Samopouzdanje

Samopouzdanje uključuje pozitivno vrednovanje sebe i verovanje u sopstvene sposobnosti, utiče na sva relevantna ponašanja (suzdržanost, poverenje u ljude, asertivnost i sl).^[1] Često se verbalizuje do određene mere (osoba iskazuje da je dobra u nečemu) ili kao verovanje u opštu dobrotu i sposobnost.^[2] Na samopouzdanje značajno utiče podsticanje okoline i uticaj drugih. Kod velikog broja klijenata socijalnog rada izgradnja samopouzdanja je zajednički zadatak socijalnog radnika i klijenta, posebno u visokotraumatizovanim slučajevima.

Opšte informacije

Samopouzdanje se definiše kao osećaj poverenja u svoje sposobnosti, kvalitete i rasuđivanje. Istraživanja sugerišu da je to važno za ljudsko zdravlje i psihičko blagostanje.^[3]^[4]

Samopouzdanje se može odnositi na opšti osećaj vere i poverenja u sopstvenu sposobnost da se kontroliše sopstveni život, i može biti specifičnije u određenoj situaciju. Na primer, neka osoba može imate visoko samopouzdanje u oblasti stručnosti, ali se osećate manje samouvereno u drugim oblastima.^[5]

Zdrav nivo samopouzdanja može pomoći da neka osoba postane uspešnija u svom ličnom i profesionalnom životu. (na primer, istraživanja su pokazala da ljudi koji imaju više samopouzdanja imaju tendenciju da budu akademski uspešniji).^[6]

Samopouzdanje može da igra važnu ulogu u motivaciji neke osobe kako bi dosledno sledila svoje ciljeve i uticala na to kako se predstavlja drugim ljudima.

Karakteristike samouverenih naspram nesigurnih ljudi

Samouvereni ljudi	Nesigurni ljudi
Slave uspeh drugih ljudi Uvek su otvorenog uma Misle pozitivno Spremni su da rizikuju U stanju su da se smeju sami sebi Odlučni su Uvek uče i razvijaju se Priznaju greške Prihvataju odgovornost	Osuđuju i ljubomorni su na druge Konzervativni Pesimistički Strahuju od promene Sakrivaju nedostatke Neodlučni su Ponašaju se kao sveznalice Uvek se pravdaju Krive druge

Prednosti samopouzdanja

Samopouzdanje može doneti mnoge prednosti među ukućanima, na poslu i u ličnim vezama. Evo nekoliko pozitivnih efekata samopouzdanja:

Bolji učinak

Umesto da gubi vreme i energiju na razmišljanje da nije dovoljno dobra osoba, trebalo bi posvetiti sopstvenu energiju svojim naporima (jer će takva osoba bolje raditi kada se oseća samopouzdano).^[7]

Zdravi odnosi

Samopouzdanje ne utiče samo na to kako se osoba oseća u sebi, već joj pomaže da bolje razume i voli druge. Takođe joj daje snagu da ode ako ne dobije ono što zaslužuje.

Otvorenost za isprobavanje novih stvari

Kada veruje u sebe, osoba je spremniji da isproba nove stvari. Bilo da se prijavi za unapređenje ili se upiše za kurs kuvanja. Nekoj osobi je mnogo lakše da se izloži ovim uticajima kada ima poverenja u sebe i svoje sposobnosti.

Otpornost

Verovanje u sebe može poboljšati ličnu otpornost ili sposobnost za oporavak od bilo kakvih izazova ili nedaća sa kojima se osoba suočava u životu.

Kako steći samopouzdanje

Pojedinac može steći samopouzdanje ako:^[2]

Postati svestan izvora rušenja samopouzdanja
Donese odluku da se promeni
Započne da voli i ceni sebe
Nagraditi sebe za svaki, pa i najmanji uspeh
Zameni ograničavajuća uverenja novim i pozitivnim
Kad god je to moguće okruži se pozitivnim ljudima i ne dozvoli im da ga bezrazložno kritikuju

Istorija

Koncept samopouzdanje potiče iz 18. veka, prvi put izražen u delima škotskog prosvetitelja Dejvida Hjuma. Hjum smatra da je važno ceniti sebe i dobro misliti o sebi jer to služi motivacionoj funkciji koja omogućava ljudima da istraže svoj puni potencijal.^[8]^[9]

Identifikacija samopouzdanja kao posebnog psihološkog konstrukta ima svoje poreklo u radu filozofa i psihologa Vilijama Džejmsa. Džejms je identifikovao više dimenzija sopstva, sa dva nivoa hijerarhije: procesi saznanja (koji se nazivaju „Ja-ja”) i rezultirajuće znanje o sebi („Ja-ja”). Zapažanje o sopstvu i skladištenje tih zapažanja od strane Ja-ja stvara tri vrste znanja, koje zajedno objašnjavaju Ja-ja, prema Džejmsu. To su:

materijalno ja,

društveno ja

duhovno ja.

Društveno ja najbliže je samopouzdanju, obuhvatajući sve karakteristike koje drugi prepoznaju. Materijalno sopstvo se sastoji od predstava tela i imovine, a duhovno ja od deskriptivnih predstava i procenjivačkih dispozicija u vezi sa sopstvom. Ovaj pogled na samopouzdanje kao skup stavova pojedinca prema sebi ostaje i danas.^[10]

Sredinom 1960-ih, socijalni psiholog Moris Rozenberg je definisao samopouzdanje kao osećaj samopoštovanja i razvio Rozenbergovu skalu samopoštovanja, koja je postala najčešće korišćena skala za merenje samopoštovanja u društvenim naukama.^[11]

Početkom 20. veka, bihevioristički pokret je izbegavao introspektivno proučavanje mentalnih procesa, emocija i osećanja, zamenivši introspekciju objektivnim proučavanjem kroz eksperimente ponašanja posmatranih u vezi sa okruženjem. Biheviorizam je posmatrao ljudsko biće kao životinju koja je podložna pojačanjima, i predložio je da se psihologija učini eksperimentalnom naukom, sličnom hemiji ili biologiji. Shodno tome, klinička ispitivanja samopouzdanja su zanemarena, pošto su bihevioristi smatrali da je ideja manje podložna rigoroznom merenju.^[12]

Sredinom 20. veka, uspon fenomenologije i humanističke psihologije doveo je do ponovnog interesovanja za samopouzdanje kao tretman za psihološke poremećaje kao što su depresija, anksioznost i poremećaji ličnosti. Psiholozi su počeli da smatraju odnos između psihoterapije i ličnog zadovoljstva ljudi sa visokim samopouzdanjem korisnim za ovu oblast. Ovo je dovelo do uvođenja novih elemenata u koncept samopouzdanja, uključujući razloge zbog kojih se ljudi osećaju manje vrednim i zašto ljudi postaju obeshrabreni ili nesposobni da sami odgovore na izazove.^[12]

Politikolog Frensis Fukujama je 1992. povezao samopouzdanje sa onim što je Platon nazvao timosom — „duhovnim“ delom Platonove duše.^[13]

Od 1997. godine, osnovni pristup samoevaluacije uključivao je samopouzdanje kao jednu od četiri dimenzije koje obuhvataju nečiju fundamentalnu procenu sebe – zajedno sa lokusom kontrole, neuroticizmom i samoefikasnošću.^[14] Koncept osnovne samoevaluacije od tada se pokazao kao sposobnost predviđanja zadovoljstva poslom i učinka na poslu.^[15] samopouzdanje može biti od suštinskog značaja za samovrednovanje.^[15]

Reference

^ Hewitt, John P. (2009). Oxford Handbook of Positive Psychology. Oxford University Press. str. 217—224. ISBN 978-0-19-518724-3.
^ ^a ^b Smith, E. R.; Mackie, D. M. (2007). Social Psychology (Third izd.). Hove: Psychology Press. ISBN 978-1-84169-408-5.
^ Perry, Patricia (2011). „Concept Analysis: Confidence/Self-confidence”. Nursing Forum. 46 (4): 218—230. PMID 22029765. doi:10.1111/j.1744-6198.2011.00230.x.
^ „Simple Ways to Improve Your Psychological Well-Being”. Verywell Mind (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-05.
^ José-Vicente Bonet. (1997). Sé amigo de ti mismo: manual de autoestima. ISBN 978-84-293-1133-4. . Ed. Sal Terrae. Maliaño (Cantabria, España).
^ Stankov, Lazar; Morony, Suzanne; Lee, Yim Ping (2014). „Confidence: The best non-cognitive predictor of academic achievement?”. Educational Psychology. 34: 9—28. S2CID 145340709. doi:10.1080/01443410.2013.814194.
^ Hyseni Duraku, Zamira; Hoxha, Linda (2018). „Self-esteem, study skills, self-concept, social support, psychological distress, and coping mechanism effects on test anxiety and academic performance”. Health Psychology Open. 5 (2). PMC 6136113  . PMID 30225094. doi:10.1177/2055102918799963.
^ Hume, David (1777) [1751]. "Of Self-Love". An Enquiry concerning the Principles of Morals. Retrieved 2019-12-15.
^ Morris, William Edward; Brown, Charlotte R. (2019), "David Hume", in Zalta, Edward N. (ed.), The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Summer 2019 ed.), Metaphysics Research Lab, Stanford University,
^ James, William (1892). Psychology: The briefer course (9th izd.). New York: Henry Holt. str. 240—241.
^ Baumeister, Roy F.; Smart, Laura; Boden, Joseph M. (1996). „Relation of threatened egotism to violence and aggression: The dark side of high self-esteem.”. Psychological Review. 103 (1): 5—33. ISSN 0033-295X. PMID 8650299. doi:10.1037/0033-295x.103.1.5.
^ ^a ^b Bonet, José-Vicente . Terrae, Sal., ur. (1997). „Prólogo”. Sé amigo de ti mismo: manual de autoestima (15th izd.). Cantabria, España: Maliaño. ISBN 978-8429311334.
^ Pierre, Andrew J.; Fukuyama, Francis (1992). „The End of History and the Last Man”. Foreign Affairs. 71 (2): 189. ISSN 0015-7120. JSTOR 20045133. doi:10.2307/20045133.
^ Judge, T. A.; Locke, E. A.; Durham, C. C. (1997). "The dispositional causes of job satisfaction: A core evaluations approach". Research in Organizational Behavior. 19: 151–188.
^ ^a ^b Judge, Timothy A.; Locke, Edwin A.; Durham, Cathy C.; Kluger, Avraham N. (1998). „Dispositional effects on job and life satisfaction: The role of core evaluations.”. Journal of Applied Psychology. 83 (1): 17—34. ISSN 0021-9010. PMID 9494439. doi:10.1037/0021-9010.83.1.17.

Literatura

Smith, E. R.; Mackie, D. M. (2007). Social Psychology (Third izd.). Hove: Psychology Press. ISBN 978-1-84169-408-5.
Hewitt, John P. (2009). Oxford Handbook of Positive Psychology. Oxford University Press. str. 217—224. ISBN 978-0-19-518724-3.
Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
Baumeister, Roy F. (2001). "Violent Pride: Do people turn violent because of self-hate or self-love?," in Scientific American, 284, No. 4, pages 96–101; April 2001.
Branden, N (1969). The Psychology of Self-Esteem. New York: Bantam. .
Branden, N. (2001). The psychology of self-esteem: a revolutionary approach to self-understanding that launched a new era in modern psychology. San Francisco: Jossey-Bass. ISBN 0-7879-4526-9.
Burke, C (2008). , Self-esteem: Why?; Why not? Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). . N.Y. 2008
Crocker, J.; Park L. E. (2004). „The costly pursuit of self-esteem”. Psychological Bulletin. 130 (3): 392—414. PMID 15122925. doi:10.1037/0033-2909.130.3.392.
Franklin, Richard L. (1994). Overcoming The Myth of Self-Worth: Reason and Fallacy in What You Say to Yourself. Focus Press. ISBN 0-9639387-0-3.
Hill, S.E. & Buss, D.M. (2006). „The Evolution of Self-Esteem.”. Ur.: Michael Kernis,. Self Esteem: Issues and Answers: A Sourcebook of Current Perspectives. New York: Psychology Press. str. 328—333. . Full text Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (23. avgust 2015)
Lerner, Barbara (1985). "Self-Esteem and Excellence: The Choice and the Paradox," American Educator, Winter 1985.
Mecca, Andrew M.; et al. (1989). The Social Importance of Self-esteem. University of California Press. . (ed; other editors included Neil J. Smelser and John Vasconcellos)
Mruk, C (2006). Self-Esteem research, theory, and practice: Toward a positive psychology of self-esteem (3rd izd.). New York: Springer.
Rodewalt, F.; Tragakis M. W. (2003). „Self-esteem and self-regulation: Toward optimal studies of self-esteem”. Psychological Inquiry. 14 (1): 66—70. doi:10.1207/s15327965pli1401_02.
Ruggiero, Vincent R. (2000). "Bad Attitude: Confronting the Views That Hinder Student's Learning" American Educator.
Sedikides, C., & Gregg. A. P. (2003). "Portraits of the self." In M. A. Hogg & J. Cooper (Eds.), Sage handbook of social psychology (pp. 110–138). London: Sage Publications.
Twenge, Jean M. (2007). Generation Me: Why Today's Young Americans Are More Confident, Assertive, Entitled — and More Miserable Than Ever Before. Free Press. ISBN 978-0-7432-7698-6.

Spoljašnje veze

Counselling to enhance selfsesteem Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (30. септембар 2006)
More Selfesteem
Kako povećati samopouzdanje Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (22. oktobar 2007)

[1] Hewitt, John P. (2009). Oxford Handbook of Positive Psychology. Oxford University Press. str. 217—224. ISBN 978-0-19-518724-3.

[SmithMackie-2] Smith, E. R.; Mackie, D. M. (2007). Social Psychology (Third izd.). Hove: Psychology Press. ISBN 978-1-84169-408-5.

[3] Perry, Patricia (2011). „Concept Analysis: Confidence/Self-confidence”. Nursing Forum. 46 (4): 218—230. PMID 22029765. doi:10.1111/j.1744-6198.2011.00230.x.

[4] „Simple Ways to Improve Your Psychological Well-Being”. Verywell Mind (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-05.

[5] José-Vicente Bonet. (1997). Sé amigo de ti mismo: manual de autoestima. ISBN 978-84-293-1133-4. . Ed. Sal Terrae. Maliaño (Cantabria, España).

[6] Stankov, Lazar; Morony, Suzanne; Lee, Yim Ping (2014). „Confidence: The best non-cognitive predictor of academic achievement?”. Educational Psychology. 34: 9—28. S2CID 145340709. doi:10.1080/01443410.2013.814194.

[7] Hyseni Duraku, Zamira; Hoxha, Linda (2018). „Self-esteem, study skills, self-concept, social support, psychological distress, and coping mechanism effects on test anxiety and academic performance”. Health Psychology Open. 5 (2). PMC 6136113  . PMID 30225094. doi:10.1177/2055102918799963.

[8] Hume, David (1777) [1751]. "Of Self-Love". An Enquiry concerning the Principles of Morals. Retrieved 2019-12-15.

[9] Morris, William Edward; Brown, Charlotte R. (2019), "David Hume", in Zalta, Edward N. (ed.), The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Summer 2019 ed.), Metaphysics Research Lab, Stanford University,

[10] James, William (1892). Psychology: The briefer course (9th izd.). New York: Henry Holt. str. 240—241.

[11] Baumeister, Roy F.; Smart, Laura; Boden, Joseph M. (1996). „Relation of threatened egotism to violence and aggression: The dark side of high self-esteem.”. Psychological Review. 103 (1): 5—33. ISSN 0033-295X. PMID 8650299. doi:10.1037/0033-295x.103.1.5.

[:1-12] Bonet, José-Vicente . Terrae, Sal., ur. (1997). „Prólogo”. Sé amigo de ti mismo: manual de autoestima (15th izd.). Cantabria, España: Maliaño. ISBN 978-8429311334.

[13] Pierre, Andrew J.; Fukuyama, Francis (1992). „The End of History and the Last Man”. Foreign Affairs. 71 (2): 189. ISSN 0015-7120. JSTOR 20045133. doi:10.2307/20045133.

[14] Judge, T. A.; Locke, E. A.; Durham, C. C. (1997). "The dispositional causes of job satisfaction: A core evaluations approach". Research in Organizational Behavior. 19: 151–188.

[:0-15] Judge, Timothy A.; Locke, Edwin A.; Durham, Cathy C.; Kluger, Avraham N. (1998). „Dispositional effects on job and life satisfaction: The role of core evaluations.”. Journal of Applied Psychology. 83 (1): 17—34. ISSN 0021-9010. PMID 9494439. doi:10.1037/0021-9010.83.1.17.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]