Rumba
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Ovaj članak se u velikoj meri ili u potpunosti oslanja na jedan izvor. |
Reč rumba označava vrstu crnačke muzike i plesa sa Kariba, a u svom značenju objedinjava mnoštvo naziva srodne muzike i srodnih plesova, kao na primer: son, danzon, guagiru, guaraku, naningo i drugo. Pravo značenje reči varira od ostrva do ostrva.
Razvoj Rumbe
urediPostoje dve vrste plesa koji se zova rumba. Jedan ples je španska rumba, a drugi afrička rumba. Iako se rumba razvila uglavnom na Kubi, slični plesovi razvili su se i na drugim karipskim ostrvima i u Južnoj Americi.
Rumba se razvila u 16. veku s dolaskom crnih robova iz Afrike. Izvorna rumba, tj. rhumba, kao folklorni ples u osnovi je seksi pantomima koja se pleše vrlo brzo, a karakterišu ga preterani pokreti bokovima, agresivan, ali ujedno i senzualan stav muškarca i obrambeni stav žene. To je ples zavođenja. Upravo zbog svoje tzv. lascivnosti rumba je bila ples niže društvene klase. Rumba se svira u (šp. staccato) ritmu i prati izražajne pokrete plesača. Ona se svira maracasima, clavama, marimbolom i bubnjevima.
Za vreme Drugog svetskog rata među Kubancima iz srednjeg sloja popularan je postao són. Són je sporija i prefinjenija verzija izvorne rumbe (rhumbe). Són se svira u dva dela, a pleše se samo za vreme refrena. Još sporiji je danzón, ples članova bogatog kubanskog društva. Danzón se pleše malim koracima, s time da žena prefinjeno miče bokovima savijajući i ispravljajući kolena.
Rumba u SAD
urediAmerička rumba razvila se iz sóna. U Sjedinjenim Američkim Državama rumbu su 1913. predstavili Lev Kuin i Džon Savier. Deset godina kasnije Emil Kolemanu je u Njujork doveo svirače rumbe i par plesača. Godine 1925. u Greenwich Villageu Benito Collada otvorio je klub "El Chico", međutim shvatio je da Njujorčani ne shvataju samu srž rumbe. Ova rumba je bila duplo bržeg ritma od današnje rumbe. Više je ličila na mambo i ima još naziv „kvadratna rumba“.
Pravo zanimanje za latino-muziku počelo je 1929. godine. Kasnih dvadesetih godina 20. veka Xavier Cugat osnovao je orkestar koji je svirao isključivo muziku Latinske Amerike. On je u Los Anđelesu otvorio klub "Coconut Grove", a pojavio se i u prvim zvučnim filmovima. Tridesetih godina 20. veka svirao je u hotelu „Valdorf Astoria“.
Rumba u Evropi
urediZahvaljujući entuzijazmu i interpretativnoj sposobnosti ondašnjeg vodećeg londonskog učitelja latino-američkih plesova Monsieur Pierea, koji je tridesetih godina 20. veka u Londonu zajedno sa partnerkom Doris Lavele popularizovao latino-američke plesove, Evropa je upoznala rumbu. Njih dvoje Londoncima su predstavili pravu kubansku rumbu, koja je kao službena verzija plesa konačno priznata 1955.
Rumba je duša latino-američke muzike i plesa. Fascinantni ritmovi i pokreti tela rumbu čine jednim od najpopularnijih plesova.
Plesanja Rumbe
urediTokom vremena rumba se mešala sa ostalim ritmovima i tako zadobila današnju formu. Među takmičarske plesove su je uvrstili 1964. godine. Od tada spada u grupu takmičarskih latino plesova, i kao takva se razvila tako da je to danas visoko stilizovan ples i igra se u celom svetu.
Rumba je osnova za dobro latino plesanje i pomaže da izoštrite svoj osećaj za ritam, tajming i kontrolu muzike. Rumbu narocito vole devojke zbog nežne i relativno spore muzike, tako da plesom mogu da izraze niz osećanja i svoju ženstvenost. Za muškarce je važno da dobro savladaju osnovni korak, ritam i vođenje.
Osnovni korak ima pauzu na muzičkom bitu 1. Kod nas se prvi korak pravi na 4 (4-pauza-2-3), dok se u Americi kreće na 2 (2-3-4-pauza.
Veoma je popularna i kao društveni ples na plesnim večerima i zabavama.
U poslednje vreme u salsa školama se radi ponovo tzv. afro rumba kao grupni ples a ritam je sličan regetonu.
Rumba muzika je: nežna, prijatna, spora, sinkopirana, povučena, suzdržana. Osim na klasičnu plesnu muziku, ona se može plesati na nekoliko pop pesama. Muzički takt: 4/4. Tempo: 27-29 bpm (takta u minuti).