Розенколис
Rozenkolis (lat. Agapornis roseicollis) je vrsta papagaja iz roda Agapornis, kome pripadaju i fišeri (Agapornis fischeri), tarante (Agapornis taranta), lilijane (Agapornis lilianae), kane (Agapornis canus), nigrigenisi (Agapornis nigrigenis). Rozenkolisi naseljavaju jugozapadnu Afriku i to prostore Namibije i Bocvane, dok su u neznatno više plavičastoj boji nastanjeni još jedino u južnoj Angoli. Ovo je veoma društvena ptica i u divljini se može videti u manjim grupama.
Rozenkolis | |
---|---|
Agapornis roseicollis | |
Naučna klasifikacija | |
Domen: | Eukaryota |
Carstvo: | Animalia |
Tip: | Chordata |
Klasa: | Aves |
Red: | Psittaciformes |
Natporodica: | Psittacoidea |
Porodica: | Psittaculidae |
Potporodica: | Agapornithinae |
Rod: | Agapornis |
Vrsta: | A. roseicollis
|
Binomno ime | |
Agapornis roseicollis (Vieillot, 1818)
| |
Areal rasprostranjenja, pustinja Namib i okolina |
Opis
urediRozenkolis je relativno mala ptica, dužine svega 17–18 cm, sa intenzivno zelenim leđima, svetlijim zelenkasto-žutim grudima, crvenog čela i podbradka, plavog kratkog repa gde se na svakom pojedinačnom peru uočava crvena tačka, kratkih ali jakih nogu, svetlijeg kljuna koji je u odnosu na veličinu ptice izrazito snažan i veliki. Popularan je kao kućni ljubimac.[2]
Stanište
urediU prirodi obitava uglavnom u blizini većih pustinja, ali uz obaveznu blizinu vode koja mu je neophodna u periodu othranjivanja mladih i pravljenju gnezda, za koje koristi šupljine - duplje trulog drveća ili panjeva. Žive u jatima koja uglavnom sačinjava 12 jedinki, ali neretko broj jedinki može da bude i znatno veći. Jednom oformljen par ostaje vezan do kraja života. Ovo isto važi i za njihove srodnike fišere, personate i zbog toga se nazivaju i Ljubavni papagaji.[2]
Ishrana i razmnožavanje
urediHrane se raznim semenjem, najčešće semenkama akacije, bobicama, voćem i povrćem, a veliki su ljubimci insekata i crvića.[2]
Period parenja je od marta do maja, kada oba roditelja na specifičan način cepkaju ljuspice drveća dužine do 10 cm zabadajući ih u perje iznad repa i leđa, da bi ih po unošenju u duplju-gnezdo vadili i od njega formirali sferno gnezdo u kome će ženka položiti 4-6 belih jaja veličine 24x17 mm. Period inkubacije iznosi 21-23 dana, a mladi po izleganju ostaju u gnezdu 5-6 nedelja do potpunog operjavanja i pod starateljstvom roditelja su još oko 15 dana, posle čega napuštaju roditelje i formiraju nove zajednice. Polno su zreli posle 8 meseci.[2]
Uzgoj
urediRozenkolisi su zbog svoje male veličine, lakog održavanja i uzgoja jedna od najčešćih vrsta papagaja koje se drže u zatočeništvu. Ptice se drže same ili u paru, mada ih je zbog njihove potrebe za društvom najbolje držati u parovima. Mogu biti agresivni i skloni vezivanju za pojedinca, bilo čoveka ili pticu, i možda se neće dobro slagati sa drugim ljudima ili kućnim ljubimcima. Dva rozenkolisa se ne moraju uvek slagati i može se desiti da ih je potrebno razdvojiti. Ne treba ih držati sa manjim vrstama ptica. Zahtevaju svakodnevne vežbe.
-
Par u gnezdu
-
Ptić
-
Odrasla jedinka (lutino primerak) u gnezdu sa jajima i ptićima
-
Rozenkolis se igra sa granom
-
Podivljali rozenkolisi dok se hrane semenjem iz hranilice u Arizoni
-
Rozenkolis se igra sa igračkom
-
Par u zatočeništvu
Mutacije
urediRozenkolisi imaju najširi spektar mutacija vezanih za boju perja među vrstama roda Agapornis.
-
Divlja jedinka
-
Levo: divlja jedinka sa prirodnom bojom perja
Desno: varijetet lutino -
Levo: divlja jedinka sa prirodnom bojom perja
Desno: pajd grin -
Akva tirkiz
-
Levo: pajd
Sredina: hibrid pič fejs x fišeri
Desno: sa narandžastom bojom lica -
Tirkiz
-
Grin sing`l vajlet faktor opalin
-
Opalin dab`l dark
-
Varijetet lutino (slučaj gde je cela glava iste boje kao i lice)
-
Akva harlekin
-
Vajt fejs vajlet
Izvori
uredi- ^ BirdLife International (2018). „Agapornis roseicollis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 27. 8. 2021. Baza podataka uključuje i dokaze o riziku ugroženosti. (jezik: engleski)
- ^ a b v g „Rozenkolis”. Odgajivačnica papagaja Jakovljević.
Literatura
uredi- Ovaj tekst ili jedan njegov deo je preuzet sa sajta www.parrotfactory.com. Dozvola se može videti ovde