Samopomoć
Samopomoć je samovođeno poboljšanje[1] — ekonomsko, fizičko, intelektualno i emotivno — često sa značajnom psihološkom osnovom.
Kada se bave samopomoći, ljudi često koriste javno dostupne informacije ili grupe za podršku, kako na internetu, tako i lično, gde se ljudi u sličnim situacijama udružuju.[1] Od ranih primera iz samostalne pravne prakse i kućnih saveta,[2] konotacije te reči su se proširile i često se primenjuju posebno na obrazovanje, biznis, vežbe, psihologiju i psihoterapiju, koje se obično distribuiraju kroz popularni žanr knjiga za samopomoć. Prema Rečniku psihologije APA, potencijalne prednosti grupa za samopomoć koje profesionalci možda ne mogu da pruže čine prijateljstvo, emitovina podrška, iskustveno znanje, identitet, značajne uloge i osećaj pripadnosti.[1]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v APA Dictionary of Physicology, 1st ed., Gary R. VandenBos, ed., Washington: American Psychological Association, 2007.
- ^ Steve Salerno (2005). Sham: How the Self-Help Movement Made America Helpless. str. 24—25. ISBN 1-4000-5409-5.