Википедија

Saviri

Saviri (Saviri, Suars, Savar, Savirk između ostalih, (suvárы,grč. Σαβιροι,[1] čuv: Suvassen, pres Suvasen, Suvaśśen)) su bili nomadski turkijski konjički narod koji je živeo na severu Kavkaza počev od kasnog 5. 7. veku, na istočnim obalama Crnog mora, u oblasti Kubana,[2] i verovatno su došli iz Zapadnog Sibira.[3][4][5] Bili su vešti u ratovanju, imali su veštinu korišćenja opsadnih mašina,[6]. veliku vojsku (uključujući žene[7]) i graditelji brodova.[8] Pominjani su i kao Huni, što je titula koja se odnosila na razna evroazijska nomadska plemena u pontsko-kaspijskoj stepi tokom kasne antike. Sabiri su predvodili upade u Zakavkazje. u kasnim 400-im/ranim 500-im, ali su ubrzo počeli da služie kao vojnici i plaćenici tokom rimsko-persijskih ratova na obe strane. Njihov savez sa Vizantincima je postavio osnovu za kasniji hazarsko-vizantijski savez.[9]

Bliski istok 500. godine nove ere, prikazuje Savire i susedne narode.

Etimologija uredi

Đula Nemet i Pol Peliot smatraju turkijskom etimologijom za Säbir / Sabïr / Sabar / Säβir / Sävir / Savar / Sävär / Sawār / Säwēr od korena *sap- 'zalutati', tj. 'lutalice, nomadi', da trebaju biti stavljeni u grupu semantički sličnih imena: Hazar, Kazak, Jazar i Kačar.[10][11][12] Al-Masudi, arapski istoričar i kartograf, je zabeleženo da su Hazari na perzijskom tako imenovani, dok je na turskom to Savir, što implicira isto semantičko značenje,[13] i srodna etnogeneza.[14]

Vizantijski dokumenti obično pominju Savire kao Saviroi, iako vizantijski car Konstantin VII Porfirogenit (908-959) piše u svom De administrando imperio da mu je mađarska delegacija koja je posetila njegov dvor rekla da su se Turkoji (vizantijski naziv za Mađare) takođe nekada nazivali „sabartoi asphaloi (sabartoi asphalo)“,[15] izraz za koji se generalno smatra „postojanim Savirima“. Car je još uvek je redovno slao delegacije onima koji su ostali u regionu Kavkaza u blizini Persije. Moguće je da je neka mađarska grupa nastala od Savira jer se njihovo ime ogleda u Savardu i ličnom plemenskom imenu Zuard.[16][17]

Istorija uredi

Godine 463. nove ere, Prisk pominje da su Saviri napali Saragure, Ogure i Onogure, kao rezultat toga što su sami bili napadnuti od Avara.[18][19][20] Nnomadsko kretanje je počelo u vreme kineskih napada, 450-458, na Rouran kaganat.[21]

Godine 504. i 515. izvršili su napade oko Kavkaza, koje je bila sasanidska severna granica za vreme vladavine kralja Kavada I, što je izazvalo probleme Persijancima u njihovom ratu protiv Vizantijskog carstva.[22] Hune koje predvodio Zilgibis, 20.000 njih, ustvari su bili Saviri. Oni su sklopili su sporazume i sa Justinom I i sa Kavadom I, ali su se odlučili za prvi, što je rezultiralo obostranim sporazumom između Justina I i Kavada I, i bivšim razornim napadom na Zilgibisa i njegovu vojsku.[23]

Kraljica Boareks, udovica savirskog poglavice Balaka (turski balak[[16][24])) je 520-ih godina, se diplomatijom Justinijana I približila Vizantincima i uspešno napala dvojicu hunskih vođa Astera/Stiraksa (pogubljenom u Konstantinopolju) i Aglanosa/ Glones (sasanidski saveznik).[25][26] Vladala je nad 100.000 ljudi i mogla je da postavi vojsku od 20.000 vojnika.[7] U bici kod Satale (530), mešovita persijska vojska koju je predvodio Mihr Mihroe imala je na svojoj strani oko tri hiljade Savira.[27] U decembru 531. godine, Persijanci su pozvali mnoge Savire da pljačkaju oko Eufratezije, Kira, Kilikije, ali je deo plena vratio rimski magister militum.[28]

Za vreme Lazičkog rata (541–562), 548. godine, zajedno sa Alanima, Saviri su se udružili sa Gubazom II od Lazike i osvojili grad Petru u Laziki koji su držali Persijanci.[29] Godine 551., neki Saviri su bili u savezu sa Besasom u uspešnom pokušaju da otmu Petru od Persijanaca, dok je ostalih četiri hiljade predvođenih Mihr Mihroeom bilo deo neuspešne opsade Arheopolja.[30] Godine 556. dve hiljade Savira služilo je kao teški pešadijski plaćenici Vizantijskog carstva protiv Przijskog carstva. Predvodili su ih Balmak (turski barmak, „prst“ [31])), Kutilzis (turski *kut-il-či, sa kut što znači „veličanstvo“) i Iliger (turski Ilig-ar, „princ-čovek“).[32][33] Izvojevali su pobedu protiv tri hiljade Dejlemita u blizini Arheopolja. Osam stotina Dejlemita je ubijeno u neuspelom naletu.[34][35] Iste godine, tri hiljade rimskih konjanika ubilo je oko pet hiljada Savira, tada saveznika Persijanaca.[36][37]

U okviru Vizantijsko-persijkog rata 572–591, 572–573, Saviri su izgubili bitku kao deo sasanidske mešovite vojske od Markijana kod Nusajbina.[38] Godine 578. oko osam hiljada Savira i arapskih saveznika bilo je na strani Persijanaca, i izvršili su napade na teritoriju oko tadašnjih gradova Resene i Konstancije.[39]

Sirijski prevod Crkvene istorije Pseudo-Zaharija Retora (oko 555) u zapadnoj Evroaziji zabeležio je trinaest plemena, uključujući sbr (Sabir). Oni su opisani tipičnim frazama rezervisanim za nomade u etnografskoj literaturi tog perioda, kao ljudi koji „žive u šatorima, zarađuju za život od mesa stoke i ribe, divljih životinja i svojim oružjem (pljačkom)“.[40]

Jermenski i arapski izvori su ih smestili na severni Kavkaz, blizu Laksa, Alana, Filana, Maskata, Sahib as-Sarira i hazarskog grada Samandara. Do kasnog 6. veka, dolaskom panonskih Avara u Evropu prekinuta je Sabirska unija na Severnom Kavkazu.[9][26]] Prema Teofilaktu Simokati, kada su Barsili, Onoguri i Sabiri videli invaziju Uara i Čuna, uspaničili su se jer su mislili da su ti osvajači Avari. Menander Protektor je događaje postavio između 558. i 560. godine.[41] Poslednji put ih je pomenuo u vezi sa vizantijskim osvajanjem Kavkaske Albanije za vreme vladavine Tiberija II Konstantina (578–582),[26] ali ni velike sume novca nisu bile dovoljne da ih spreče da se ponovo pridruže Persijancima.[23]

Bili su asimilirani u saveze Hazara i Bulgara.[42] Pleme Suvaz u Volškoj Bugarskoj povezano je sa gradom Suvar u istoj državi i severnokavkaskim kraljevstvom Suvar. Neizvesno je, međutim, da li su ovi Suvari, odnosno Savari Sabiri koji su otišli na Severni Kavkaz i posle 558. godine povukli se na Volgu, tamo došli kao rezultat stvaranja hazarske države, ili su to bila plemena koja nikada nisu otišla na Severni Kavkaz, ali zaustavio se na Volgi.[43][44] Ahmed ibn Fadlan je zabeležio da su u 10. veku još uvek imali svog vođu sa „titulom Virg” (*Vuyrighc turkijski Buyruq), i da je bilo nekih neprijateljstava Suvar-Bugara (Suwār-Bulghar).[44]

Ne postoje pouzdane informacije koje bi podržavale gledište Mihaila Artamonova, koji je tvrdio da je mešanju Sabira i Hazara olakšala njihova zajednička bugarska etnička pripadnost, ili da su oni bili poturčeni Oguri (Ogurok).[45] Karolj Cegledi je smatrao da je Hazarska država sastavljena od tri osnovne grupe, uključujući Sabire.[46] Diter Ludvig je sugerisao da su Hazari bili Sabiri koji su sklopili savez sa Harezmma.[47] Bliske veze između Mađara i Sabira navele su Lava Gumiljova da spekuliše da su oni možda govorili ugro jezikom (oba termina su istog etimološkog porekla).[48] Al-Biruni je primetio da je jezik Volških Bugara i Savara bio „sastavljen od turskog i hazarskog“, dok moderni naučnici poput Đule Nemeta, Lajoša Ligetija i Pitera Bendžamina Goldena smatraju da su Sabiri govorili standardnim turkijskim, a ne ogurskim turkijskim.[43][4]

Nasleđe uredi

Jedan broj kavkaskih toponima potiče od njihovog imena; Šaveran, Samir, Samirkent, Savir-kost, Sivir-don, Sibir-don, Sivir, Bila-suvar, Sevir-oba, Sevare, Suvar,[16] kao i Kirgizanske pododseke Savar i Savur/Savir. [49] Etimologija Čuvaša je nepoznata i popularna teorija prihvaćena od strane Čuvaša sugeriše da je Čuvaš šaz-turska adaptacija lir-turskog Suvara (Savirski narod), etnonima ljudi za koje se široko smatra da su preci modernih Čuvaša.[50] Čuvaški istoričari postuliraju da njihova nacija vodi poreklo od Savira.[48] Na „mari jeziku” savremeni Volški Tatari se zovu Suas. Čuvaši su takođe poznati kao Suasenmari (što znači suvarizovani Mari Sugar-cured Mari), ili na finskom Suaslanmari.[51]

Poglavice uredi

  • Balak (turkijski ``balak, 'dete, dečak',[16] 'mlada životinja')[24]
  • Boa/Boarez/Boareks[52] - Savirska kraljica, udovica Balaka[31][26]
  • Balmag/Barmak (Turkijski barmaq, 'prst')[31]
  • Iliger (Turkijski 'čovek princ')[31]
  • Kutilzis (Turkijski qut-ilči/elči, 'nebeska sreća' – 'veličanstvo')[53][24]

Reference uredi

  1. ^ Golden 1980, str. 256.
  2. ^ Maenchen-Helfen 1973, str. 432.
  3. ^ Sinor 1990, str. 200–201.
  4. ^ a b Golden 1992, str. 104.
  5. ^ Golden 2011, str. 146.
  6. ^ Golden 2011, str. 112.
  7. ^ a b Golden 2011, str. 91.
  8. ^ Golden 2011, str. 113:In the 559 siege of Thracian Chersonese they fashioned small boats
  9. ^ a b Golden 1980, str. 35.
  10. ^ Maenchen-Helfen 1973, str. 440.
  11. ^ Golden 1980, str. 127.
  12. ^ Golden 2011, str. 147.
  13. ^ Golden 1980, str. 36, 133.
  14. ^ Golden 2011, str. 146, 149–151, 225.
  15. ^ Sinor 1990, str. 243.
  16. ^ a b v g Golden 1980, str. 257.
  17. ^ Sinor 1990, str. 243, 246.
  18. ^ Maenchen-Helfen 1973, str. 436.
  19. ^ Golden 1992, str. 92–93, 97.
  20. ^ Golden 2011, str. 70, 138.
  21. ^ Zimonyi 2015, str. 246–247.
  22. ^ Greatrex & Lieu 2007, str. 78.
  23. ^ a b Golden 2011, str. 87.
  24. ^ a b v Golden 1992, str. 105.
  25. ^ Maenchen-Helfen 1973, str. 391.
  26. ^ a b v g Golden 1992, str. 106.
  27. ^ Greatrex & Lieu 2007, str. 91.
  28. ^ Greatrex & Lieu 2007, str. 95–96.
  29. ^ Greatrex & Lieu 2007, str. 117–118.
  30. ^ Greatrex & Lieu 2007, str. 118–119.
  31. ^ a b v g Golden 1980, str. 258.
  32. ^ Agathias 1975, str. 87.
  33. ^ Maenchen-Helfen 1973, str. 409, 414.
  34. ^ Agathias 1975, str. 87–88.
  35. ^ Greatrex & Lieu 2007, str. 121.
  36. ^ Agathias 1975, str. 115.
  37. ^ Greatrex & Lieu 2007, str. 122.
  38. ^ Greatrex & Lieu 2007, str. 150.
  39. ^ Greatrex & Lieu 2007, str. 160.
  40. ^ Golden 1992, str. 97.
  41. ^ Zimonyi 2015, str. 250.
  42. ^ Zhivkov 2015, str. 38, 138.
  43. ^ a b Golden 1980, str. 36, 87.
  44. ^ a b Sinor 1990, str. 236.
  45. ^ Zhivkov 2015, str. 26, 36–38.
  46. ^ Golden 1980, str. 53.
  47. ^ Struktur und Gesellschaft, D. Ludwig, 1982)
  48. ^ a b „Suarlar/Suarlar”. Tatar Encyclopaedia (na jeziku: tatarski). Kazan: The Republic of Tatarstan Academy of Sciences. Institution of the Tatar Encyclopaedia. 2002. 
  49. ^ Golden 2013, str. 51, note 18.
  50. ^ Salmin, Anton K. „The History of the Chuvash People in Ethnographic Facts” (PDF). Journal Tourism Studies & Practices (RTEP) (2: Geplat: Caderno Suplementar): 1—2. ISSN 2316-1493. 
  51. ^ Eero Kuussaari: Suomen Suvun Tiet (Helsinki 1935)
  52. ^ Evan Michael Schultheis (30. 1. 2019). The Battle of the Catalaunian Fields AD 451: Flavius Aetius, Attila the Hun and the Transformation of Gaul. Pen and Sword. ISBN 978-1526745668. 
  53. ^ Golden 1980, str. 258–259.

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Савири&oldid=26997271”