Samjuel Hud
Samjuel Hud, 1. vikont Hud (engl. Samuel Hood, 1st Viscount Hood; 12. decembar 1724 — 27. januar 1816) je bio britanski admiral, učesnik Američkog rata za nezavisnost i Francuskih revolucionarnih ratova. Bio je mentor Horejšiju Nelsonu.
Samjuel Hud | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 12. decembar 1724. |
Mesto rođenja | Butleigh |
Datum smrti | 27. januar 1816.91 god.) ( |
Mesto smrti | Bat, Ujedinjeno Kraljevstvo |
Biografija
urediSamjuel Hud se rodio u porodici vikara Samujela Huda iz Samerseta i njegove žene Meri Hoskins, kćerke eskvajra iz Dorseta. Stupio je u Kraljevsku mornaricu 1741. godine i služio je na brodu HMS Ladli pod komandom kapetana Džordža Rodnija, i 1746. godine unapređen je u čin poručnika.
U vreme Rata za austrijsko nasleđe Hud je služio u Severnom moru. Samjuel Hud je 1754. godine dobio pod komandu slup HMS Jamajka, kojim je plovio u severnoameričkim vodama. Dve godine kasnije, u julu 1756. Hud je bio postavljen za zapovednika slupa HMS Lajveli. Posle početka Sedmogodišnjeg rata, Hud je unapređen u čin kapetana i bio je postavljen za komandanta broda HMS Grafton sa 70 topova, a 1757. je postavljen za privremenog komandanta broda HMS Antilop sa 60 topova, kojim je napao francusku fregatu u zalivu Odern i zarobio dva francuska privatira. U 1759. godini Hud je komandovao fregatom HMS Vestal sa 32 topa, sa kojim je posle žestoke borbe zarobio francusku fregatu Belonu sa 32 topa. Zatim je služio u Lamanšu, učestvovao u napadu branderima na Avr, gde je uništio francuske transportne brodove, koji su bili određeni za desant u Engleskoj. Posle sklapanju mira, Hud je 1767. postavljen za komandanta eksadre u severnoameričkim bodama, a u oktobru 1770. godine se vratio u domovinu.
U 1778. posle službe u Severnoj Americi, postao je komesar u Portsmutu i načelnik Kraljevske pomorske akademije. Iste godine, za vreme posete Portsmutu, kralj Džordž III je dao Hudu titulu barona. U to vreme se razbuktao rat sa američkim kolonijama, koje je podržavala Francuska. Rat je bio izuzetno nepopularan, a Admiralitetu su bili potrebni iskusni oficiri. Stoga je Samjuel Hud 26. septembra 1780. proizveden u čin kontradmirala i postavljen u Zapadnim Indijama kao zamenik viceadmirala Džordža Rodnija.
U severnoameričkom ratu dva puta je porazio francuskog vice-admirala de Grasa, kod ostrva Sveti Kristofer i Gvadelup (1782), zarobivši 4 francuska broda. 25. septembra 1787. godine lord Hud je unapređen u viceadmirala plave flote, a 1. februara 1793. u čin vice-admirala crvene eskadre. Za vreme Francuskih revolucionarnih ratova, kao glavnokomandujući u Sredozemnom moru, 1793. godine opseo je Tulon sa francuskim rojalistima, a 1794. je osvojio Korziku. 12. februara 1799. godine Hud je unapređen u admirala bele eskadre. 9. novembra 1805. Hud je unapređen u admirala crvene eskadre.