinskih izlivanja bazaltoidnih lava. Tom prilikom se morskoj vodi predaju velike količine silicijuma koju organizmi koriste za stvaranje ljuštura ili se talože na dnu.
U Srbiji su najčešće u okviru stena vulkanogeno sedimentnih formacija stvaranih u trijasu i juri u Dinaridima. Ove se formacije zbog obilja rožnaca u njima i nazivaju porfirit – rožnačka i dijabaz – rožnačka (prva je trijaske, a druga jurske starosti).
Literatura uredi
- Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka
Vidi još uredi
Spoljašnje veze uredi
 | Ovaj članak u vezi sa geologijom je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |