Википедија

Savana (mačka)

Врста мачке

Savana mačka, hibridna je rasa mačke. Nastala je ukrštanjem servala i domaće mačke.[1][2][3]

Savana mačka
Zemlja porekla
Sjedinjene Američke Države
Standard(i) rase
CFA: [američki standard]
TICA: standard
Napomene
Savana mačke su slične visini malog psa

Istorija uredi

Savana mačka je hibrid nastao ukrštanjem domaće mačake i servala, afričke divlje mačke velikih ušiju srednje veličine. Ukrštanje neobičnih vrsta je postalo popularno krajem devedesetih godina, a 2001. godine Međunarodno udruženje za mačke (engl. The International Cat Association – TICA) je savna mačku prihvatilo kao novu registrovanu rasu. U maju 2012, udruženje je dozvolilo učestvovanje ove rase na takmičenjima.

Džudi Frenk je ukrstila mužijaka servala, koja je pripadao Suzi Vuds, sa sijamskom domaćom mačkom da bi stvorila prvu savana mačku 7. aprila 1986. godine, nazvanu „savana”.[4] Patrik Keli i Džojs Sruf napisali su originalnu verziju standarda vezanog za savana mačku i predstavili su ga odboru „Međunarodnog udruženja za mačke” 1996. godine. Godine 2001, odbor je prihvatio rasu kao registrovanu.

Fizičke osobine i tehnike uzgoja uredi

Snimak iz blizine prikazuje šare u obliku oka oko ušiju i iza njih, kao i tačke u obliku suza koje izlaze iz krajička oka, koje se spuštaju niz nos na primer četvoromesečne savana mačke

Visina i vitka građa savana mačaki čini da izgledaju veće nego što je njihova trenutna težina. Njihova veličina dosta zavisi od generacije i pola, s tim što je mužijak hibrid F1 uobičajeno najveći.

F1 i F2 generacije savana mačaka su obično najveće, i kod njih je prisutan najjači genetski uticaj afričkog pretka servala. Kao i druge hibridne mačke kao što su čazi i bengalska mačka, mnoge prve generacije ove rase imale su egzotične osobine servala vezane za igled, a vremenom se te osobine smanjuju. Mužijak savana mačke ima tendenciju da bude veći od ženke.

Ranije generacije savana mačaka su bile težine od 3,5 do 9,1 kilograma, a najveća težina je dodeljena sterilisanim mužijacima F1 ili F2 generacije. Kasnije generacije savana mačke su bile obično između 3,2 i 6,8 kilograma. Zbog nasumičnih fakora u genetici savana mačke, veličina može značajno da varira, čak i u jednom okotu.

Krzno savana mačke je najčeće pokriveno tačastim šarama, koje predstavljaju jedini prikaz šara koji je prihvaćene za standard ove rase od strane Međunarodnog udruženja za mačke.[5] Nestandardni uzorci šara nestandardnih boja uključuju: rosetid mačke, mermerno-snežne tačkaste obojenosti krzna, plave boje, boje cimeta, čokoladne boje, lila boje (poput lavande) i drugih blažih boja dobijenih od izvora koji se nalazi u genetici krzna domaćih mačaka. Ove nestandardne boje mačaka treba da se smatraju nesvakidašnjim poput kućnih ljubimaca dobijenih jedino kombinaciom raznolikih gena brojnosti jednog čitavog bazena.

Standard ove rase od strane „Međunarodnog udruženja za mačke” iziskuje braon tačkaste pruge, srebrno tačkaste pruge, crne pruge i krzno boje crnog dima (siva boja u koju se nežno utapa crna sa crnim tačkicama). Domaća nehibridna mačka iz ranijih 1990-ih godina znatno su uticale na razvoj rase u pozitivnim i negativnim osobinama. Od 2012. godine većina uzgajivača podiže savana mačke u parovima. Više se ne dozvoljava ukrštanje sa savana mačkom od trenutka kada je postignut status „TICA šampionata”. Ranije mačke za koja je TICA dozvolila ukrštanje sa savana mačkama su: egipatska mau mačka, ociket, orijentalna kratkodlaka mačka i domaća kratkodlaka mačka.

Hibridi koji su „nedopustivi” prema standardnim rasama TICA udruženja uključuju bengalsku i mejn kun mačku. Ove nedopustive rase mogu doneti mnogo neželjenih genetskih uticaja. Ti hibridi se veoma retko koriste od 2012. godine. Uzgajivači preferiraju da ukrštaju savana mačke sa servalom u cilju postizanja F1 generacije savana mačaka, kako bi se održala „čista rasa”.

Egzotični izgled savana mačaka često se zasniva na prisustvu mnogih karakteristika servala. Najistaknutiji od njih uključuju različite šare u boji; mačke su uglavnom više, široke, zaobljene, uspravnih ušiju i imaju veoma dugačke noge; debele su, pufnastog nosa i zamračenih očiju. Telo savana mačke je dugo i one imaju veoma duge noge. Mala glava je više izdužena nego široka i ona ima dugačak, vitak vrat.[6] Zadnji deo uva ima pruge u oliku očiju, obično tamno sive ili braon boje, koje dodatno ističu šaru u vidu oka. Kratki rep ima crne prstenove. Oči su im plave kada su male (kao i kod drugih mačaka), a mogu biti i zelene, braon i zlatne. Oči imaju oblik „bumeranga”, a obrve su im nalik na košulju, kako bi ih zaštitili od sunčeve svetlosti. U idealnom slučaju, crne ili tamne šare „suza” ili „suza geparda”, koje izlaze iz ugla očiju, dopiru čak do vrha nosa i slične su onim kod geparda.

Reprodukcija i genetika uredi

Jednonedeljni savana mačići F2 generacija sa oznakom „B”

Kako su savana mačke hibridi nastali ukrštanjem servala i domaće mačke, svaka njihova generacija je označena filijalnim brojem. Na primer, mačke nastale posredno ukrštanjem servala i domaće mačke su prva generacija i imaju 50% gena servala.

F1 generaciju savana mačke je vrlo teško proizvesti, zbog značajnih razlika u periodu gestacije između servala i domaće mačke (75 dana je potrebno za serval i 65 dana za domaćeu mačaku) i seksualnih hromozoma. Trudnoće se često apsorbuju ili prekidaju, a nekad se mačići prerano okote. Takođe, serval može biti veoma izbirljiv u izboru partnera, te se često neće pariti sa domaćom mačkom. F1 generacija savane mačke može biti čak i 75% servala. Svih 75% F1 generacije su potomci 50% F1 ženki koje se odgajaju ka servalu. Slučajevi od 87,5% F1 generacije savana mačke su zabeleženi, ali je u tom slučaju poldnost upitna.

Jednogodišnja savana mačka F3 generacije

Češća od 75% F1 generacije je 62,5% F1 generacija, koja je proizvod „F2A” uzgajan nazad ka servalu. Generacija F2, koja ima pretke servala i potomstvo je takođe ženske generacije F1, rangira se generacija od 25% do 37,5% servala. F3 generacija ima dobro potomstvo servala i predstavlja 12,5% servala.

Sacana malka se takođe može navesti kao uzgajivačka rasa ,,SV kSV" (SV je TICA kod za rasu savana mački), pored filijalnog broja. Generacijski filijalni brojevi savana mački takođe imaju oznaku slova koja se odnose na generaciju ,,SV-to-SV" uzgajanja. Oznaka ,,A" znači da je jedan roditelj savana mačka a drugi je nehibridna rasa. ,,B" se koristi kada su oba roditelja savana mačke a jedan od njih pripada kategoriji označenoj sa ,,A". Oznaka ,,C" se koristi kada su oba roditelja savana mačke, a jedan od njih pripada kategoriji označenoj sa ,,B". Stoga, A x (any SV) = B; B x (B,C,SBT) = C; C x (C, SBT) = SBT, SBT x SBT = SBT. F1 generacijasavana mački su uvek označene sa ,,A", pošto je otac nesumnjivo nehibrid koji nije domaća mačka odnosno otac je serval. Generacija F2 može biti ,,A" ili ,,B". Generacija F3 može biti ,,A", ,,B" ili ,,C". Generacija F4 je prva generacija koja može biti generacija kao iz tradicionalne knjige srodstva (SBT) i smatra se ,,čistom".

Kao hibridi, savana mačke obično pokazuje neke karakteristike hibridne nevidljivosti. Zbog toga što su mužijaci savana mački heterogametnog pola, oni su najčešće pogođeni, u skladu sa Haldanovim pravilima (engl. Haldane's rule). Mužijaci savana mačaka su obično veće veličine i sterilni su do generacije F5 ili nadalje, a ženke su plodne od generacije F1. Od 2011. godine, uzgajivači su primetili povraćaj sterilnosti kod mužijaka generacija F5 i F6. Verovatno je to prouzrokovano zbog višeg procenta servala kod C i SBT mačaka. Problem se takođe može pojaviti usled sekundarnih netradicionalnih gena koji dolaze od azijske leopardske mačke prisutnih kod bengalskih nehibridnih mačaka koje se nalaze u osnovi rase savana mačke.

Ženke generacije F1-F3 se obično zadržavaju za uzgoj, a mužijaci se nude kao ljubimci. Obrnuto se dešava sa mužijacima F5 do F7 generacije, ali u manjoj meri, koji se ostavljaju za održavanje uzgoja, a ženke se pre svega nude kao kućni ljubimci.

Temperament uredi

 
Savana mačka F2 generacije od 9 kg

Mačke se uobičajeno upoređuju sa psima u svojoj lojalnosti i oni će pratiti svoje vlasnike oko kuće kao i psi. One takođe mogu biti obučene da šetaju privezane za povodac i da donese stvari.[7]

Neke savana mačke su viđene kao veoma socijalne i prijateljski nastrojene sa novim ljudima i drugim mačkama i psima u svojoj okolini, dok druge krenu da trče i sakrivaju se ili se povlače nazad šišteći i režući kada vide stranca. Izloženost drugim ljudima i kućnim ljubimcima najverovatnije je ključni faktor za razvijanje društvenosti kod savana mačića tokom odrastanja.

Često primećena osobina savana mačaka je sposobnost skakanja. Poznato je da skaču na vrata, frižidere i visoke kabinete. Neke savana mačke mogu skočiti na visinu od oko 2,5 metara iz stojećeg položaja. Savane su veoma radoznale. Često nauče kako da otvore vrata i ormariće,i svako ko kupi savana mačku verovatno će morati da preduzme posebne mere predostrožnosti kako bi sprečio da mačka upadne u nevolje.

Mnoge savana mačke se ne plaše vode, i igraće se ili će čak uroniti u vodu. Neki vlasnici se čak tuširaju sa svojim savana mačkama.[8] Predstavljanje posude za vodu savana mački može takođe biti izazov, jer će neke odmah početi da ,,udaraju" po njoj sve dok svu vodu iz posude neisprazne, koristeći svoje prednje šape.

Još jedan trik savana mački je to da znaju da zatalasaju svojim repom u vidu pozdravnog gesta. Ovo se ne sme pomešati sa nakostešenim krznom duž celih leđa i potpuno podignutog repa usled straha. Savana će takođe često udariti ili mahati svojim repom usled uzbuđenja ili zadovoljstva.

Vokalno, savana mačke mogu reže kao njihovi serval očevi, ili da majauču kao njihove domaće majke, ili mogu oba - i da reže i da mjauču, ali ponekad proizvode zvuke koji su mješavina ova dva prethodno navedena. Režanje se češće posmatra u ranijim generacijama. Savana mačke takođe mogu ,,šištati" - slično servalu, sasvim drugačije od mjaukanja domaće mačke - zvuče više kao vrlo glasna zmija. To može biti alarmantno ljudima koji nisu upoznati sa takvim zvukom koji dolazi od strane mačke.

Postoje tri osnovna faktora koji utiču na karakter ponašanja savana mačke: rod, generacija i socijalizacija. Ova tri faktora prate prirodu ali i odstupaju od nje, a razlog toga je pomno praćenje uzgoja koji u kombinaciji generacije i negovanja može učiniti da rasa bude socijalno vaspitana. Od 2014. razvoj savana rase je još uvek u povoju, a većina savana mačaka je širokog spektra ponašanja.

Ako koleno rase ima tendenciju da se specifično ponaša u odnosu na druga već viđena ponašanja, verovatno će ta nova biti preneta na dalje potomstvo rase. Kako mogu da se koriste spoljašnje vrste i kolena, može se postići efekat spajanja različitih ponašanja kojim će se doći do onog osnovnog.

Kada se prate uzgojne linije koje polaze od ranih generacija, kao što su prve filijale i druge porodične generacije (F1 i F2 generacije savana mački), ponašanje koje proizlazi iz ukrštanja divljih servala je očiglednije. Ponašanja kao što su intenzivno skakanje, borba ili instinkti generalno vezani za orijentaciju, dominacija, i negovanje sličnih ponašanja su primetljiviji kod ranijih generacija. Pošto se plodni mužijaci oni koji spadaju u F5 i F6 generacije - oni se koriste u većini programa za uzgajanja, te se kasnije generacije savana mačaka ponašaju više kao tradicionalne domaće mačke. Generalno sobine u ponašanju koje su prisutne kod svih generacija su velika aktivnost i velika radoznalost.

Verovatno najuticajniji faktor je rana socijalizacija. Mačići mogu biti privrženi ljudima ako su izloženi ljudskom kontaktu od rođenja, te takva svakodnevana ljudska interakcija sa njima može doprineti da se mačke ohrabre i osećaju sigurnije i na taj način može da nastane veza koja će trajati do kraja mačijeg životnog veka. Mačići u okviru legla će imati tendenciju da ispoljavaju različite društvene veštine, takve da će se neki brže navići na kontakt sa ljudima dok će ih se drugi plašiti. Ako mačići koji se plaše ljudi nikada ne prerastu taj strah, oni će imati tendenciju da iskažu svoju predostrožnost i verovatno će se sakriti kada su stranci prisutni. Mačke koje se raduju susretima sa ljudima i slobodno se igraju sa njima imaju tendenciju da izrastu u mačke koje su pristupačne strancima i manje se plaše novih okruženja. Ove mačke imaju većešanse da postanu životni prijatelji nekog stranca u odnosu na one koje će pronaći mesto za skrivanje dok se zabava ne završi. Svakodnevna socijalizacija čoveka sa mačkom mora se praktikovati postepenim povećavanjem kako bi mačka mogla kasnije da preraste u dobro zaobljenu društvenu savana mačku. Mačići, koji provedu dugi vremenski period bez interakcije sa ljudima i samo provode vreme sa svojim majkama ili braćama i sestrama, obično ne razvijaju snažnu vezu sa ljudima i imaju tendenciju da manje veruju ljudima. Ovi mačići su stidljivi i verovatno će se sakriti kada su nepoznati ljudi prisutni.

Zdravstvena razmatranja uredi

Hipertrofična kardiomiopatija (engl. Hypertrophic cardiomyopathy – HCM) je zdravstvena briga mnogih čistokrvnih mačaka. Nedavno je pronađena veza između bengalke mačke (sličan hibrid) i HCM-a; postoje slučajevi koji ukazuju na to da HCM može biti i ponovo zdravstveno pitanje službenicima. Nekoliko odgovornih bengalskih odgajivača godišnje testiraju svoje mačke na HCM; ova praksa nije toliko rasprostranjena u zajednici koja se bavi savana mačkama.

Neki veterinari su primetili da servali imaju manje jetre u odnosu na veličinu tela od domaćih mačaka, te neke savana mačke nasleđuju ovo, ali ovo nije prepoznato kao neka medicinska posledica niti će biti u budućnosti. Nema poznatih medicinskih osobina hibridnih savana mačaka koje zahtevaju posebne medicinske tretmane kao ni različitih osobina domaćih mačaka, uprkos tome što mnogi odgajivači vjeruju u suprostno. Nije poznato da su vrednosti krvi savana mačaka različite od onih koje imaju tipične domaće mačke, uprkos njegovim serval genima.

Kao i domaće mačke, savana mačke i drugi domaći hibridi (kao što su bengalska mačka) zahtevaju odgovarajuću anesteziju zasnovanu na njihovim medicinskim potrebama, ali nemaju specifične zahteve kako neki uzgajivači uviđaju.

Ketamin je dokazano siguran, kada se koristi u sluznicama, zajedno sa medetomidinom (Domitor, Dorbene, Dormilan, Medetor, Sedastart, Sedator, Sededorm) i butorphanol (Alvegesic, Dolorex, Torbugesic, Torbutrol, Torphasol) sa antagonistom atipamezole (Alzane, Antisedan, Atipam, Revertor, Sedastop).[9][10]

U Sjedinjenim Američkim Državama, vakcine protiv besnila se preporučuju, ali se ne odobravaju za nekućne mačke. Ako nedomaća mačka ugrize nekoga, ona će se tretirati kao "nevakcinisana" iako je dobila vakcinu ili ne. To znači da državni veterinar može zatražiti mačku koja je ugrizla nekoga da bude eutaniziran ili stavljen u karantin po državnim zakonima.

Neki državni odgajivači savana mačke ne poznaju posebne potrebe za negu ili hranu, dok drugi preporučuju vrlo kvalitetnu ishranu bez zrna ili nusprodukta. Neki preporučuju delimičnu ili potpunu ishranu sirove hrane sa najmanje 32% proteina i bez nusprodukta. Neki preporučuju kalcijum i druge dodatke, posebno za uzgoj mačaka i ranijih generacija. Drugi smatraju da je nepotrebno ili čak štetno. Većina uzgajivača se slaže da savana mačka ima potrebu za više taurina od prosečne domaće mačke i stoga preporučuju dodatke taurina, koji se mogu dodati bilo kojoj vrsti hrane.

Zakoni o vlasništvu uredi

Zakoni koji regulišu vlasništvo Savannah mačaka u Sjedinjenim Državama razlikuju se prema državi. Većina država prati kod koji je uspostavilo Odeljenje za poljoprivredu Sjedinjenih Država, koji definiše divlje ili domaće hibride savana mačke kao domaće rase. Neke države su postavile restriktivnije zakone o hibridnom vlasništvu mačaka, uključujući Havaji, Masačusets, Teksas i Džordžija. Neki gradovi mogu imati zakone koji se razlikuju od države. Na primer, savana mačka koja je peta generacija servala možeda bude u vlasništvu države Njujork, ali ne i u vlasništvu nekoga ko živi u gradu Njujorku.[11]

Australijska federalna vlada zabranila je uvoz savana mačaka u Australiju, pošto bi veće mačke potencijalno mogle da ugroze jednikama koje su domaće u Australiji, a koje manje kućne mačke ne ugrožavaju.[12][13] Vladin izveštaj o predloženom uvozu mačaka upozorio je da savana mačke, može razviti poboljšane lovačke veštine i povećati veličinu tela u odnosu na normalne domaće mačke, čime se ugrožavaju domaće vrste. U izveštaju se navodi da savana mačke nisu vredne rizika.[14][15]

Savane mačke su legalne u svakoj provinciji Kanade, iako neke pokrajine imaju ograničenja u vlasništvu generacija F1 i F2, a uvoz savana mačaka iz Sjedinjenih Američkih Država zahteva vakcinaciju protiv besnila i posebne dozvole.[16]

Mnoge druge nacije imaju malo ili nikakvih ograničenja za F2 i kasnije generacije.[17]

Reference uredi

  1. ^ Levy, Ariel (29. 4. 2013). „Feline Dreams”. The New Yorker (na jeziku: engleski). ISSN 0028-792X. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  2. ^ www.daf.qld.gov.au. Serval Hibrids. 
  3. ^ Ad Agency User (31. 7. 2018). „SAVANNAH” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  4. ^ „Blast from the Past. The Very First F1 Savannah” (PDF). Feline Conservation Federation. 51 (4): 32. 2007.  (Original essay: Wood, Suzi (November 1986). . Lioc-Escf (PDF) http://www.felineconservation.org/uploads/bsdq_51-4.pdf.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)|volume=30|issue=6|pages=15}}.)
  5. ^ „TICA Breed Standard for Savannahs (SV)” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 09. 09. 2016. g. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  6. ^ „Petworld: Volume 6, Issue 6”. Arhivirano iz originala 22. 03. 2018. g. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  7. ^ „Inside Chicago: Cats Who Act Like Dogs”. Arhivirano iz originala 6. 4. 2004. g. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  8. ^ „Meet the breeds”. Kittens USA. Fancy Publications. 10: 64—69. 2006—2007. 
  9. ^ Evaluation of the effects of naloxone on recovery time and quality after ketamine-medetomidine-butorphanol anesthesia in servals (Leptailurus serval). „Moresco A, Larsen RS, Lassiter AJ”. J Zoo Wildl Med. 40 (2): 289—95. jun 2009. .
  10. ^ Cardiopulmonary and anesthetic effects of medetomidine-ketamine-butorphanol and antagonism with atipamezole in servals (Felis serval). „Langan JN, Schumacher J, Pollock C, Orosz SE, Jones MP, Harvey RC”. J Zoo Wildl Med. 31 (3): 329—34. septembar 2000. .
  11. ^ Saulny, Susan (12. 5. 2005). „What's Up, Pussycat? Whoa!”. The New York Times. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  12. ^ „Scientists rally to keep out supercats”. ABC news. 13. 6. 2008. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  13. ^ Cooper, Dani (23. 6. 2008). „Savannah cats not worth risk, says report”. ABC Science. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  14. ^ Australian Associated Press (3. 8. 2008). „Savannah cats banned from Australia”. The Age. Melbourne. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  15. ^ „Final environmental assessment of the suitability of the import of the Savannah Cat (Domestic Cat x Serval hybrid specimens) into Australia”. Department of the Environment, Australian Government. 24. 7. 2008. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  16. ^ „Permits for Savannahs - SAVANNAHS IN CANADA”. Savannahs.webs.com. Arhivirano iz originala 16. 04. 2018. g. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  17. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 21. 10. 2013. g. Pristupljeno 20. 5. 2018. 

Spoljašnje veze uredi

 
Savana na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Савана_(мачка)&oldid=26997052”