Rurska oblast

урбана област немачке државе Северна Рајна-Вестфалија

Rurska oblast (nem. Ruhrgebiet ili skraćeno, Ruhrpott) je urbana oblast nemačke države Severna Rajna-Vestfalija, u kojoj se nalazi puno velikih industrijskih gradova. Rurska oblast se prostire do reke Rur na jugu, Rajne na zapadu i reke Line na severu, dok se na jugozapadu oblast graniči sa Bergiškom (Bergisches Land). Rurska oblast, sa oko 5,3 miliona stanovnika, je deo veće, Rajnsko-Rurske metropolitanske oblasti, koja ima više od 12 miliona žitelja.

Mapa Rurske oblasti

Gledajući sa zapada na istok, oblast uključuje gradove Duizburg, Oberhauzen, Botrop, Milhajm na Ruru, Esen, Gelzenkirhen, Bohum, Herne, Ham, Hagen i Dortmund, kao i delove ruralnih distrikata Vesel, Reklinghauzen, Una i Enepe-Rur. Ovi distrikti su prerasli u veliki kompleks formirajući industrijski predeo jedinstvenih razmera, na kome živi oko 5,3 miliona ljudi što ga svrstava na četvrto mesto najvećih urbanih oblasti u Evropi posle Moskve, Londona i Pariza (videti takođe: Istanbul). Rurska oblast se često greškom prikazuje kao samostalna oblast, jer mnoge mape ne pokazuju granice gradova.

IstorijaUredi

Oblast je mahom bila stecište malih gradića i većih sela, sve dok se nije desila Industrijska revolucija. Tada su ovi prostori ekonomski počeli da jačaju naročito zbog prirodnog bogatstva ugljem i proizvodnje čelika. Kako je tražnja za ugljem opala posle 1960, oblast je prošla kroz kritične faze indistrijske diverzifikacije. One su se prvenstveno ogledale u ulaganje u uslužni sektor i visoku tehnologiju.

Velika zagađenja vazduha i vode Rurske oblasti su u najvećem delu stvar prošlosti.

Januara 1923. francuska vojska je okupirala Rursku oblast što je bio odgovor na nemogućnost otplaćivanja ratnih reparacija Nemačke Francuskoj posle Prvog svetskog rata. Nemačke vlasti su odgovorile „pasivnim otporom“, što je značilo da ugljenokopači i radnici na železnici odbijaju poslušnost prema okupacionim snagama. Finansijski rezultati ovog otpora su ruinirali nemačke finansije i pasivni otpor je prestao krajem 1923. godine. Za vreme Drugog svetskog rata saveznici su organizovali specijalnu kampanju opkoljavanja i zauzimanja Rurske oblasti. Ovakva akcija je rezultovala predaju cele oblasti, kao i nekoliko hiljada vojnika Vermahta. Formiran je tzv. „Rurski džep“. Tokom Hladnog rata, predviđalo se da će Crvena armija prodrti u zapadnu Evropu i da će joj glavna meta biti Rurska oblast.

MigracijeUredi

U 19. veku Rursku oblast je naselilo preko milion Poljaka iz istočne Pruske i Šlezije. Gotovo svi njihovi potomci danas govore nemački i izjašnjavaju se kao Nemci. Od starih korena ostala su im samo poljska prezimena.

Godine 1900. glavne naseobine poljske manjine su bile:

  • Okrug Gelzenkirhen (provincija Vestfalija) 13,1%
  • Okrug Bohum (provincija Vestfalija) 9,1%
  • Okrug Dortmund (provincija Vestfalija) 7,3%
  • Grad Gelzenkirhen (provincija Vestfalija) 5,1%

Vidi jošUredi


Spoljašnje vezeUredi